TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.11.2005.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. dan rada

10.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:25

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
 Evo šta je suština ovih amandmana, ne u njihovom sadržaju, pošto u zakonu nije predviđena funkcija Generalnog inspektora, već Sektor unutrašnje kontrole, ali šta je indikativno, da amandmane na iste članove i gotovo u istovetnom tekstu podnose poslanici SPO i G17.
Dakle, SPO, razumljivo, brani svoje amandmane, obrazlaže iz prostog razloga što je funkcija Generalnog inspektora više rezultat nekog političkog međustranačkog dogovora i razumljivo je što je jedna od strana u okviru tog dogovora sada i amandmanima želi da sačuva to mesto. Na kraju krajeva, to i nije sfera interesovanja nas srpskih radikala, ali suština je sledeća.
Predstavnici poslaničke grupe G17 plus su povukli svoje amandmane. Mene kao predsednika odbora interesuje, otkud ideja da podnesu amandmane koji se odnose na rad Generalnog inspektora, potpuno istovetni kao SPO? Da li je to bio neki dogovor? Zašto ovo govorim?
Zato što je veoma zanimljivo i interesantno, i ako je to međustranački dogovor dva koaliciona partnera, uz neznanje većinskog koalicionog partnera, onda možemo da posumnjamo da su neka kompromisna rešenja sadržana u ovom zakonu. Ako je to urađeno na bazi, nemojte pogrešno da me razumete, telepatije, onda je to nešto čudno. Kako da novoformirana stranka isto i na isti način razmišlja kao i SPO.
Ovo treba da zna javnost. Zašto? Zato što smo vodili raspravu na Odboru, gde je bio prisutan i predstavnik predlagača, odnosno ministar sa svojim saradnicima. I u načelu i u pojedinostima. Ako ne otvara sumnju, onda moramo da znamo šta je osnov i povod da se podnose ovakvi amandmani.
Da li su to pojedinačni slučajevi, pa na bazi pojedinačnih slučajeva pravimo jedan zakonski akt? Ako je to tako, da kažemo javnosti ubuduće, sve u zavisnosti od zahteva, ciljeva političkih partija koje učestvuju u policiji, tako će i zakoni da se donose.
Ako nije, ako su to pojedinačni slučajevi koje i koleginica navodi, iz razloga što jedna politička partija uporno traga za objašnjenjima nekih događaja, a ne može da dobije odgovor, onda ti odgovori ne sadrži, niti mogu da se dobiju iz zakonskih projekata.
Oni mogu da se dobiju temeljnom istragom. Ili da se konačno posluša sugestija SRS da formiramo anketne odbore. Nemojte da odbijate takav predlog zato što to predlaže SRS ili bilo koja politička partija. Anketni odbori imaju svoju svrhu, pogotovu kada su ovakve stvari u pitanju. Iskoristimo tu priliku. Evo prilike da se ponovo preispita sve okolnosti vezane za atentate, za nesrećne slučajeve, za pogibije, za slučajeve mnogih. Imamo saradnju sa Ministarstvom, imamo korektnu saradnju.
Odbor jednim delom je radio kada je u pitanju akcija "Sablja", ali odbor nije ovlašćen da preispituje ovakve slučajeve. Hajde da formiramo anketni odbor. Sada imate većinu, formirajte takav jedan anketni odbor, pa da vidimo, da preispitamo i Ibarsku magistralu, ali i sve.
Ali, i u javnosti da objavimo sve podatke i činjenice do kojih dođemo, da javnost zna. A ne da se igramo, pa u toj igri jednostavno vršimo pritisak ili kalkulišemo kako bi neki zakonski projekat trebalo da izgleda, da bi se zadovoljile neke kadrovske potrebe pojedinih političkih partija, onda treba ponovo da zadržavamo ili da izmišljamo neku funkciju.
Govorim ovo zbog javnosti, zato što i funkcija direktora i direkcije je bila dosta pod sumnjom i bila je predmet analize, dok nisu usvojeni amandmani Zakonodavnog odbora, gde se jasnije i mnogo jasnije i podrobnije objasnila funkcija direkcije i direktora, kako i na koji način se biraju. Mi srpski radikali sve što saznamo, do kojih god podataka dođemo i sve što razgovaramo na odborima obaveštavamo javnost, nema šta da krijemo.
Ako je to sporazum, rezultat političke ili stranačke trgovine, treba reći javnosti. Zašto? Zato što je ovaj zakon značajan. Mi možemo da komentarišemo amandmane. Na kraju, pošto SRS nema više amandmana, želim da kažem da smo pokušali i trudili se da ispravimo ove zakonske odredbe putem amandmana, ali u načelnoj raspravi i u raspravi koja je vođena na Odboru, a pogotovo i u Skupštini, želeli smo da pomognemo predlagaču zakona.
Koliko smo mi uspeli, vidite i sami da je pojedine amandmane usvojio ministar. To je veliki uspeh jedne opozicione partije i ne ističem to samo zbog uspeha, nego to je i razumevanje od strane Ministarstva.
Da li će oni biti usvojeni konačno, to zavisi od skupštinske većine. Mislim da će SRS ići tom logikom da u cilju poboljšanja zakonskih odredbi glasa za amandmane i drugih poslaničkih grupa, kao što smo i u ovoj pojedinačnoj raspravi pomogli kolegama da se njihov amandman sada shvati, a nadamo se da će se u danu za glasanje usvojiti.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Mirčiću, što ste podelili naše nerazumevanje sa nama. Replika, gospođa Blagica Kostić.

Blagica Kostić

Samostalni poslanik
Gospodin Božović nije tražio ništa što nije bilo u njegovim ovlašćenjima. Zahvaljujem.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, narodni poslanik Goran Jakšić. Izvinjavam se, ali nema razloga da hvalimo suviše ministra policije, kod svih zakonskih akata, gotovo svi ministri prihvataju amandmane svih poslaničkih grupa i to je deo zajedničkog našeg uspeha i rada.

Goran Jakšić

G17 Plus
Kolege poslanici, građani, moram u vezi ovog amandmana pre svega da odgovorim poštovanom kolegi, predsedniku Odbora za bezbednost. Tvrdim vrlo odgovorno, jer sam jedan od onih ko je pisao ove amandmane i član sam Odbora za bezbednost, i da apsolutno nikakve trgovine ili bilo kakvog dogovora nije postojalo kada su u pitanju amandmani, niti je to bilo sa SPO, niti je to bilo sa strankom gospodina ministra ili sa samim ministrom.
Ovo ću ponoviti još jednom, apsolutno tvrdim ovo što kažem, to da o pojedinim rešenjima imamo isto mišljenje, apsolutno je stvar najnormalnije prirode, jer se radi o zakonskim rešenjima koja su vrlo često eksplicitno data i mogu na isti način da budu tumačena i korigovana.
U pojedinim tačkama, oni koji se malo više bave materijom znaju o čemu govorim, i često je zakonska materija pomalo bliska matematici, tako da je vrlo često dva i dva četiri, kako za jednog poslanika i za jednu poslaničku grupu, tako i za, ponavljam poštovani kolega još jedanput, često puta je dva i dva četiri i kada su u pitanju amandmani, odnosno određene tačke u samom Predlogu zakona.
G17 plus je povukao amandmane, koji jednim delom liče na amandmane koje je predao SPO, zato što smo dobili na nekoliko sastanaka sa ministrom sasvim dovoljno objašnjenja o samom konceptu ovog dela zakona. Radi se o delu zakona koji se odnosi na unutrašnju kontrolu. Osnova naših amandmana je bila promena te unutrašnje kontrole iz Sektora unutrašnje kontrole u Generalni inspektorat.
Obe ove varijante tzv. unutrašnje kontrole, ali ne po nazivu, nego generalno unutrašnje kontrole, postoje kao rešenja u zakonima više zemalja, pre svega Evrope, odnosno sveta. U nekim zemljama, u nekim zakonodavstvima koji regulišu ovu materiju, prisutan je Sektor unutrašnje kontrole. U nekim drugim zakonodavstvima i drugim zakonima, odnosno državama je prisutan Generalni inspektorat. U jednim i u drugim zemljama, odnosno i u jednim i u drugim policijama uz oba rešenja unutrašnja kontrola funkcioniše dosta dobro.
Naše povlačenje amandmana je upravo bilo vezano za to da smo dopunskim objašnjenjima, preciznijim objašnjenjima od strane ministra prihvatili mogućnost da budemo u redu onih zemalja, onih policija koje će imati organizovanu unutrašnju kontrolu u okviru Sektora unutrašnje kontrole. Samo se radi o tome. Svi amandmani u daljem delu teksta, amandmani G17 plus, bili su vezani za taj prvi deo, odnosno za organizaciju po generalnom inspektoratu.
Pošto smo se složili sa ministrom da je moguće kao i drugim zemljama sa Sektorom unutrašnje kontrole raditi i unutrašnju kontrolu policije, mi smo se sa tim predlogom koji je dat u zakonu i složili i zbog toga smo povukli sve amandmane.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Gospodine Markoviću, upućujem vas na ovo dva plus dva jednako je četiri, uzmite i onu Plankovu konstantu.
Na naziv člana 176. i član 176. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Blagica Kostić, Staniša Stevanović i Milan Ninić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio amandman, a Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv član 177. i član 177. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Blagica Kostić, Staniša Stevanović i Milan Ninić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio amandman, a Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Blagica Kostić.

Blagica Kostić

Samostalni poslanik
Tražili smo brisanje, između ostalog, stava 2. člana 177. koji glasi: "Ako postoji osnovana opasnost da bi vršenje unutrašnje kontrole rada policije nad primenom njenih policijskih ovlašćenja utvrđenih ovim ili drugim zakonom onemogućilo ili bitno otežalo njihovu primenu ili ugrozilo život i zdravlje lica koja ih primenjuju, policijski službenik može, do odluke ministra, privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavljanje određenih podataka i informacija".
Brisanje stava 2. predlaže se jer suštinski ograničava rad službe unutrašnje kontrole u preduzimanju poslova iz svoje nadležnosti. Policijskim službenicima se u odnosu na Sektor daju široka diskreciona ovlašćenja da pre odluke ministra radnicima Sektora odbiju uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavljanje određenih podataka i informacija, čime se u praksi može blokirati istraga Sektora u određenom predmetu i paralisati njegov rad.
Pošto je Sektor unutrašnje kontrole policije podređen jedino ministru, na ovaj način bi došlo do narušavanja hijerarhije i subordinacije na nivou Ministarstva.
Predloženo rešenje nije funkcionalno, jer od trenutka odbijanja uvida do odluke ministra može proteći dragoceno vreme za prikupljanje dokaza o eventualnoj odgovornosti (krivičnoj, prekršajnoj, disciplinskoj) pripadnika policije ili bi dokazi mogli biti uništeni.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Narodni poslanik Ljiljana Nestorović, po istom amandmanu.
To je pravo poslanika da govori povodom amandmana. Ovde su poslanici govorili o amandmanu i povodom toga što su oni uvereni da stranke predlažu amandmane, a svako ko iole radi u Skupštini zna da nijedna stranka ne predlaže amandmane, nego poslanici.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ljiljana Nestorović

Samostalni poslanik
Pošto je ovde došlo do određenih nesporazuma u vezi s tim kako nastaju amandmani i eventualna podrška, moram da kažem da se SDP slaže sa amandmanima koje je ovde podnela gospođa Kostić u ime SPO i koje su podneli, pa povukli, predstavnici poslaničke grupe G17 plus. Mi ih nismo podnosili, jer već postoje.
Nismo hteli da se identični tekstovi nalaze ovde ispred različitih poslaničkih grupa.
Ako imamo jedan tekst koji je prihvatljiv za sve, svi govorimo o tome.
Elem, govorim o amandmanu koji je podnet na član 177. i upravo se tiče intencije da se briše stav 2. ovog člana. Smatramo da je to neophodno, jer ako je ovim zakonom unutrašnja kontrola ustrojena kao služba u okviru ministarstva, onda nema nikakve dileme da nadzor nad radom ove službe sprovodi sam ministar.
Međutim, posebno je pitanje kakva su ovlašćenja službi unutrašnje kontrole ovim zakonom data.
Šta hoću da kažem? Naime, u stavu 2. polazi se, kao što je to koleginica Kostić objasnila, od jedne retke situacije: da bi sprovođenje unutrašnje kontrole moglo da onemogući ili bitno oteža primenu policijskih ovlašćenja ili da ugrozi život i zdravlje lica koja primenjuju policijska ovlašćenja.
Ne znam kada bi mogla nastati takva situacija, kada sprovođenje unutrašnje kontrole može da ugrozi život i zdravlje policijskog službenika koji je kontrolisan. Smatram da u praktičnom životu, u praktičnoj situaciji to nije moguće.
Da li može da onemogući i oteža rad - može, ali smatram da je i to izuzetno retka situacija.
Postavljam pitanje šta je bolje: da li da se zakonom ostavi mogućnost radniku službe unutrašnje kontrole da sprovede do kraja kontrolu ili da se ostankom ovog stava 2. omogući dezavuisanje vršenja unutrašnje kontrole nad radom policije i njenih službi?
Iako se ostavlja rešenje da ministar ima zadnju reč u spornoj situaciji, nigde ne piše u kom roku ministar arbitrira.
Međutim, i da postoji taj rok i da je on maksimalno kratak, da je taj rok, recimo, 24 sata, postavlja se pitanje koliko je moguće, u kom vremenskom protoku, učiniti koliko zloupotreba, jer koliki god rok da date, on može da bude iskorišćen od određenog lica kome je u interesu da se određeni dokazi prikriju, pa i unište.
Upravo iz tih razloga smatram da mi danas nismo u mogućnosti da kvalitetno rešimo slučajeve ubistava, o kojima smo malopre govorili, slučajeve koji su nam zaostali iz prošlih vremena. Govorimo o nekoj temeljnoj istrazi, ali ona je moguća samo na osnovu kvalitetnih zakonskih rešenja. Ta zakonska rešenja treba da budu kvalitetna u tom smislu da se u budućnosti onemogući ponavljanje takvih situacija, a to je da se dokazi o određenim zločinima uništavaju.
Smatram da, ako ostane ovaj stav 2. u članu 177, daje se mogućnost nekom ko je po hijerarhiji, kao što je to koleginica Kostić rekla, ispod ministra, da zloupotrebi, ne kažem da će to da učini, ali može da zloupotrebi, da sakrije ili uništi dokaze.
Zbog toga, a pogotovo kada imamo jedno opšte mesto, a mislim da će to možda i ministar da potvrdi, koji često to ponavlja, uostalom i gospodin Mirčić ponavlja, da ima dosta korupcije u policiji, da ima dosta zloupotreba u policiji, samim tim je neophodno da mi donosimo pozitivna zakonska rešenja koja će upravo te pojave da saseku, kao što kažete, da ih onemoguće. Naravno, to ne izostavlja ministra ni u kom slučaju.
(Predsednik: Vreme.)
Navodim i primer iz prakse. Slobodan Pažin, koji je bio zamenik načelnika Odeljenja za krvne i seksualne delikte, a jedan je od trojice pritvorenika sa optužnice Specijalnog suda, koji se tereti za zločinačko udruživanje u Zemunski klan, on više nije ni pritvorenik, kao što svi znamo, pre par dana je on pušten na slobodu, u svojoj odbrani se pozivao da mu je Dušan Spasojević, zvani Šiptar, bio samo operativna veza.
Postavljam pitanje, da li će ovakvim ljudima, zaposlenim na visokim mestima u policiji, a eventualno u vezi sa kriminalcima, pogodovati, odnosno ići na ruku ovaj stav 2. člana 177. da onemoguće sprovođenje unutrašnje kontrole nad svojim radom i dati im mogućnost da unište dokaze koji protiv njih postoje.
Zato ovaj stav 2, ukoliko se stvarno želi dekriminalizacija policije, na koju se svi toliko pozivamo i na šta nam zamerke upućuju i evropske institucije, dakle EU kojoj težimo, mi moramo da omogućimo da postoji realna unutrašnja kontrola koja će imati sve mehanizme da ovakve pojave spreči.
Pošto se bližimo kraju ove rasprave, dužna sam da kažem da, bez obzira što sam pripadnik opozicione partije i bez obzira što se ne slažem sa nekim stvarima u ovom zakonu, izrazim zahvalnost ministru, koji je jedan od retkih koji je ovde proveo bukvalno sve vreme sa nama - narodnim poslanicima. Nažalost, mi nemamo često priliku da imamo tu vrstu tretmana od strane naših ministara. Naravno, kao neko ko je konstruktivan poslanik, želim to da naglasim i u ovom slučaju.