Pošto je ovde došlo do određenih nesporazuma u vezi s tim kako nastaju amandmani i eventualna podrška, moram da kažem da se SDP slaže sa amandmanima koje je ovde podnela gospođa Kostić u ime SPO i koje su podneli, pa povukli, predstavnici poslaničke grupe G17 plus. Mi ih nismo podnosili, jer već postoje.
Nismo hteli da se identični tekstovi nalaze ovde ispred različitih poslaničkih grupa.
Ako imamo jedan tekst koji je prihvatljiv za sve, svi govorimo o tome.
Elem, govorim o amandmanu koji je podnet na član 177. i upravo se tiče intencije da se briše stav 2. ovog člana. Smatramo da je to neophodno, jer ako je ovim zakonom unutrašnja kontrola ustrojena kao služba u okviru ministarstva, onda nema nikakve dileme da nadzor nad radom ove službe sprovodi sam ministar.
Međutim, posebno je pitanje kakva su ovlašćenja službi unutrašnje kontrole ovim zakonom data.
Šta hoću da kažem? Naime, u stavu 2. polazi se, kao što je to koleginica Kostić objasnila, od jedne retke situacije: da bi sprovođenje unutrašnje kontrole moglo da onemogući ili bitno oteža primenu policijskih ovlašćenja ili da ugrozi život i zdravlje lica koja primenjuju policijska ovlašćenja.
Ne znam kada bi mogla nastati takva situacija, kada sprovođenje unutrašnje kontrole može da ugrozi život i zdravlje policijskog službenika koji je kontrolisan. Smatram da u praktičnom životu, u praktičnoj situaciji to nije moguće.
Da li može da onemogući i oteža rad - može, ali smatram da je i to izuzetno retka situacija.
Postavljam pitanje šta je bolje: da li da se zakonom ostavi mogućnost radniku službe unutrašnje kontrole da sprovede do kraja kontrolu ili da se ostankom ovog stava 2. omogući dezavuisanje vršenja unutrašnje kontrole nad radom policije i njenih službi?
Iako se ostavlja rešenje da ministar ima zadnju reč u spornoj situaciji, nigde ne piše u kom roku ministar arbitrira.
Međutim, i da postoji taj rok i da je on maksimalno kratak, da je taj rok, recimo, 24 sata, postavlja se pitanje koliko je moguće, u kom vremenskom protoku, učiniti koliko zloupotreba, jer koliki god rok da date, on može da bude iskorišćen od određenog lica kome je u interesu da se određeni dokazi prikriju, pa i unište.
Upravo iz tih razloga smatram da mi danas nismo u mogućnosti da kvalitetno rešimo slučajeve ubistava, o kojima smo malopre govorili, slučajeve koji su nam zaostali iz prošlih vremena. Govorimo o nekoj temeljnoj istrazi, ali ona je moguća samo na osnovu kvalitetnih zakonskih rešenja. Ta zakonska rešenja treba da budu kvalitetna u tom smislu da se u budućnosti onemogući ponavljanje takvih situacija, a to je da se dokazi o određenim zločinima uništavaju.
Smatram da, ako ostane ovaj stav 2. u članu 177, daje se mogućnost nekom ko je po hijerarhiji, kao što je to koleginica Kostić rekla, ispod ministra, da zloupotrebi, ne kažem da će to da učini, ali može da zloupotrebi, da sakrije ili uništi dokaze.
Zbog toga, a pogotovo kada imamo jedno opšte mesto, a mislim da će to možda i ministar da potvrdi, koji često to ponavlja, uostalom i gospodin Mirčić ponavlja, da ima dosta korupcije u policiji, da ima dosta zloupotreba u policiji, samim tim je neophodno da mi donosimo pozitivna zakonska rešenja koja će upravo te pojave da saseku, kao što kažete, da ih onemoguće. Naravno, to ne izostavlja ministra ni u kom slučaju.
(Predsednik: Vreme.)
Navodim i primer iz prakse. Slobodan Pažin, koji je bio zamenik načelnika Odeljenja za krvne i seksualne delikte, a jedan je od trojice pritvorenika sa optužnice Specijalnog suda, koji se tereti za zločinačko udruživanje u Zemunski klan, on više nije ni pritvorenik, kao što svi znamo, pre par dana je on pušten na slobodu, u svojoj odbrani se pozivao da mu je Dušan Spasojević, zvani Šiptar, bio samo operativna veza.
Postavljam pitanje, da li će ovakvim ljudima, zaposlenim na visokim mestima u policiji, a eventualno u vezi sa kriminalcima, pogodovati, odnosno ići na ruku ovaj stav 2. člana 177. da onemoguće sprovođenje unutrašnje kontrole nad svojim radom i dati im mogućnost da unište dokaze koji protiv njih postoje.
Zato ovaj stav 2, ukoliko se stvarno želi dekriminalizacija policije, na koju se svi toliko pozivamo i na šta nam zamerke upućuju i evropske institucije, dakle EU kojoj težimo, mi moramo da omogućimo da postoji realna unutrašnja kontrola koja će imati sve mehanizme da ovakve pojave spreči.
Pošto se bližimo kraju ove rasprave, dužna sam da kažem da, bez obzira što sam pripadnik opozicione partije i bez obzira što se ne slažem sa nekim stvarima u ovom zakonu, izrazim zahvalnost ministru, koji je jedan od retkih koji je ovde proveo bukvalno sve vreme sa nama - narodnim poslanicima. Nažalost, mi nemamo često priliku da imamo tu vrstu tretmana od strane naših ministara. Naravno, kao neko ko je konstruktivan poslanik, želim to da naglasim i u ovom slučaju.