Izvršen je deo konsultacija. Nažalost, predstavnik predlagača amandmana, koji je jedna vrsta obrazloženja u odnosu na argumentaciju iz obaveštenja koje je dao ministar i diskusije koju je pre toga dao narodni poslanik Petar Jojić, tako da je sada završena diskusija o amandmanu. Nastavljamo rad.
Da li ostajemo pri replici na obaveštenje? Ne. Hvala vam, gospodine Jojiću.
Na član 100. amandman je podneo poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 110. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu ovog zakona, na naše veliko iznenađenje, nije ponuđeno pravo rešenje kada su u pitanju radnopravni odnosi pripadnika u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Moram opet reći najiskrenije da posedujem veliko iskustvo kada je u pitanju funkcionisanje i rad Ministarstva unutrašnjih poslova, znam muke i teškoće pripadnika policije koji rade pod veoma teškim uslovima, obavljaju poslove u ovoj državi i za korist ove države, što nijedna služba u našoj zemlji nije.
SRS smatra da sa političkog aspekta i sa aspekta zaštite, prava pripadnika službe organa unutrašnjih poslova moraju biti definisana tako da ne zadiru u njegova ustavna i zakonska prava. Naime, u tački 7. bezbednosna provera za to lice ne da nema bezbednosnih smetnji. Problem je veliki u praksi kada neko podnese zahtev ili konkuriše da bude primljen u službu policije. Ranije su se zvali sekretarijati unutrašnjih poslova.
Te provere kao bezbednosne smetnje mogu često biti zloupotrebljavane. Kako?
Onaj ko je konkurisao predao je odgovarajuće dokumente uz zahtev za prijem u policiju, starešina tog organa određuje provere, da se izvrše temeljite provere koje je to lice, odakle je, kada je rođen, gde je rođen. U toku tih provera koriste se operativne evidencije koje vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. U tom slučaju lako je utvrditi da li je prekršajno kažnjavan i ako je prekršajno kažnjavan za koji prekršaj, da li je u pitanju saobraćajni prekršaj ili prekršaj iz javnog reda i mira, ili je prekršaj koji je učinio pre 10 godina, ili je u pitanju neka smetnja.
Možemo ići dale u kriminalističku evidenciju, a kriminalistička evidencija, koju po zakonu vodi MUP, lako se vidi da li taj i taj prolazi kroz kaznenu evidenciju i ako prolazi za koje krivično delo. U tom slučaju lako se može utvrditi da taj ne bi mogao da bude primljen u službu unutrašnjih poslova.
Međutim, ono što znam iz prakse kako su se te provere vršile, ako postoji moderniji, savršeniji sistem provere, a mislim da je to klasična provera, skoro na identičan način kao ranije pre 20 ili 30 godina, tu može doći do manjkavosti i do pogrešnih podataka od strane lica koje je starešina organa odredio da operativno izvrši provere za to lice.
Operativna provera sledi na terenu. Raspituje se kod meštana o tom licu, raspituje se preko informatora, preko operativne veze, ako postoji mogućnost da se dođe do realnih, ali tačnih podataka o tom licu. Kada dođete da proveravate nekoga u zgradi, gde stanuje 30 ili više stanara ili stanuje dvoje-troje, pa imaju zajedničko dvorište, pa su se sudili oko zajedničkog dvorišta, oko uređenja međa ili je ovoga kokoška prešla u njegovo dvorište, a mačka njegova u ono dvorište, pa su se čak na međi potukli, ako operativac koji vrši proveru za lice koje je konkurisalo naiđe na takvog saradnika, odnosno na takvo lice koje treba da pruži podatke, verujte taj nikada, i da bude najčasniji, neće moći dobiti pozitivnu proveru jer date su zlonamerne informacije i netačni podaci o licu koje treba da konkuriše.
Zbog toga SRS smatra da, ako je moguće, a znam da nije moguće, na drugi način to raditi nego samo na osnovu toga što se građani poznaju međusobno. Šta ćemo sa onim koji konkuriše iz Beograda u Vranje ili u Čajetinu, tamo ga niko ne poznaje. Preko Beograda se vrši provera, traži se od istražnog sudije da li se vodi neki krivični postupak protiv njega, od okružnog suda, traži se provera na terenu.
Da vidite zanimljiv slučaj. Operativac u Beogradu, znate koliko je zainteresovan da da potpunu proveru za onoga koji konkuriše iz Užica. To će biti jedna pogrešna provera. On će da kaže da nema nikakvih problema, došao je do podatka da se radi o časnom i poštenom čoveku. On bude primljen u službu i ispostavi se kasnije da taj nije trebalo da bude primljen za operativca MUP-a.
Govorim iz prakse, 25 godina sam imao prilike praktično da sagledam. Primali smo ljude, otpuštali smo ljude, odlazili su ljudi, dolazili, ali smo se susretali sa brojnim proverama, vrlo nepotpunim i pogrešnim. Na to treba obratiti pažnju.
Verujem da će Ministarstvo nove instrumente izmisliti, pa te provere na kraju ukrstiti i da ne idu jednosmerno, da ne idu preko jednog lica. Zna ministar, to ne ide samo preko javne, nego ide i preko drugih službi, što je dobro. Ali, moje zalaganje i moje mišljenje, moj je predlog, u stvari predlog SRS i naših poslanika, da se ova tačka 7) briše, kako smo u ovom amandmanu predložili. U članu 110. stav 1. tačka 7) da se briše i na taj način će se eliminisati da ne ostane ovo u zakonu i da to bude sutra zaista jedna velika prepreka za pravu i potpunu proveru.

 Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, MUP nema druge načine da izvrši proveru kandidata, a mislim da i ova provera po sistemu kaži mi da ti kažem neće doprineti, pogotovu će moći da šteti kada se biraju kandidati za zapošljavanje u MUP i mislim da ovu tačku 7) člana 110. treba brisati.
Međutim, nisam se samo zbog toga javio, iskoristiću vreme koje imamo po amandmanu. U poslanički klub SRS je došla dokumentacija pa bih vas, gospodo narodni poslanici, vas gospodine ministre i srpsku javnost upoznao sa jednom stravičnom zloupotrebom onih koji se busaju u grudi da su patriote, da su čestiti, časni i pošteni i sve im grudi plave od udaranja, ali ova dokumentacija govori nešto sasvim drugo.
Sa dolaskom Zorana Živkovića za saveznog ministra unutrašnjih poslova 4. novembra 2000. godine u SMUP primljen je na rad i Dragan Šutanovac i to na radno mesto specijalnog savetnika, za koje je aktom o organizaciji i sistematizaciji tog ministarstva bilo predviđeno radno iskustvo od osam godina. Dragan Šutanovac nije ispunjavao taj uslov, odnosno imao je neki zanemarljiv staž, tako da mu je rešenjem o zasnivanju radnog odnosa utvrđena obaveza da u roku od godinu dana položi stručni ispit. Ako ga ne položi, prestaje mu radni odnos.
U cilju izbegavanja te obaveze pre isteka roka od godinu dana, Dragan Šutanovac je avgusta 2001. godine postavljen za pomoćnika ministra MUP. Kao funkcioner obavezu polaganja stručnog ispita nije imao. U tom svojstvu sva prava iz radnog odnosa ostvarivao je u Generalnom sekretarijatu Savezne vlade, a ministar unutrašnjih poslova nije u vezi sa tim imao bilo kakva zakonska ovlašćenja.
Međutim, pred ukidanje SMUP decembra 2002. godine ministar Živković je potpuno neovlašćeno obrazovao ad hoc ispitnu komisiju samo za Dragana Šutanovca, pred kojom je on položio stručni ispit za rad u državnim organima.
Predsednik ispitne komisije bio je Dragan Radulović, tadašnji sekretar SMUP, Brankica Grupković, tadašnji pomoćnik SMUP, i Biljana Spasić, tadašnji šef kabineta saveznog ministra, a sada je sekretar u Ministarstvu nauke i životne sredine. Inače, Dragan Šutanovac uzeo je krajem decembra 2002. godine i 24 lična dohotka po socijalnom programu koji je donela Savezna vlada u vezi sa preuređenjem odnosa u ranijoj saveznoj državi, iako se odmah zaposlio u SDPR-u.
Prema informacijama iz sredstava informisanja, Dragan Šutanovac je postavljen i za pomoćnika saveznog ministra odbrane, iako zbog uzeta 24 lična dohotka nije imao pravo da se zaposli u državnim organima. Ovde imam "Službeni list SRJ", gde se na osnovu amandmana 2 i 8 Ustava Savezne Republike donosi odluka o izboru predsednika i članova Savezne vlade, po kojoj je za saveznog ministra unutrašnjih poslova izabran Zoran Živković, dakle bio je direktno uključen u sve ovo.
Imam rešenje o postavljenju pomoćnika saveznog ministra unutrašnjih poslova - postavlja se Dragan Šutanovac za pomoćnika saveznog ministra unutrašnjih poslova, 25. oktobar 2001. godine, i imam zaključak Vlade Republike Srbije, na osnovu čega je donet zaključak na saveznom nivou, kada je doneta odluka da oni koji napuštaju službu imaju pravo na 24 lična dohotka.
Kaže se u stavu 2. ovog zaključka - nalaže se funkcionerima koji rukovode ministarstvima, posebnim organizacijama, stručnim i drugim službama Vlade Republike Srbije i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa da ne primaju u radni odnos lica koja su ,kao zaposleni u saveznim organima uprave, ostvarila pravo na otpremninu i to u periodu od 24 meseca, računajući od dana prestanka radnog odnosa tih lica u saveznim organima uprave, po navedenom osnovu. Potpisnik je dr Nebojša Čović, potpredsednik.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je posle ove informacije sve jasno.

Molim vas, ovo su primeri sa saveznog nivoa, a ovde govorimo o zakonu o policiji Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Svrha ove priče o amandmanima je u suštini da se izbegnu eventualne zloupotrebe kada je u pitanju primena ovog zakona, pogotovu tačke 7). Naime, bezbednosna provera podrazumeva, ako niste znali gospodo, i proveru najužih članova porodice lica koje konkuriše u policiji.
Gledajte šta sada može da se desi. Može da se desi da je nečiji roditelj ili blizak rođak u vreme disidentstva bio nepoželjan za bivše režime. DB, odnosno MUP kao partijska ekspozitura pisala je tada i dosije i dolazimo u jednu neprijatnu situaciju.
Ne samo da ne može bezbednosno da zadovolji uslove konkursa, nego kasnije takva jedna naknadna provera može da bude razlog da lice bude otpušteno iz policije. Može da bude razlog da lice bude kažnjeno, može da bude razlog da se nad tim licem vrši diskriminacija.
Znači, mora se precizno u tački 7) definisati šta to podrazumeva bezbednosna provera. Znate, nekada su se i za opozicione poslanike, opozicione lidere, pravili dosijei na bazi izmišljenih podataka. To znači da su njihova deca, njihovi potomci isključeni iz mogućnosti da konkurišu u MUP, i nije samo za policiju, nego i za BIA, i za mnoge državne institucije gde se traži ovakva provera.
Mora tačno da stoje svi ovi uslovi i oni su jasno definisani, samo ovaj neki opšti pojam - bezbednosno provereno lice, jer kasnije ta bezbednosna provera podrazumeva, kako su moje kolege rekle, između ostalog, i usmeno predanje. Znate koliko je dosijea sastavljeno na bazi toga što su operativci iz DB, da bi zaradili i opravdali dnevnicu, izmišljali neke činjenice.
Uostalom, Bogoljub Pejčić vam je najbolji primer. Gledajući i vršeći uvid u svoj dosije, imao je priliku da se uveri kako su izmišljali neke podatke vezano za njega, u vreme kada je bio disident, kada se suprotstavljao Brozovom režimu. Sada, osim što snosi posledice za sve ono što se usprotivio sličnima Brozu, sada i njegovi, da ne zloupotrebljavam naše prijateljstvo i poznanstvo, potomci ne mogu da rade u državnim institucijama kao što je policija, zato što u njegovom dosijeu stoje izmišljene činjenice, stoji da je državni neprijatelj. To je ono o čemu treba voditi računa da ne dođe do zloupotrebe.

Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 111. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, provera za jedno lice koje konkuriše za prijem u službu unutrašnjih poslova ne može biti ista provera kao što je to provera za dobijanje oružnog lista za posedovanje oružja i tu je problem.
Naime, u članu 111. Predloga zakona - Prikupljanje podataka o kandidatu. Kaže: "Policija može o licu koje želi da zasnuje radni odnos u Ministarstvu radi izvršavanja zadataka u policiji da prikuplja podatke uz pismenu saglasnost tog lica, kao i podatke na osnovu kojih potvrđuje bezbednosne smetnje za izvršavanje zadataka u policiji."
Stav 2: "Bezbednosna provera iz stava 1. ovog člana obuhvata proveru podataka utvrđenih propisima o uslovima za dobijanje oružnog lista, kao i podataka koje kandidat za zasnivanje radnog odnosa daje u postupku zasnivanja radnog odnosa."
Ne može isti aršin i isti kriterijum biti propisan za onoga ko je konkurisao za malokalibarsku pušku i za onoga ko je konkurisao za određeno rukovodeće, primera radi, mesto u sekretarijatu unutrašnjih poslova u okviru Ministarstva. Ta provera ne može biti ista. Zašto?
Zamislite čoveka koji želi malokalibarsko oružje. Vrši se provera za njega kao kada treba sada da primimo i direktora policije, biramo po istom kriterijumu u odnosu na proveru. Proveru usmeravamo i vršimo po tom metodu na isti način, s tim što ona mora biti sasvim obuhvatnija, ali u zakonu nije trebalo predvideti, niti pominjati ovo provera se vrši kao za proveru za dobijanje oružnog lista, odnosno za oružje.
To je ono što SRS, odnosno kao poslanik nisam spreman da prihvatim i suprotstavljam se ovom načinu na koji se izjednačava provera za oružni list, za dobijanje oružja i provera za prijem u službu unutrašnjih poslova. Kriterijumi po meni nisu isti, ne radi se o istom značaju. Neko može imati oružje ili oružni list. To oružje i oružni list može mu se oduzeti, pa i naknadno, pogotovo ako je to oružje zloupotrebio, pogotovo ako ga je upotrebio pa je učinio prekršaj iz oblasti javnog reda i mira, ali nije imao nameru nikoga da povredi niti nekoga, ne daj bože, da ubije. Veselio se čovek i u gradu ispalio iz pištolja nekoliko metaka i eto vam sada razloga da mu se oduzme oružje.
Kada vi vršite proveru na isti način za lice koje treba da dođe da bude načelnik sekretarijata, pogotovo ako dođe po konkursu, molim vas, ta provera mora bitno da se razlikuje. Ovaj dolazi da rukovodi ili na određeno značajno i osetljivo mesto u Ministarstvu, da bude savetnik ili da bude operativac, kome će biti dostupni izuzetno važni podaci sa kojima niko ne može drugi da raspolaže osim njega, a da o tome izveštava nadležnog ministra unutrašnjih poslova.
Zato SRS smatra, a znam kako je to u praksi, da ovo treba brisati i ne treba uvoditi, jer ovo na neki način može samo da devalvira proveru za ona lica koja se primaju u službu. Rekao sam malopre, tu imate provere kroz prekršajnu evidenciju, kroz krivičnu evidenciju, kroz druge evidencije koje vodi Ministarstvo i da dođete do određenih podataka istinitih i tačnih. Ali, izjednačiti sada za jedno vatreno oružje, odnosno malokalibarsku pušku i za direktora BIA, provera da bude ista, to je zaista po meni najblaže rečeno neprihvatljivo.

Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz SRS o bezbednosnoj proveri dosta toga su rekli, posebno gospodin Jojić, koji sa svojom dugom praksom i iskustvom stvarno iscrpno objašnjava i stručno, verujem da je ministar policije, slušajući danas njegovo izlaganje, kao i ostalih srpskih radikala, mogao sebe ubediti, a i svoje kolege da prihvate naše amandmane, jer su pisani u najboljoj nameri.
Kada se govori oko člana 111. i stava 2, gde gospodin Jojić traži da se briše ovaj stav 2, potpuno je u pravu. Naime, zakonopisac i ovaj ko je pisao ovaj zakon zaboravio je ako hoće neko da dobije sportsko oružje ili da se vrši njegova provera on mora da polaže obuku bezbednog rukovanja vatrenim oružjem. Verovatno smo mogli ovde predvideti još tu klauzulu da čovek polaže, ili žena, ili bilo ko tamo, da bi stvarno ispunjavao uslove.
Naime, besmislica je vršiti proveru o nekom kandidatu koji želi da se zaposli u MUP-u Srbije kao i o kandidatu koji želi da se bavi sportom, lovom ili uopšte sportom i da nabavi sportsko oružje. Ima tu mnogo načina da se uradi mnogo bolja ta provera, pre svega, kako smo rekli, iz kaznene evidencije, prekršajnih i zakonskih tih odredbi, pa sve do stepena obrazovanja i škole, odnosno tamo gde je taj kandidat i završio određeni stepen škole, kao i iz biografije koju će kandidat priložiti prilikom konkurisanja da radi u MUP-u Srbije.
Tada bi bilo mnogo manje zloupotreba i tada bi bilo mnogo manje nameštaljki u MUP-u, pa tako svako protežira tamo nekog svoga ili nekog prijatelja, a veoma je lako sa nekim operativcem koji vrši proveru napraviti poštenom čoveku da ne može da dođe da radi u državnim organima. Ovo je trebalo na drugačiji način predvideti i opisati i mislim da ovako kako stoji u članu 111. nije prihvatljivo, nije dobro.
To je stara metoda, da ne kažem ona stara posle 1945. godine naovamo, nego mislim da je metoda još starija od 1945. godine. Znači, u ovom savremenom vremenu, vremenu atomskom, kompjutera verujem da se moglo naći mnogo boljih načina i metoda da se izvrši ta provera za kandidata koji konkuriše za posao u MUP-u Srbije, a ne ovako da se to prepusti nekom operativcu ili nekom doušniku koji će da govori o određenom čoveku ili određenoj ličnosti.
Obično ti operativci kada dođu na teren, oni pitaju komšije - kakav je ovaj komšija, šta radi, pa ovo, pa ono, i tu se dolazi u mnogo slučajeva do veoma nepouzdanih podataka i informacija. Tu se prave one kardinalne greške i tako ta selekcija ljudi, i pravih ljudi koji treba da rade u ovom značajnom organu, ne mogu doći na to mesto, nego jednostavno doći će neki čovek koga je možda neki informator pohvalio ili možda operativac službe unutrašnjih poslova. Smatram da ovaj amandman gospodina Jojića treba da prihvatite, i da se stav 2. člana 111. briše.