U stavu 1. člana 46. je predloženo: "Lice za koje se osnovano pretpostavlja da raspolaže obaveštenjima neophodnim za obavljanje policijskih poslova". Šta to znači? Pretpostavlja se da neko može dati obaveštenje, ali on se poziva, u pozivu mora biti naznačeno u kom svojstvu se lice poziva, da li je građanin, da li je osumnjičeni; drugo, ako se saslušava i od njega uzima izjava, ona mora biti u skladu sa procesnim krivičnim zakonom.
Šta će biti kada ovlašćeno službeno lice odnosno ovlašćeni policajac pozove Marka Markovića da kaže da li nešto zna o razbojništvu koje se noćas dogodilo, jer se pretpostavlja da on može dati podatak i da uputi policiju na izvršioca ili saizvršioca, a Marko Marković kaže - pa ne znam. Kaže - šta ti ne znaš, sedi i piši. Šta da pišem, brate. Ma sedi i piši. Marko sedi jedan sat i ništa. Dolazi operativac i pita: jesi li napisao. Kaže nisam, nemam šta da pišem. Ma, šta nemaš šta da pišeš, jesi li bio sinoć kod kafane "Triglav". U, pa jesam. A što si ti ovoga držao dok ga je ovaj džepario. Ovaj ćuti, pa kaže: jeste. Šta se sada događa? Sada on više nije građanin, nije ni osumnjičeni, nema to svojstvo. On je optužio samog sebe da je saučesnik.
Kada je u pitanju pozivanje, gospodine ministre, pozivanje je u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, dovođenje je u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, zadržavanje lica je u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. To je ono što je opasno. Govorim vam šta se dešava u praksi. Lepo je da je neko tako zamislio, međutim, kada se preduzimaju određene radnje, videćete kada dođe ciljno osmatranje, kada dođete do članova koji regulišu pitanje poligrafa. Doći ćemo u situaciju, poziva se građanin da pruži obaveštenje a oni mu kažu, sedi na poligraf. Šta ću na poligrafu, čoveče, nisi ti mene zvao ovde kao okrivljenog, kaži mi da li sam okrivljen. Ma, sedi na poligraf, da te pitamo da li govoriš istinu.
Mi srpski radikali smo za to da se donese jedan dobar zakon, ali da taj zakon bude u skladu sa Ustavom legis generalis, pošto je ovo legis specialis, ali istovremeno da bude u skladu sa sistemskim zakonom, a to jeste Zakonik o krivičnom postupku. U praksi, dame i gospodo, imaćemo velike probleme kod primene ovakvih odredaba. Dovešćemo u zabludu sa ovim odredbama naše policajce koji će se držati ovog zakona. Mogu zaobići Zakonik o krivičnom postupku i doći će do problema kod njegove primene. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Jojiću.
Na član 52. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, kada se predlaže pitanje u normi i članu 52, narodni poslanik Božidar Koprivica je predložio da se u članu 52. posle reči "branioca" dodaju reči "u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku".
To opet napominjemo, smo mi ljudi koji želimo da poštujemo zakone, pogotovo zakone legis generalis, što znači Zakonik o krivičnom postupku. Kada se branilac uključuje, to je već nešto što govori o tome da ulazimo u pretkrivični postupak. To je nešto što treba imati u vidu, da to treba da bude usklađeno i sinhronizovano sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, jer to je na najbolji mogući način uredio Zakonik o krivičnom postupku.
Moram primetiti da neke primedbe i otpore koji su vezani za naše amandmane doživeo sam to 2000. godine u Saveznoj vladi, kada mi je zamerano zašto se vrši redukcija ovlašćenja pripadnika organa unutrašnjih poslova.
Nismo mi srpski radikali da vršimo redukciju kada smo ovaj zakon pisali. Samo smo želeli da tada, još 2000. godine, uskladimo Zakonik o krivičnom postupku sa modernim međunarodnim zakonodavstvom procesnim, kada je u pitanju krivično zakonodavstvo.
Prećeno nam je zašto to da radimo prema policiji, pogotovo kada je bilo ograničavanje vremena za zadržavanje i određivanje pritvora. Meni lično su bile upućene pretnje, to ako se usvoji da to nije dobro, zašto to itd, a mi smo ga još tada usklađivali sa evropskim uporednim pravom, dakle pre nego što je došla i srigla demokratija u ovu državu.
Usklađeno je 12.000 zakona pre 5. oktobra, ratifikovani su mnogi ugovori i mnogi propisi se i dan-danas primenjuju, da ne ispadne sada da smo mi za četiri i po ili za pet godina uskladili hiljade zakona, i da to samo proističe iz sadašnje garniture koja je na vlasti ili zajednice Srbija i Crna Gora, ili da je u pitanju Vlada Republike Srbije.
Dakle, iz prethodnog perioda srpski radikali su doneli najmoderniji Zakonik o krivičnom postupku napisan 2000. godine. Taj zakonik je ovde.
Čak je i Krivični zakonik u postupku ova skupština jednoglasno usvojila nedavno, što znači da smo dugo radili na ta dva sistemska zakona, godinu i po dana. Ne radi se zakon za mesec dana. Zakon se radi čak i desetinu godina u nekim zemljama. Krivično zakonodavstvo Francuske ili Nemačke radi se po deset godina.
Smatramo da bi pitanje branioca, kada ovlašćena službena lica, odnosno policajci preduzimaju određena ovlašćenja, treba da bude usklađeno sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku kao sistemskom zakonu.
Slažem se da je ovde u zakonu o policiji trebalo precizirati određena ovlašćenja, prava i obaveze, ali istovremeno hoću da kažem da u tom detaljisanju izgubimo suštinu da normiramo, da taj zakon za našu policiju bude lako primenljiv i da ne dođe do sukoba nadležnosti između istražnog sudije sada i ovlašćenog službenog lica. Radi toga srpski radikali nastoje da skrenu pažnju da naši amandmani samo mogu da poboljšaju tekst.
Ono što sam danas primetio i što zaista nikada neću prihvatiti, primetio sam da se amandmani prihvataju maltene po političkoj i stranačkoj opciji, da li je to predložila ova ili ona partija. Da sam ministar i da sam član Vlade, to nikako ne bi dolazilo u obzir kod mene. Podjednako bih gledao amandmane i demokrata, i G17, i Nove Srbije, i Građanskog saveza, ali bih podjednako uvažavao dobre amandmane koje ulaže SRS.
Bili smo u dilemi kada je bilo pitanje koliko godina radnog iskustva treba da ima, ono što je govorila gospođa Vjerica Radeta, dogovarali smo se oko toga i imali smo dilemu da li da idemo na deset ili 15 godina. Vidite, direktora policije sada ćemo birati sa 15 godine. Dobro, za to sam, ali ne možemo prihvatiti stanovište da mi to radimo u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, gde se kaže devet godina.
Napraviću izuzetak i taj izuzetak je delotvoran. Ne treba se držati nekog paragrafa kao pijan plota. On može da ima samo štete, ali za određeni resor. Mi smo bili mišljenja da treba 15 godina, a govorim iz ličnog iskustva da policajac bez 15 godina ne može biti rukovodilac u policiji. To je ono što je odlučujuće.
Odlučujuće je da policajac mora, ono što jeste u toku njegovog rada, da je zimovao, letovao, po kiši i snegu vršio pozorničku dužnost, da je radio i jurio kokošare, kradljivce bicikala, džeparoše, prevarante, provalnike, razbojnike, siledžije, špijune. Takav je pečeni policajac i dobro je što je ministar rekao - da. Zakonodavni odbor je intervenisao, ali je interesantno da interveniše kada smo mi podneli amandman i prepisuje iz našeg amandmana da ima stručnog iskustva u organima unutrašnjih poslova, ali sada 15 godina. Bio sam za opciju ne da bude 9 nego da bude 15, pa smo onda govorili da li da idemo na 10, da skratimo. Mislim da je na mestu 15 godina. Ali, to je ideja SRS.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Daja.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Jovan Daja.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 54. Predloga zakona o policiji, tako što sam predložio da se menja utoliko što se u stavu 3. reč "dva" zamenjuje rečju "četiri".
Stav 3. člana 54. reguliše postupanje ovlašćenog službenog lica kojem se nalaže da odloži sva dalja postupanja u naredna dva sata do dolaska advokata. Međutim, mi smatramo da je rok za dolazak advokata jako kratak, da ga treba produžiti najmanje na četiri sata. U praksi je skoro nemoguće angažovati advokata u tako kratkom roku. Ako ovako nakaradni član ostane, to bi praktično značilo uskraćivanje prava odbrane tj. angažovanje i uključivanje advokata, što bi bilo u suprotnosti sa Zakonom o krivičnom postupku.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS gospodin Jovan Daja uložio je amandman na član 54. stav 3. da se reč "dva" zameni rečju "četiri". U predlogu člana 54. normira se da "ovlašćeno službeno lice mora da odloži sva daljnja postupanja do dolaska advokata i to najduže dva časa od kako je licu pružena mogućnost da obavesti advokata. Ovlašćeno službeno lice može zadržati lice ili da izvrši drugu radnju predviđeno zakonom čije bi odlaganje onemogućilo ili otežalo izvršenje zadatka."
Kada je u pitanju ova odredba o zadržavanju po odredbama ovog zakona, mi smatramo, a iz prakse znam, i kolege pravnici narodni poslanici u Skupštini verujem da su istog mišljenja da je dva sata ostaviti građaninu mogućnost da uspostavi kontakt i da se nađe sa advokatom apsolutno nemoguće. Može to biti ukoliko je advokat komšija pored policije, pa i ako je na kraćem odstojanju i ukoliko taj advokat ima dosluha sa policijom, ima iskustvo ili je možda privilegovan advokat.
Jer džaba je ono što Advokatska komora dostavlja nekim sekretarijatima listu advokata, pa ćete videti samo privilegovane advokate koji dobijaju obaveštenje noću u jedan, dva, tri po pozivu, kaže - dođi, angažuje te taj i taj. To se plaća i problem je u tome. To je ono što imamo veliki problem kada je u pitanju zloupotreba i korupcija, gde je leglo korupcije.
U zakonu se kaže, po redosledu koji dostavi Advokatska komora. Imate advokate koji još uvek nisu došli na red da brane neka lica po službenoj dužnosti ukoliko to lice nije u stanju da nađe sebi branioca ili da ga izabere i predloži koga pozvati za branioca.
Postoji velika sprega. U pravosuđu isto tako najveći vam je problem danas kada su primedbe na rad pravosuđa i korupciju, to su vam sprege između pojedinih advokata, sudija i pojedinih javnih tužilaca. Uvek se zna ko ima svog sudiju, ko ima svog advokata, kako uspevaju dobro da održavaju tu komunikaciju, da neki advokati ne izlaze iz kabineta nekih sudija i predsednika sudova, da ti advokati imaju takvu prođu da ispada da su najbolji advokati. Po kom osnovu su najbolji advokati kada imate daleko stručnije advokate?
Tu je gospodin Đorđe Mamula, čovek ima iskustvo. Ne pozivam gospodina Mamulu da kaže nešto da je to taj i taj, ali kao stručan pravnik, a istovremeno je u prilici da ceni i da vidi prohodnost nekih advokata. A istovremeno da vidite potvrđujuće odluke pojedinim sudijama. Šta se događa, šti je najcrnje? Imate ženu ili muža, predsednik veća, suprug ili supruga su advokati, zet je tužilac ili zamenik tužioca, i izvršite analizu, da sam ministar pravde izvršio bih detaljnu analizu. Svi sumnjivi slučajevi koji se ukazuju iz pravosuđa, jer samo pravosuđe je reklo da ima korupcije. Kada ima korupcije, to pravosuđe mora da razreši korupciju i u svojim redovima.
Što se tiče policije, imam zamerku po kom osnovu pojedini advokati imaju prednost i prohodnost, a ostali ne. To Ministarstvo može da da odgovor. ZKP je odredio po redosledu, ali taj koji je po redosledu nikada ne bude pozvan i o tome je reč.
Kada je u pitanju privođenje i ova primena mere reći ću vam da nije moguće, možda će nekada u nekim slučajevima to biti moguće da se ovako postupi i da se realizuje kako je predloženo u zakonu, ali imaćete u većini slučajeva da nije moguće, jer čovek se nalazi u posebnim okolnostima, lišen je slobode. On hoće advokata, recimo živi u Smederevu i hoće advokata iz Beograda, ili živi u Jagodini, a hoće advokata iz Čačka. Dok on stupi u vezu s njim, da li je moguće da za dva sata dođe da bi policija mogla u tom roku da pristupi uzimanju izjave itd. To je kratak rok.
Govorim iz prakse. Meni ni u džep ni iz džepa, ali znam da će imati građani, gospodine ministre, velike muke sa ovim. Neće moći blagovremeno da ostvare svoje pravo i cela suština je u tome. Kratak je rok, za dva sata to ne može. Mi smatramo, hajde za četiri sata, pa i da ga angažuje iz Subotice, on iz Subotice može da stigne za četiri sata čak do Vranja. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Jedna dobronamerna napomena, i amandmani gospodina Krasića, gospodina Koprivice i gospođe Radete su prihvaćeni, što ćete kasnije čuti.
Na član 59. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Lepo je, dame i gospodo narodni poslanici, što žurimo u tu Evropu, lepo je i što predlagač ovog zakona, žureći u Evropu, pa u delokrugu svog posla gleda policijske filmove, lepo je sve to, ali mu to ne piše u opisu radnog mesta.
Član 59. stav 1. na koji smo podneli amandman kaže: "Ovlašćeno službeno lice može tražiti obaveštenja od lica u cilju sprečavanja ili otkrivanja krivičnih dela ili prekršaja, ili njihovih učinilaca." Narodni poslanik Božidar Koprivica traži da se iza reči "učinilaca" stavi zapeta i da se dodaju reči "u skladu sa ovlašćenjima po Zakoniku o krivičnom postupku". Vrlo jednostavno, u Zakoniku o krivičnom postupku je ovaj deo apsolutno opisan i mislim da usvajanjem ovog amandmana samo se upotpunjuje ovaj zakon i onda će stvarno biti i primenjiv.
Znate, u tim filmovima o kojima sam maločas govorio svaki policajac ima po dvojicu ili trojicu na ulici, pa ga onda privede za jedno krivično delo, pa ga ispita i o drugima, ko je, šta radi onaj i onda prikupi informacije. Mislim da našoj policiji to nije potrebno.
Inače, ovaj amandman je usaglašen sa članom 46. Znate da smo imali amandman i na član 46, gde se radi o pozivanju lica na informativni razgovor itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodna poslovica kaže - koga zmija ujede i guštera se boji. Ova država je imala nesreću da se u jednom trenutku na pogrešnom mestu nađe Nataša Mićić i da uvede vanredno stanje, koje je i posle ukidanja izvesno vreme imalo sve one reperkusije koje su u vanrednom stanju, osim nekoliko, za sve one koji su privođeni, i posle vanrednog stanja su se primenjivale, i zbog toga treba ovaj zakon ograničiti klauzulama Zakona o krivičnom postupku. Mislim da će tada i ovaj zakon biti i bolji i primenjiv.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.