TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.11.2005.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. dan rada

10.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:25

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Nema razloga za zavist. Predsednik nije koristio pauzu.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić, Ksenija Milivojević, Goran Jakšić, Miroslav Živković i Marko Krstin.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić, Ksenija Milivojević, Goran Jakšić, Miroslav Živković i Marko Krstin.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić, Ksenija Milivojević, Goran Jakšić, Miroslav Živković i Marko Krstin.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić, Ksenija Milivojević, Goran Jakšić, Miroslav Živković i Marko Krstin.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naziv iznad člana 20. i član 20. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo Zakonodavni odbor
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Time smo završili raspravu o 21 amandmanu.
Posle pauze od sat vremena preći ćemo na raspravu o amandmanu na član 20. koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Gospodine Mirčiću, izvolite, pošto je kratko obrazloženje, doprinosimo efikasnosti, da što više uradimo danas. Znate li koliko mi je ostalo da peglam danas.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
Amandman na ovaj član odnosi se na deo poglavlja koje definiše organizaciju policije, odnosno direkciju policije. To je novi termin, odnosno nova institucija u okviru policije. To je nešto što je ovim amandmanima, koje je i predsedavajući pročitao, jasnije definisano kakve su ingerencije i nadležnosti direkcije, odnosno kakve su ingerencije i nadležnosti ministra kada je u pitanju funkcionisanje ove direkcije u okviru policije.
Čitam vam član 20: "Direkcijom policije rukovodi direktor policije. Organizacionim jedinicama u sedištu i područnim policijskim upravama rukovode načelnici uprava, a policijskim stanicama - komandiri". U pretposlednjem stavu kaže: "Angažovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke može se vršiti samo uz prethodno odobrenje ministra".
Amandman interveniše u smislu da umesto reči "ministar" bude "Vlada". Ministar je ovlašćeno lice koje će u ime Vlade da kontroliše angažovanje specijalnih jedinica. Šta je želja srpskih radikala? Da izbegnemo sve ono što je do sada bilo negativno i kao takvo se i te kako odrazilo na rad policije.
Imali smo situaciju, kao što je slučaj "Meljak", kao što su mnogi slučajevi gde su se angažovale specijalne jedinice, gde Vlada zbog nedefinisanosti nije mogla da snosi odgovornost. Ministar je imao, po funkciji, odgovornost koja proističe iz nadležnosti, ali ministar nijednog trenutka nije izdao nalog i nije se pismeno obratio svojim saradnicima, tako da smo imali čitav niz problema oko te akcije, što ne bi bio slučaj da je bilo definisano "Vlada", kao što mi predlažemo, a podrazumeva se da je ministar taj koji će operativno da deluje. Potpuno je jasno da iza svakog poteza ministra stoji Vlada. To će rešiti i sprečiti, eventualno, neke probleme koji su bili evidentni u proteklom periodu.
Mi insistiramo da umesto reči "ministar" bude "Vlada", zato što se radi o specijalnim jedinicama, zato što su to i te kako osetljiva pitanja. Kada se angažuju specijalne jedinice, onda treba da se vodi računa kako i na koji način se one angažuju. Ministar je, kao član Vlade, najodgovorniji, ali u svakom slučaju Vlada treba da snosi odgovornost.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima ministar Dragan Jočić.

Dragan Jočić

Intencija je ista. Prošla vremena su ipak ukazala na jednu moguću i opasnu zloupotrebu, kada ove jedinice nisu mogla da angažuju ona lica koja imaju najveću odgovornost. Intencija je potpuno ista.
I vi ste, gospodine Mirčiću, isto rekli da je ministar odgovoran Vladi, a Vlada odgovorna Skupštini, to je tačno. Zapravo, Vlada vodi politiku javne bezbednosti. Ministar je tu instrument Vlade za određenu oblast.
Međutim, postoje razlozi koji ne bi mogli da dozvole usvajanje amandmana, a to je operativnost, sa druge strane, razlozi hitnosti. Ne može svaki put Vlada da se okupi, treba hitno reagovati, možda treba reagovati kasno, ujutru i u nevreme. Ono što je jedan od razloga, to su razlozi sigurnosti. Dok Vlada zasedne, dok se na Vladi odluči, dok se stenografske beleške uhvate, zna veliki krug lica, a možda je akcija takva da će sprečiti npr. teroristički napad. To su oni razlozi kojima smo se mi vodili da bude ministar taj koji odlučuje o angažovanju specijalnih jedinica.
Do sada, to je tačno, angažovanje specijalnih jedinica je bilo u redovnom sistemu komande Resora javne bezbednosti, tako da je moguće, kao što se i dešavalo u prethodnim vladama ili prethodnoj Vladi, da ministar i ne zna kada se angažuju ove specijalne jedinice, sa zadacima i u zadacima koji su, po pravilu, vrlo rizični i vrlo opasni.
Mislimo da je operativno, brzo i sigurnije da ministar da saglasnost da se ove specijalne jedinice angažuju kada su u pitanju ovi, doduše, retki slučajevi.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, gospodine Jojiću.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, SRS smatra da nijedan ministar u ovoj vladi, pa bio iz bilo koje stranke, ne bi smeo da ima ovlašćenje da isključivo bude njegovo diskreciono pravo da on daje naređenje za upotrebu jedinica za specijalna dejstva.
Radi se o oružanoj sili. Nije to dobrovoljno vatrogasno društvo. To su specijalne jedinice sa oružanom silom, koje treba da intervenišu na užem i širem području Republike.
Dame i gospodo, bio sam 1981. godine komandir na Kosovu, kada su izbili čuveni i poznati neredi. Znalo se tada ko je doneo odluku da se mogu upotrebiti specijalne jedinice.
Bio sam u sastavu 10.000 policajaca, koji su iz svih tadašnjih republika učestvovali na suzbijanju separatizma i ostalog što je viđeno u to vreme na Kosovu i Metohiji. Imam u tome iskustvo veliko.
Međutim, dati diskreciono pravo jednom čoveku, rekao sam i ponovo ponavljam, bio ministar iz ove ili one stranke, bilo bi pogubno. Odluku za podizanje oružane sile mora da donese Vlada, mora Vlada da odgovara, a ministar unutrašnjih poslova mora predsednika Vlade da hitno obavesti o događajima užih ili širih razmera, gde je neophodno da jedinica interveniše. Hitno se sastaje Vlada, kao u vanredno vreme, u vanrednim okolnostima, donosi odluku i iza te odluke stoji Vlada, a ne pojedinac.
Taj pojedinac može da donese pogrešnu odluku. Šta ćemo onda? On naredi da se upotrebi vatreno oružje na studente, na radnike koji štrajkuju. Šta ćemo da radimo? Neposredni starešina izda naređenje, od strane ministra primio naređenje putem teleksa ili radio-vezom; ovaj izdaje naređenje i šta se događa? Počelo je paljenje automobila, šta će da radi, kao u Francuskoj. Francuska vlada o tome odlučuje. Ne možemo da se ponašamo selektivno.
Prema tome, ne može se dati diskreciono pravo jednom čoveku. Ne bih smeo da prihvatim taj rizik da dam saglasnost za upotrebu specijalnih jedinica. Što se malo istorijski ne vratimo u prošlost? Zašto ne obratimo pažnju šta je bilo sa upotrebom Jedinice za specijalna dejstva - "Crvene beretke". Zašto nam to nije primer i pouka da ne možemo tako dozvoliti nekome, ni generalu Guriju, koji sada telali po televiziji kako je komandovao, šta je ko radio. To je besmisleno, to je nepravedno.
Slažem se da ministar izda uputstvo u tom trenutku za sprovođenje te odluke. Onda bi to bilo u saglasnosti sa mišljenjem i programom SRS. To pitanje je izuzetno problematično i za SRS neprihvatljivo.
Nas iznenađuje da demokrate danas predlažu ovakva rešenja u jednom zakonu, da možemo dozvoliti da nam nevladine organizacije nađu prvo mesto u odnosu na saradnju sa građanima, a bez građana nema uopšte uspeha službe ni javne, ni bivše državne bezbednosti, odnosno sada BIA-e.
Prema tome, verujem da ministar razmišlja o tome da li će takav rizik i odgovornost prihvatiti. Šta će ako ispadnu štetne i opasne posledice po živote ljudi - neko upotrebi vatreno oružje i pobije 100 građana. Šta ćemo? Onda ministar kaže - da, upoznao sam Vladu, Vlada je donela odluku.
Ali, ako ministar da jednu saglasnost i jedno mišljenje, a to mišljenje i tu saglasnost neko izvrši, nastupe štetne posledice, dakle, to je nešto što naš Ustav ne predviđa, a ni međunarodni dokumenti.
Evo vam slučaj Francuske. I oni imaju Šiptare sada. Videli su da im se hiljade automobila pali i gore kuće. Ali, kada su bacali bombe na Srbiju, oni su uživali. Evo, imaju i oni Šiptare tamo, pa neka vide kako da se obračunaju. Zato Vlada i predsednik Republike Širak zasedaju, izdaju naloge kako da se sa teroristima obračunaju.
Mislim da je vrlo rizično da ministar prihvati takvu odgovornost i da sutra bude izložen neprijatnostima. To je naša dobra namera i nije nešto što nije prihvatljivo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam na sažetom izlaganju, gospodine Jojiću.
To na Kosovu tada se nije zvalo separatizam, nego kontrarevolucionarna delatnost.
Reč ima ministar Jočić.

Dragan Jočić

Nismo se razumeli. Ovaj zakon polazi od koncepta da nema više rata i da je policija demilitarizovana. Prema tome, postoje samo dve specijalne jedinice na koje se ovaj zakon odnosi i njihov broj nije veliki. One služe samo da bi se pojedinačni slučajevi ugušili; znači, neće teritorijalno - u širem ili užem reonu da deluju; neće vojno da deluju.
Druga stvar, događaji za koje će se angažovati su potpuno nepredvidivi. Pre dva dana, juče je bilo hapšenje jednog odbeglog zatvorenika, kriminalca koji je imao u posedu 10 kilograma eksploziva, 7 zolja, brojno oružje i veliku količinu municije. Recite, u tom slučaju, kako bi se angažovale specijalne jedinice? Vlada? Jedan je na putu, drugi na simpozijumu, treći su otišli na godišnji odmor. Sve vreme on se operativno radi i donosi se odluka - sada je momenat. Vi, gospodine Jojiću, znate o čemu govorim. Moraju znači da se angažuju jedinice, imamo pet minuta vremena. To je ono o čemu govorim.
U jednom momentu ste pomenuli kako ministar da preuzme toliku odgovornost, može da je prebaci na Vladu. Onda ne mora ni Vlada, možemo da idemo rezonom - neka odluči parlament o angažovanju specijalnih jedinica. Ako idemo tim sistemom prenošenja odgovornosti onda nećemo da uradimo posao, a to je da zaštitimo građane.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Jočiću.
Na naziv člana 21. i član 21. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo Zakonodavni odbor
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Posle pauze do 15,15 časova, reč će imati narodni poslanik Petar Jojić o amandmanu na član 21. Hvala vam.
(Posle pauze – 15,20)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Nastavljamo popodnevni rad.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.