Strašno je ovo slušati, po ko zna koji put se ovakva rasprava vodi uz obrazloženje, uvek predsedavajući ili predsednik Skupštine daje takva obrazloženja, još od davnih devedesetih, kada je Dragan Tomić predsedavao pa do Markovića, to je neki kontinuitet kada predsednik Skupštine treba da brani one koji nisu sposobni da iznesu platformu na kojoj će pregovarati o Kosovu i Metohiji.
Nemamo mi srpski radikali nikada tajnu, tajnu u smislu da je ne saopštavamo javnosti. Mi iz tog razloga insistiramo da se što pre otvori rasprava o platformi, o dokumentu koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, da bi javnost čula.
Šta je to toliko tajno da ne može javnost da čuje, a radi se o Kosovu i Metohiji? Šta to ne smeju da čuju oni koji žive u Vojvodini, kako se njima priprema otcepljenje kao Kosovu i Metohiji?
Bez obzira što je gospodin Marković dobio kompliment od mog kolege, ipak potvrđujem da se kontinuitet nastavlja, ali bih voleo da se prekine, bar kada je u pitanju status Kosova i Metohije i uopšte status ove države.
Ono što je predmet rasprave, to je amandman koji je podneo Petar Jojić na član 21. stav 4, a to je da se kao potrebni uslov za direktora policije umesto devet stavi deset godina.
Ne vidim razloga zbog čega se ne bi prihvatio ovaj amandman, iz proste činjenice što je ovakva funkcija značajna za policiju, novouvedena funkcija je značajna, a taj značaj proističe iz njenih ovlašćenja.
Faktički, to je čovek koji će operativno da vodi policiju. Ministar je tu kao politička ličnost, koristeći svoja zakonska ovlašćenja on će davati neke smernice, uputstva, planove, programe, a sve će raditi direktor direkcije.
Nemojte da, samom činjenicom da je razlika samo u godini dana radnog staža, opterećujemo funkciju koju će vršiti budući direktor direkcije. Nemojte zbog tog pojedinca. Niko od nas neće praviti problem ako već imate unapred rešenje, pa fali čoveku par meseci radnog staža. To je van pameti da neko pravi problem.
Ali, nemojte da stoji devet godina, devet godina nigde nije ustaljeno kao norma: ili je pet ili deset. Pošto je stručan posao u pitanju traži se iskustvo, pogotovo na ovim poslovima koji su direktno vezani za policiju. Mislim da nema razloga da se ne prihvati amandman.
Ono što je bitnije ovde, a promaklo je, istine radi moram priznati i nama srpskim radikalima, to je mandat direktora, mandat od pet godina. Vlada imenuje direktora na pet godina. Vladin mandat je četiri godine, ali imenuje direktora na pet godina. Ministrov mandat je četiri godine, ali direktor je na pet godina.
Ovo je rešenje pretpostavljam nametnuto od OEBS-a, da ne govorim ime ko je ispred OEBS-a, ali pretpostavljam. Sa kojim ciljem? Sa obrazloženjem da je to prelazni period. Ali, kakvi problemi mogu proisteći iz toga?
Ako dođe do promene vlade, direktor policije kao ključna ličnost u operativnom delovanju policije ostaje, dolazi novi ministar. Mandat mu traje pet godina. Nastaje problem.
Evo vam jedan primer, da ne mislite da samo zarad obrazloženja iznosim ove činjenice, evo vam primer glavnog inspektora. Jedna institucija u policiji koja je jako značajna, veoma značajna, pokazalo se u proteklom vremenu da nije adekvatan odabir, ne samo kadrovski, nego da nije definisano do kraja, da nije isprecizirano, da takva uloga kakva se predviđala glavnom inspektoru nije sada celishodna za delovanje policije i vidite kakvi su politički problemi.
Ako idemo tom nekom analogijom, šta će tek biti ako se sada imenuje direktor i u sledećem mandatu dođe novi ministar, moraće da ga menja. Čitava prašina će se dići. Videli ste kako je to prilikom smene, uostalom ministre vi imate lična iskustva, videli ste kakva se prašina, medijska i svaka druga, digla kada ste morali da suspendujete nesposobne generale, kada ste morali da korigujete, blago rečeno, rad pojedinih visokih oficira.
Čitava politička halabuka se digla, sve sa obrazloženjem i sa ciljem da se izazove politička kriza, da to opterećuje rad MUP-a, a ni jednog trenutka, bar ste vi svedok tome, niko nije našao za shodno, kada govorim niko, onda mislim na one koji su branili te nesposobne oficire, da kaže da je to zbog povreda poslova i obaveza koje vrše, da je to zbog povrede discipline, da je zbog njihove nesposobnosti.
Zamislite direktora kada nova vlast bude menjana. Još u takvom području i u takvim vremenima živimo, zamislite kada njegova sujeta dođe, ako dođe do izražaja, pa krene da priča zašto ga nova vlast razrešava pre kraja mandata od pet godina.
Možda nije loše u demokratski razvijenijim sistemima i zemljama, ali mi smo na početku, pogotovo ovim zakonom uvodi se demokratizacija policije.
Nemojte da budemo zarobljenici onoga što sada donosimo, pa da nemamo rešenje. Nemojte da nam se spočitava sutra, gospodo, zašto ste usvajali. Ako je mandat Vlade četiri godine, može i direktor da bude četiri godine. Samo je promaklo nama srpski radikalima da amandmanski reagujemo na ovu odredbu i mislim na ovo na šta se odnosi amandman da nema problema da predlagač zakona prihvati tu izmenu da bude deset godina.

Reč ima ministar Jočić.

Pri pisanju ovog zakona morali smo da imamo određenu među koja se nalazi u Zakonu o državnoj upravi, pa je tako i ovaj prvobitni predlog od devet godina, koji figurira kod svih funkcionera, odnosno i kod pomoćnika ministra u Zakonu o državnoj upravi.
Međutim, na naš predlog, Ministarstva, Zakonodavni odbor je predložio da to ne bude 10 nego 15 godina, tako da idemo u tom pravcu, i onda sa 15 godina još više idemo od vašeg predloga. Šest godina od našeg prvobitnog, od vašeg pet.
Zašto pet godina? Zašto ne mandat ovaj izborni? Da bi tom čoveku koji ostane, sada govorim o potpunom političkom pragmatizmu, a plod je i izbor konkursa jedne vlade, ostala ona godina dana, da on sa smenom Vlade nema osećaj da je i on prolazan, nego možda može da se dokaže. Međutim, što se tiče samog njegovog opoziva, isto je postupak lak. Isto, ako dođe druga politička grupacija, drugi ministar unutrašnjih poslova, on može da raspiše odmah konkurs i da Vlada tog novog stavi.
U principu svi ćemo se složiti da smo mi društvo koje polako ulazi u demokratski proces i kao svako društvo koje ulazi u demokratske procese, političke borbe se reflektuju i na nameštenike. Ne može to nikakvim receptom da se donese. U Srbiju je ušla demokratija, ne znam koje godine, postoje političke partije, postoji pluralizam, a sada je sve depolitizovano. Nije.
Ali, mora proći vreme, moraju proći generacije, možemo da kažemo, da bi se profesionalci u određenim segmentima društvenog života i upravljanja stasali.
Ovo je sada rešenje. Slažem sa ovom jednom godinom i dodali smo još 15, i mislim da je to, kada smo razmislili posle ovoga, došli smo do zaključka da oni ljudi koji sada u policiji imaju 15 godina efektivno staža, imaju potpunu zrelost u ovom smislu kao što je poslanik Jojić govorio. Da su prošli sve linije rada komandovanja i upravljanja i došli do tog momenta koji je vrlo bitan u policiji kao i u vojsci, da im ništa nije nepoznato od policijskog posla. Isto tako da imaju toliko godina zrelosti radne da mogu da komanduju i upravljaju. Znači, išli smo još više od ovog sada.

Prelazimo na član 30.
Na član 30. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 30. amandman je podneo poslanik Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo poslanici, SRS smatra da, kada su u pitanju ovlašćenja policije vezana za pozivanje, dovođenje, zadržavanje, traženje obaveštenja, privremeno oduzimanje predmeta i nadalja ovlašćenja, moraju biti u saglasnosti, pre svega, sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Naime, u članu 46. predlažu se uslovi i način pozivanja na razgovor. "Lice za koje se osnovano pretpostavlja da raspolaže obaveštenjima neophodnim za obavljanje policijskih poslova iz člana 10. stav 1. tačke 1) do 4) ovoga zakona može biti pozvano na razgovor.
U pozivu se mora navesti naziv, mesto i adresa organizacione jedinice Ministarstva, razlog, mesto i vreme pozivanja".
Stav 3. i dalje: "Kada je to pre upućivanja poznato, poziv se, pored srpskog, sačinjava i na drugom jeziku i pismu u službenoj upotrebi kojim se lice služi.
Ako ovo nije bilo poznato, na zahtev lica koje se odazvalo pozivu, sadržaj poziva saopštiće se na tom jeziku. Lice koje odbije da pruži obaveštenje, ne sme se ponovo pozivati povodom istog razloga. O izvršenom dostavljanju sastavlja se potvrda – dostavnica".
Dame i gospodo, u Zakoniku o krivičnom postupku, predviđeno je koja su to ovlašćenja pripadnika organa unutrašnjih poslova. Ona su ugrađena u glavu XVIII Zakonika o krivičnom postupku, pre svega od člana 222. pa sve do zaključno sa članom 240. Tu se ovlašćenja policije precizno određuju.
Između ostalog, u ovim odredbama Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je da ovlašćena službena lica MUP-a mogu pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja, isto ono što se tiče poziva i dostavljanja.
Međutim, u članu 226. je predviđeno da organi unutrašnjih poslova mogu pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja. U pozivu se opet mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva. "Prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu, samo ako je u pozivu na to bilo upozoreno".
Što se tiče ovih ovlašćenja, "obaveštenja od građana se ne smeju prikupljati prinudnim putem. Službena beleška ili zapisnik o datom obaveštenju pročitaće se licu koje je obaveštenje dalo". Međutim, toga nema u ovom pozivu.
To lice može staviti primedbe, kako i predviđa Zakonik o krivičnom postupku, koju je ovlašćeno službeno lice dužno da unese u službenu belešku ili zapisnik.
Citiram samo odredbe člana 226. Zakonika o krivičnom postupku. "Kopija službene beleške ili zapisnika o datom obaveštenju izdaće se građaninu ako to zahteva. Građanin se ponovo može pozvati radi prikupljanja obaveštenja i okolnosti, drugog krivičnog dela ili učinioca, a radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu, ne može se ponovo prinudno dovoditi".
Nadalje, Zakonik o krivičnom postupku u članu 226. normira: "Kad ovlašćeno službeno lice MUP-a prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u pretkrivičnom postupku predviđene Zakonikom o krivičnom postupku, može ga pozivati u svojstvu osumnjičenog. U pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme advokata.
Ako ovlašćeno službeno lice u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužan je da ga odmah obavesti o delu za koje se tereti i osnovama sumnje, o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom daljem saslušanju, da nije dužan da bez branioca odgovara na postavljena pitanja, te da mu, u slučaju zadržavanja iz člana 229. Zakonika o krivičnom postupku, predoči prava propisana u članu 5. Zakonika o krivičnom postupku i omogući mu korišćenje prava propisanih u članu 228. Zakonika o krivičnom postupku.
Ako osumnjičeni u prisustvu advokata pristane da da iskaz, organ unutrašnjih poslova će ga saslušati prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku. O saslušanju osumnjičenog ovlašćeno službeno lice MUP-a će obavestiti nadležnog državnog tužioca, koji može prisustvovati njegovom saslušanju. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa, dakle, on služi kao dokaz o krivičnom postupku.
Po odobrenju istražnog sudije, ovlašćena službena lica MUP-a mogu prikupljati obaveštenja i od lica koja se nalaze u pritvoru, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela i učinilaca. Ovo će se obaveštenje prikupljati u ustanovi u kojoj okrivljeni izdržava pritvor, u vreme koje odredi istražni sudija ili presednik veća, i u njegovom prisustvu ili u prisustvu sudije koga on odredi. Prikupljanju obaveštenja ima pravo da prisustvuje branilac okrivljenog, ako to pritvorenik zahteva".
Dame i gospodo, SRS ukazuje da ne bi došlo do nenadležnosti, sukoba nadležnosti, do nesuglasica između ovlašćenih službenih lica i istražnog sudije i javnog tužioca, SRS je uložila amandman, tj. gospodin Zoran Krasić, ali u svakom slučaju, zakon o policiji i Zakonik o krivičnom postupku moraju biti sinhronizovan. Oni moraju biti u saglasnosti.
Problem je u tome što će biti na jedan način ovlašćenja regulisana u zakonu o policiji, a druga ovlašćenja u Zakoniku o krivičnom postupku i doći ćemo do problema prilikom primene. Neće biti sprovodljivo. U svakom slučaju, ovde je trebalo intervenisati da se ide na usaglašavanje, da se pozivanje može vršiti u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, koji je ipak jedan sistemski zakon. Ako se budu razlikovala ovlašćenja policije od ovlašćenja u Zakoniku o krivičnom postupku, u praksi će biti velikih problema.
Zato treba razdvojiti ovlašćenja i u zakonu o policiji samo naznačiti da prilikom pozivanja građana ovlašćena službena lica, odnosno policajci pozivanje, privođenje i zadržavanje vršiće će uz skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, ovaj poslovnik Narodne skupštine do te mere ubija parlamentarnu demokratiju, ovaj vaš tzv. demokratski Poslovnik, da je to strašno. Zašto ovo govorim? Zato što, zahvaljujući takvom Poslovniku, nije moguće da narodni poslanik ovde govori o temi o kojoj želi da govori.
Žarko sam želela da kažem nekoliko rečenica o amandmanu na član 21. i sada ću da iskoristim priliku, pre nego što prokomentarišem amandman na član 46, da kažem nekoliko važnih stvari vezano za amandman na član 21.
Prvo, kada smo u poslaničkoj grupi SRS gledali i analizirali ovaj tekst zakona imali smo ozbiljnu raspravu baš oko člana 21. pre nego što se kolega Jojić odlučio na ovaj amandman. Razmišljali smo da amandmanski delujemo u više delova ovog člana, između ostalog i na period od pet godina za postavljenje direktora policije.
Nije to, kako reče kolega Mirčić, naš propust, nego svesno nismo išli sa tim amandmanom zato što smo već imali priliku kod zakona o državnoj upravi i državnim službenicima da intervenišemo na taj rok od pet godina za postavljenje kod raznih državnih službenika i činovnika, ali nam je bilo jasno da je to očigledno nepromenjen stav Vlade Republike Srbije i da nemaju nameru da udovolje takvom amandmanu. Iz tog razloga nismo ni pisali ovaj amandman, ali ću radi ilustracije da pitam ministra Jočića - zamislite, ministre, kad ste postavljeni na tu funkciju, da je pre toga bio donet ovaj zakon i da su vam u amanet na pet godina ostavili Bebu Popovića, šta bi bilo sa vama na vašem poslu.
Dakle, moramo i tako da gledamo da bi nam bilo jasno da ne mogu da prođu ovakve stvari, bez obzira čija su preporuka.
Dalje, u našim razmišljanjima imali smo primedbu, neodređeno ste rekli da direktor treba da ima visoku stručnu spremu. Mislimo da treba da se zna koja je to visoka stručna sprema. Uvažavam svaku spremu, i onu koja nije visoka, ali mi nije logično da direktor policija može biti, recimo, agronom. Ovde nismo išli amandmanski, nismo cepidlačili, nego smo intervenisali tamo gde smo mislili da je zaista neophodno.
Ovo što stoji u poslednjoj rečenici, poslednjem redu poslednjeg stava člana 21. gde se kaže "ispunjava posebne uslove za direktora policije utvrđene aktom iz člana 4. stav 4. ovog zakona", to je ono gde vi predviđate ministru da radna mesta policijskih službenika utvrđuje ministar aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Dakle, vi ovde sebi stavljate popriličan teret u okviru svojih poslova. To je specifičnost ministara Koštuničinog kabineta, nekako se svi osećate kao da ste supermeni, pa mislite da možete više nego što zaista možete, a to nije dobro.
Nije dobro zato što bi bilo bolje da se usredsredite na ono što zaista treba da radite u okviru svog delokruga rada, pa bi to svakako bilo bolje i za vas i za ministarstvo, a i za građane Srbije, što je krajnji cilj.
Rekli ste, na naš amandman, da budući direktor treba da ima 10 godina efektivnog radnog staža. Ministre, nisam shvatila da li ste prihvatili da to bude 15 godina? Da li je to na Odboru promenjeno ili je to vaše razmišljanje? To nisam shvatila kada ste govorili o tih 15 godina.
Pre nego što je ovaj amandman napisan i potpisan, mi smo razmišljali da li da predložimo 10 ili 15 godina, pa smo mislili da možda ne bi bilo uputno da direktoru policije, iako je on neko ko je nivoa generala, treba više radnog staža za te poslove nego sudiji Ustavnog suda, s obzirom da sudije Ustavnog suda treba da imaju 10 godina staža. To je naša dilema.
Naravno, nemamo ništa protiv da to bude i 15 godina, ali nam je 9 godina bilo sumnjivo, nekako samo fali slika.
Ako ste želeli da se na ovaj način oslobodite generalnog sekretara Vlade Božovića, koji nema tih 9 godina radnog staža, niste morali baš na ovaj način. Potpuno svesno sam pomenula tog kralja splavova.
Juče smo se sreli u zgradi Skupštine. Došao je sa tri telohranitelja, ispred lifta smo skupa čekali, ušli smo u lift, a jedan od tih momaka je ostao ispred lifta, pozvala sam ga u lift, rekla sam mu da ima i za njega mesta, a gospodin "veličanstveni" kaže - ne, ne, ne, on treba tu da čeka.
Zamislite vi generalnog inspektora čeka čovek iz obezbeđenja ispred lifta u zgradi Narodne skupštine. Koga se on plaši u Narodnoj skupštini, a po splavovima šeta i sa pevačicama se slika svaku noć. Neverovatno.
Vi ste njega smestili na odgovarajuće poslove na nivou tzv. savezne države, odnosno državne zajednice, ali novinari kažu i pričaju ovde po holu kada je dolazio Vlada Božović u Skupštinu, da je dolazio u poslanički klub DSS da moli i da ubedi da on ipak ostane, kada već nije generalni sekretar i kada toga nema, da bude direktor policije. Rečeno mu je - ti si mlad, perspektivan advokat, tebi ne treba više policija. Naravno, dobro je što mu je to rečeno.
(Predsedavajući: Vreme.)
Očigledno je to znak da je prošlo vreme predviđeno za ovaj amandman, velikodušno vreme, koje je predviđeno ovim ograničavajućim i restriktivnim Poslovnikom.
Pošto sam se javila povodom amandmana na član 46, da kažem da ovaj amandman treba po svaku cenu da se prihvati.
Dovoljna je ova jedna rečenica iz obrazloženja da se ovaj amandman podnosi da bi se u praksi sprečila neka nova "Sablja", a vi ministre, kao i mi, kao i većina građana u Srbiji, dobro znamo kakvi su bili potezi u akciji "Sablja" i kakve su pogubne posledice za mnoge građane proistekle iz te akcije.

Hvala. Reč ima ministar Jočić. Izvolite.

Samo jedan kratak osvrt, da bih odagnao zabunu u pogledu ovog amandmana na član 21. To je amandman Zakonodavnog odbora koji je došao pred zasedanje Odbora za bezbednost i verovatno sa njim niste upoznati, odnosno možda niste imali vremena da ga pročitate.
On tačno definiše, više nego što je u osnovnom tekstu bilo, šta direktor policije treba da ispunjava. Nikako neće biti agronom, jer se kaže da treba da ispuni opšte uslove, posebne uslove, da ima visoku školsku spremu, najmanje 15 godina efektivnog rada na policijskim poslovima i ispunjava uslove radnog mesta predviđenog za direktora policije. Kada više kandidata ispunjava predviđene uslove, prednost će imati kandidat koji je imao najbolje rezultate rada u obavljanju policijskih poslova. Znači, radi se o policajcu.
Što se tiče ovog amandmana, koga je podneo poslanik Jojić na član 46, moram da kažem da nema bojazni da će biti nova "Sablja", jer ovim predloženim amandmanom je predviđen specifični upravni postupak koji sprovodi policija. Ovo nije postupak post delictum.
Ovo je postupak gde uopšte nema krivičnog dela, znači, lice se poziva da bi dalo neko obaveštenje. Uopšte ne postoji prezumpcija osumnjičenog. Ne poziva se lice da bi dalje bilo ili ne bi bilo procesuirano u krivičnom postupku.
Moram da kažem da ste doslovno, kako ste vi meni zamerali poštovani poslaniče Jojiću, tako ću i ja vama, vi ste prepisali od 1-10 odredbu ZKP-a, s tim što ste ubacili - organ unutrašnjih poslova.
Međutim, mi ne govorimo o krivičnom progonu, ne govorimo o pozivanju u smislu da lice može biti procesuirano kao osumnjičeni, nego govorimo npr. o pozivanju kada treba da se daju određeni podaci, da ti podaci nemaju nikakav krivični i procesni značaj, niti se mogu primeniti radi eventualnog progona.
Npr. tražimo dete - obrati se roditelj policiji, dete se izgubilo, jednostavno mi pozivamo komšije, građane, vaspitačicu da nam kažu gde su poslednji put videli dete itd.
Znači, ovo je specifičan upravni postupak. Nikako se ne može izjednačiti sa postupkom u Zakonu o krivičnom postupku. Normalno, sve ovo što ste vi naveli je ona striktna i stroga procedura koja važi kada se ispune određeni uslovi.

Replika gospodina Jojića.