Izvolite, reč ima gospodin ministar.

Izvinjavam se, tražio sam pojašnjenje radi eventualnog usvajanja vašeg amandmana. Vi to niste objasnili, objasnili ste Predlog zakona. Objasnite mi vaš amandman u odnosu na ovu kritiku koju sam izneo iz ugla Zakona o radu. To me interesuje.
Hoću da prihvatim vaš amandman, ali on predviđa četiri sata duže nego što predviđa Zakon o radu. To vas pitam, da bih to eventualno prihvatio.

U tom slučaju je ono na šta je predsednik Skupštine skrenuo pažnju, petominutne konsultacije posle replike da pojasnite, jer nemojte svima da pojašnjavate.

Ne, nema potrebe da se konsultujemo. Ministar može, ako hoće, da usvoji ovaj amandman. Tvrdimo da je amandmansko rešenje bolje za policijske službenike, da njima činimo uslugu, odnosno ne činimo uslugu nego im omogućavamo da ih izjednačimo sa ostalim državnim službenicima.
Kada smo rekli "rad duži od punog radnog vremena iz stava 1. ovog člana ne može trajati duže od osam časova u toku jednog radnog dana", ne mislite valjda da smo mislili da će svaki dan da traje do osam časova? Postoji Zakon o radu koji govori koliko između radnog dana treba čovek da se odmara. Naravno, zbog specifičnosti posla rekli smo da je osam časova neka dovoljna mera da se eventualna neka započeta akcija završi ili da se ekipa policije u tom periodu zameni.
Dakle, nema ni govora o tome da mi predviđamo da se radi duže od onoga što je predviđeno u Zakonu o radu, nego nekog dana kada ima potrebe za prekovremenim radom, on ne može da traje duže od osam časova.
To je apsolutno u skladu sa ovim Zakonom o radu i pogodnije za policijske službenike nego vaše rešenje.
Naravno, nema potrebe da se više ubeđujemo, vi možete da prihvatite ili ne prihvatite, to je vaša stvar.

Hvala. Na član 132. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 133. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Vidite da je bolje kada su prave informacije, a ne kao ono malopre, ljudi se šale, a neko misli da dobija informacije.

Dame i gospodo, ministar nije debelo u pravu. Bio bi pravu gospodin ministar Jočić da je u članu 131. određeno koliko. Malopre je bilo reči o tome da je policijski službenik da po nalogu nadređenog policijskog službenika poslove obavlja i duže od punog radnog vremena. Koliko duže?
Zbog toga što znamo da potrebe službe nekada zahtevaju da se mora u toku jednog radnog dana ili više dana raditi duže od punog radnog vremena, ali mi smo cenili da će biti potrebe da pripadnici policijske službe rade duže od punog radnog vremena, ali najduže 12 časova. Ako imate podatak, izađite i recite sada u toku tekuće godine koliko je radnika radilo stotinama časova duže nego što je to Zakonom o radu predviđeno.
Pripadnici službe unutrašnjih poslova rade po dva radna vremena, ali nisu za to nagrađeni. Zbog toga SRS smatra, imajući u vidu pre svega odredbe člana 38. Ustava Republike Srbije, da su Ustav i član 38. na strani zaposlenih u MUP-u, da imaju uporište u njemu: "Zaposleni imaju pravo na ograničeno radno vreme, na dnevni i nedeljni odmor i na plaćeni godišnji odmor i odsustvo, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom." Stav 2: "Zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu, u skladu sa zakonom." Omladina, invalidi i žene imaju posebnu zaštitu itd.
Ono malopre što ste tumačili, kada je bio ovaj član u pitanju, SRS smatra da potrebe službe mogu zahtevati duže radno vreme od punog predviđenog radnog vremena, Zakon o radnim odnosima predviđa četiri, međutim, zbog specifičnost službe ne može policija da prekine akciju, ne može nerede policija da ograniči, koje treba suzbijati danas, sutra i održavati javni red i mir.
Ili kada je u pitanju organizovani kriminal kada jure organizovanu bandu koja vrši krivično delo, da dođe do pančevačkog mosta i tu da stane, kao što su to radili autonomaši 1972. godine kada je ubijen turski ambasador. Velmože iz Novog Sada naredile - ne možete vi iz Beograda da vodite istragu na području Vojvodine. Prekinuta akcija. Mi kazujemo da nema potrebe drugačije tumačiti.
Pripadnici službe unutrašnjih poslova očekuju od Ministarstva unutrašnjih poslova, posebno gospodina Jočića, da ih uzme u zaštitu. Ali, ministre Jočiću, samo da vas nešto zamolim, prebrojte i utvrdite broj vozila koje dolaze iz Ministarstva na benzinsku pumpu popodne u petak i ujutru u ponedeljak. Izvršite racionalizaciju i da vidite koliko ćete imati para da se podele radnicima kojima treba da se da, koji rade danju i noću, dežurstva i pripravnosti.
Podsetiću vas šta sam imao u praksi. Ja i jedan kolega smo na rumunskoj granici bili u zasedi, šest sati smo bili na topolama. Moj kolega Mila Bulatović je bio operativac i čekali smo kriminalce koji su nosili 12 kilograma zlata iz Rumunije. Šest sati, kada je padao led i sneg na topoli je visio, i nije mogao da preživi, umro je. Ko nije bio pozornik, operativac i nije jurio kokošare, bicikliste, provalnike, džeparoše, prevarante, razbojnike, siledžije i organizovani kriminal, taj teško može imati predstavu i da doživi kakav je položaj pripadnika službe organa unutrašnjih poslova. Jako težak.
Ako treba taj čovek da ode na godišnji odmor, ako treba da zaradi hleb za svoju decu, ako treba da kupi detetu patike i knjige za školu, odakle sa 15 ili 20.000, a ovamo mu branite da ne može da se bavi dopunskim radom. Nešto u zakonu mora da bude uređeno. Uredite zakon i dajte policiji 1000 evra. Nemojte da mislite da će biti podmićena policija i korumpirana. To isključujem ako budu nagrađeni.
Ovo slušam godinama, bio sam u toj prilici, ali je ranije bio položaj policije daleko bolji nego što je sada, nikada gori. Neće vama gospodine ministre da kažu operativci, oni se plaše, ne mogu da otvore srce.
Vidite, kada je u pitanju premeštaj, kada je u pitanju unapređenje, zasnivanje radnog odnosa, kada je u pitanju ovaj prekovremeni rad, vrednujte ga i imaćemo bolju i sposobniju policiju, imaćemo policiju koja je zaista spremna, stručna. Rade ljudi čije je obrazovanje na visokom nivou. Rezultati su izuzetno dobri na suzbijanju određenih vodova kriminaliteta.
Ovo ne govorim za sebe, nemam rođaka u policiji, ali govorim zbog toga što imam saznanja da je težak položaj naše policije, izuzetno težak. Za to se borite. Nemojte da vam Ministarstvo za finansije gleda čija je krava mršava, a čija debela i da se po tome ravnamo.
Vidite njihovo stambeno pitanje, kada će da reše stambeno pitanje ti naši pripadnici organa unutrašnjih poslova.
Imajte u vidu još jednu bitnu činjenicu, gospodine ministre. Koliko imamo vojnika danas? Da li naša avijacija i borbeni avioni lete i treniraju? Kada ćemo moći da dignemo eskadrilu? Mi sada računamo na policiju da nam čuva granicu, jer je policija između ostalih poslova preuzela ogromne poslove obezbeđenja granice i preuzela obaveze protivpožarne zaštite, što nisu mali poslovi na teritoriji Republike Srbije.
Svi ti poslovi zahtevaju da vi, gospodine ministre, morate da se sučelite i odlučnije delujete da gospoda iz Ministarstva za finansije, nemojte vi da prosite, niste dužni da prosite pare od ministra finansija. Postoje tekuće rezerve, suficit u budžetu od 50 milijardi dinara. O čemu mi govorimo?
Ti ljudi koji rade pod najtežim uslovima, bio sam pre 15 dana očevidac kada je opljačkana banka ovde, kada su jurili kriminalce. Njih dvojica beže, policajac jadan spala mu kapa, drži pištolj, hoće da ga pregaze vozila u Knez Miloša. Hoće li iz Ministarstva finansija da potrči neki činovnik da se sukobi sa kriminalcem takvog kalibra, kada onaj ima pištolj takođe. Koliko je pripadnika službe stradalo i dalo živote za bezbednost države i naših građana?
Kakav je položaj invalida koji su proizašli iz službe unutrašnjih poslova? Nemojte me pogrešno razumeti, nemam nameru, namera mi je zaista da iskažem ono što sam doživeo i ono što vidim da ti pripadnici naše službe unutrašnjih poslova moraju imati bolji tretman.
Obavio sam razgovore sa brojnim pripadnicima iz vaše službe. Oni kažu - neka nam se plati prekovremeni rad u skladu sa radno-pravnim propisima. Biće zadovoljni. Ovo što se tretira sa 30 ili 50 ne može da kompenzuje. Ovako ćete imati da policiju možete neograničeno da držite u pripravnosti. Komandir policijske stanice naredi pripravnost, dođe 150 policajaca u stanicu policije, a on ode na vikend ili ode u kafanu. Oni čekaju i džedže, dolazi prekosutra i kaže, e sad možete da idete kući.
A ti ljudi koji nisu bili sa porodicom, koji su morali decu da isprate u školu, da vide da li im dete ima hleba, šta mu radi porodica ili danima i mesecima koji su bili odvojeni od porodice, a o njima niko nije mario. Ne verujem, nisam ubeđen da ministar o ovome ne razmišlja. Razmišlja i danju i noću o ovome, ali voleo bih da vidim vaš rezultat ministre. Znam da se zalažete za policiju, ali nema rezultata. Mi srpski radikali bi želeli da vidimo rezultate.
Uzmite onih nekoliko milijardi, a tamo imate u ovoj dole zgradi velikoj, koja sada liči na Stejt department, zgrada ministra finansija, vidite vi kako je ona za godinu dana lepo adaptirana, sva u mermeru itd. Zavirite u onu njegovu kožnu torbicu i pitajte ga - je li, kad ćeš ti da daš za policiju pare. Kažite mu: gospodine ministre, nema više obezbeđenja ni tebe, ni tvojih sekretarica, ni tvojih savetnika, nema; neće policija da obezbeđuje, jer ne daš pare. Ima para, ali nemojte se stideti i nemojte sada da se osvrćete, reći će ovi iz ovog ministarstva, a šta će da kaže drugo ministarstvo i drugi resor; to mene ne interesuje.
Znam da pripadnici policije rade najteži posao, najodgovorniji i žrtvuju živote i svoju glavu za bezbednost građana i bezbednost ustavnog uređenja, za celovitost teritorije prvi će biti sutra na bedemu i sa njima bih sutra krenuo na bunker.

Po istom amandmanu reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Samo da podsetim da neko ne bi pomislio od vas koji treba da prihvatite amandman da govori o ovome o čemu smo govorili. Ne, izvinite, samo trenutak, molim vas, gospodine Mirčiću, vrlo je važno, jer je predlog da se dodaju stavovi 2. i 3. i amandman govori o nečem drugom.
"Policijski službenik i drugi zaposleni u policiji može, uz pismenu saglasnost rukovodioca, van radnog vremena da rade za drugog poslodavca, ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada policijskog službenika i drugog zaposlenog u policiji.
Saglasnost rukovodioca nije potrebna za dodatni i naučno-istraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim i sportskim udruženjima, ali rukovodilac može zabraniti i takav rad ako se njime onemogućava ili otežava rad policijskog službenika i drugog zaposlenog u policiji ili šteti ugledu državnog organa."
Izvinjavam se što sam zloupotrebio, pošto ne mogu da se založim za amandman ovako kako glasi sa govornice, te sam to učinio čitajući ovo.
Izvolite, gospodine Mirčiću, i hvala na razumevanju.

Ono što SRS želi ovim amandmanom to je da se ovaj član jasno i precizno definiše iz prostog razloga što, ne samo iz uporednog prava, nego i iz iskustava imamo neke pouke. Svedoci smo da su u ne tako davnoj prošlosti privođena lica koja su pripadala raznim krugovima, lica koja su uniformisana, bili su pripadnici MUP, a van službe su obavljali poslove čuvara, odnosno telohranitelja, kako se to kaže, tako da se ovde jasno i decidno navodi šta mogu da rade i čime mogu da se bave van službe i van onoga što je na samom radnom mestu.
Međutim, izvinjavam se, moram da iskoristim ovu priliku, jer na neki način, tema je vezana za rad policije. Naime, sinoć se u Novom Sadu desio jedan nemio događaj.
Jedna grupa neonacista je upala na Filozofski fakultet i prekinula tribinu koja se držala na Filozofskom fakultetu, što mi srpski radikali osuđujemo. Ne može jedna grupa, a to smo malopre razgovarali u sklopu jednog člana, gde policija treba da sarađuje sa udruženjima građana i manjina.
Ovo su pravi primeri gde policija treba da interveniše, da reaguje pravovremeno i blagovremeno.
Te i takve grupe su aktivirane po Srbiji, mi ne znamo od koga i ne znamo sa kakvim ciljem, ali osuđujemo takve postupke. Osuđujemo i tražimo od policije da se što pre ispita i da se objave imena vinovnika, bez obzira što mi imamo svoje mišljenje o pojedinim učesnicima na toj tribini, o nekim profesorima koji se zalažu za otcepljenje Crne Gore, za samostalnost Crne Gore, koji su kontradiktorni i u svom naučnom radu, a i u svom političkom delovanju.
To ne može da opravda ovakve postupke ovakvih grupa, koje su u svakom slučaju grupe koje ugrožavaju bezbednost, i to je prvi put da se na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i uopšte na Univerzitetu u Novom Sadu dešavaju ovakvi incidenti.
SRS najstrože osuđuje. Zašto koristim ovu priliku? Iz prostog razloga što su neki mediji, sredstva informisanja izvukli iz konteksta izjavu da mi srpski radikali ne osuđujemo ovakve postupke, već da osuđujemo jednog od učesnika na tribini, što je van pameti, jer to nijedan normalan čovek ne može sebi da dozvoli, da dopusti da ovakve grupe vršljaju, pogotovo sa ovakvim političkim stavovima, sa njihovim postupcima koji su, na kraju krajeva, štetni za sve nas.
U trenutku kada se u Vojvodini podiže politička tenzija, a vezano za međunacionalne odnose, ovakve se grupe pojavljuju na Univerzitetu.
Mora policija ne samo u Novom Sadu, nego u čitavoj Srbiji, što pre da pronađe organizatore te grupe, učesnike, i da postupi u skladu sa zakonom, i tu je sve potpuno jasno.
Što se tiče ovih amandmana, generalno, SRS nastoji da poboljša zakonske odredbe i možda u nekim primerima koje mi navodimo, kojima potkrepljujemo i obrazlažemo ove amandmane, možda i suviše pojednostavljujemo, ali to su primeri iz realnog života.
To je nešto što opterećuje, ne samo policiju, već i ukupno društvo. To su finansijski problemi, to je nemaština.
Sa druge strane, vidimo da u okviru jednog sistema, jedne institucije koja se zove Vlada Republike Srbije, ono što je zaduženo za bezbednost ove države, za sigurnost građana, maksimalno ulaže napora i truda da ispuni svoje zadatke. A pri tome uvek se nameću kao najveći problem materijalni uslovi, dok sa druge strane imamo u istoj toj vladi pojedina ministarstva koja se raskalašno ponašaju, čiji ministri putuju po Japanu da bi se pomirili sa nekim kojekakvim tajkunima, što je neprimereno.
Ti ljudi, koji su policajci, pojedinačno učestvuju u pratnji tih ministara i mi moramo uvažavati tu činjenicu da je to trenutak kada on, vršeći svoju dužnost, vodeći računa o bezbednosti i ministara i svih građana, svojim očima gleda kako se raskalašno ponašaju pojedini članovi vlade, a pri tome nama, Odboru i predstavnicima ministarstva, uvek se od strane ministra finansija servira informacija - nema dovoljno sredstava, moramo restriktivno da vodimo budžetsku politiku, bez obzira koliko mi argumenata ulagali.
Ono što je posebno bitno, kada je u pitanju ovaj deo, to su oni ljudi koji su raspoređeni na jugu Srbije. To su pripadnici žandarmerije. Izvinjavam se, predsedniče, ti ljudi zaslužuju da ih spomenemo. Svi mi koji smo bili u prilici da vidimo u kakvim uslovima funkcionišu, u kakvim uslovima rade ti ljudi, svesni smo činjenice da u takvim uslovima samo volja i samo ljubav za Srbiju i želja da se profesionalno obavi svoja dužnost održava te ljude na tim položajima i da visokoprofesionalno obavljaju svoje funkcije.
Ne govorim samo za pripadnike žandarmerije, nego za kompletan oficirski kadar i za kompletno ministarstvo koje je po vertikali hijerarhijski uključeno u taj deo posla, a mnogo je takvih poslova, mnogo je takvih pripadnika i mora se voditi o njima računa.

Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 134. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog prava koje pripadnici MUP do sada nisu imali i ovim zakonom se uvodi i to je dobro.
Svi su mogli da koriste privilegije sindikalnog organizovanja, svi zaposleni, osim vojske i policije, i dobro je da se u zakonu predviđa i sindikalno organizovanje policije i zaštita prava zaposlenih u policiji od strane sindikata.
Želeći da ovaj član 134. poboljšam, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman kojim tražim da se iza stava 1. doda stav 2. koji će glasiti: "Policijski službenici ne mogu se udruživati u sindikalne organizacije drugih profesija". Iz dva razloga.
Prvo, da policijski službenici organizuju svoj strukovni sindikat, čiji će rad biti posvećen isključivo i samo njima, jer ukoliko ne ugradimo ovaj stav u članu 134, njima ostaje mogućnost da se uključe u postojeća tri sindikata.
Jedna polovina, ako ne i 2/3 ovih koji vode ove sindikate, upravo ti policajci treba da jure zbog mnogih kriminalnih radnji. Dakle, isključivo strukovni sindikat i to bi se ovim stavom 2. regulisalo.
Neće da se uključe u ASNS. Vi se sećate onog ministra Milovanovića koji je formirao ASNS.
Čini mi se da će policija vrlo brzo imati posla da utvrdi otkud mu onoliko bogatstvo, a zna se šta je imao pre nego što je postao ministar.
Ili da se uključe u Nezavisnost kod Čanka, koji je sebe vrlo lepo zbrinuo, a eno ga predsednik Upravnog odbora Fonda za zapošljavanje, sa debelom apanažom, ali ni jedan od njegovih članova sindikata Nezavisnost ne može da se pohvali da je ovoliko njegovih prava zaštitio.
Treća mogućnost mu je ovaj Samostalni sindikat koji vodi Milenko Smiljanić, a imali ste prilike pre neko veče, pre razmatranja ovog zakona koji je ministar Lalović ovde izneo, da vidite na televiziji kako se Mika i Lale, Mika je Milenko Smiljanić, a Lale je Lalović, lepo izrazgovaraše u svoju korist, a ne za interes ni sindikata, ni zaposlenih, ni nezaposlenih, svih onih koje bi Smiljanić trebalo da brani.
Prema tome, smatram da ministar treba da izađe posle mene i da kaže: usvajamo amandman na član 134. I da nastavimo dalje da radimo.