Reč ima poslanik Meho Omerović.

 Ovo je zaista važno poglavlje i ne čudi me što imamo pozitivne reakcije predsednika Odbora za bezbednost Skupštine Srbije. Najkompetentniji čovek da vidi valjanost amandmana koje smo podneli mi poslanici SDP.
Mislim da, gospodine ministre, spas i na neki način izlaz u ovom zamešateljstvu kada je u pitanju kalendarska godina, o čemu je govorio gospodin Mirčić, možemo naći u članu 164, gde se kaže da Vlada uredbom bliže uređuje disciplinsku odgovornost u Ministarstvu. Mislim da Vlada i vi kao resorni ministar možete kroz uredbu iznaći rešenje koje se odnosi na određeni period, da li je to kalendarska godina ili nešto slično.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 168. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 168. i predložio da se ovaj član briše. Zašto?
U članu 168. Predloga zakona predviđa se: "Policijskom službeniku, odnosno drugom zaposlenom da radni odnos prestaje ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbedonosne smetnje iz člana 111. ovog zakona zbog kojih se sa njim ne bi radni odnos ni zasnovao da su u vreme zasnivanja postojale.
Zbog slučaja bezbedonosnih smetnji iz stava 1. ovog člana, rešenje o prestanku radnog odnosa policijskog službenika, odnosno drugog zaposlenog donosi ministar, na obrazložen predlog direktora policije, odnosno funkcionera u čijoj nadležnosti je obavljanje određenih poslova i zadataka. Uz predlog se predlaže i bezbedonosna provera iz člana 111. stav 2. ovog zakona, kao sastavni deo predloga.
Žalba protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dopuštena, ali se može pokrenuti upravni spor."
Dame i gospodo, u članu 22. Ustava Republike Srbije je predviđeno: "Svakome je zajemčeno pravo na žalbu i drugo pravno sredstvo protiv odluke kojim se rešava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu."
. Zašto nije dozvoljena žalba? Mi smatramo da bi žalba trebalo da bude dozvoljena, a ne da se upućuje da pokrene upravni spor.
Po predlogu ovog člana niko nikada, osim onog starešine, koji neće ni saznati koje su to bezbedonosne smetnje zbog kojih neko lice ne može raditi u policiji i da mu po tom osnovu prestane radni odnos. Posebno su problematične odredbe stava 1. ovog člana, sa naknadnom bezbednosnom proverom utvrditi da su nastale smetnje iz člana 111. stav 2.
Šta će biti sa policijskim službenikom, koji je časno i pošteno obavljao poslove u organima unutrašnjih poslova u policiji 20 ili više godina, i neko mu nađe da mu je otac bio član Četničkog pokreta Draže Mihailovića, ili recimo da je član SRS, prof. dr Vojislava Šešelja. Sutra dođe neki drugi ministar na mesto gospodina Jočića i kaže, dajte da vidimo za tog i tog da li je on registrovan kod nas, a po običaju službe bezbednosti registruje se i prisluškuje, sve se prati uspešno. Videće se da je član SRS, ne može biti više u službi organa unutrašnjih poslova, odnosno pri Ministarstvu da radi na bilo kom poslu.
Dame i gospodo, ako bi se ovaj član izglasao i ako bi ostao u predlogu, mogu vam reći da se onda propisi retroaktivno primenjuju, protivno Ustavu. Ako je čovek radio 30 godina i neko mu kaže da je to bio taj i taj itd, i čovek sada više ne može da bude jer je starešina ocenio da on više ne može da obavlja poslove službe bezbednosti.
Što se tiče celog zakona nije jasno kako je iz ovog zakona izostalo obrazovanje i školstvo. U svim dosadašnjim zakonima, bar onim koji datiraju unazad 10 ili 20 godina, postojali su propisi koji regulišu školstvo i obrazovanje pripadnika policije. U ovom zakonu toga nema.
Da li se predviđa novi zakon o srednjem, višem i visokom obrazovanju i usavršavanju i kursevima u policiji ne znam, ali nisam našao ili sam propustio u zakonu o školstvu i ustrojstvu obrazovnih ustanova koje su već godinama zaživele, koje funkcionišu i iz kojih su se do sada regrutovale hiljade i hiljade pripadnika policije, a te škole i to obrazovanje im je toliko pomoglo da su zaista danas vrsni stručnjaci i da mogu sa uspehom obavljati poslove službe organa unutrašnjih poslova.
Nas iznenađuje, možda će ministar naknadno nešto učiniti u pogledu poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih. Ponovo se vraćam na to pitanje, jer to je goruće pitanje u policiji. Goruće pitanje u policiji jeste poboljšanje materijalnog položaja. Zato ukoliko bi u danu za glasanje prihvatili amandmane poslanika SRS, bio bi poboljšan tekst i bio bi poboljšan materijalni položaj pripadnika službe organa unutrašnjih poslova, odnosno policije.

Reč ima poslanik Milorad Mirčić.

Ovo je ono što smo stavljali kao primedbu na član 111. u vidu amandmana i to je ta osnovna ideja tog amandmana, jer se pojavljuje u članu 168. Ovako dosta, slobodno mogu da kažem, nespretno definisana. Naime, nameće dilemu.
Naravno, mi se slažemo, uvek naknadna kontrola mora da postoji u sistemu policije, ali mora biti precizno definisana.
Naknadna kontrola može da se oslanja na ovu vrstu kontrole koja se vrši prilikom prijema u radni odnos, ali naknadna kontrola treba da sadrži dodatne elemente. Nisu to više elementi koji važe za registrovanje oružja, nego su to dodatni elementi. Zašto? Zato što, primera radi, pripadnik policije može da se poveže sa kriminalnim grupama, pripadnik policije može da radi protiv interesa ove države tako što može da se uključi aktivno da deluje u okviru neke strane obaveštajne službe.
Pripadnik policije može, vršeći dužnost, da se ogreši o zakon i naknadnom proverom utvrđeno je da su ispunjeni uslovi za prestanak njegovog radnog odnosa, odnosno preduzimanje određenih disciplinskih mera, ali to smo mi i u članu 111. govorili. U članu 168. poziva se na član 111, ali mora jasno biti objašnjeno šta je to dodatna provera, šta podrazumeva dodatna provera. Potpuno je normalno da ministar ima diskreciono pravo i njegovi saradnici da vrše proveru i kontrolu, dodatnu proveru svakog zaposlenog.
Osim onoga što su umanjene psihofizičke sposobnosti, koje podrazumevaju ovaj deo za koji ste objašnjavali, da je visoki kriterijum za registrovanje oružja, odnosno nošenje oružja, imaju još neki dodatni elementi.
Upašćemo u problem, jer ako zadržimo da su ovo osnovni kriterijumi člana 111, kako ćete onda na sudu da obrazlažete da je tom licu, primera radi, prestao radni odnos zato što je naknadno utvrđeno da se on bavio kriminalnim radnjama i ovim o čemu sam govorio. Znači, moraju jasno biti navedeni elementi i u ovom članu 168, zato je amandman vezan za amandman na član 111, pa član treba preciznije razraditi i definisati šta to podrazumeva naknadna provera.

Na naziv iznad člana 171. i član 171. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Blagica Kostić, Staniša Stevanović i Milan Ninić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio amandman, a Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Blagica Kostić.

Složićemo se da nije bitno da li će ostati ime Generalni inspektorat ili će se drugačije nazvati taj sektor. Bitna su ovlašćenja koja taj sektor ima. Hvala.

Na član 172. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Blagica Kostić, Staniša Stevanović i Milan Ninić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio amandman, a Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 173. i član 173. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Blagica Kostić, Staniša Stevanović i Milan Ninić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio amandman, a Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naziv člana 174. i član 174. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Blagica Kostić, Staniša Stevanović i Milan Ninić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio amandman, a Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 174. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili ovaj amandman, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 175. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Blagica Kostić, Staniša Stevanović i Milan Ninić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio amandman, a Odbor za odbranu i bezbednost i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Blagica Kostić.

Smatram da je prihvatanje amandmana koje su podneli poslanici SPO, a koji se tiču kontrole rada policije od suštinskog značaja za ostvarivanje ozbiljne kontrole rada policije, budući da predloženo rešenje krši osnovno načelo da niko ne može kontrolisati sam sebe.
No, pre nego što obrazložim šta smo hteli amandmanima koje smo podneli, podsetiću ministra i javnost da je SPO ušao u Vladu premijera Koštunice, koja funkcioniše uz podršku SPS, između ostalog i zbog toga da bismo pomogli, odnosno da bismo uzeli aktivno učešće u rasvetljavanju nerazjašnjenih ubistava koja su se desila poslednjih petnaestak godina.
Nažalost, na to pitanje ni danas nemamo odgovore, jer generalni inspektor MUP-a gospodin Božović nije dobio odobrenje ministra za pristup dokumentaciji koja se ticala tih ubistava i tih nerazjašnjenih okolnosti.
Podsetiću na jedan dopis koji je iz Resora javne bezbednosti stigao Upravi kriminalističke policije, u kome se vezano za zahtev Generalnog inspektora za dostavljanje podataka o aktivnostima policije tokom demonstracija 1991, 1993, 1996. i 1997. godine, odnosno događaja koji su vezani za ubistva tokom devetomartovskih demonstracija, prebijanja lidera SPO i njegove supruge u junskim demonstracijama i onoga što se dešavalo u građanskim protestima tokom 1996. i 1997. godine zbog izborne krađe, kada je poginuo član SPO Starčević, stigao je dopis koji je potpisao pomoćnik ministra i načelnik resora, Miroslav Milošević, u kome se kaže da su navedeni zahtevi prosleđeni kabinetu ministra na mišljenje i odluku, a da će se tek u skladu sa tim postupati.
Nažalost, nikada nije stigao takav odgovor. Da se takve stvari ne bi ubuduće dešavale tražili smo, između ostalog, i da se iz predloga člana 175. briše stav 5. koji glasi: "Za izvršavanje određenih zadataka pojedinačne kontrole nad policijom, pored ovlašćenih službenih lica Sektora unutrašnje kontrole policije, ministar može zadužiti i druge policijske službenike u Ministarstvu."
Stav 5. bitno ograničava efikasnost rada pripadnika Sektora unutrašnje kontrole policije.
Stavom 3. istog člana propisano je da se pripadnici Sektora ne mogu mešati u tok pojedinih akcija policije ili na drugi način ometati rad ili ugroziti poverljivost policijske akcije, što je aktuelno rešenje koje je dovoljno i dobro.
Brisanjem stava 5. pripadnici sektora i pripadnici policije bili bi stavljeni u jednak položaj i ne bi došlo do preklapanja pri obavljanju poslova iz svog delokruga. Usvajanjem rešenja iz stava 5. Predloga zakona o policiji u praksi bi izazvalo ozbiljne probleme.
Osnovni zadatak službe unutrašnje kontrole je upravo vršenje kontrole policije i bespotrebno je uključivati druge službenike ministarstva u vršenju ovih poslova. Hvala.