Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 168. i predložio da se ovaj član briše. Zašto?
U članu 168. Predloga zakona predviđa se: "Policijskom službeniku, odnosno drugom zaposlenom da radni odnos prestaje ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbedonosne smetnje iz člana 111. ovog zakona zbog kojih se sa njim ne bi radni odnos ni zasnovao da su u vreme zasnivanja postojale.
Zbog slučaja bezbedonosnih smetnji iz stava 1. ovog člana, rešenje o prestanku radnog odnosa policijskog službenika, odnosno drugog zaposlenog donosi ministar, na obrazložen predlog direktora policije, odnosno funkcionera u čijoj nadležnosti je obavljanje određenih poslova i zadataka. Uz predlog se predlaže i bezbedonosna provera iz člana 111. stav 2. ovog zakona, kao sastavni deo predloga.
Žalba protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dopuštena, ali se može pokrenuti upravni spor."
Dame i gospodo, u članu 22. Ustava Republike Srbije je predviđeno: "Svakome je zajemčeno pravo na žalbu i drugo pravno sredstvo protiv odluke kojim se rešava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu."
. Zašto nije dozvoljena žalba? Mi smatramo da bi žalba trebalo da bude dozvoljena, a ne da se upućuje da pokrene upravni spor.
Po predlogu ovog člana niko nikada, osim onog starešine, koji neće ni saznati koje su to bezbedonosne smetnje zbog kojih neko lice ne može raditi u policiji i da mu po tom osnovu prestane radni odnos. Posebno su problematične odredbe stava 1. ovog člana, sa naknadnom bezbednosnom proverom utvrditi da su nastale smetnje iz člana 111. stav 2.
Šta će biti sa policijskim službenikom, koji je časno i pošteno obavljao poslove u organima unutrašnjih poslova u policiji 20 ili više godina, i neko mu nađe da mu je otac bio član Četničkog pokreta Draže Mihailovića, ili recimo da je član SRS, prof. dr Vojislava Šešelja. Sutra dođe neki drugi ministar na mesto gospodina Jočića i kaže, dajte da vidimo za tog i tog da li je on registrovan kod nas, a po običaju službe bezbednosti registruje se i prisluškuje, sve se prati uspešno. Videće se da je član SRS, ne može biti više u službi organa unutrašnjih poslova, odnosno pri Ministarstvu da radi na bilo kom poslu.
Dame i gospodo, ako bi se ovaj član izglasao i ako bi ostao u predlogu, mogu vam reći da se onda propisi retroaktivno primenjuju, protivno Ustavu. Ako je čovek radio 30 godina i neko mu kaže da je to bio taj i taj itd, i čovek sada više ne može da bude jer je starešina ocenio da on više ne može da obavlja poslove službe bezbednosti.
Što se tiče celog zakona nije jasno kako je iz ovog zakona izostalo obrazovanje i školstvo. U svim dosadašnjim zakonima, bar onim koji datiraju unazad 10 ili 20 godina, postojali su propisi koji regulišu školstvo i obrazovanje pripadnika policije. U ovom zakonu toga nema.
Da li se predviđa novi zakon o srednjem, višem i visokom obrazovanju i usavršavanju i kursevima u policiji ne znam, ali nisam našao ili sam propustio u zakonu o školstvu i ustrojstvu obrazovnih ustanova koje su već godinama zaživele, koje funkcionišu i iz kojih su se do sada regrutovale hiljade i hiljade pripadnika policije, a te škole i to obrazovanje im je toliko pomoglo da su zaista danas vrsni stručnjaci i da mogu sa uspehom obavljati poslove službe organa unutrašnjih poslova.
Nas iznenađuje, možda će ministar naknadno nešto učiniti u pogledu poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih. Ponovo se vraćam na to pitanje, jer to je goruće pitanje u policiji. Goruće pitanje u policiji jeste poboljšanje materijalnog položaja. Zato ukoliko bi u danu za glasanje prihvatili amandmane poslanika SRS, bio bi poboljšan tekst i bio bi poboljšan materijalni položaj pripadnika službe organa unutrašnjih poslova, odnosno policije.