Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od 1/3 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Miodrag Stamenković.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 6, 7, 8, 9. i 10.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 6, 7, 8, 9. i 10. a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 6-10. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU, CRVENOM KRSTU SRBIJE, KOMORAMA ZDRAVSTVENIH RADNIKA, SUPSTANCAMA ZA PROIZVODNjU OPOJNIH DROGA I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
Da li predstavnik predlagača prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, želi reč? Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije nekoliko važnih zakona koji uređuju oblast zdravstvene zaštite građana Republike Srbije.
Razlozi za donošenje ovih nekoliko zakona, među kojima su tri - zakon o zdravstvenom osiguranju, zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o komorama zaposlenih u zdravstvu, zapravo tri sistemska zakona koji bitno menjaju organizaciju rada zdravstvene službe u Srbiji.
Pored toga, zakon o Crvenom krstu Srbije popunjava jedan prazan prostor. Pokušaću danas da obrazložim na početku rasprave u načelu koliki je značaj ovog propisa. Peti zakon je zakon o supstancama koje se mogu koristiti u proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, ili, kraće rečeno, zakon o prekursorima, koji je takođe značajan.
Razlozi za donošenje novog zakona o zdravstvenom osiguranju su: pre svega potreba da se usaglase stalno rastuće potrebe stanovništva za korišćenjem zdravstvene zaštite i da se obezbedi održivost zdravstvenog sistema - institucionalna i finansijska; da se obezbeđivanje zdravstvenih potreba uskladi sa našim realnim mogućnostima, da se pri tome uskladi javna potrošnja u oblasti zdravstvene zaštite sa realnim mogućnostima društva u celini.
Zatim, da se sve vreme očuva međugeneracijska uzajamnost i solidarnost svih građana Srbije u oblasti obezbeđivanja zdravstvenih potreba, bez obzira na pol, starosnu dob, materijalne mogućnosti i da se obuhvati što veći broj građana u obaveznom zdravstvenom osiguranju, kao instituciji koju smo razvijali nekoliko decenija unazad.
Zatim, potreba da se iz budžeta Republike Srbije, ali i sredstava poslodavca, odnosno osiguranika obezbede sredstva za zaštitu i druga prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, da bi se sistem učinio održivim, u kome participiranje države (za lica koja nemaju sopstvene prihode), ali i pojedinca i poslodavca, čini osnov za obezbeđenje solidarnosti.
Naravno, neophodno je da naša legislativa, posle nekoliko godina upornog rada na popravljanju stanja i uslova za lečenje, i za one koji koriste zdravstvene usluge i za one koji ih pružaju, bude usklađena sa visokim standardima razvijenog sveta, pre svega evropskog okruženja.
Moram da kažem u toku ovog početnog izlaganja da je iz budžeta Republike Srbije, ukoliko posmatramo programe koje finansira budžet, a to su programi od opšteg interesa, opremanje zdravstvenih ustanova, zdravstvena zaštita najosetljivijih lica koja nemaju sopstveni prihod, recimo, za opremanje zdravstvenih ustanova, ukoliko se posmatra 2001, u 2005. bilo obezbeđeno deset puta više sredstava. Međutim, sredstva, naporni i konkretni potezi nisu sve što je neophodno; 2005. godina jeste godina u kojoj se moraju sumirati dosadašnja iskustva i popraviti pravila, doneti neka nova, naravno na temelju našeg višedecenijskog iskustva.
Stvaranje konkurencije u uvođenju i organizovanju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje može da obavlja ne samo Republički zavod za zdravstveno osiguranje, već i druga osiguravajuća društva koja se bave osiguranjem. Takođe, postepena dekoncentracija ovlašćenja sa nivoa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje na filijale, prenošenje određenih ovlašćenja u sprovođenju sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja na filijale, kako bi u daljem sprovođenju reforme sistema obaveznog osiguranja, kada se za to stvore realne finansijske mogućnosti, počela i decentralizacija u organizaciji i obezbeđivanju obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Predložena su nova rešenja u obezbeđivanju, ostvarivanju, organizaciji i sprovođenju zdravstvenog osiguranja, od kojih su najvažnija: preciziranje načela na kojima se organizuje obavezno zdravstveno osiguranje, pre svega da bi obezbedilo solidarnost i podjednaku dostupnost, bez obzira koliko novca u džepu čovek ima. Krug osiguranika uređen je na precizniji način, odnosno uspostavljen je sistem osiguranja samo po jednom osnovu, kao i utvrđivanje prečeg osnova obaveznog osiguranja, a stvoren je osnov i da se licima starijim od 65 godina, koja su nesposobna za samostalni rad i ostvarivanje prihoda, obezbedi obavezno zdravstveno osiguranje iz sredstava budžeta Republike Srbije.
Dosadašnji status neosiguranih lica zapravo novim zakonom ne postoji. Osiguranici su svi građani Srbije za koje se doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuje, bilo po osnovu zaposlenja, bilo po osnovu niza drugih načina, uključujući i dosadašnja neosigurana lica, izbegla i prognana, za koje Republika Srbija obezbeđuje sveobuhvatno obavezno zdravstveno osiguranje za sve građane.
Takođe, data je mogućnost i licima koja nisu obuhvaćena obaveznim osiguranjem da se uključe u ovo osiguranje.
Izjednačeni su osiguranici u pogledu vrste prava koja im se u okviru obaveznog osiguranja obezbeđuju. Takođe, uveden je prethodni staž zdravstvenog osiguranja. Preciznije je uređeno pravo na zdravstvenu zaštitu osiguranih lica koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog osiguranja. Precizno su utvrđena ona prava koja se osiguranim licima garantuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Stvorena je obaveza da Republički zavod za zdravstveno osiguranje donosi godišnji plan zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja koji će se obezbeđivati osiguranim licima u toku jedne godine, sa cenama zdravstvenih usluga za usluge iz tzv. paketa obaveznog osiguranja.
Kako bi se zastupao princip ravnopravnosti i jednake dostupnosti za visokospecijalizovane i najskuplje zdravstvene usluge uvedene su liste čekanja, koje nisu samo po redu dolaska nego i po kompleksnim kriterijumima.
Stvoren je osnov da Vlada može doneti akt kojim se u posebnim okolnostima ostvaruju prava iz obaveznog osiguranja koja se kao prioritet u odnosu na druga prava obezbeđuju osiguranim licima, a takođe i državna garancija za izvršavanje obaveza Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u pogledu hitne medicinske pomoći i zdravstvene zaštite koja se pruža u stacionarnim ustanovama, koja je kao prioritet utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Korišćenje zaštite u inostranstvu utvrđeno je za slučajeve hitne medicinske pomoći, ali je utvrđena mogućnost da se ta lica dobrovoljno osiguraju da bi sebi i članovima svoje porodice obezbedili pravo na veći obim i sadržaj za vreme boravka u inostranstvu.
Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja usklađeno je sa izmenama u radnom pravu. Jedan od glavnih prostora za uštedu u javnoj potrošnji upravo je redukcija troška za nedopustivo veliki nivo sredstava koji se inače daje za isplatu tokom bolovanja.
Zadržano je pravo na naknadu troškova prevoza za osiguranike i članove porodice kada koriste zaštitu van filijale. Ukida se pravo na naknadu troškova u slučaju smrti osiguranika za lice koje je izvršilo sahranu, s obzirom da ovo pravo po svom karakteru ne predstavlja pravo iz zdravstvenog osiguranja, odnosno u uporednom zakonodavstvu ne obezbeđuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ali je to pravo zadržano iz budžeta i iz sredstava lokalne samouprave za osobe koje primaju socijalnu pomoć.
Utvrđivanje svojstva osiguranika, kao i osiguranih lica, sprovodi se na osnovu podataka koji se uvode, po ovom zakonu, u matičnu evidenciju.
Izabrani lekar je osnovni stručno-medicinski organ u postupku ostvarivanja prava iz osiguranja, koji upravlja postupkom korišćenja tih prava, čime se uvode novine u korišćenju zdravstvene zaštite sa krajnjim ciljem što kvalitetnijeg pružanja zdravstvene zaštite, odnosno potpune brige o zdravstvenom stanju osiguranih lica. Time se smanjuju troškovi, odnosno popravlja se upravljanje troškovima zdravstvene zaštite.
Preciznije su uređena ovlašćenja lekarskih komisija. Ugovaranje zdravstvenih usluga iz sredstava obaveznog osiguranja sa davaocima usluga postavljeno je na principu ravnopravnosti, kako sa zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno opština ili grad, tako i sa osnivačima privatnih ordinacija i drugih oblika zdravstvene delatnosti, s tim da prednost u zaključivanju ugovora između RZZO i zdravstvenih ustanova imaju zdravstvene ustanove koje su akreditovane od strane nadležnog organa.
Uređena je arbitraža u rešavanju sporova, koje ranije bilo. Kontrola zaključivanja ugovora vrši se putem uvođenja ovlašćenih nadzornika osiguranja.
U finansiranju obaveznog osiguranja uvedene su značajne novine. Odluku o iznosu sredstava koja se prenose filijalama za obavljanje zakonom utvrđenih funkcija Republički zavod donosi za svaku budžetsku godinu, u zavisnosti od finansijskih mogućnosti Zavoda, odnosno u skladu sa finansijskim planom Republičkog zavoda za određenu budžetsku godinu, a Vlada daje saglasnost na ovaj akt. Budžet obezbeđuje sredstva za lica koja nemaju sopstvene prihode, čime stiču svojstvo obavezno osiguranih lica.
Stvoren je uslov da se za lica koja se uključuju u obavezno osiguranje iz sopstvenih sredstava obezbedi doprinos u skladu sa zakonom kojim se uređuje doprinos za obavezno socijalno osiguranje.
Filijale dobijaju veća ovlašćenja; propisan je nadzor nad radom Republičkog zavoda od strane ministarstva nadležnog za poslove zdravlja. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje uvodi se na principu ravnopravne mogućnosti pružanja ove vrste osiguranja, kako od Republičkog zavoda, tako i od drugih osiguravajućih društava.
Dakle, zakon o zdravstvenom osiguranju predstavlja niz novih rešenja koja se baziraju na dosadašnjem iskustvu i sistemski se oslanja na druga dva zakona iz ovog, uslovno rečeno, paketa zakona danas.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti predstavlja važan sistemski propis. Razlozi za donošenje novog zakona, pošto je poslednji donet marta 1992. godine, sa puno izmena u prethodnim godinama, jesu: u međuvremenu stalno rastuće potrebe stanovništva uslovljene porastom opšte i zdravstvene kulture, produženjem životnog veka i povećanjem broja starijih osoba (koje obolevaju i koriste zdravstvenu zaštitu češće od ostalih grupacija), nepovoljnim kretanjima u životnoj i radnoj sredini.
Zatim, troškovi za zdravstvenu zaštitu i za finansiranje zdravstvene zaštite u stalnom su porastu u čitavom svetu i uglavnom su u neskladu sa materijalnim mogućnostima svih društava, i bogatih i siromašnih. Da bi se prevazilazio ovakav nesklad skoro da nema zemlje u Evropi koja zapravo ne vrši kontinuirani proces reformisanja zdravstvenog sistema.
Teškoće u funkcionisanju sistema bile su potencirane i slabostima unutar sistema koje se naročito odnose na: centralizaciju, izvršenu prethodnih godina, u osnivanju i vršenju osnivačkih prava u javnom zdravstvenom sektoru, u državnom sektoru zdravstva i centralizaciju sredstava i odlučivanja; prevelik broj propisanih vrsta specijalizacija i odsustvo planskog pristupa u njihovom odobravanju, što je dovelo do povećanja broja specijalnosti u svim ustanovama i prodora mnogih specijalnosti u različite nivoe organizacije, ponekad bez socijalno-medicinskog i ekonomskog opravdanja; često netolerantne razlike u kadrovskoj obezbeđenosti stanovništva i pojedinih zdravstvenih ustanova.
Da bi se prevazišli mnogi problemi u organizaciji, ovim zakonom predlažu se nova rešenja. Bliže se uređuje podela odgovornosti u ostvarivanju zdravstvene zaštite; definišu se prava pacijenata u skoro četvrtini do trećine zakonskih rešenja, saglasno evropski prihvaćenim dokumentima o zaštiti prava pacijenata. Izvršena je izmena u organizaciji zdravstvene službe – predlaže se razdvajanje zdravstvenih centara na domove zdravlja i opšte bolnice, odnosno organizacija apotekarske ustanove kao apoteke koja u svom sastavu može imati više organizacionih jedinca.
Predloženi su novi oblici privatne prakse čime se racionalizuju sada postojeći pojavni oblici u organizaciji. Predložena je organizacija delatnosti na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. Izvršena je decentralizacija u organizaciji prenošenjem osnivačkih prava nad određenim vrstama zdravstvenih ustanova na lokalne samouprave (opštine, grad) i autonomne pokrajine.
Preciznije se uređuje delatnost zdravstvenih ustanova i privatne prakse. Zastupljen je koncept jednakih uslova u pogledu osnivanja ustanova, bez obzira na osnivača, pravno ili fizičko lice.
Predlaže se uvođenje koncepta stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite, kao i kontrole kvaliteta zdravstvene zaštite i akreditacija ustanova i programa kontinuirane edukacije. Bliže se uređuje način rada zdravstvenih radnika, kao i postupak izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licence za samostalni rad zdravstvenih radnika.
Ovim zakonom predloženo je osnivanje stručnih tela na nivou Republike Srbije: zdravstvenog saveta Srbije, etičkog odbora Srbije i republičkih stručnih komisija.
U zakonu je jasno dat osnov da posle stupanja na snagu zakona o zdravstvenoj zaštiti budu doneti sektorski zakoni: o transfuziji krvi, o zaštiti prava mentalno obolelih osoba, o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela, o biomedicinski potpomognutom oplođenju, o medicinskoj evidenciji, o javnom zdravlju. Predlažu se rešenja koja se odnose na delatnost tradicionalne medicine kojima će se ova oblast regulisati na način koji obezbeđuje zaštitu pacijenata u primeni metoda tradicionalne medicine.
Predloženo je da Narodna skupština Republike Srbije donosi strategiju zdravstvene zaštite Srbije, kao osnov za planiranje, razvoj i organizaciju u ovoj oblasti.
Predložen je i niz drugih rešenja koja će poboljšati organizaciju i funkcionisanje službe, odnosno rad zdravstvenih ustanova i privatne prakse, kao i rad zdravstvenih radnika, odnosno saradnika.
Kao jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona, decentralizacija u organizaciji i upravljanju zdravstvenom službom, a posebno na primarnom nivou, predstavlja jedan od najbitnijih aspekata reformisanja sistema.
Smatra se opravdanom zbog poboljšanja u obezbeđivanju zaštite stanovništva, u obezbeđivanju bolje raspodele sredstava prema potrebama, a posebno na primarnom nivou zdravstvene zaštite, uključivanja šire zajednice - lokalne samouprave u donošenju odluka o prioritetima u sistemu i smanjivanja nejednakosti u obezbeđivanju zdravstvenih potreba.
Međutim, decentralizacija u sistemu zdravstvene zaštite u svim zemljama koje su pristupile decentralizaciji predstavlja veoma kompleksan poduhvat, teži nego u društvenim sektorima druge vrste, s obzirom na osetljivost i zavisnost sistema zdravstvene zaštite od svih drugih elemenata i faktora u društvu: od regionalnog razvoja, finansija, zdravstvenog stanja stanovništva.
Ne postoji jedan jedinstveni model decentralizacije koji bi bio primenljiv svuda, već se decentralizacija prilagođava specifičnim uslovima svake zemlje, kao i zatečenom stanju u organizaciji zdravstvene službe, navikama stanovništva.
Predloženim rešenjima prihvaćen je model osmišljene decentralizacije koji polazi od toga da i u teoriji organizacije i u praksi najvećeg broja zemalja postoje elementi sistema zdravstvene zaštite koji se ne mogu decentralizovati, koji predstavljaju odgovornost nacionalnog, centralnog, republičkog nivoa.
To je utvrđivanje osnovnog okvira zdravstvene politike sa ciljevima koje bi trebalo dostići u odgovarajućim rokovima. To je praćenje, procena i analiza zdravstvenog stanja stanovništva i obezbeđenosti stanovništva zdravstvenom zaštitom.
To je, takođe, donošenje strateških odluka o razvoju potrebnih resursa u zdravstvenom sistemu, posebno resursa koji se odnose na zdravstvenu infrastrukturu (plan mreže zdravstvenih ustanova), kao i na humane resurse: broj i vrstu zaposlenih, broj i vrstu specijalizacija i užih specijalizacija.
Pored toga, izdavanje sertifikata od značaja za obavljanje zdravstvene delatnosti, kako zdravstvenih radnika i saradnika, tako i zdravstvenih ustanova i privatne prakse na čitavoj teritoriji Republike, a to je izdavanje dozvole za samostalno obavljanje delatnosti, odnosno izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, takođe, akreditacija zdravstvenih ustanova, inspekcijski nadzor.
Na nacionalnom nivou se moraju obezbeđivati finansijska sredstva za sprovođenje programa od opšteg interesa u zdravstvenoj zaštiti. Takođe, na nacionalnom, republičkom nivou se mora obezbediti finansijski nadzor nad sprovođenjem zdravstvene zaštite, odnosno farmaceutske zdravstvene zaštite.
Predložena rešenja u ovom zakonu, u delu koji se odnosi na decentralizaciju, počivaju na napred iznetim ciljevima, odnosno funkcijama koje zbog svoje specifičnosti ne mogu i ne treba da se decentralizuju. Međutim, pored toga, predložena rešenja u ovom zakonu u potpunosti su usklađena sa rešenjima koja je već Narodna skupština prihvatila Zakonom o lokalnoj samoupravi, kao i Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine.
Zakon o komorama zdravstvenih radnika izraz je potrebe da se na celovit način stvori zakonski osnov za osnivanje komora kao nezavisnih profesionalnih organizacija doktora medicine, stomatologije, diplomiranih farmaceuta, diplomiranih farmaceuta medicinske biohemije i doktora medicine specijalista kliničke biohemije, kao i medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara.
Osnivanjem komore stvaraju se uslovi za uspostavljanje viših profesionalnih standarda u vršenju profesije, zatim uslovi za zaštitu prava pacijenata od nesavesnog postupanja, uslovi za veću disciplinsku odgovornost zdravstvenih radnika, uslovi za bolju i kontinuiranu edukaciju. Komora zapravo dobija značajno javno ovlašćenje, a to je samostalno i nezavisno funkcionisanje u procesu izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence za samostalni rad.
Zakon o prekursorima opijata i psihotropnih supstanci značajan je propis i glavna svrha je sprečavanje zloupotrebe ili korišćenje supstanci koje se smatraju prekursorima radi dobijanja opojnih droga i psihotropnih supstanci. Postoji više međunarodnih konvencija koje našu državu obavezuju na veoma precizno regulisanje ove oblasti. Propis je sačinjen u tesnoj saradnji sa organima MUP-a, Interpolom, međunarodnim asocijacijama.
Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za kontinuiranu saradnju sa Međunarodnim biroom za kontrolu opojnih droga i međunarodnim programom za kontrolu opojnih droga, što bi trebalo i moralo da doprinese efikasnom suzbijanju nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotropnim supstancama. Ovo je početak važnog zakonskog uređivanja ove oblasti.
Zakon o Crvenom krstu Srbije predlaže se zbog osnovnog razloga da se položaj i ovlašćenja Crvenog krsta Srbije usklade sa promenama koje su nastale u razvoju Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, kome pripada Crveni krst Srbije, i sa društvenim promenama nastalim u Srbiji i Crnoj Gori.
S jedne strane, dvostruki položaj Crvenog krsta kao nezavisne, dobrovoljne i humanitarne organizacije i dela nacionalnog društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore, a sa druge strane zakonom se jasno utvrđuju položaj, prava i obaveze Crvenog krsta kao pomoćnog organa vlasti u humanitarnoj oblasti.
To je, takođe, jedan od zahteva koji proizilazi iz međunarodnog položaja Crvenog krsta Srbije. Kako bi on bio međunarodno priznat, neophodno je da ga njegova država prizna i prihvati kao pomoćnog organa vlasti u humanitarnoj oblasti, kao jedinu organizaciju Crvenog krsta u državi.
Ovaj zakon predstavlja jasan i precizan pravni osnov za delovanje Crvenog krsta Srbije, obezbeđujući mu položaj nezavisne i humanitarne organizacije, koja je istovremeno i pomoćni organ vlasti u humanitarnoj oblasti, s obzirom da ima važna javna ovlašćenja koja se odnose na programe pružanja prve pomoći i na programe popularizacije i dobrovoljnog davalaštva krvi. U vršenju svojih delatnosti, Crveni krst Srbije pomaže svim ljudima bez ikakve diskriminacije po bilo kom osnovu.
Dame i gospodo narodni poslanici, uveren sam da smo svi zajedno svesni značaja donošenja ovih zakonskih rešenja u Skupštini Republike Srbije i da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja, posle perioda koji još nije navršio dve pune godine, ima dovoljno argumenata za sve vas da podržite donošenje ovakvih rešenja i da aktivno učestvujete u njihovom popravljanju, što se već događalo kroz amandmansku raspravu.
Zapravo, da ovo bude pravi završetak, s jedne strane, velikog napora zdravstvenih radnika da što bolje definišu propise i što više postave lestvicu koju moraju da preskoče u svim propisima da bi organizacija zdravstvene službe imala bolje efekte za svakog od nas kao građanina Republike Srbije, jer mi to jesmo zaslužili.
Sistem zdravstvene zaštite počiva na iskustvima koja su brojna, bogata, koja nas obavezuju.
Ne počinjemo od nule i nemamo pravo da gradimo kule u vazduhu. Ova zakonska rešenja polaze od toga da svaka reforma zdravstvenog sistema, ako želi da bude uspešna, osmišljena i ozbiljna, mora da počne od onoga što imate i da pravi bolje na toj osnovi, uključujući napore svih. Kada kažem napore svih, to nije fraza, jer zdravstvena zaštita nije izolovani sistem, nije ostrvo i nije jedina odgovorna za zdravlje građana Srbije.
Pre nego što završim ovu uvodnu raspravu želim da vam se zahvalim na izglasavanju Zakona o duvanu, kojim ste jasno pokazali smer u kome će zemlja u narednim godinama da se kreće. Mi moramo prestati da ovoliko pušimo, jer dve trećine ljudi umire od bolesti povezanih sa pušenjem duvana.
Jedan dinar od paklice, obeležavanje i strogi propisi koje ste doneli pokazuju upravo da su poslanici Skupštine Republike Srbije svesni da zdravstveni sistem i Ministarstvo zdravlja i ministar ne smeju da budu ostrvo i deo koji jedini brine, kao fioka u državnoj upravi, o zdravlju građana. Postoji odgovornost svih. Vi ste do sada to pokazali na najbolji mogući način. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, imam za mene jednu vrlo neprijatnu dužnost da kao predsednik Odbora za zdravlje konstatujem neke činjenice koje ne mogu da služe na čast ni Odboru za zdravlje, a ni ovom parlamentu u celini.
Mi danas raspravljamo o izuzetno važnom setu od pet zdravstvenih zakona od kojih su tri sistemski zakoni. Međutim, ono što se dogodilo sticajem okolnosti (a neke od tih okolnosti mogle su biti sprečene), mi vodimo jednu oktroisanu raspravu danas.
Naime, ovo zbog javnosti mora da se kaže jasno i otvoreno, Odbor za zdravlje nije uspeo da raspravi amandmane koji su upućeni na sistemske zakone. Odbor za zdravlje nema amandmane Vlade, nema odgovor Vlade i mi vodimo jednu oktroisanu raspravu. Ovo današnjim danom postaje oktroisani parlament i ovo je danas početak, verovatno, tiranije, kada je u pitanju zakonodavna procedura u Skupštini Srbije.
Molim vas, dve stvari moraju da se kažu. Kada se o pet zakona vodi objedinjena rasprava, a od toga su tri zakona sistemska, to je nečuven presedan u svim parlamentima civilizovanih zemalja. Time se hoće potpuno onemogućiti iznošenje suprotnog mišljenja koje, kada su radikali u pitanju, a verujem i drugi poslanici, nije u funkciji opstrukcije, nego isključivo da se kroz razmenu mišljenja i kontraargumentaciju dođe do najboljih rešenja za izuzetno važan set zakona koje treba ovaj parlament da donese.
Molim vas, da razjasnimo stvari. Na 27. sednici Odbora za zdravlje koju sam zakazao 20. septembra i stavio na dnevni red sistemske zakone, zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o komorama, gde je bio prisutan i gospodin ministar i sa svojom ekipom izložio zakone, Odbor, tj. pozicija je odbila da se izjasni o tim zakonima, na šta je upozorio i ministar da to nije korektno, da on dolazi, da mi pričamo, debatujemo, a da odluku ne donosimo.
Šta se dalje događa? Famozni sastanak 7. oktobra u parlamentu, gde najveći deo Odbora nije prisutan, predsednik Odbora nije obavešten, predsednik Skupštine otvara sastanak i iza toga javno saopštenje koje glasi – Odbor za zdravstvo DSS-a odbio koruptivne zakone. Kaže se dalje – na okruglom stolu koji je održan 7. oktobra u Skupštini Srbije zdravstveni odbor DSS-a izneo je stav da je potrebno povlačenje Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predloga zakona o komorama zdravstvenih radnika iz skupštinske procedure. Ko je to rekao?
Argumentujući temeljnom dokumentacijom ovaj stav Odbora za zdravlje, izvestilac dr Vukašin Čanak, kolegu ne poznajem, na sastanku nisam bio prisutan, lekar iz Novog Sada, naveo je da su nacrti pomenutih zakona bili na javnim raspravama, ali da nisu dobili pozitivno mišljenje. Neću dalje čitati. Na sajtu se ovo može naći, čitav dokument.
Molim vas, odmah iza toga zakazujem 28. sednicu Odbora za zdravlje, sa predlogom da se između ostalog raspravlja i da se donese odluka o dva sistemska zakona o kojima nas je informisao ministar i koji u Skupštini šest meseci stoje.
Evo, sada ću da pročitam zapisnik – na predlog Miroljuba Marića za povlačenje 3. i 4. tačke iz predloženog dnevnog reda, većinom glasova (šest za, dva protiv i jedan uzdržan) skinuto je izjašnjavanje o zakonu. Upozoravao sam da ćemo doći u vremenski cajtnot, da nećemo imati vremena da raspravljamo. Zapisnik je ovde i moje upozorenje je konstatovano zapisnički, zapisnik je regularno usvojen.
Šta je bilo rešenje i šta je Odbor zauzeo kao stav? Da treba sačekati zakon o budžetu i da treba u paketu raspravljati sve to i da treba sa raspravom početi kada dođe na dnevni red ovaj paket zakona.
Ispoštovali smo volju većine, dobili smo saziv koji smo dobili i sazivam 29. sednicu za utorak 15. novembar, amandmani na zakone koji su bili dati u redovnoj proceduri i oni su mogli do subote u 10,00 časova da se predaju i nije imalo svrhe raspravljati ranije i to sam smatrao logičnim.
Čitav dan (ponedeljak) služba je sređivala amandmane koji su joj dati tek od 10,00 u ponedeljak i onda smo mogli u utorak da raspravljamo. Rasprava je prekinuta zbog glasanja u Skupštini, znači zbog objektivnih okolnosti i nismo mogli da radimo. Rad je prekinut i zakazan je nastavak sednice za sutradan. Šta se događa?
Sutradan je obavljena rasprava na način da se, na predlog poslaničke većine, sasluša i ministar sa stavovima u vezi sa zakonom o osiguranju i rasprava se prekida.
Saznajemo, potpuno slučajno, da se produžava rad Skupštine dok se ne iscrpi i poslednji set zakona i da ćemo mi danas govoriti.
Znači, potpuno je jasno da ovde nije ispoštovana redovna parlamentarna procedura kada se donose ovakvi zakoni. Sa ovog mesta ja molim prvenstveno predsednika Vlade Koštunicu, zatim predsednika Skupštine Markovića da se ne igraju sa zdravljem srpskog naroda i ostalih naroda koji žive ovde.
Sistemske zakone na ovakav kriminalni način donositi nije još zabeleženo. Ako ćete da stanete iza toga, srpski narod će vam to zapamtiti.
Zašto tako govorim? Nije ovo moja ocena, da se na ovakav način ne može zakonodavna procedura donositi. Žurilo se jako predlagaču zakona da hitno donese ovaj zakon i uvezao ga je na jedan neprincipijelan način sa budžetom, a mi ćemo jasno objasniti, jer nikakve veze nema budžet sa sistemskim zakonima, da je to jedna igrarija i razobličićemo to do kraja.
Svetska banka, znamo, dobili smo informaciju da vam je uputila pismo gospođa Karolajn, ne znam joj ime, direktor predstavništva ovde i kazala vam je: "Since the Ministry of Health would like to move ahead quickly on the finalization...", pa onda kaže tamo, vi sada prevedite, jer ovde ima jezičkih stručnjaka.
Lepo vam je to kazala i kazala vam je četiri stvari: prvo, velika brzina finalizacije. Drugo, ogroman paket beneficija neprimeren sredstvima, rekla vam je. Nema nijednog instrumenta za povećanje efikasnosti i sputavanje cena. Nedostaje unutrašnja kontrola i to generiše korupciju. To su vam rekli.
Rekli su vam da ovo što ste uradili niste finansijski odradili kako valja, niste videli da li možete to da pokrijete, ovaj vaš paket, finansijski. Znam tačno, pismo sam video, nemam ga, a može da se ponovo dođe u njegov posed. Vi ćete kazati ako to nije tačno.
Sada finale, Skupština i malverzacije na koje smo navikli. Predlog poslaničke grupe G17 plus, ja verujem da je to iz neukosti, ne verujem da je iz namere. Ne verujem da je koleginica koja je ovde potpisana ovo namerno htela. Ne krivim koleginicu, krivim vođstvo Skupštine.
Ide se na zajednički načelni pretres, pa onda ide set ovih finansijskih zakona, a onda ide ovaj naš, i uopšte se ne navodi da je zakon o osiguranju po hitnom postupku. Ja ukazujem na povredu Poslovnika i onda egzibicijama levo, desno, tralala, šalili smo se, nismo, mislili smo hoćemo, nećemo, ispalo je da to nema veze, to je tako slučajno.
Ne može se ovako u proceduru, na ovakav način objedinjavati ovih pet tačaka.
Ono što je daleko važnije, ja sam dužan da vam pročitam sledeće pismo.
Društvo lekara Vojvodine upućuje na moje ime i Odboru 11.11. sledeće pismo: "Poštovani gospodine Momčilov, molimo vas, kao predsednika Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Republike Srbije, da upoznate poslanike sa stavovima Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, koji su prezentovani na javnim raspravama održanim u Skupštini Vojvodine u organizaciji ministra zdravlja Republike Srbije.
Društvo lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva posle održanih javnih rasprava ima suštinske zamerke na sva tri sistemska zakona iz oblasti zdravstva, koje smo u pisanom obliku dostavili predsedniku države, predsedniku Vlade i svim ministrima.
Primedbe se odnose na diskriminacione, monopolističke, centralističke i visokokoruptivne potencijale odredbi, što je u skladu i sa mišljenjem dobijenim u diskusijama od predstavnika OEBS-a, "Transparency international" i vladinog Saveta za borbu protiv korupcije". Iskreno rečeno, za mene i nas radikale je relevantno ovo zadnje, ali stoji u ovom dopisu, i ja sam dužan i ovo da pročitam.
"Predlozi sistemskih zakona iz oblasti zdravstva o kojima će se raspravljati u predstavljenom obliku su u potpunosti odbijeni od stručne javnosti AP Vojvodine, jer nijedna od suštinskih primedbi koja je data na njih nije usvojena. Uz srdačne pozdrave, u potpisu predsednik Saveta za reformu zdravstva Društva lekara Vojvodine primarijus dr Branislav Kardašević".
Imam deset minuta na raspolaganju, neću da koristim više. Koristiću izdvojeno mišljenje, pa ću nastaviti, neću da zloupotrebljavam ovu govornicu i onda ću nastaviti argumentaciju da vidite šta stručne i relevantne stručne organizacije kažu o predlogu ovih zakona.
Još jednom vas upozoravam: ovo je kraj parlamentarizma, ovde se ne dozvoljava normalan rad Odboru za zdravlje. Zašto? Neću da ulazim u motive mojih kolega iz pozicije, koji nisu hteli da obezbede juče kvorum, mada moram radi korektnosti da kažem da su kolege iz DSS-a bile prisutne sve vreme, čitav dan su proveli sa nama radikalima, nadajući se da ćemo mi moći ipak da se na ovako neadekvatan način izrazimo našim amandmanima.
Izvinjavam se, gospođa Živodarka Dacin je takođe bila prisutna sve vreme sa nama. Oni nisu žalili ni truda, ni obaveza koje su imali, a znamo da je juče bio i verski praznik i da su mnogi i to morali da otkažu. Za sada toliko.

Narodni poslanik Predrag Mijailović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi istine moram da kažem, pošto sam predsednik Odbora za zdravlje DSS-a, gospodin Čanak Vukašin je nastupio na toj sednici, odnosno na okruglom stolu i on je samo dao stav DSS-a da DSS želi i hoće da raspravlja o zakonima, celom setu, da pod broj jedan mora da uđe u proceduru zakon o zdravstvenom osiguranju, što je i osnovni, a iza toga da dođu ostali sistemski zakoni.

To je bio stav DSS-a, a ne da odbija zakone. To čisto radi istine i radi normalnog koalicionog odnosa.

To jeste naš stav bio i ostao i zato sada učestvujemo normalno u raspravi o svim zakonima, kako amandmanski, tako i u ostalome i pokušaćemo preko amandmana da te zakone popravimo što je moguće bolje, i što je i u redu.

Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za zdravlje i porodicu prilikom razmatranja predloga zakona žele reč? Da. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Ja sam rekao da smo izuzeli mišljenje, poslanici Srpske radikalne stranke. Prvi razlog je sigurno taj koji sam već naveo – da se ovde vodi jedna oktroisana rasprava, da se ovde zbrzava sa usvajanjem zakona.
Mi ćemo videti kakva će biti diskusija, da li će i ona potvrditi ovo što ja govorim. Ono što mogu da kažem je da će SRS glasati protiv predloženih zakona.
Nije ispoštovana volja većine stručnih udruženja i sindikata. Sistemski zakoni nisu reformski, a novinama i načinom na koji se one donose samo se konzervira postojeće loše stanje u zdravstvu, a to loše stanje se karakteriše povećanom smrtnošću i obolevanjem, visokim stepenom prisutne korupcije, nedostupnošću zdravstvene struke kategorijama stanovništva, neracionalnim trošenjem sredstava i sprovođenjem potpuno netransparentnih projekata sumnjivih na korupciju. To ćemo dokazivati, naravno, u raspravi o pojedinostima, svaku tačku od ovih koje smo ovde rekli.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o osiguranju su preopširni, sa mnogo nepotrebnih i deklarativnih članova. Oba zakona, zajedno sa zakonom o komorama, još više promovišu centralizaciju moći ministra i daju mu niz nepotrebnih ovlašćenja. Sva tri navedena zakona potpuno diskriminišu privatni zdravstveni sektor.
Pored velike opširnosti moraće se velikim brojem podzakonskih rešenja normirati niz drugih nepokrivenih oblasti iz zdravstvene zaštite. U suštini, sistemski zakoni nisu zdravstveni, već više zakoni o bolestima i bolesnički.
Zakon o komorama ne vodi brigu o interesima lekara, stomatologa, farmaceuta i zdravstvenih radnika srednjeg obrazovanja, već je pokušaj da se preko licenci nametne nepotrebna, skupa dodatna kontrola ministra nad zdravstvenim radnicima. Nijednim svojim članom ne govori o pravima lekara.
Sistemskim zakonima se odražava i održava monopol državnog zdravstvenog sektora, što je za društvo u tranziciji, a pogotovo za one koji za sebe kažu da su demokrate i da hoće u Evropu, nedopustivo. Sramota je da vam to radikali kažu da vi ne znate da je najbolji vid decentralizacije u uslovima tranzicije i slabih institucija pravnog sistema privatizacija. To je alfa i omega koju svako zna.
Sistemski zakoni su generator korupcije, posebno član 199. zakona o zdravstvenoj zaštiti, i ovim rešenjima – loše određen i finansijski neodrživ paket usluga i usmerenjem na kresanje javne potrošnje, zakon o osiguranju, na njega mislim, potpuno se zanemaruje socijalna briga o građanima.
Ovde ću da promovišem jedina dva cilja koja mogu biti relevantna za svakog lekara i za svaku zdravstvenu službu zemlje u tranziciji. Prvi, očuvanje biološkog integriteta nacije, koja je ozbiljno ugrožena kako belom kugom, tako i bolestima i smrtnošću, što se jasno dokazuje brojčanim podacima i to ćemo dokazivati u raspravi o pojedinostima.
Drugo, socijalna pravda. Mora se brinuti, a vi u zdravstvu krešete prava. Daćemo vam sliku (smeju se iz G17 plus, to im je smešno) siromaštva, daćemo vam sliku primanja našeg stanovništva i onda ćemo vam dati i druge dokumente iz Svetske banke koji vam govore da li socijalnu komponentu treba zanemarivati ili ne.
Zakon o Crvenom krstu, kroz naglašeno insistiranje na prenosu javnih ovlašćenja na republičku organizaciju, važne i za naciju vitalne interese dovodi u pitanje - dobrovoljno davalaštvo krvi, i zadire u druge važne nadležnosti savezne države i zbog toga nećemo glasati za taj zakon.
Samo jedno pojašnjenje: kada je ratni sukob u pitanju, onda je država nadležna, vojska je nadležna za ratne žrtve i sve, i to je nadležnost savezne države. Mi nećemo da pod firmom prenošenja javnih ovlašćenja budu preneta suštinska ovlašćenja jedne države.
Zakon o opojnim supstancama je neophodan i potreban zakon, na koji nemamo suštinskih primedbi. Hvala vam, ja sam bio i kraći od pet minuta.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a neka se pripremi narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je razumljivo kada vam poslanik pozicije, naročito kada je u pitanju zdravstveni saradnik, predloži da bude zajednički načelni pretres o pet zakona. Apsolutno je neprimereno da se samo pet sati diskutuje o tome, ali kao kolega imam razumevanja kada je u pitanju zdravstveni saradnik da predloži da se ovakav set zakona zajednički raspravlja.
Nije mi razumljivo ponašanje ministra zdravlja, jer on predstavlja jedan recidiv bivše DOS-ove vlade, koji na sednici Odbora drži lekcije i politički marketing, tvrdeći da predstavnike SRS-a politički ne ceni.
S obzirom da je ministar zdravlja još iz bivše DOS-ove vlade, podsetiću ga da njegov potpredsednik Republičke vlade gospodin Čedomir Jovanović nije dozvoljavao poslanicima SRS-a da se raspravlja o radu Vlade, zbog toga što mi kao opozicija nismo glasali za sastav takve vlade, pa nemamo ni moralno pravo da o tome raspravljamo.
Analogno tome, ministar zdravlja je krenuo sa tim da mi, kao predstavnici opozicije, treba da podržimo predložene zakone u načelnoj raspravi i da onda imamo i moralno pravo da podnosimo amandmane. S obzirom da smo mi protiv predloženih zakona, nemamo moralno pravo da podnosimo amandmane, jer na taj način mi sebi očigledno ne koristimo.
Dok god je ministar zdravlja stručno iznosio svoje mišljenje, ja sam njegov lični integritet cenio, ali kada je počeo sa političkim marketingom, apsolutno moram da iznesem da i mi, kao predstavnici SRS-a, njega politički ne cenimo.
Kao članovi Odbora za zdravlje dali smo smernice ministru na prvoj sednici, gde smo predložili predlog zaključaka Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine, o stanju zdravlja i strategiji zdravstvene zaštite u Srbiji. Podsetiću ga da su samo na jučerašnjoj sednici najmanje sat vremena članovi Odbora koji su iz pozicije imali kritički osvrt na ove predložene zakone.
Citiraću samo jednog od njih. Doktor Vladan Vučićević je izneo mišljenje da "Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, faktički, pravi razliku između privatnog i državnog sektora, uprkos proklamaciji da se njim ustanovljavaju jednaki uslovi za oba sektora". On smatra da mnogi članovi Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti ukazuju na degradaciju privatnog u odnosu na društveni sektor.
Na primer, utvrđuju se uslovi za zatvaranje privatne prakse, ali ne i državne ustanove, kao i da će pojedina zakonska rešenja uticati na gušenje privatne prakse. Izneo je i primedbe u vezi sa članom 199. kojim se reguliše dopunski rad zdravstvenih radnika, pri čemu je ukazao da bi u zakon trebalo uneti izričitu odredbu o kažnjavanju neregistrovane prakse.
Valjda je primerenije da predstavnici pozicije kritikuju predložene zakone, a onda glasaju za njih, a manje moralno da u startu kažemo da smo protiv ovog nacrta zakona i da glasamo u skladu sa našim izlaganjem.
Predstavnici Srpske radikalne stranke su imali samo nekoliko načelnih primedaba u jučerašnjoj diskusiji. Pre svega, ono što su mnoge zdravstvene ustanove dale primedbe, to je da nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti, uz značajnu primedbu što se donosi pre strategije zdravstvene zaštite i sa opštom ocenom da pati od nedoslednosti i protivrečnosti, ne pruža prave odgovore na izazove i probleme u sistemu zdravstvene zaštite.
Ukazano je na to da je značajne primedbe na nacrte zakona pre svega dalo Društvo lekara Vojvodine, da su nacrti antireformski, da su podloga za korupciju i konflikte interesa povlašćenih grupa, kao i pojedinaca.
Izneti su zaključci Sekcije za socijalnu medicinu Srpskog lekarskog društva da nisu ispunjeni preduslovi za donošenje predloženog zakona: nov ustav, utvrđena politika od strane parlamenta, zdravstvena strategija sa ciljevima koncepcije razvoja sistema zdravstvene zaštite, kao i privatizacije zdravstvenog sektora, kao i da nacrti zakona moraju da se usaglase sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Između ostalog, napomenuto je da je svoje primedbe dao i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, kao i Udruženje vlasnika privatnih zdravstvenih ustanova i drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti.
Ono što je primedba Srpske radikalne stranke pre svega je da je koncept sistemskih zakona državno-monopolistički, bez ozbiljnog uvažavanja privatne prakse, koja je društveno realna, korisna i kompetentna. Neophodna je brza privatizacija, pre svega, primarne zdravstvene zaštite, gde bi se lekari plaćali po produktivnosti.
Ministarstvo zdravlja do sada nije sačinilo savremene protokole lečenja, što je neprimereno sadašnjem vremenu. Sada je zdravstvo jedan veliki nesređen sistem u kome su nezadovoljni kako pacijenti, tako i zdravstveni radnici.
(Predsedavajući: Vreme.)
Molim vas da mi odbijete ono što sam malopre citirao.
Od 130.000 zaposlenih, 30.000 lekara je, ali ljudski resurs je neefikasan; visok je procenat bolovanja, pre svega u nezdravstvenim grupama, usluge rada nisu zadovoljavajuće, a o platama da i ne govorim. Polovina bolesničkih kapaciteta je prazna, jer se bolesničke jedinice ne koriste racionalno.
Najvažniji zadatak je morao da bude da se pacijent nađe u centru reforme i da se iz zdravstvenog sistema eliminiše ono što nas sve boli, a to je korupcija i kriminal, koji su naša najteža i najveća bolest.
Nije potrebno da ministar ima samo podršku svojih službenika i direktora, nego široke populacije. Nije dovoljno da se krene samo sa tim da tri-četiri hiljade radnika iz zdravstvene delatnosti ode u penziju, nego da se napravi promena u organizaciji institucija, u obrazovanju kadrova i, pre svega, racionalizacija u ukupnim rashodima.
Komora bi morala biti nezavisna, profesionalna organizacija sa preciznim nadležnostima i zadacima. Predloženi zakon ne obezbeđuje na pravi način realizaciju statusa, odnosno funkciju komore. Obaveza predlagača je da konsultuje i druge zakone, pre svega zakone koji regulišu oblast radnih odnosa, Krivični zakon, kako lekarska komora ne bi preuzimala nadležnosti koje ne može da ima.
U predloženim zakonima je velika disproporcija između onoga što se zahteva od zdravstvenog radnika, s jedne, i socijalno-ekonomskog položaja tih istih radnika, s druge strane. Uvode se evropski standardi, visoka moralna načela, licence, ali, nažalost, balkanske plate.
Da li je potrebno otpuštanje zaposlenih ako je evidentan porast leukemije kod dece, tuberkuloze, malignih oboljenja, a i mnogih bolesti koje su vezane za lošu socijalnu situaciju?
Prva Lekarska komora Srbije je radila od 1923. do 1944. godine; još tada su ciljevi komore bili da se ne menjaju sa promenom političke partije koja je na vlasti. Komora reguliše odnos između lekara i bolesnika, između samih lekara i lekara i društva, u celini.
U Predlogu zakona nije definisana odredba o tome kako međusobno funkcionišu komore različitih zdravstvenih radnika, o njihovoj međusobnoj poziciji. Komora bi trebalo da bude kao živi organizam, da ih prati i prilagođava lekarskoj profesiji i da se na kraju zna, ako tražite licence, da li će ta licenca da omogući lekarima da rade i van naše zemlje. Hvala.