Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred ovim sazivom je treći Predlog zakona o transfernim sredstvima lokalnim samoupravama.
Model je isti kao prošle godine, ali bih, obzirom na jedan trend koji je primetan u našoj zemlji, malo se vratio na model zakona koji je bio za 2004. godinu i naveo prednosti ovakvog jednog modela zakona u odnosu na 2004. godinu, odnosno iz toga mogu da se uoče već prvi momenti oko decentralizacije finansiranja lokalne samouprave, jer sredstva koja su transferna ili koja se izdvajaju po udelu u porezu na dohodak građana uvećavaju ukupna transferna sredstva lokalnim samoupravama.
Poslednjih godina u Srbiji imamo veći rast plata nego društvenog proizvoda.
Samim tim je dobra stvar što u finansiranju lokalnih samouprava više učestvuju plate kao osnova, nego porez na promet koji je bio do 2004. godine jedna od komponenata i u 2004. godini je bio korektivni faktor.
Da to potkrepim i brojkama. U 2004. godini lokalnim samoupravama se vraćalo praktično 4,2% od ukupno isplaćenih plata, odnosno 30% od 14%, što je porez, to je 4,2%. U ovoj godini odredbom zakona da se lokalnim samoupravama vraća 40% od poreza na dohodak građana, to je 5,6%. Znači, mi tu već imamo jedno povećanje i u brojkama, a obzirom na činjenicu, koju sam već istakao, da plate rastu brže od domaćeg proizvoda, onda možemo da zaključimo da je i ovo jedan boljitak u korist lokalnih samouprava.
Iz podataka datih u obrazloženju zakona možemo da vidimo da su sredstva koja se vraćaju sa republičkog nivoa lokalnim samoupravama negde u proseku – mada uvek kažem da prosek nekada bude dobar, a nekada ne, i mi za prosek znamo priču o dedi i unuku i znamo koliko on može da nas zavede – jeste 46,3% sredstava, ostvaruju se u budžetima lokalnih samouprava, to su sredstva koja se vraćaju sa nivoa Republike, i to je 14%, toliko je vezano za transferna sredstva i razlika do 46% su sredstva koja su vezana za procenat učešća u porezu na dohodak građana.
Značajna stavka u prihodima lokalne samouprave je i porez na imovinu, pa bih hteo da i o tome nešto kažem. Malopre je kolega, prethodni govornik rekao da taj porez nije dovoljno izdašan. Ako je 14% učešće transfernih sredstava, onda je otprilike 15,5% učešće poreza na imovinu. Tačno je da nije dovoljno izdašan, ali postoje rezerve za lokalne samouprave i u toj poziciji, jer to je izvorni prihod lokalnih samouprava. Ubeđen sam da imovina na nivou lokalnih samouprava nije dovoljno dobro evidentirana i postoje pozitivni primeri nekih lokalnih samouprava koje su samoinicijativno krenule u popis imovine da bi time povećale osnov na koji se primenjuje porez na imovinu.
Sve u svemu, ono što je po mom mišljenju jako pozitivno jeste da je ovakav predlog zakona rezultat jedne saradnje između korisnika tih sredstava, odnosno Stalne konferencije gradova i opština Srbije, i da je ovaj nivo sredstava nastao kao rezultat dogovora između Ministarstva i predstavnika korisnika tih sredstava, što se prvi put dešava, mislim i u istoriji srpskog parlamentarizma, a siguran sam u poslednje tri godine otkako ovaj saziv usvaja ovaj tip zakona.
Ono što je posebno pozitivno, to je nešto što će se desiti u budućnosti, o čemu nas je gospodin ministar izvestio, a to je da će sredstva za transfer lokalnim samoupravama biti definisana procentom učešća u domaćem društvenom proizvodu i da će biti donet poseban zakon koji će sadržati prave kriterijume za transfer sredstava lokalnim samoupravama.
Pošto nisam imao eksplicitne kriterijume kako su ta transferna sredstva ovog puta dodeljivana, probao sam da napravim jednu svoju analizu vezano za transferna sredstva u odnosu na broj stanovnika i pokazalo se da po glavi stanovnika najveća sredstva dobijaju najnerazvijenije i najmanje opštine.
Ima i nekih iskakanja, ali je opšti trend dobar i to je ono na čemu insistiram i to je ono što sigurno može da se kaže da transferna sredstva pomažu tom ujednačenom regionalnom razvoju. Jer siromašnijim opštinama, koje prikupljaju manje izvornih prihoda, transferna sredstva dopunjavaju budžet. Imamo situacije gde u manje razvijenim opštinama transferna sredstva iznose i 50% od ukupnog budžeta, dok kod većih gradova je to učešće transfernih sredstava značajno manje u procentualnom iznosu.
Vrlo značajan momenat u ovom zakonu je i obaveza da lokalne samouprave obezbede sredstva za finansiranje budžetskih korisnika koja im pripadaju po zakonu, a u prvom redu tu se misli na prosvetu, odnosno na osnovno obrazovanje, i dobro je to što je ograničen rast bruto plata na nivou lokalne samouprave. Plate, kao što je svima vama poznato, neće moći da porastu više od 9% u 2006. godini u odnosu na platu za septembar mesec 2005. godine.
Sam broj prijavljenih govornika i način kako ova rasprava prolazi u Skupštini, pokazuje da je ovo, treća godina kako donosimo, i najmirnija godina, znači da smo ovim predlogom zakona skoro došli do nekog, da ga tako nazovem, ravnotežnog stanja između zahteva lokalnih samouprava, jer uvek traže više sredstava, i Ministarstva finansija koje gleda da to bude na optimalnom nivou, tako da će poslanici G17 plus glasati za ovaj zakon, a pozivam i ostale kolege poslanike iz drugih poslaničkih grupa da podrže ovakav predlog zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele su poslaničke grupe: SRS, DSS, SPS i NS i samostalni poslanici 9+9.
Reč ima narodni poslanik Milorad Belić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo, pre nego što pokušam da kažem nešto i o Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava, dozvolite samo da se samo osvrnem na nešto što naizgled, a naglašavam naizgled, nije baš u bliskoj vezi sa ovom tačkom koja je na dnevnom redu, a iz onoga što budem pričao videćete da je zaista u veoma tesnoj vezi.
Gotovo nezapaženo u medijima, pa i na tzv. nacionalnoj televiziji, prošlo je izjašnjavanje građana Niša o poverenju Smiljku Kostiću. Zašto mislim da je ovo u tesnoj vezi sa ovim o čemu pričam?
Pre dva meseca su odavde iz ovih skupštinskih klupa izašli poslanici DS, pošto su, pretpostavljam, kaparisali poslanike i smatrali da će imati potrebnu većinu da obore Vladu i da izazovu prevremene parlamentarne izbore, i to u trenutku i kada se Srbija i nacija bore za očuvanje integriteta države i praktično naše budućnosti. To ne bi bilo ništa slučajno, to smo već čuli za ovom govornicom, da najglasniji u zagovaranju prevremenih izbora upravo nisu bili sateliti DS, oni koji predstavljaju nekih 0,0 i nešto biračkog tela, i upravo su se pozivali da ovaj sastav pregovaračkog tima ne uživa poverenje naroda, da se promenila izborna volja naroda od 2003. godine, od zadnjih parlamentarnih izbora.
Međutim, izborna volja naroda u Nišu je potvrdila da mešetarenjem, da politikom lične koristi, medijskom halabukom ne može se ništa postići u ovoj državi. Narod se poprilično opismenio u ovih 15 godina i video je kroz šta je sve prošao. Smatram da je ovo što se desilo u Nišu najbolji pokazatelj da i ova vlada i gospodin Smiljko Kostić, kao kandidat Nove Srbije, uživaju poverenje građana, a što je pokazao referendum gde je on dobio i više nego što je dobio prilikom izbora.
Zašto je to baš tako nije slučajno, a malopre smo čuli i pohvale na račun gospodina Velimira Ilića, kao ministra za kapitalne investicije. Vidi to Srbija. Moram da kažem da su poslanici Nove Srbije u ovom domu jedina poslanička grupa, koja, da kucnem u drvo, kao ona reklama, nikakvih potresa nije imala, niti je uzimala poslanike, niti je imala prebege. Zaista mislim da je to ono što građani znaju da procene, i na kraju krajeva, da znaju ko odlučuje o njihovoj sudbini. Verujte, ove pare, ma kolike one bile, ovaj iznos transfernih sredstava takođe ulazi u ono što je obaveza čelnih ljudi u opštinama i građani to gledaju.
Toliko što se tiče krajnje skromne pažnje koju su mediji poklonili, a ne daj bože da je bio obrnut rezultat, i ovde ispred hodnika imali ste prilike da vidite i, naravno, za ovom skupštinskom govornicom, a već u medijima da ne pričam.
Šta reći o ovom Predlogu zakona? Naravno, da se ne bih ponavljao, praktično je identičan, uz to linearno povećanje, onom koji važi i u ovoj godini i lokalne samouprave su i uživale ta skromna sredstva. Nije imalo smisla podneti neki amandman. Koliko se sećam, na izborima Srbija je bila jedna izborna jedinica, dakle, i ja i vi smo poslanici u celoj Srbiji i moramo se starati o interesu građana od Subotice do Kuršumlije, ili u mom Valjevu itd.
Jedini način koji je bio moguć, praktično, da podnesem amandman, a to je da kažem, eto mom Valjevu umesto 138 miliona, a reći ću zbog čega, trebalo bi bar zaokružiti na 200 miliona, bio bi onaj manir hajdučije. Prošle godine, oni malo iskusniji su uspeli ponešto da izvuku sredstava za svoje opštine, ali onda smo morali da obrazložimo kome bi to skinuli.
Obično je Beograd bio na udaru zbog one, u narodu našem, Srbija radi Beograd se gradi, a to je, priznaćete, ipak iza nas. Ne bih rekao da se to može sada primeniti, ta poslovica.
Što se tiče Valjeva, zaista, pa i opština koje su u Kolubarskom regionu, one imaju krajnje skromne budžete. Valjevo je tek projektovalo budžet da pređe jednu milijardu planira se u stvari negde u 2008. godini. Zbog čega? Možemo govoriti o sposobnosti onih koji su bili pre, o sposobnosti onih koji danas upravljaju tom opštinom, ali nasleđe je takvo koje ti diktira i ponašanje.
Primarni izvori budžeta znamo da su porezi i znamo da su doprinosi, odnosno takse, a nažalost Valjevo jeste jedan od gradova u kome ima više od 10.000 nezaposlenih, a i onih koji fiktivno se vode da su zaposleni, a mesecima ili čak koju godinu ne primaju platu. Naravno, nema velikih investicija, pa to mogu da stavim ovako kao minus sadašnjoj aktuelnoj vlasti.
Ali, vidite, pre godinu dana, negde kao labudova pesma bivše te DOS-ovske vlasti kaže, "Gorenje" ima veliku investiciju u Valjevu i otvara pogon itd. i onda je napravljen ugovor i dodeljena je lokacija. Šta se ispostavilo? Za tu lokaciju potrebno je više od 30 miliona da bi se komunalno opremila, a što je jedna stvar ostala kao miraz sadašnjoj vlasti. Imovinsko-pravni odnosi potpuno su neregulisani, gotovo pola hektara ne pripada opštini Valjevo, pripada Železnici Srbije.
To je jedan manir bio i onih pre DOS-a, pa i za vreme DOS-a, ali vruć krompir koji mnogi od vas imaju, pošto znam da ima predsednika opština iz različitih krajeva Srbije, ne vredi kukati i jadati se šta je bilo pre, treba se prilagoditi onom što je trenutno. To trenutno primorava opštinsku vlast i da se zaduži da bi mogla pojedine stavke da ispuni.
Čuli smo da je velika obaveza prema predškolskom, osnovnom, srednjem obrazovanju. Naravno, svi smo glasali za to i to je onaj član 143. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, a koji podrazumeva ne samo one dotacije što se tiče investicija, nego i stručno usavršavanje, putne troškove, takmičenja republička itd. Sve je to velika obaveza za siromašnu opštinu, a naravno i što se tiče onoga što je ostalo iz prethodnog perioda, čini mi se da mogu taj izraz da upotrebim, ma kako izgledao rogobatan, prezaposlenost ili prebukiranost u samoj opštini.
Kažem, vruć krompir je ostao, oko trista ljudi je bilo zaposleno, a imajući na umu koliko su druge opštine imale zaposlenih u opštinskoj upravi, poput Užica, Kraljeva, to je za nekih 50% više. Dolazite u nezahvalnu situaciju da, s jedne strane, morate d vodite računa o restrikciji i da se opružate prema guberu, a s druge strane da izazivate i animoznost javnosti, pa, bože, mi smo ih zaposlili i sada ih vi otpuštate.
Sve su to vrlo komplikovane stvari i zbog toga mislim da, kao prelazna godina ili godina u kojoj ćemo pratiti primene ovih započetih zakonskih i reformskih mera, da je to dovoljan, tako da kažem, argument zbog čega će poslanici Nove Srbije glasati za Predlog ovog zakona, ali koji obavezuje sve, pre svega ljude koji vrše vlast u tim opštinama, da se krajnje štedljivo i pošteno odnose prema svakom dinaru. Zato kažem da ima veze ova prethodna priča o referendumu u Nišu sa ovim što sam sada rekao.
Na kraju, Zakon o imovini lokalne samouprave; hoću da verujem da Vlada ima bolji predlog zbog čega nije danas uvršten u dnevni red po hitnom postupku, jer je činjenica da su velike pare, u poslednjih deset godina - preko milijardu i nešto evra, koliko se sećam, iz ovog predloga, ljudi koji se stručno bave time i, naravno, predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, ustanovili. To jeste veliki problem i jeste veliki problem što opština ima na papiru, tako da kažem, svoju imovinu, zemljište, zgrade, lokale itd, a po onom Zakonu o imovini u državnoj svojini još uvek je praktično nedostupna.
Na kraju, iskoristio bih priliku, jeste da ministar nije tu, ali da ga podsetim na jedno čvrsto obećanje na Odboru za finansije prilikom usvajanja Zakona o budžetu, a tiče se određenih subvencija, odnosno pomoći Direkciji za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, gde smo se dogovorili koliko je moguće povećanje sredstava, ili smanjenje, ili neka realna suma u 2006. godini, ali da će do kraja godine, u skladu sa mogućnostima, iz budžetskih rezervi biti nešto raspodeljeno.
Zbog čega? Zato što se, prema postojećem načinu rada, značajan deo sredstava u ovim siromašnim opštinama - Ljigu, Osečini, pogotovu Mionici, koristi upravo za infrastrukturne objekte, objekte od društvenog značaja, zbog čega i smatram da će ova papirologija, a papirologija je prošla i Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo finansija, imati povoljan ishod. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Žarko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o sigurno jednom od najbitnijih i najznačajnijih predloga zakona koji direktno utiču na život građana Republike Srbije. Tim pre svaka rasprava i svaka diskusija treba da bude što sadržajnija, detaljnija, jer ovde treba jedni drugima da pogledamo u oči i da opravdamo ono što smo radili, ono što smo do sada učinili konkretno i ono što ćemo u budućnosti činiti.
Iz tih razloga, ovaj predlog zakona o transferu sredstava sa nivoa budžeta Republike Srbije i učešću grada Beograda, gradova i opština u porezu na dohodak je primarni zakon.
O njemu treba da se vodi žučna, detaljna i iscrpna polemika. Sve što budemo više diskutovali, sve ćemo više jedni drugima objasniti u čemu su problemi. Čim sagledamo te probleme, bićemo u mogućnosti da ih rešavamo.
Danas raspravljamo o cifri koja iznosi 15,4 milijarde dinara, koja se sa nivoa budžeta Republike Srbije prenose putem transfera sredstava na nivo lokalnih samouprava, tačnije gradova, grada Beograda i opština. U javnosti se želi prikazati jedna nerealna slika da je uvećanje sredstava u odnosu na lokalne samouprave, odnosno na opštine - 19,9 i zaokružuje se na 20 posto, i to možemo da prihvatimo, a da je povećanje u odnosu na grad Beograd i ostale gradove to u nivou od četiri posto.
Kada realno uzmemo život i realno stanje u Srbiji, moramo priznati činjenicu da ovo ne znači apsolutno ikakvo poboljšanje u životu naših sredina, naših opština, grada Beograda i gradova. Evo zbog čega. Ako uzmemo da je ovo povećanje 19,9 posto u odnosu na prethodna transferna sredstva, moramo u ovu računicu ukalkulisati onu inflaciju sa kojom već statistika izlazi, a to je 17,5, 17,6 ili 17,8 posto, zavisno od izvora koji to prikazuju.
Ako imamo na umu da je inflacija, realno iskazana statistikom, 17,5, onda moramo reći da u stvarnom životu to se kreće oko 25 posto. Zbog toga je Ministarstvo finansija ovde izašlo sa nekom srednjom vrednošću, a to je negde oko 20 posto, da bi mogla da se brani i jedna i druga strana. Ali, smatram da jedni drugima ovde moramo reći istinu.
Takođe, moram da priznam da u svemu ovome što se ovim zakonom predviđa jeste jako problematično, kriterijumi mogu biti i ovakvi i onakvi, ali moramo da saopštimo jedni drugima da nismo dovoljno analizirali i da neko nije poštovao obećanje koje je dao. Ako se sećate, kada smo prošli put raspravljali o zakonu o transferima i transfernim sredstvima, bilo je obećano da nakon prve kvartalne isplate u 2005. godini svi ćemo sesti, voditi raspravu, dogovoriti se i izvršiti određene izmene u odnosu na drugi, treći i četvrti kvartal. Od toga nije bilo apsolutno ništa.
Moram da podsetim da su to predstavnici nadležnog ministarstva to nama obećali za ovom govornicom. Dakle, neko nije poštovao ono što smo se dogovorili. Da smo to tada uradili, zasigurno bi danas bilo manje problema i danas bi bilo manje osporavano šta je to sve kriterijum za transfer ovih sredstava.
Ako realno uzmemo, a to je činjenica, da osnov ovog zakona leži u Zakonu o lokalnoj samoupravi, onda u tom zakonu moramo potražiti, i to u članu 77. stav 2. i 92. stav 2, razloge o kojima ovde možemo da govorimo. To su kriterijumi, u tim članovima, kao lex specialis-u određeni za ovaj lex generalis.
Izvodio sam određenu statistiku i određene proračune i uzimao sve varijante, i ni u jednoj mogućoj varijanti, gledajući na odredbe čl. 77. i 92. Zakona o lokalnoj samoupravi, ova matematika se ne uklapa. Konsultovao sam stručnjake koji o ovome mogu argumentovano nešto da kažu, ni njima nije jasno šta je osnovni kriterijum za raspodelu ovih sredstava.
Na kraju, izvodimo zaključak da je u pitanju jedan politički kriterijum, dakle, ne ekonomski kriterijum. Osnova ovog predloga nije ekonomija, nije realan život u Srbiji, nije socijalna politika o kojoj ovde govorimo, nije zdravstvena politika, nije obrazovna politika, nego je ovde ona klasična, suvoparna politika, da ostanemo na vlasti što duže i da nas eventualno opozicija ne dovede u pitanje i ne smeni.
Smatram da o ovome ne treba više govoriti, jer će činjenice pokazati da sam danas bio u pravu, kao što sam bio u pravu i kada smo osporavali Zakon o lokalnoj samoupravi, kao što sam bio u pravu i kao što je SRS bila u pravu u celosti kada je govorila da i ti tamo kriterijumi, koji su navedeni, nisu adekvatni. Sada možete da zamislite, ako ono što smo već doneli kao zakonski i lex specialis propis nismo poštovali u svemu ovome.
Šta će biti u budućnosti sa Srbijom? Realno gledano, Srbija ovog momenta ne funkcioniše. To moram javno da kažem. Žao mi je da su lokalne samouprave zaista dovedene u pitanje zbog izbornih zakona i zbog onog Zakona o lokalnoj samoupravi.
Ako pogledamo tu činjenicu i činjenicu kako se lokalne samouprave finansiraju, kakvi su budžeti, kako se planira, to će možda stvoriti jednu lažnu sliku.
Mogu da vam kažem da ma kolika sredstva ovde bila, stav SRS je takav da se mi nećemo buniti kome je dopalo više, a kome je manje. Generalno ukazujemo na ono što sam rekao, a to je da kriterijumi nisu dobri. Stav građanstva, stav onih koji realno žive u ovoj državi, jeste da su ovo vrlo mala sredstva - 15,4 milijarde na sve lokalne zajednice. Zaista premalo.
S druge strane, moram da kažem i činjenicu da sam u opštini Požega vodio računa i trudio se da svaki dinar na adekvatan način utrošim i da, shodno nameni tih budžetskih sredstava, do kraja dovedem. Žao mi je što ministar nije ovde, pripremio sam mu i dokumentaciju. Niko sa nivoa Republike Srbije nije došao da vidi kako ja i moji saradnici raspoređujemo budžet, za šta se troši novac, u šta smo to utrošili, šta planiramo itd. Evo, javno pozivam da se sretnemo i da o tome pričamo, a danas ću i pružiti dokaze.
U 2004. godini budžet opštine Požega bio je planiran negde na 205 miliona dinara.
Do 9. oktobra 2004, kada sam došao i preuzeo funkciju predsednika opštine, bilo je realizovano 63% budžeta. Naravno, do kraja godine izašlo se na 91 - 92%.
Sada bih nešto rekao o transfernim sredstvima prema opštini Požega u 2005. godini. Prema prethodnom zakonu, mi smo dobili 39 miliona, što u odnosu na porez na promet koji smo imali od 65 miliona, zaista je malo. Kada dodamo ono povećanje od 10% u odnosu na sredstva od prihoda na zarade, gledam da izvedem računicu da to bude oko 12 do 15 miliona oštećenja u korist Republike, a na štetu lokalne zajednice.
Dakle, to su sredstva na nivou 2005. godine. Jako porazno i jako pogubno. Nismo se približili. Da smo bar imali približno onoga što smo ostvarivali u 2004. godini, mogao bih da razumem. Sa druge strane, govorim da je ovim predlogom povećano za 19,9%. To je konkretno za opštinu Požegu 47 i nešto malo više miliona.
Moram da naglasim činjenicu da oni koji su operativno zaduženi za realizaciju ovog budžeta moraju najviše da budu zamišljeni, pre svega, zbog odredbi koje su u ovaj zakon o transferu sredstava ubačene, a to je da mi moramo poštovati onaj član 19. Zakona o budžetu Republike Srbije koji određuje plate u upravama. Evo, pitam ovde i pozivam javno sve gradonačelnike i sve predsednike opština - da li smeju da kažu radnicima uprave kolike će im plate biti u 2006. godini.
Uvećanje od 9% u odnosu na septembarsku zaradu koja je isplaćena narednog meseca - oktobra meseca, jeste nešto što mi ne možemo da opravdamo. Verujte da mene mrzi da izađem na hodnik iz svoje kancelarije i da se susretnem sa radnicima koji obavljaju svoje funkcije. To je katastrofa.
Možemo mi da kažemo da je to neki prethodni zakon, da smo se o tome već izjašnjavali, ali taj zakon je direktno ovde pomenut. Preti nam se ukoliko se mi na neki način "snađemo" i obezbedimo neka dodatna sredstva, da to radnicima ne smemo isplatiti. Sada vam poručujem da ćemo oko toga imati i te kakve probleme. Dakle, svi u Srbiji su svesni da je inflacija dvocifrena i da će inflacija biti sigurno dvocifrena i u narednoj godini. Zašto se mi unapred ograđujemo da to mora biti 9% u odnosu na septembarsku platu? Nema opravdanja, niti ću se kome pravdati, ali ćemo zato verovatno svi ovde doći u priliku da taj zakonski tekst menjamo i da se na neki način mi ovde snađemo da tu odredbu člana 19. Zakona o budžetu menjamo.
Nema razloga da vam ne pokažem da sam izveo, to ću dati predstavnicima Ministarstva, i priliv sredstava na budžetu opštine Požega, i stanje trezora, i da sam to uradio zajedno sa svojim najbližim saradnicima, i da sam planirao budžet na 176 miliona dinara, naravno, računajući i onaj iznos od 39 u transferu iz prošle godine.
Kroz dva ili tri rebalansa, izašli smo na 219 miliona. To je za 24% više od planiranog budžeta. Alio, kada odbijem onu realnu inflaciju koja je oko 25%, to je isto. Zato sam rekao da Srbija tapka u mestu. Mi se vrtimo jedni oko drugih i vrtimo se sami oko sebe.
U ovom momentu spreman sam da pružim i dokaze da je opština Požega prema svim budžetskim korisnicima koji se pominju u ovom predlogu zakona u stopostotnom procentu izvršila svoje obaveze, a imamo obrazovanje, i to pet škola, tri srednje i dve osnovne škole. Tu su mi dokazi. Originale ću predati, ali ću zamoliti i da predam uvaženom ministru na CD-u kompletno poslovanje opštine Požega u 2005. godini. Vidi se svako poslovanje, svaki dinar gde je otišao i šta je sve urađeno. Ovde je i šifra, tako da možete ući u ovaj program i sagledati sve ovo o čemu sam pričao.
Još jedna stvar, spreman sam da ovo putem određenih donatora uvrstimo da svakom građaninu i eventualno političkoj stranci bude dostupno. Dakle, dnevno ažuriranje podataka, šta, kako i na koji način. Ovo radim upravo zbog toga što su mnogi osporavali članove SRS koji su dobili glasove naroda da budu predsednici, što su govorili da će biti ovako ili onako. Ne, izvolite, draga gospodo, predajem ova dokumenta i pozivam vas kao drage goste u opštinu Požega da se u sve ovo uverite.
Kada sam govorio o transferu sredstava sa nivoa opštine Požega prema obrazovanju i rekao da imam dokaze da smo sto posto izmirili sve što su zahtevali, to sam govorio ne zbog toga da putem amandmana tražim veća sredstva, nego da vas zamolim i da kažem da Osnovna škola "Petar Leković", koja nosi ime prvog narodnog heroja, prokišnjava i da će to biti ogromna investicija za opštinu Požega u 2006. godini. Ukoliko ste u mogućnosti i ukoliko ozbiljno shvatate ovu diskusiju, pomozite. Amandman nećemo podnositi, jer to je generalni stav SRS. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.

Poštovane kolege narodni poslanici, potrebno je danas razgovarati sa mnogo više argumenata o ovom zakonu, s obzirom da je reč o vrlo važnom zakonu, pogotovo sa stanovišta lokalnih samouprava.
Naime, transferna sredstva čine značajan obim ukupnih sredstava u životu svake lokalne samouprave. Mi smo u obrazloženju ovog zakona videli da je prosek transfernih sredstava u odnosu na ukupna sredstva kojima raspolažu lokalne samouprave oko 14%. Takođe znamo da transferna sredstva u nekim lokalnim samoupravama čine 20, 30, 40, pa negde i 50% ukupnih sredstava. Utoliko je značajnije da se o tim sredstvima razgovara i o zakonu generalno razgovara.
Lokalna samouprava je veoma važna za život ljudi. To je onaj prvi i osnovni nivo na kome se građani upoznaju sa funkcionisanjem države i u odnosu kako lokalna samouprava funkcioniše, suštinski, oni i opredeljuju svoj stav i prema državi u kojoj žive.
Moram na početku da kažem da Vlada zaslužuje kritiku što nije napravila kriterijume, a obećala je, jer i prošle godine je prilikom usvajanja sličnog predloga zakona bilo konstatovano u raspravi da kriterijumi nisu odgovarajući, da je potrebno prići izradi novih kriterijuma i to nije urađeno.
Ako je to konstatovano prošle godine, bilo je sasvim dovoljno vremena da se naprave novi kriterijumi, da se uvaže realnosti u Srbiji, situacija u pojedinim opštinama i naravno da se ti kriterijumi izrade i da se na osnovu tih kriterijuma pripremi novi predlog zakona. Ovaj predlog zakona to ne sadrži i mislim da je to loše.
Samo linearno povećanje sredstava za 20% će zadržati te nepravilnosti koje su konstatovane i prošle godine i objektivno će opštine dovesti u situaciju da se snalaze, ako uopšte mogu da se snađu. Ovo ne govorim za sve opštine, jer naravno neke opštine i ne koriste sredstva koja dobiju na način na koji bi trebalo, jer pomenuto je da će opštine dobijati 19% više sredstava transfernih, grad Beograda 4%.
Naravno, za potrebe Beograđana to je jako malo, a za potrebe onih koji upravljaju Beogradom to je i suviše više nego što im treba, jer nesporno je da Grad Beograd raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima za naše uslove. Tu mislim na čelnike Demokratske stranke, na gradonačelnika, s obzirom da je on postao vrhovni gospodar svega u Beogradu i samostalno odlučuje o trošenju sredstava, i to se radi na jedan način koji apsolutno nije za Beograđane nešto što treba i nešto što mi poslanici, koji se interesujemo za život Beograda i Beograđana, treba da osudimo.
Naime, bili smo svedoci da je proteklih nekoliko godina praktično Beograd podeljen na opštine prvog i drugog reda. Mi popularno volimo da kažemo da postoje tri prstena, centralne gradske opštine, drugi prsten koji čine Palilula, Voždovac, Zvezdara, Čukarica, Novi Beograd i Zemun i tzv. treći prsten, to je sedam prigradskih opština, i apsolutno se može konstatovati da postoji situacija u gradu da su te prigradske opštine postale opštine drugog reda.
Ako pogledate podatke, koji se koriste kao kriterijumi za raspodelu sredstava, površina, broja stanovnika, broja zaposlenih, eventualno neki problemi, imamo čudnu situaciju da, primera radi, sedam prigradskih opština po površini čine 65% površine Beograda. Kada je reč o broju stanovnika čine šestinu ukupnog broja građana Beograda, a kada je reč o obimu njihovih sredstava u odnosu na budžet grada Beograda, to iznosi svega 4%.
Ako se još uporedi sa podatkom da je budžet grada Beograda 500 miliona evra, onda možete shvatiti kolika je suma na raspolaganju gradonačelniku i njegovoj ekipi, a pogotovo na koji način se to troši.
Nekoliko kolega narodnih poslanika i ja prošle i ove godine koristili smo različite povode da upozorimo da se sredstva Beograda neracionalno troše, da su u pitanju neki projekti koji su megalomanskog karaktera, gde se ne može utvrditi koliko se novca troši, da je reč o klasičnom pranju para, jer kome bi razumnom čoveku palo na pamet da u centru grada pravi garažu, koja se nekoliko puta "otvara", prolongira se, gde ne možete uopšte utvrditi koliko se sredstava troši, a Beograd je inače generalno postao veoma uzak grad za broj vozila koja poseduje, zagađenost u centru grada je ionako velika i pravi se jedna garaža kao što je ispod Skupštine grada Beograda, gde se ionako velika gužva čini još većom, a ionako ekološka situacija pravi još gorom.
Grad Beograd je odobrio izgradnju jednog poslovnog projekta u Rajićevoj ulici, na obodu Kalemegdana, čija je površina 48.000 metara kvadratnih. Primera radi, jedno fudbalsko igralište ima površinu, odnosno dimenzije 100 puta 60, znači osam fudbalskih igrališta. Poenta je poslovno-ugostiteljski objekat, gde će se opet sliti enormna količina svega i svačega, to za Beograd neće biti dobro.
Ovo govorim iz razloga što su opštine, pogotovo ove opštine drugog kruga, Zemun, Novi Beograd, Čukarica, Zvezdara, Rakovica, Palilula, praktično ostavljene, a pogotovo ove prigradske, da se snalaze. Dok nekim od tih opština i uspeva da eventualno nešto sredstava uberu, zahvaljujući možda što se neke od njih pružaju u sam centar grada, kao Palilula, koja ima fantastično veliku površinu, ali dolazi do samog centra grada, jer počinje praktično na Zrenjaninskom putu, a ovde seže do Savezne skupštine, pa eventualno može preko poslovnog prostora, iznajmljivanja, i na drugi način da ubere jedan deo sredstava, a ove prigradske opštine su ostavljene same sebi.
To traje već godinama unazad, da prigradske opštine praktično nisu u mogućnosti, sem onih namirenja opštih troškova, nisu u situaciji da naprave nijedan investicioni projekat ili da grad Beograd pomogne da se tu nešto radi.
Praktično oko 900 miliona dinara je ostavljeno svim prigradskim opštinama da bi pokušale da učine nešto na svom razvoju, što je apsolutno nedovoljno. Za to vreme u centru grada, izneo sam podatak pre neki dan kada je bilo reči o strategiji za borbu protiv korupcije, kilometar gradskog puta košta, prema podacima Fonda za građevinsko zemljište Grada Beograda, dva miliona evra.
Da li će ikada opština Grocka, sa 1000 kilometara puteva, ne po toj ceni, jer je to iluzija, da poboljša život građana opštine Grocka, sa sredstvima kojima raspolaže. Sigurno neće.
I Beograd je nažalost primer nekih megalomanskih ambicija gradskih čelnika i verovatno delovanja urbanističke mafije, jer se nude projekti koji nisu potrebe Beograda, niti želje Beograđana, nego određene interesne i poslovne ambicije određenih ljudi, jer primera radi, most na Čukarici koji se pominje stalno se pomera njegovo ležište u odnosu na to kako se urbanistički plan pomera, a naravno rastu i troškovi.
Malo ljudi zna da je, primera radi, za vodovod Makiš 2, već sada od kredita koji je dobijen za te potrebe, potrošeno 400.000 evra za razne konsultantske usluge, a kako će tek biti kada izgradnja toga počne, a izgradnja prema podacima koje mam kasni već tri godine.
Znači, potrebno je unutar ovih brojeva koje sadrži Predlog zakona i sredstava koja su odvojena za pojedine opštine, potpuno sam ubeđen da će Grad Beograd ponovo zadržati neravnopravnost koju je uspostavio godinama pre, čak će SAD formalno imati osnov, reći će da su dobili povećanje sredstava transfernih samo 4% i tu ne može ništa da se uradi, i neće se ponovo uraditi ništa.
Ovo pominjem iz razloga što postoji apsolutna potreba da se naprave kriterijumi koji će važiti za sve i da ti kriterijumi budu mnogo širi nego što su do sada, da bi se pojedinim opštinama, koje to nisu u situaciji, bilo voljom političkih moćnika u Beogradu, bilo na drugi način, pomoglo da dobiju više sredstava, onoliko koliko njihovi građani zaslužuju.

Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, a neka se pripremi narodni poslanik Predrag Mijailović-Lune.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ministar po svom ustaljenom običaju pobegao je. Mogu samo da dodam da se nadam da je pobegao iz zemlje to bi nam pomoglo svima da uspostavimo nešto i da neće skoro da se vrati, bilo bi bolje i za njega. Možda je otišao da obuče farmerke i neku majičicu da izađe ovde.
Ovaj zakon je nastavak gospodina Dinkića i njegovog političkog voluntarizma i samovolje, koju sprovodi već duži vremenski period. Zakon o transfernim sredstvima tretira deo sredstava koje Republika transferiše lokalnim samoupravama i upotpunjuje lokalne budžete u skladu sa članom 77. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi i članom 99. istog zakona stav 2.
Taj stav kaže: "Ukupan iznos transfernih sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđen zakonom o budžetu Republike Srbije koji se raspodeljuje saglasno stavu 1. ovog člana, sastoji se iz dva dela - dela namenjenog za pokriće nedostajućih sredstava iz dela ustupljenih prihoda zbog izmene poreskih propisa i dela koji se raspodeljuje prema sledećim kriterijumima: 1) broj stanovnika; 2) broj odeljenja i broj objekata osnovnih i srednjih škola; 3) broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci; 4) status životne sredine; 5) stepen razvijenosti; 6) veličina teritorije jedinice lokalne samouprave. Srazmerni deo transfernih sredstava iz stava 1. ovog člana uplaćuje se jedinicama lokalne samouprave jednom ili više puta u toku meseca".
Ovo je princip iz člana 99. i važio je za prošlu godinu, jer je postojalo usaglašavanje sa prethodnim zakonom o poreskom sistemu. On je takav kakav je bio do sada bio nakaradan, jer opštine koje su 2004. godine imale veće iskazane poreze na promet iz raznih razloga dobili su više transfernih sredstava. Ove opštine, koje zbog svoje proizvodne strukture sada imaju obavezu PDV-a, znatno više finansiraju opšte potrebe, ali im se ništa ne vraća i one sada znatno gube mogućnost finansiranja lokalnih potreba.
Ipak, sam smisao ovog zakona je u onom drugom delu. Ova sredstva treba da koriste finansiranju javnih ustanova i infrastrukture u lokalnim samoupravama po pomenutim kriterijuma, od broja stanovnika do veličine teritorije. Ovim zakonom i indeksacijom svi kriterijumi su zanemareni, što smo čuli i od prethodnih izlagača.
Prvi deo zakona u ovoj godini je besmislen, jer je to bio prelazni princip, a ovaj drugi deo je potpuno zanemaren. Nema nikakve veze ni kriterijum da opština, kao na primer Vršac, iz koje dolazim, sa 22 škole i 7.000 učenika, ima transferna sredstva kao opštine koje imaju pet škola i 1.000 učenika, da opština sa duplo manje stanovnika i sa sličnim stepenom razvoja ima duplo veći transfer, jer tamo su lokalne vlasti članovi G17 plus.
Postavljam pitanje gde su javni kriterijumi kojima je ova raspodela vršena? Opština Vršac između ostalog izdvaja, iako nema obavezu, za održavanje tih škola i za održavanje zdravstvenog centra, veliki su iznosi koji su odvojeni, a transferna sredstva su više nego mizerna i zanemarena.
Jasno je da, to se svi slažemo, razvijeni regioni treba da finansiraju manje razvijene, ali za Dinkićevu, ministrovu samovolju, za koju su komunističke, kako se nekada zvalo, uravnilovke i burazerska ekonomija naivni i to su dečiji planovi u odnosu na ovo što on sada radi. Ovde je isključivo kriterijum ko bolje stoji u očima ministra i ovo je šamar svim opštinama koje su iole razvijene, jer država ne želi da shvati da i oni imaju i veće potrebe i da njihov razvoj razvija i dalji budžetski potencijal Republike.
Znači, pozivam gospodina ministra da da kriterijume i argumente za ovakav predlog transfera. Prvo, ne možemo da tražimo od njega, jer on nije tu. I mene bi bilo na njegovom mestu sramota i pobegao bih verovatno odavde, što je i on učinio, ali dosta više sa lažima.
Provociraju nas ovde, lažu, misle da niko ne zna kako funkcioniše situacija. Potrebno je da pređemo u G17, pa da onda dobijemo neka sredstva za svoje opštine. Sram ih bilo.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović, a neka se pripremi narodni poslanik Tihomir Đuričić.