Dame i gospodo narodni poslanici, član 51. je, čini mi se, jedini konkretan član koji bi zaista, kada bi bila prihvaćena ova dva amandmana kolege Blažića i Momira Markovića, imao nekog značenja građanima Srbije, zbog kojih valjda donosimo zakone.
U članu 51. ste dobro predvideli da i ovi objekti koji nemaju građevinsku dozvolu pod propisanim uslovima mogu privremeno, do izdavanja odobrenja, biti priključeni na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju.
Ovo je i humano i praktično, jer je bilo strašno ovo što su poslednjih nekoliko godina takvi objekti, u kojima su ljudi bili prinuđeni da žive, jer niko ne bi živeo u nedovršenom objektu i u objektu bez struje i vode da ima ikakve uslove da živi u nekom boljem i uslovnijem objektu.
Hoću da kažem da je ovaj član 51. u ovom poslednjem delu dobar, ali ne vidim zašto niste prihvatili ovaj amandman. Predvideli ste da se ovo odnosi na objekte čije je građenje, odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole do 13. maja 2003. godine. Zašto niste onda prihvatili ovaj amandman da se to odnosi na objekte koji su izgrađeni do stupanja na snagu ovog zakona, jer ste već predvideli mogućnost legalizovanja i takvih objekata.
Takođe, ovaj amandman na član 51. kojim smo želeli da se posle člana 51. doda član 51a je zaista nešto što je toliko prisutno u praksi. Ako imate objekat bez građevinske dozvole i ako za taj objekat nisu urađeni urbanistički uslovi ili je objekat na takvom mestu da ne mogu da se donesu urbanistički uslovi, zašto tom objektu do privođenja tog zemljišta nameni ne omogućiti normalno da se priključi na infrastrukturu. On je tu, pa je tu. Neće biti srušen, bar ne u nekim normalnim opštinama sa normalnom vlašću.
Ljudi žive, pa zašto im ne omogućiti neke normalne uslove, naravno uz rešenja, gde će biti obavezani i svesni činjenice da kod privođenja nameni taj objekat neće biti legalizovan i da oni neće moći da naplate nekakve troškove.
Ovde kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što su jedinice lokalne samouprave, koje su nadležne za donošenje urbanističkog plana, odnosno koje su ovlašćene za uređenje prostora na svojoj teritoriji u mogućnosti da usklade gde je to uopšte moguće bespravno izgrađene objekte sa pravilima uređenja i građenja, odnosno urbanističkim planom.
Svi dobro znamo koliko vremena treba lokalnim samoupravama da urade i donesu ove planove; nikada nisam razumela zašto je potrebno toliko vremena, jer mislim da to može mnogo brže i efikasnije da se radi. Imamo takvu situaciju kakvu imamo. Odavde predlažem gospodinu Lončaru, kada bude donosio zakon o glavnom gradu, da ove poslove prebaci na lokalne samouprave, pa bismo već sada pokazali u Zemunu kako brzo možemo da uradimo ove planove.
Pošto je ovo poslednji amandman na ovaj zakon, želela bih da kažem nekoliko rečenica uopšte o zakonu. Dakle, to što ste se pohvalili da ste prihvatili jedan broj amandmana poslaničke grupe SRS ne znači ništa, a pogotovo što ste selektivno birali amandmane, tek da biste mogli da kažete da su neki amandmani prihvaćeni.
Ako se u danu za glasanje ne prihvate ovi naši amandmani i amandmani gotovo svih kolega, rekla bih, iz drugih poslaničkih grupa, jer su amandmani verujte mnogo bolji od samog vladinog Predloga zakona... Sa tako prihvaćenim amandmanima možda bi ovaj zakon i imao nekog smisla, a pogotovo ako znamo da je privremenog karaktera, tako nam je rekao ministar.
Ne očekujem da ćete to da uradite. Donećete još jedan zakon koji u suštini neće značiti ništa. Ponavljam ono što sam rekla i juče i jutros, ovako donetim zakonom nećemo građanima Srbije omogućiti brže i lakše dobijanje građevinskih dozvola, nećemo građanima Srbije omogućiti brže, lakše i jeftinije dobijanje dozvola za objekte bez građevinske dozvole.
Nekoliko kolega je ovde govorilo da su očekivali ministra Velju Ilića. Naravno, gospodin Velimir Ilić je morao da bude ovde. To što sam mu juče skrenula pažnju na izjavu koju je dao... Velimir Ilić je pred novinarima, za medije rekao – šta je meni, kao ministru, da ukradem pet kilometara autoputa, pa u Smederevu asfaltiram nekoliko ulica. Na to sam ga podsetila juče i pitala ga koliko je puta po pet kilometara autoputa ukrao, a nije asfaltirao nijednu ulicu u Srbiji. Za našeg Sašu, to je bilo za Smederevo. A gospodin Velimir Ilić ovako sa mesta, polupijan, jedva gledajući rekao – kako vas nije sramota da to iznosite.
Stvarno ne vidim zašto bi mene trebalo da bude sramota, Velja Ilić krade, a mene da bude sramota.
Niti sam glasala za njega kao ministra, niti pripada SRS, zaista ne vidim čega bih ja trebalo da se stidim.
Gospodin Velimir Ilić nema prava da se ponaša kao uvređena mlada. On mora da sedi ovde i da sluša šta će narodni poslanici da mu kažu.
Doduše, danas, moguće je, leči mamurluk, pošto mu je sinoć u Čačku gostovala Severina, pa je imao prečeg posla. Ne znam da li ga je Hrvatica šutnula onom štiklom. Takođe, ne znam kakve veze ima Ministarstvo za kapitalne investicije sa ovim manifestacijama koje se dešavaju u Čačku i sinoć i preksinoć – Raspevano proleće.
Naravno, nemamo ništa protiv "Raspevanog proleća", nemamo ništa protiv lepe manifestacije i sinoć i preksinoć, ne razumem u kojoj je ulozi tu Ministarstvo za kapitalne investicije, jer sam na televiziji videla da Velja Ilić tamo deli neke nagrade. To što je on rođen u Čačku zaista nema nikakve veze, u Čačku je rođeno mnogo pametnih, časnih ljudi, mnogo zaslužnijih da se pojave na onoj bini od Velje Ilića. Tamo se našao Velja Ilić. Razumela bih da je to radio...
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, hvala, da je to radio u ono vreme kada je bio predsednik opštine, ali u ulozi ministra za kapitalne investicije zaista ne razumem.
Tražim, gospodo, da kažete Velji Iliću, pošto će valjda prekosutra ili sutra kada budemo imali amandmane na ove kontragarancije da dođe i da nam kaže u kojoj je ulozi to radio, koliko je kapitala od kapitalnih investicija izdvojio za te manifestacije i da li vi mislite, odnosno da li misli da je to u redu.
Da li smo mi usvajali budžet da on pravi narodnim parama takve manifestacije ili da gradi puteve, pa da vidimo i odgovornost ovih u Vladi koji su Velji dali na raspolaganje pola republičkog budžeta, pa on "pola pije, pola Šarcu daje".