Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Rankiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona takođe glasi: "Član 2. se briše". Zašto? Ono što je član 2. definisao, definisano je šta je to u stvari rudno blago, sada je samo izmenjeno.
Umesto "rudnog blaga" koristi se termin "mineralne sirovine", to je posledica člana 1. ovih predloga o izmenama i dopunama. Na kraju, u stavu 2. člana 2. praktično se i te mineralne sirovine ne definišu na valjan način, po mišljenju Srpske radikalne stranke.
Vidite o čemu se radi. Postojeći zakon kaže: "Rudno blago, kao prirodno dobro u državnoj svojini, može se koristiti pod uslovima i na način utvrđen zakonom." Sve je ovo zadržano, samo što umesto "rudno blago" stoji "mineralne sirovine", i "ovim zakonom" umesto "zakonom". "Za korišćenje rudnog blaga plaća se naknada, u skladu sa zakonom." Sada stoji: "Za korišćenje mineralnih sirovina plaća se naknada, u skladu sa zakonom."
Međutim, ono što je izmena, o kojoj sam pričao kada je predmet razmatranja bio ovaj zakon u načelu, jeste što se u stavu 3. kaže: "Mineralne sirovine, u smislu ovog zakona, smatraju se sve neorganske i organske sirovine u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju" itd.
Sada imate mineralne sirovine u plastičnom stanju, kao što je pekarska glina, kojoj je potrebna samo termička obrada praktično i dobijate građevinski materijal, a navedeno je da su i sve sirovine od kojih se može dobiti građevinski materijal praktično mineralne sirovine. Kako ćete sada pekarsku glinu, koja nije u čvrstom, tečnom, a ni u gasovitom stanju, smatrati po odredbama ovog člana 2. mineralnom sirovinom? Naravno da nećete moći.
Tada sam govorio da postoji još neki od oblika agregatnih stanja, kao što je stanje plazme. Ono nije postojalo ni u prethodnom zakonu, ni u važećem zakonu. Zašto to nije trebalo da uradite. Vidite li koliko je rudno blago mnogo ozbiljnije tretirao postojeći zakon, kaže: "Rudnim blagom, u smislu ovog zakona, smatraju se sve organske i neorganske mineralne sirovine u čvrstom, rastresitom..."; a kada bih vam sada govorio o praškovima, pogotovo o metalurgiji praha, da vidite kako postoje fini prahovi koji se mere nanometrima i koji se ne ponašaju ni kao čvrsto, ni kao tečno, ni kao gasovito, a ni kao stanje plazme, onda biste videli da ovo "rastresito" ima veoma veliko značenje kada se definiše rudno blago.
Znači, u rastresitom, plastičnom, tečnom i gasovitom stanju. Onda se kaže da je to "ili u prirodnim rastopinama koje se nalaze u primarnom ležištu, u nanosima, rudarskim iskopinama" itd.
Ovo što su pričale kolege o amandmanu na član 1. pre mene je verovatno razlog zašto ste izbacili rudno blago i postaje vam jasno, samo što sam pomenuo jedan deo onoga što se dalo u koncesije, koliko je ovde izazvalo pažnje.
Naime, zaista građani Bora, javnost Bora i stručna javnost, nažalost, ne samo građani Bora, nemaju nikakve informacije o tome na koji način je došlo do izdavanja ove tri lokacije na Crnom vrhu.
Ono što se čulo na Odboru za industriju pre nekoliko meseci jeste da je cena za istraživanje i eksploataciju dva evra po aru, što će reći 200 evra po hektaru. Radi se o području bogatom šumama; dovoljno je da neko iseče tu šumu i da se obogati, ne mora ništa više da radi.
Šta je ono gde se krši postojeći zakon, a vi ovim izmenama i dopunama pripremate da to legalizujete – to je da i to što je propisano kao koncesije, ne pridržavaju se lokacija, tako da se ubrzano vrše istražni radovi na lokaciji Tilvas i Minjesku, koja je inače udaljena vazdušnom linijom stotinama metara, a ovako kilometrima, koja uopšte nije bila predmet koncesije.
Ko je odobrio, niko živ u Boru ne zna. Naravno, lokalna televizija o tome ne sme da priča, ali zato može generalni direktor RTB Bor da izađe i da kaže kako se pripremila neka privatizacija, a opet ne znamo kad je raspisan tender i kako za 80 dana 2.500 ljudi treba da ostane bez posla. Imaće prednost oni koji se prijave dobrovoljno, a oni koji neće otići će po sili. Opet javnosti Bora niko ne objašnjava, niko se ne oglašava iz Ministarstva da kaže šta je suština i zašto se sa ovim izmenama i dopunama zakona došlo sada, zašto se potenciraju.
Pokušaću da objasnim dalje, kroz obrazlaganje ostalih amandmana, da je u stvari sve smišljeno da u bescenje ode sve prirodno bogatstvo ili rudno blago kojim raspolažemo. Imaću vremena kroz neke druge amandmane da vam pokažem čak šta se dešava sa proizvodnjom bakra u Boru, kako je to u poređenju sa periodom od pre desetak godina, kakva je to proizvodnja u odnosu na period sankcija i ratova, kakva je proizvodnja u odnosu na period 70-tih i 80-tih i zašto se to dešava.
Mislim da ovaj zakon, po ovom članu 2, gde se uporno insistira na tome da se izbaci termin "rudno blago", ima upravo za cilj da se vrlo jeftino proda sve ono čime raspolažemo kao potencijalima u budućnosti i da dođemo u situaciju da postanemo uvozno zavisni od sirovina koje možemo sami da proizvodimo, ili od metala ili nemetala koje možemo sami da proizvodimo, tako što će neko drugi to koristiti, izvoziti, a mi ćemo biti prinuđeni da uvozimo i da plaćamo po mnogo skupljoj ceni.
Ono što je najvažnije jeste što nećemo biti u situaciji da kao država bilo šta profitiramo iz naših prirodnih bogatstava, a to ste mogli da vidite na primeru prodaje izvora i izvorišta kvalitetnih voda itd.
Toliko o ovom amandmanu, biće još prilike da malo duže pričam.

Hvala gospodinu Rankiću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Blagoje Krajinović.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik SRS, gospodin Branislav Rankić.

Vidite da su nam namere, kada je u pitanju bio uticaj na zakon, bile veoma poštene i da amandmani nisu takvi da tražimo brisanje svih članova koje ste predložili. Ima nešto od ovih predloga o izmenama i dopunama što bi moglo da bude dobro, ali to je pre svega zato što je i postojeći zakon, nažalost, loš, da se uopšte i ne može se smatrati zakonom o rudarstvu.
Šta se očekuje od Zakona o rudarstvu? Da uredi odnos države prema prirodnim dobrima, pre svega rudnom blagu, da uredi međusobni odnos države i onih koji se bave eksploatacijom mineralnih sirovina, međusobne odnose lokalne samouprave i onih koji na njenoj teritoriji vrše eksploataciju mineralnih sirovina ili rudnog blaga i međusobne odnose u tom pogledu, finansijske i svake druge, između države i lokalne samouprave, Vlade i lokalne samouprave.
Podnošenjem izmena na postojeći zakon ušli ste u to da definišete oblasti kao što su rudarska merenja; to su na rudarskom fakultetu posebni predmeti, veoma složeni i vi to nikako ne možete upisati u nekoliko članova. Zatim, definisali ste do detalja šta je to eksploatacija mineralnih sirovina, čime uvek rizikujete da praktično dođete u situaciju, s obzirom da se i na tom polju tehnologija iskorišćavanja, vađenja i istraživanja mineralnih sirovina menja, da nešto izostavite, da nešto ne predvidite što može da se desi u budućnosti. Jednu ogromnu oblast rudarstva koja se zove priprema mineralnih sirovina potpuno ste izbacili, jednim članom ugasili, a oplemenjivanje mineralnih sirovina, kao jedan postupak koji se takođe koristi, ovim predlogom zakona ste izbacili.
Šta tražimo u članu 4? U članu 4. stav 1. menja se i glasi – posle reči "otvaranju" dodaje se reč "razradi". U članu 4. u stavu 1. objašnjava se šta je eksploatacija mineralnih sirovina i kaže se: "Eksploatacijom mineralnih sirovina, u smislu ovog zakona, smatra se izvođenje radova na otvaranju, pripremi, razradi i otkopavanju ležišta, kao i transport mineralnih sirovina i izvođenje drugih rudarskih radova u zemlji i na njenoj površini".
Iz ove definicije izbacili ste praktično razradu. Zašto je potrebno da se to ponovo vrati i da ostane ovakva kakva jeste? Znači, sve ovo što je navedeno, od otvaranja, pripreme i razrade, ima svoje mesto i oni koji se bave eksploatacijom mineralnih sirovina znaju koliko je važna faza razrade, znači, posle pripreme faza razrade za dalju eksploataciju mineralnih sirovina.
Očigledno je da onaj ko je predlagao ovu izmenu nema saznanja. To je normalan postupak prilikom eksploatacije mineralne sirovine i bez razrade ne može. Razrada predstavlja jednu tehnološku fazu u rudarstvu. Nije to samo ubačeno da bi bio termin, da bi se zakon kitio, nego je to jedna nova faza kod jamske eksploatacije pre svega, i to, kako je navedeno u obrazloženju amandmana, kada se jama deli objektima na horizonte po visini i revire u horizontalnoj ravni.
Znači, onaj ko je izbacio razradu nije znao na koji način se u podzemnoj eksploataciji, kada je jamska eksploatacija u pitanju, vrši razrada, naravno, ležišta jamskih prostorija i to treba vratiti.
Ako ste u situaciji da prihvatite ovaj amandman, a da se ni sa kim ne konsultujete, prihvatite ga odmah. Ako niste, to svakako treba da vratite u zakon, jer je zakon sa ovim praktično nepotpun. Videćete, ako ga usvojite u ovoj oblasti, da ćete jednu čitavu tehnološku fazu kod jamske eksploatacije praktično staviti van zakona, neće biti u zakonu.
Ali, vidim, vas to ne brine, pošto ima svega sedam jama u Srbiji, umesto kao nekada, više od 30-40, a tendencija je da se i tih sedam, koje se odnose pre svega na eksploataciju uglja, izuzev rudnik olova i cinka, ugase. Verovatno pretpostavljate da u budućnosti neće ni postojati rudarstvo, pa vam onda nije ni potrebna razrada.
To zaista ne postoji, takva faza, u ovim kopovima kada su u pitanju ovi kopovi uglja, koji su zanimljivi za državu, pre svega zbog proizvodnje električne energije, ali u rudarstvu u ovom smislu trebalo bi razradu ostaviti, čak da ministarstvo, odnosno Vlada uloži novac u otvaranje novih rudnika uglja, pre svega. Govorio sam u načelu zbog čega – zbog toga da se sačuvaju prirodni resursi, pre svega šume u Srbiji, da ne dolazimo u situaciju, u kojoj smo se našli ovog proleća zbog kiša, da dolazi do enormne erozije terena, klizišta itd.
Sve je to posledica seče šuma koja se u proteklom periodu obavljala ogromnom brzinom. Šume ne mogu da se obnavljaju, a otvaranjem rudnika, i to onih istraženih, koji su nekada postojali, gde postoje overena ležišta, mogla bi da se spreči bar seča šuma do tog stepena.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Amandman na član 7. koji je podneo narodni poslanik Milan Veselinović kaže da se u članu 7. posle reči "razradi" dodaju reči "i pripremi".
Kada sam govorio da ste iz jednog dela potpuno izbacili jednu tehnološku fazu, a to je razrada, vi je u članu 7. zadržavate i zaista je nejasno ko se i kako rukovodio pisanjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu na ovakav način. U jednom delu ste izbacili razradu, a sada se ponovo pojavljuje da je neophodno da se ubaci i da postoji i priprema, i razrada i otvaranje.
Kako je to naveo gospodin Veselinović u obrazloženju, ovo predstavlja, a možete se raspitati kod onih koji imaju veliko iskustvo kroz rad u rudnicima (diplomirani inženjeri rudarstva, rudarski tehničari i oni koji se bave ovim), A, B, C, u rudarstvu i ovo kako ste predvideli zakonom izgleda kao da ne pravite kuću po redosledu, nego pokušavate od krova do temelja da dođete do toga šta su rudarski radovi i šta se u smislu ovog zakona smatra rudarskim radovima.
Znači, posle reči "razradi" treba da stoje reči "i pripremi", pa bi pravilno član trebalo da glasi – otvaranju, razradi i pripremi. Ako se prihvati ovo što ste predložili, odnosno ako ne prihvatite amandman, imaćete reči "pripremi i otvaranju", pri čemu su one međusobno izmenjenog redosleda.
To znači da nećete uspeti da postignete ono što bi trebalo Zakon o rudarstvu da postigne, zato što radovi otvaranja i razrade, kada je u pitanju eksploatacija mineralnih sirovina, predstavljaju investicione radove, dok pripremni radovi terete otkopavanje kada već počne da se vrši eksploatacija mineralnih sirovina i oni se smatraju kao trošak koji ne pripada investicionim radovima.
Dakle, ako ste ispustili ovo, bilo bi potrebno da prihvatite amandman gospodina Veselinovića i da to vratite u Zakon, ukoliko postoji mogućnost. Ako to ne uradite zaista će biti teško da se ovaj zakon, ako ga usvojite u obliku kako ste zamislili, smatra zakonom u pravom smislu te reči, moraće vrlo brzo doći do njegovih izmena i dopuna.
Ako dođe SRS uskoro na vlast, a desiće se da hoće, moraćemo da donesemo nov zakon o rudarstvu ili će se doneti zakon o eksploataciji rudnog blaga ili samo zakon o eksploataciji mineralnih sirovina.
Ako bude donet zakon o rudarstvu, isključivo će opisivati ovo što sam već rekao: odnos države prema onima koji se bave eksploatacijom mineralnih sirovina, međusobni odnos lokalne samouprave i preduzeća, i lokalne samouprave i države, bez ulaska u stručnu i naučnu analizu po članovima i definicija onoga što obuhvataju rudarski radovi, šta oni predstavljaju itd.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

U članu 8. stav 1. briše se. U stavu 2. reči "u tački 2)" zamenjuju se rečima "u članu 8. tačka 2)". Zaista, kada je u pitanju ovaj član mislim da je došlo do jedne tehničke greške koja na vreme nije otkrivena. Nemam izveštaj nadležnog odbora da li je to razmatrao.
Uglavnom, amandman treba da se odnosi na to da je pri definiciji objekata i postrojenja izbačen praktično termin "uređaj", pa pošto se u rudarstvu koristi veliki broj uređaja koji ne predstavljaju ni objekte, ni postrojenja, to nije trebalo da se izbaci iz člana 8. Naravno, opet je rudno blago zamenjeno mineralnom sirovinom.
Opet je u pitanju nepoznavanje tehnike i tehnologije predlagača zakona, jer se radi o kategoriji sredstava za rad. Znači, rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima, u smislu ovog zakona, smatraju se objekti i postrojenja, bez uređaja, a mašine i uređaji klasifikovani su pod tačkom 2), namenjeni svim fazama tehnološkog procesa podzemne i površinske eksploatacije mineralnih sirovina i pripremi mineralnih sirovina.
Evo koji primer Stefan Zankov navodi kao nešto što bi predstavljalo uređaj: čelična zaštitna rešetka na rudnom oknu može da bude postavljena, ali i ne mora, što zavisi od tehnologije gravitacionog spuštanja rude na niži nivo. Znači, taj uređaj može da bude postavljen i ne mora, ali se mora definisati šta su to uređaji, pod brojem jedan u tački 8) uređaji su izbačeni i trebalo bi znati šta su to uređaji, bez kojih se naravno može, ali ako nema potrebe da se izbacuju termini onda bi trebalo da se zadrže i da imamo pravo značenje ili pravo tumačenje zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Penezić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne znam šta se dešava u okviru Vlade Vojislava Koštunice, ali mi je neverovatno da mi evo već o drugom zakonu u pojedinostima danas raspravljamo, a da nadležnog ministra nema u ovoj sali. Mislim da je krajnje vreme da se Vlada uozbilji i da ove svoje poslednje dane provede dostojanstveno i onako kako se od nje očekuje i da se ponaša u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.

Član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu kaže da se posle člana 12. osnovnog zakona dodaje novo poglavlje – agencija za rudarstvo, i novi član 12a koji glasi: "Obrazuje se agencija za rudarstvo, kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova vezanih za ostvarivanje ciljeva utvrđenih strategijom upravljanja mineralnim sirovinama Republike Srbije" itd. Onda je u devet tačaka nabrojano šta sve ta agencija koju nameravate da osnujete ovim zakonom treba da radi.

Naravno, moram da iznesem načelan principijelan stav Srpske radikalne stranke protiv formiranja agencija. Sve što smo do sada govorili o agencijama povodom svih zakona – a valjda nema zakona koji je ovde donet, a da nije predvideo neku agenciju, neku specijalnu komisiju itd. – ispostavilo se kao apsolutno tačno; ili te agencije ne rade svoj posao ili ne poštuju rokove predviđene zakonom.

Građani Srbije imaju i te kako problema upravo zbog tih vaših agencija, a suština je i ovde, kao i do sada, da se te agencije formiraju da bi se učvrstila Vlada Vojislava Koštunice, odnosno da se na čelna mesta u agencijama postave ljudi iz neke nove članice koalicije.

Očigledno je da sada imate i te kakvu potrebu za takvom agencijom, jer verovatno morate da zadovoljite još neke potrebe, s obzirom na vašu klimavu skupštinsku većinu, bez obzira što se hvalite po medijima kako nikada niste bili postojaniji i kako nikada niste imali čvršću većinu.

Onda vas pitam zbog čega je Vlada Republike Srbije donela odluku o raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar, ako znamo da nije bilo razloga za tako nešto, s obzirom da je pokrenuta inicijativa za izglasavanje nepoverenja predsedniku opštine Sulejmanu Ugljaninu. Naravno, naglašavam da nemamo nameru da stajemo na stranu niti Sulejmana Ugljanina, niti Rasima Ljajića. Jednostavno se zalažemo za principijelan odnos i pitamo se kako može neko poput potpredsednika Vlade RS gospodina Labusa da kaže da je Vlada donela skandaloznu odluku i da on onda tu istu odluku potpiše.

To je, što se nas tiče, pre svega nemoralno, nedosledno, ali to je problem gospodina Labusa, a rekla bih i gospodina ministra Naumova koji danas nije ovde.

Zato sam sada ovo i spomenula, jer je ministar Naumov juče u novinama, a prekjuče u Nišu, rekao da to što je gospodin Labus izjavio nema nikakve veze, jer, kaže gospodin Naumov, država ne može da donese skandaloznu odluku. Ko je tu u pravu, da li Labus kada kaže da je to skandalozna odluka ili Naumov kada kaže da država ne može da donese skandaloznu odluku, o tome će da presude građani Srbije.

Rekla bih gospodinu Naumovu, da je ovde, a ovako mu poručujem da je i on doneo skandaloznu odluku i izneo jedan skandalozni stav pre nekoliko dana kada je obrazlagao poskupljenje struje. Napominjem, građani Srbije to odlično znaju, da je od petooktobarske "buldožer revolucije" do dana današnjeg struja u Srbiji poskupela 10 puta.

Taj gospodin ministar Naumov kaže da je krajnje vreme i da će on maksimalno da se založi da cena energenata u Srbiji mora da dostigne ekonomski nivo, evropski nivo. To je skandalozno, u uslovima u kojima žive građani Srbije, kada se svaki dan i dalje građanima Srbije dele otkazi, kada sve poskupljuje, kada plate padaju, kada penzije realno padaju, kada kriminal i korupcija u Srbiji raste i sve više uzima maha.

Danas smo čuli da je počelo hapšenje šefova kriznih štabova petooktobarske revolucije. Kažu, danas je uhapšen Goran Kljajević, a to znači neka se pripreme Mlađan Dinkić, Vladan Batić, Miki Savićević i ostali šefovi kriznih štabova koji su upadali u razna preduzeća i ustanove.

Podsećam da smo godinama unazad govorili da je Goran Kljajević, tada predsednik Privrednog suda, a doskora predsednik Trgovinskog suda (došlo je do promene naziva suda), kao šef kriznog štaba sa surčinskim klanom upao tada u Privredni sud u Beogradu, da je bukvalno oteo pečate, zavodne knjige, svu dokumentaciju od tadašnjeg predsednika suda Milene Arežine.

Od tada je taj Goran Kljajević žario i palio u postupcima stečaja, upisa, ispisa; sve što se u toj oblasti sumnjivo desilo, gde je bilo nejasno ko je upisan kao direktor nekog preduzeća, stari, novi, sve što je bilo pod sumnjivim okolnostima, bilo je previše toga, sve je bilo pod okriljem i pod dirigentskom palicom Gorana Kljajevića.

Od 5. oktobra do dana današnjeg valjda nije prošla nikada neka prilika koja je bila vezana za to i kada se raspravljalo o pravosuđu, a da mi srpski radikali nismo govorili o neophodnosti da se Goran Kljajević ukloni iz pravosuđa. Pisali smo cele studije o aferi "Mercedes-Benz", gde je Goran Kljajević bio glavni akter te afere. Tu je bila, naravno, i Biljana Radovanović. Vi ste se smejali kada smo spominjali Gorana Kljajevića, a sada se smeškate kada pominjem Biljanu Radovanović.

Ona je tužilac Četvrtog opštinskog tužilaštva u Beogradu, a kada za neki dan budete saznali da je i ona uhapšena, onda ćete ovako sagnuti glavu kao danas kada govorimo o Goranu Kljajeviću.

Tu je i onaj Nenad Milić, tada zamenik ministra policije. Dakle, sve petooktobarski prvoborci. Eto, došlo vreme da se realizuje ono što mi iz SRS pričamo od tog 5. oktobra 2000. godine. To je onaj datum koji ste vi označavali kao početak neke nove ere ili, još bolje, kao početak nastanka sveta, jer sve što je bilo pre toga za vas nije postojalo i to niste priznavali.

Danas su, prema informacijama koje su došle u javnost, pored petooktobarskog šefa kriznog štaba, uhapšeni i neki Miki i Milenko Brašnjević, a oni su vlasnici neke "Eko trejd" firme. Po čemu su oni karakteristični? Volela bih da imamo eventualno informaciju da li su već saslušani kod istražnog sudije i da li su u okviru svoje izjave saopštili da ih je reketirao Dragan Šutanovac, a to je onaj drugi tajkun Borisa Tadića. Prvi tajkun mu je Dragan Đilas.

Dragan Šutanovac je ove Brašnjeviće reketirao tako što im je uzimao plazma televizore za sebe i za Borisa Tadića, tako da oni danas sede ispred televizijskih ekrana i čekaju da li će u vestima da čuju da su Brašnjevići rekli istinu i o tom reketiranju. Posledica toga valjda bi trebalo da bude i hapšenje Dragana Šutanovca kao reketaša.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je danas stiglo u javnost bi trebalo da vam posluži kao nauk da ono što mi srpski radikali govorimo za ovom govornicom i uopšte u javnosti jeste zaista istina i da kad-tad morate da prihvatite tu istinu i da će kad-tad da se nađe neko, evo vidite čak i u okviru sadašnje vlasti, uvek se nađe razloga da se suoči sa ovakvim kriminalcima.

Naravno, izaći će na videlo zbog čega su uhapšeni baš ovi ljudi, kada će biti i da li su uhapšeni neki drugi, da li se ovde radi o ličnim stvarima, jer zaista, ako je stav Vlade Vojislava Koštunice da se konačno počne sa hapšenjem šefova kriznih štabova i ako je uhapšen Goran Kljajević, nema nikakvog razloga da se gubi vreme da se to isto ne uradi sa Mlađanom Dinkićem. Videćemo, vreme će pokazati šta je prava namera Vlade Republike Srbije.

Namera Vlade Republike Srbije, kada je u pitanju član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, jeste uhlebljenje još nekoga ko bi mogao da ode pred Vladu Vojislava Koštunice, ne bi li još koji dan opstali na vlasti, a taj neko će verovatno dobiti dobro mesto u ovoj agenciji.

U ime poslaničke grupe predložila sam brisanje ovog člana i u obrazloženju napisala da ako se uvodi agencija, kako ste vi predvideli članom 12a, onda treba u Ministarstvu rudarstva ukinuti rudarski organ, zatim dva instituta za rudarstvo i sijaset malih privatnih projektantskih organizacija, kao i dva rudarska fakulteta, u Beogradu i Boru.

Ovo što stoji u obrazloženju nije naša iskrena namera da treba ukinuti ova dva fakulteta, nego da vam pokažemo dokle vi idete da jednoj agenciji u ovih devet tačaka stavljate u nadležnost sve ovo što rade ove institucije koje su nabrojane u obrazloženju ovog mog amandmana. Zaista morate da se opredelite: ili agencija ili svi ovi organi koji već postoje.

Znam da vi koji predstavljate skupštinsku većinu nećete prihvatiti ovo. Ministra Naumova to očigledno ne interesuje, on verovatno negde pravi kalkulaciju o evropskoj ceni struje i ostalih energenata, da iznenadi građane Srbije, jer je rekao da će sve svoje sposobnosti uložiti u to da se izbori za tu ekonomsku cenu energenata.

Bogami, ne znam ko će to da mu plaća, odakle će građani Srbije to da plaćaju, ali sam zato sasvim sigurna da su dobro zapamtili tu njegovu rečenicu, kao što su dugo pamtili, sećate se, one izjave Kori Udovički, kada je bila na njegovom mestu, da onaj ko ne može da plati struju proda stan pa da plati struju. Kori Udovički i oni koji su je tada podržavali prošli su kako su prošli na poslednjim izborima; ista sudbina, a i gora, čeka ove koji će glasati za ovaj zakon, za ovakav predlog, za sulude ideje ministra Naumova.