Očigledno je da su poslanici vlasti već doneli odluku i oni će da glasaju za ovaj predlog zakona. Zamolio bih one koji su u bilo kakvom kontaktu sa Mlađanom Dinkićem da ga obaveste da makar ovaj deo stenograma koji sledi pročita, jer će dobiti odgovor na pitanje ko laže.
Sinoć je javnost obavestio da radikali sve što kažu slažu, e pa sada da malo vidimo šta je to napisano u zakonu. Odmah na početku moram da kažem da u ovim papirima nema nigde napisanih reči – most na Dunavu kod Beške. Ja sam na početku, povodom diskusije u vezi sa prvim amandmanom, unapred rekao, skrenuo pažnju, oni koji misle da se to odnosi na most trebalo bi da me ubede gde ovde, makar u obrazloženju, stoji zapisano da je u pitanju most. Koliko vidim, ovde nema mosta, a neko je izašao posle mene da diskutuje povodom amandmana i da kaže – "Mostogradnja", 11 miliona su jeftiniji nego drugi itd.
Na šta se odnosi ovo? U potpunosti imam u vidu da u predlogu zakona o kontragaranciji ne treba da stoje svi detalji koji se tiču zakona o garanciji koju je dala savezna država, pa ne treba ni da se da ceo taj sporazum, što se ono kaže, ali makar da imamo elementarno saznanje za šta su namenjena tako velika sredstva.
Evo šta je Vlada napisala u odeljku 5. obrazloženja Predloga zakona – analiza efekata zakona – istovremeno, rešenja predviđena u Predlogu zakona imala bi efekat i u pogledu zaštite Evropske banke za obnovu i razvoj (znači, štitite Evropsku banku za obnovu i razvoj), kao zajmodavca, s obzirom na to da Republika Srbija, prema odredbama Predloga zakona, preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije itd. Pa onda, pošto je ovo vrlo dugačka rečenica, pri kraju te rečenice – što obuhvata projektovanje, nadzor i radove neophodne za rehabilitaciju (rehabilitacija znači ako je neko bolestan pa se šalje) i podizanje na viši nivo kvaliteta, kako deonice autoputa koji je projektom predviđen za obnovu, tako i autoputa u Republici Srbiji u celini. Da li je ovo za autoput Beograd - Novi Sad ili za Trgovište - Vranje, ne znam šta ste napisali ovde. A istovremeno imaće pozitivan efekat i u smislu angažovanja većeg broja privrednih subjekata. Koliko znam, ovi naši privredni subjekti vrište što su isključeni iz ovog posla.
E sad, da vidite šta sve stoji u Predlogu zakona. Vratiću se na član 3: "Sredstva za otplatu zajma iz stava 1. ovog člana zakona obezbediće Republička direkcija za puteve (u daljem tekstu: zajmoprimac)." Ovo je vrlo važno. Znači, pravi zajmoprimac je Republička direkcija za puteve. To je u svakom slučaju jedan paradržavni organ Republike Srbije, nije ministarstvo, već organizacija koja se bavi i određenim investicionim poslovima i održavanjem puteva u Srbiji.
Kaže: "Zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za sva povučena sredstva", znači za sva sredstva koja su angažovana po tom kreditu, "u iznosu koji uključuje", e sad slušajte, "dospelu glavnicu, obračunatu kamatu na povučena sredstva, troškove za nepovučena sredstva", pazite, troškove za nepovučena sredstva, "i ostale troškove". To je nešto prepisano iz onog sporazuma.
Treći stav: "Zajmoprimac će obezbeđivati sredstva za otplatu zajma", znači Republička direkcija za puteve, "iz sopstvenih prihoda, uplatom dospelih obaveza na račun otvoren isključivo za namenu otplate zajma kod Narodne banke Srbije." I to može da se shvati.
Stav 4: "Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto zajmoprimca..."; znači, stav 4. ima neku logičku vezu sa stavom 2. gde se govori o obimu te obaveze. E sada, Republika Srbija, kao kontragarant, ima pravo na povraćaj. Šta može da povrati?
Glavnicu, kamate i prateće troškove koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od zajmoprimca naplati obračunatu zakonsku kamatu.
Država proganja svoju organizaciju, i to donekle možete da shvatite, mada nisu jasni ovi termini šta su sve ti troškovi, ali u krajnjem slučaju oni su definisani, kolika je bila obaveza, Republika Srbija platila i toliko može onome kome je dala kontragaranciju da naplati.
Ovo što je u poslednjem stavu nikome nije jasno. Kažite ministru kada sledeći put bude pisao ovakav zakon da prvo mora da napravi jednu šemu, uzme kredu ili olovku, ako uzima kredu mora da ima tablu, i da napiše: Republika Srbija - jedan, Republička direkcija za puteve - dva, budžet Republike Srbije - tri, u budžetu Republike Srbije postoji aproprijacija koja se tiče Republike direkcije za puteve - četiri.
Ima tu još puno pojmova koje treba da savlada, ali sada čujte šta piše u stavu 5. člana 3: "Pravo na povraćaj sredstava iz stava 4. ovog člana Republika Srbija ostvariće tako što će zajmoprimcu umanjiti sredstva od utvrđenih budžetskih aproprijacija i subvencija...", znači, od onoga što se u budžetu bude izdvojilo za Republičku direkciju za puteve.
To je jasno, ali ovo dalje nije jasno: "ili, ako zajmoprimac nije korisnik budžetskih sredstava...". Direkcija za puteve je korisnik ili nije korisnik budžetskih sredstava? Vaš ministar ne zna Zakon o budžetskom sistemu, verovatno zato što ga je Đelić pisao. Republička direkcija za puteve po Zakonu o budžetskom sistemu je korisnik budžetskih sredstava.
Kako ste mogli ovde da predvidite da ona može da bude u pravnom položaju, da nije korisnik budžetskih sredstava? Znači: "ili, ako zajmoprimac nije korisnik budžetskih sredstava Republike Srbije, inicirati naplatu sa računa zajmoprimca, na osnovu ovlašćenja dobijenog od zajmoprimca ili drugih" itd.
Iz ovakve alternativne formulacije, gde se Direkcija za puteve tretira kao korisnik budžetskih sredstava i alternativno daje da nije korisnik budžetskih sredstava, izvlači se zaključak da se ovim kreditom kupuje strateško pravo i strateška pozicija budućeg koncesionara, a da ova sredstva služe kao reket kojim država nešto obećava nekome unapred i naravno da mi ne znamo za koje namene će biti potrošena ova sredstva.
Član 4, na koji je i podnet ovaj amandman, kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.
Moram da vam kažem da su u obrazloženju Predloga zakona, u glavi VI, dati uredno razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku i da navedem još jednu nelogičnost, da je u razlozima za donošenje ovog zakona (poglavlje II) navedeno da je u Skupštini državne zajednice ratifikovan sporazum sa ovom bankom, donet je zakon o davanju garancije i da je tada rečeno da to treba hitno da se završi. Znači, hitan postupak ovde traje praktično od 29. juna 2005. godine. Još malo pa godinu dana kako traje taj hitan postupak.
Ovo više pričam ne zbog poslanika koji su ovde, jer oni su već opredeljeni, ne ni zbog ministra koji je napustio salu, ovo je stvar nekog koalicionog dogovora i uopšte procesa evropske integracije po sistemu što više zadužiti i obezbediti strateške pozicije.
I zašto ne reći da se na ovaj način daje tržište Republike Srbije nekom strancu.
Zato vas pozivam da vodite računa prilikom glasanja. Radikali verovatno neće biti u sali kada se bude glasalo o ovom zakonu, a vi ukoliko mislite da pomognete ekonomiji Republike Srbije i da se zavede neki red u trošenju ovih javnih sredstava, valjda ste mogli da primetite iz ove kritike člana 3. da nije nikakva greška ukoliko se ne izglasa ovaj zakon.
