Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE INVESTICIONE BANKE ZA FINANSIRANjE PROJEKTA ZA POBOLjŠANjE STANjA ŠKOLA - SRBIJA I CRNA GORA

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (PROJEKAT REVITALIZACIJE SISTEMA ZA NAVODNjAVANjE I ODVODNjAVANjE SRBIJE)

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (KOMPONENTA SRBIJA I CRNA GORA - PROJEKAT ZA SRBIJU) (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić, Vitomir Milošević, Nikola Todorović, Zoran Krasić, Sreto Perić i Nemanja Šarović.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, postavlja se pitanje neprestanog zaduživanja građana Republike Srbije kroz neke stalne kontragarancije, neophodnosti tih kredita i onda se kaže da je jednostavno taj kredit morao da se iskoristi, jer navodno nema para, a neki posao mora da se završi.
Ako se malo sam zakon pročešlja, koji već važi, Republika Srbija, kao kontragarant, mora u budžetu da obezbedi sredstva za sve kontragarancije koje izda.
Znači, mi zadužujemo Elektroprivredu Srbije u ovom slučaju, građane Republike Srbije, Vlada Republike Srbije novac čuva u nekakvim bankama, koje na određen način opet zadužuju Elektroprivredu i tako u krug. Da tragedija bude veća, našim parama zadužujemo naše privredne subjekte, naše građane i od toga neko drugi ima isključivu korist.
Postavlja se pitanje uopšte opravdanosti zaduživanja Elektroprivrede Srbije, i to iz više razloga. Cena struje je desetak puta veća nego što je bila pre 5. oktobra 2000. godine.
Kolika je to ekonomska moć ovog stanovništva koja može da plati tu visoku cenu struje i koja je opravdanost da se stalno insistira na povećanju cena?
Sada ovde imamo i kredit koji podiže EPS i EMS, doduše ne u evrima, ne u dolarima, u nekim specijalnim pravima vučenja; ne vidim zašto nije napisano koliko to stvarno košta, koliko će to građane Republike Srbije da košta, mislim da im to dugujemo.
Svim poslanicima koji budu glasali za ovakav predlog zakona postavljam pitanje – ljudi, da li vi znate za šta glasate, možda to neke od vas i interesuje?
Kaže ministar – to je kao neka reperna tačka ili kako to već, ne zna se tačno, nije uvek u istom trenutku, kako to on reče. Dajte da znamo koliko u istom trenutku dugujemo, koliko ćemo da se zadužimo i koliko treba da vratimo, a ne da se pišu neke valute koje nigde ne postoje i koje niko nije video.
Ovde je slična priča kao kod koncesija za autoput; to doduše ide malo drugačijim tokom, malo je sporije, ali priča je ista. U prethodnom zakonu koji je govorio o davanju kontragarancija za autoput Beograd - Novi Sad, znači, neko treba da eksploatiše određenu infrastrukturu ne neki period.
Koncesionar, a to se i ovde planira, čim razdvajate EPS, EMS itd, znači neminovnost je. Vi ste čak i novi zakon o rudarstvu doneli, gde se određuje na koji način ko može da vrši koncesije, a elektroprivreda je vezana i za rudarstvo. Koji je cilj? Da se država što više zaduži, da tu infrastrukturu što bolje sredi, stavi u funkciju i onda da nekom drugom.
Onda je opravdanje – ali on će platiti preostali dug. Pa možda i hoće neke godine, ali kada povučete kredit postoje određeni rokovi dok se taj novac upotrebi i ta infrastruktura prilagodi, a rokovi za otplatu kredita teku. Zašto to ne uzme taj koji će da troši koncesiju? Zašto mi? Zašto građani Srbije?
Kada je u pitanju cena električne energije, nekakav stalni reper je cena struje u zemljama EU. Zašto ne pogledamo koliko nas stvarno košta jedan kilovat-čas?
Zaposleni u EU koji rade u elektroprivredama, ili gde hoćete, imaju plate dve, tri, četiri hiljade evra. Kod nas ko ima 400, 500 evra može da nakrivi kapu, taj ima visoku platu.
Koliko njih košta električna energija iz termo pogona, bez obzira da li je na ugalj, da li je na nuklearnu energiju, koliko imaju potencijala u vodenim akumulacijama, o tome niko ne priča. Niko ne priča da je Srbija, bar u delu kada su u pitanju hidro potencijali, u mnogo povoljnijoj situaciji, jer kilovat-čas električne energije je mnogo jeftiniji nego tamo.
Ali, zato što neko treba da dođe, da uzme koncesije, prvo moramo da sredimo infrastrukturu, da reorganizujemo ta javna preduzeća, na desetine, ako ne i stotine hiljada radnika da ostavimo bez posla, da mu odredimo cenu struje koja će njemu da odgovara i onda da čovek dođe na izvol′te, na poklonjeno.
Nemojte da klimate glavom da to nije tako, jer već u javnom preduzeću "Kopovi" - Kostolac, koje se već transformiše, mnogi proizvodni pogoni su zatvoreni, neki su reorganizovani, neki su u postupku privatizacije; vrši se sistematizacija radnih mesta, ljudima se neprestano preti otkazom. To je situacija u stvarnom životu. Kada izađete iz ove skupštine, iz ove sale, to vas čeka na ulici, smanjenje broja zaposlenih, pad životnog standarda.
Postavlja se pitanje – šta je sa onom strujom koja je kradena u proteklih nekoliko godina, da li je neko za to odgovarao, da li je neko odgovarao zašto je uvezena struja iz Bugarske, a prelivne brane su na "Bajinoj Bašti" ispuštale akumulaciju. Hoće li neko da odgovara za to? Na osnovu pogrešnih procena. Ko je smenjen zbog pogrešnih procena?
Kako to da se desi da se prodaje mazut po 60-70 dolara po toni, a onda se taj isti uvozi po 120-130, a nije ni napustio državu. Tu je bio u istom trenutku i kada je prodavan i kada je kupovan, pa nam ministar kaže – znate, postoje letnje zalihe, postoje zimske, mi ne možemo toliko da deponujemo. Ma nije ga mrdnuo iz cisterne. Ko je kupio taj mazut? Opet EPS. I to po dva puta većoj ceni. Od koga? Od Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića.
Pošto su ta gospoda profitirala preko 400 miliona evra, sada nemamo dovoljno novca da osposobimo elektroprivredu, da uredimo elektroenergetska postrojenja, visokonaponske i niskonaponske mreže, a da ne pričamo da su ta dvojica već okružili državu dalekovodima koje su kupili od tih 400 ili 500 miliona evra. Znači, ne možemo više ni da uvozimo struju bez njih, ne možemo da je izvozimo bez njih.
A onda dovodimo u pitanje ko će da bude korisnik koncesije. Opet njih dvojica. Sa kojim parama? Sa onim parama koje su ukrali od građana Srbije. Vi samo ćutite.
Bogoljub Karić vam je bio dobar 2004. godine, bio vam je dobar zato što je trebalo da spreči Tomislava Nikolića da postane predsednik Republike Srbije. Kada je počeo vama da gura prst u oko i kada se udružio sa Borisom Tadićem i onim nesretnim Đilasom, onda ste pokrenuli sve moguće postupke i radnje da ga okrivite i da sve ono što je stekao na nezakonit način nekako vratite.
Znači, država može da postoji kada vi hoćete, ali problem je u tome što vi državu gledate na selektivan način i radite samo ono što vam odgovara, a ne ono zbog čega su vas građani Srbije, na kraju i takve, polurasturene, birali. Takve odluke i zakone donosite – nepotpune, neprecizne, pisane za grupicu ljudi.
Znači, prihvatanjem jednog ovakvog zakona zadužićemo građane Srbije za nekih 13-14 miliona nekakvih specijalnih prava vučenja, da nešto rekonstruišemo, povećaćemo cenu struje, smanjićemo životni standard, izazvaćemo inflaciju, a desetak ili 12 ljudi će da se bogati na teret ostatka Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Milošević.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vitomir Milošević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. ovog predloga zakona i tražio njegovo brisanje.
Uporno insistiranje poslanika SRS na brisanju svih članova jasno pokazuje naš stav prema ovom predlogu zakona. Smatramo da je podizanje jednog ovakvog kredita besmisleno, imajući u vidu dosadašnja poskupljenja struje.
Ne treba spominjati da je u programu ove vlade privatizacija EPS-a, pa se postavlja pitanje – za koga se Srbija zadužuje novim kreditima i ko treba da se bogati sa enormno visokom cenom električne energije.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Todorović.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 3. Predloga zakona je još jedan naš pokušaj da izrazimo naš principijelni stav da je SRS protiv zbog prekomernog i često neopravdanog zaduživanja.
U predlogu teksta zakona krajnji korisnik kredita je EPS, odnosno Javno preduzeće EPS i Javno preduzeće Elektromreža Srbije. Imajući na umu da naša privreda skoro ne troši struju, u odnosu na malo korišćenje kapaciteta, jer je veoma mali stepen iskorišćenosti kapaciteta u odnosu na period od pre desetak i više godina, da postoji velika količina struje koja se može izvesti, po tom osnovu zaraditi novac i uložiti u razvoj EPS-a, bilo da je u pitanju javno preduzeće za proizvodnju struje ili javno preduzeće za elektromrežu, pa smatramo da je nepotrebno dodatno zaduživanje i uzimanje kredita koji će se kasnije teško vraćati.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mada u mom primerku Predloga zakona obrazloženje ima samo ustavni osnov i razloge, možda je neka greška u štampi, nema onoga što obavezno ide uz predlog zakona...
Naravno, mi se protivimo ovoj koncepciji kako Vlada Republike Srbije vodi politiku i ekonomiju ove naše države. Malopre sam povodom onog amandmana na jedan od prethodnih zakona uspeo da vam dokažem da je moguće da Direkcija za puteve Republike Srbije svoju obavezu po osnovu zajma od 72 miliona evra prenese nekom drugom licu i zato je u onom članu i stavljena onakva alternativa.
Potpuno je identična sudbina i kada je u pitanju i ovaj zakon koji se odnosi na davanje kontragarancija Međunarodnom udruženju za razvoj, a tiče se naše elektroprivrede, tiče se jednog velikog kredita, koji uzimaju EPS i Elektromreža Srbije.
U članu 4. je propisano da oni treba da vrate ta sredstva, odnosno ta sredstva će da vrate građani Republike Srbije. Kako? Efektima politike cena električne energije koju vodi i koju bude vodila ova Vlada Republike Srbije.
Samo da vas podsetim da je isto ovo Međunarodno udruženje za razvoj i 2001. godine uslovilo Republiku Srbiju i u ono vreme SRJ da, ukoliko želi da uđe u neke trajnije kreditne odnose, mora da poveća cenu lekova, električne energije, mora da reformiše penzijsko-invalidski sistem, naročito usklađivanja penzija, mora da proda 400 najboljih preduzeća u Republici Srbiji i tako dalje.
Verovatno i po ovom sporazumu postoji neko uslovljavanje koje se ne zasniva samo na onome što obično u javnosti imamo prilike da čujemo – saradnja sa Haškim tribunalom. Vi sami znate da ova vlada iz petnih žila gleda kako da privatizuje i elektroprivredu. Pošto to nije moglo u prvom pokušaju da prođe, onda je išlo rasparčavanje EPS-a kao jedinstvenog sistema na veći broj manjih sistema, kako bi se omogućilo nekim privatnicima da koriste kapacitete, da uvoze, izvoze struju, transportuju preko naše teritorije, završavaju svoje privatne poslove.
Oblast energetike je od strateškog interesa i to je sadržano u mnogim, moram da kažem - opasnim, planovima velikog broja tih organizacija i međunarodnih asocijacija. I, ako se jedna zemlja drži u energetskoj zavisnosti, znate i sami da onda i politika te zemlje nije ni samostalna, već svim i svačim uslovljena.
Cela poenta ovog koncepta zaduživanja je upravo to: ne da se naprave kapaciteti i da Srbija bude značajni izvoznik električne energije, ne ni da se završe neke stvari kako bi se obezbedila stabilnost našeg sistema, nego da se ide na prezaduživanje kako bi naša EPS lakše pala u ruke nekoga ko je odavno pokazao veliki interes za naš energetski sistem. To je cela poenta ovog koncepta.
Kod nas je struja skupa, za naše prilike, to mora da se kaže; ona je skupa ako se imaju u vidu primanja građana i lična potrošnja građana. U takvim uslovima, uvek je Vlada u mogućnosti da pokuša da prevari nekoga i da dokaže kako su investicije u EPS neophodne. One verovatno u jednom delu jesu realno potrebne, ali mi ovde imamo neko iskustvo sa Vladom Republike Srbije, i sa Vladom Zorana Đinđića, preko Živkovića, do današnjeg dana. Ove vlade sprovode jednu politiku koja je zacrtana izvan ove zemlje i koja ima za cilj da se zemlja prezaduži, da zemlja ne bude u mogućnosti da uredno servisira svoje obaveze po međunarodnim kreditima, a onda je ovo sve mnogo jeftinije.
Gotovo identičan koncept je, videli ste i sami, kod Direkcije za puteve, napravljena je alternativa u pogledu vraćanja – ili će, ukoliko Direkcija za puteve ne bude plaćala, da se uskrati odgovarajuća aproprijacija ili da se uskrati korišćenje budžetskih sredstava ili, kako je tamo rečeno, na drugi način da se naplati potraživanje koje bi Republika imala po osnovu date i plaćene kontragarancije.
Identična situacija je sa Elektromrežom i EPS-om. To su javna preduzeća, državna preduzeća, koja rade sa imovinom u državnoj svojini, Republika se ovde javlja kao pro forma koja daje kontragaranciju. Onog dana kada budemo obavešteni da je ušlo u privatizaciju neko od ovih preduzeća, pa čak i delimično, budite sigurni da će i ova sredstva biti uračunata. Jer, preko ovakvih kredita i ove međunarodne asocijacije finansiraju neke svoje.
Očigledno, raniji koncept je bio da uvek prilikom svakog zaduživanja 35% ide opet u inostranstvo na ime konsalting i drugih usluga, kao, kod nas ne postoji pamet koja bi to mogla da projektuje, ugovori i izvede, pa su potrebni konsultanti iz inostranstva. Pošto je to jedno pet godina maksimalno zloupotrebljavano u svakom od ovih kreditnih aranžmana, sada se ide na jednu drugu fazu.
Sada se formalno-pravno zadužuje neko javno preduzeće, država daje garanciju i kontragaranciju, a u odgovarajućem trenutku dolazi onaj pravi. Tog pravog finansira, praktično, inostranstvo, samo ga ne finansira u Švajcarskoj, Austriji, nego u Srbiji. Finansira ga u Srbiji i on postaje taj strateški partner, on postaje ta silina, ta jačina koja završava posao.
Pošto smo prozreli ovaj koncept nekontrolisanog zaduživanja, da sve što i dođe iz inostranstva nije namenski utrošeno, da svim ovim zakonima se štite samo interesi zajmodavaca i poverilaca iz inostranstva, pošto smo prozreli koncept da se na ovaj način tržište daje na izvol′te, uđeš izađeš i gotovo, mi ovakve koncepte Vlade Republike Srbije ne smemo da podržimo, iz prostog razloga što je pitanje meseca ili godine kada treba Srpska radikalna stranka da vrši vlast. Onda ne bi smela da dođe u situaciju da se ponaša kao dosovska vlast i da kaže – mi ne priznajemo ništa što se desilo pre nas. Jednostavno, mi želimo na ovaj način da sprečimo uvećanje obaveza SRS kada dođe na vlast.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman, jer budite sigurni, ukoliko budete izglasali ovakav zakon, da će posle nekoliko godina ovo pitanje ponovo da se otvori i da ćemo opet da ponovimo ove iste reči, ali sa naznakom da smo vas na vreme obaveštavali šta će da se desi i da ste olako ušli u jedan aranžman od koga će da ima štete država.
To je samo priča da će nešto da se rekonstruiše, da će nešto da se sredi. To je obična priča. Dokaz da je obična priča nalazi se u činjenici da je 2001. godine značajan deo sredstava iz inostranstva došao i kao donacija, kao pomoć našoj elektroprivredi da se izvrši rekonstrukcija, obnavljanje nekih kapaciteta i priprema za neku novu sezonu. Kada su se ti poslovi završili, došli smo u situaciju da nismo imali električne energije.
Samo vas podsećam da se u svim poslovima koji se tiču energenata nalazi nekoliko isturenih čelnika te interesne grupe. Sada vam je jasno zašto izveštaj Anketnog odbora, a koji se tiče Elektroprivrede i NIS-a, Anketnog odbora koji je tri meseca radio u ovoj sali, uzimao izjave od aktera svih mogućih afera, počev od Gorana Novakovića, preko Hamovića, Lazarevića, Kori Udovički, Đelića itd... Glasajući za ovaj zakon vi amnestirate te ljude za ono što su radili i za ono što nameravaju da rade.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nas ovih vaših 15 predloga zakona o kontragarancijama, nas poslanike SRS, a i građane Srbije, jako brine, kao i ovaj Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj komponente Srbije i Crne Gore, projekat Srbija. Vidite kako ovo zbunjujuće izgleda, ali iz obrazloženja ovog zakona i iz samog zakona je malo jasnije o čemu se ovde radi, na ime koga se uzima ovo zaduženje.
Međutim, nas brine još jedna stvar. Požurili ste da pre majskog referenduma u Crnoj Gori Republika Srbija da kontragarancije za zaduženje Srbije i Crne Gore. Da li vi to pretpostavljate da će se u srpskoj Crnoj Gori, prilikom izjašnjavanja na referendumu 21. maja, većina građana izjasniti za izlazak Crne Gore iz zajednice Srbija i Crna Gora. Mi srpski radikali mislimo da taj projekat separatističkog rukovodstva u Crnoj Gori sigurno neće uspeti, jer još uvek u Crnoj Gori postoji dovoljan broj onih građana koji će to svojim izlaskom na referendum osujetiti.
Brine još jedna stvar, odnosno možemo samo da pretpostavimo, što je gospodin Krasić u svom obrazlaganju amandmana na član 4. ovog zakona rekao, cena električne energije u Srbiji, imajući u vidu standard građana Srbije, veoma je visoka, iako je u odnosu na okruženje nešto niža. Ovde se kaže da je korisnik ovih sredstava Republika Srbija, a direktni korisnik EPS i EMS.
Prilikom zadnjeg poskupljenja električne energije 1. maja, a inače je električna energija poskupela 10 puta u odnosu na 2000. godinu, vi ste najveće poskupljenje odredili za one potrošače električne energije koji inače troše najmanje, a to je do 350 kilovat-časova. Tu je poskupljenje bilo 15 posto, dok je za plavu tarifnu zonu, gde je potrošnja od 350 do 1.600 kilovat-časova, poskupljenje bilo 9,8 posto, a za one potrošače koji troše više od 1.600 kilovat-časova nije bilo poskupljenja. Interesantno je i da za privredne subjekte nije bilo poskupljenja.
Najmanji broj građana će biti u crvenoj zoni, znači onih potrošača koji će trošiti više od 1.600 kilovat-časova, s obzirom da je grejna sezona prošla i većina građana koji su u prethodnom periodu imali potrošnju veću od 1.600 kilovat-časova sada će ući u drugu, odnosno plavu zonu, gde je potrošnja od 350 do 1.600 kilovata i oni će biti opterećeni. A, najveći broj potrošača je sigurno u onoj prvoj zoni - do 350 kilovata. Tu je bilo poskupljenje do 15 posto.
U privredi niste išli sa povećanjem cene električne energije. Ne mislim da bi privreda Srbije mogla da izdrži taj teret i da je došlo do poskupljenja, ali vi i ne planirate ozbiljniji rast privredne proizvodnje. Znači, neće doći do uvećanja potrošnje električne energije i samim tim ne možete ni da se namirite, odnosno da se pokriju neki troškovi.
O čemu bi trebalo razmišljati, u kom pravcu je EPS trebalo da ide? Trebalo je da ide u pravcu smanjenja gubitka na elektromreži. Gubitak na elektromreži u Srbiji sada iznosi do 16 posto, a u okruženju, i inače normalno bi bilo do osam posto. Zamislite da ste tu uštedu od 100 posto uspeli da realizujete, odnosno da dođe do smanjenja gubitka na elektromreži. Sigurno da poskupljenje električne energije ne bi moralo ni da dođe i samim tim bi građani Srbije mogli da računaju na nešto povoljniji život, iako je veoma teško da izađu na kraj.
To što ministar za finansije, koji je inače ovlašćeni predlagač, u ime Vlade, nije ovde, pretpostavljam da je i on otišao u Bor. Ovaj put će morati kompletna Vlada, sa svim ministrima zajedno, sa premijerom Vojislavom Koštunicom, da mesec dana borave u Boru, kako bi uspeli da im njihov zajednički kandidat, pored kandidata SRS gospodina Branislava Rankića, uđe bar u drugi krug. Teško će to biti.
Iz obrazloženja gospodina Krasića se vidi da će možda ovaj dug koji Republika Srbija preuzima na sebe kao direktni obveznik možda biti uračunat nekom kupcu kod privatizacije Elektroprivrede. Samo se postavlja pitanje da li će najozbiljniji konkurenti za kupovinu Elektroprivrede u Srbiji biti dvojac Hamović - Lazarević ili će to možda biti tajkun Borisa Tadića, ovaj koji nosi cipele od 600-750 evra, direktor Narodne kancelarije Dragan Đilas. Možda će se i on pojaviti, jer te cipele će sigurno biti dobar sprovodnik, pa nakon elektroudara koji on želi da napravi, možda ga ostave u životu. Ali, ako se to desi, kad bude SRS došla na vlast, sigurno će se i sa njim i sa drugim tajkunima i kriminalcima odlučno obračunati.
Verovatno ono za šta se sad vi pripremate i dolazite u malo većem broju, što pozdravljam, jeste da se skine imunitet onim kriminalcima koji su vodili neke naše sudove; sigurno ćemo takve sednice imati i ubuduće, kad SRS bude vršila vlast.