Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi u pojedinostima o prethodnom zakonu, a on se zove prvi kredit za strukturno prilagođavanje Republike Srbije, a ovo se sada zove drugi kredit... Znači, nije bilo dovoljno 70 miliona dolara. Izgleda da apetiti polako rastu. Onih 70 miliona dolara trošila je vlada DOS-a, na čelu sa dva premijera, a 16. decembra 2004. godine nova DOS-ova vlada, malo krnji DOS, ali DOS ponovo uzima kredit, lepo ime mu i daje - drugi kredit, i ponovo nastavlja sa zaduživanjem Republike Srbije.
Izgleda da ona sredstva nisu bila dovoljna za tajkune u Srbiji. Potrebno je još malo para da se građani zaduže, potrebno je da se još ponegde ponešto zaradi. Eto, sada ovde imamo i zakon koji se zove zakon o davanju kontragarancija Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (drugi kredit za strukturno prilagođavanje - Republika Srbija).
Znači, u onom prvom talasu prilagođavanja, kada su prodavane cementare, kada je prodavana hemijska industrija koja je mogla da radi i da bude prodata po većoj ceni, industrija lekova itd, to su bila ta strukturna prilagođavanja. Sa tim parama ne možemo ni prvi kredit da vratimo, koliko smo dobili od privatizacije. Sada je potrebno još malo para da se i ovo malo privrede koja je ostala rasproda, ali pre toga strukturno mora da se prilagodi.
Šta je to strukturno prilagođavanje? Da li to znači da, recimo, kada su u pitanju cene električne energije, strukturno prilagođavanje jeste povećanje cene električne energije? Da li su za to potrebni krediti? Ne, potreban je zahtev EPS-a, saglasnost Vlade Republike Srbije i eto novih cena, kao pre nekoliko dana. Je li potreban novac za rast cena nafte i naftnih derivata? Pa i nije nešto. Znači, to će uraditi NIS, podneće zahtev, Vlada Republike Srbije će dati saglasnost.
Doduše, i Vlada Republike Srbije ima veliki udeo u poskupljenju nafte i naftnih derivata, ne samo svetska cena nafte na tržištu, već i poreska politika koju ova vlada vodi kroz akcize, kroz poreze na dodatu vrednost, kroz monopol kada je u pitanju uvoz nafte i naftnih derivata. Samo Vlada može da uvozi naftne derivate, niko ne može da ih kupi na svetskom tržištu slobodno. Može da kupi, doduše, sirovu naftu, da je da ovde na preradu i opet pod nepovoljnim uslovima da je plasira na tržište.
To je strukturno prilagođavanje privrede Republike Srbije. Da li je strukturno prilagođavanje Republike Srbije to što ova vlada ima nameru da prodaje javna komunalna preduzeća, kao što su vodovod, kanalizacija, smeće. Da li je to strukturno prilagođavanje Republike Srbije, da se proda?
U zemljama koje su nam u okruženju i koje su to radile pre nekoliko godina, da ne kažem pre desetak godina i više, sada je situacija da država otkupljuje ponovo preduzeća po mnogo većoj ceni nego što ih je pre desetak godina prodala, jer je jednostavno izgubila potpuno kontrolu nad radom tih preduzeća i ta preduzeća su ugrozila životni standard njihovih građana. Hoćemo li mi da se naučimo na tuđim greškama ili moramo na svojim? Naš narod ima jednu izreku – pametan se uči na tuđim greškama, a budala na svojim. Izgleda mi da ni na svojim greškama ništa nismo naučili, a kamoli na tuđim.
Da li je strukturno prilagođavanje Republike Srbije to što ćemo da prodamo Elektroprivredu? Da li je strukturno prilagođavanje Republike Srbije što će u svim tim procesima koje sam sada nabrojao jedan veliki broj radnika da ostane bez posla? Da li će ovaj novac da bude bar korišćen za socijalni program? Neće. Završiće kod nekih nazovistručnjaka koji će da debelo naplate izradu analize, efekte itd. ovih programa; debelo da naplate, debelo da nas zaduže.
Ko je za to odgovoran? Vlada Republike Srbije. Ni ova Vlada Republike Srbije ništa nije bolja od one prethodne. Doduše, oni u prethodnoj vladi su se smejali i uništavali Republiku Srbiju, a ovi u novoj vladi se mršte, kao žao im je, ali rade isti posao.