Hvala vam, gospodine Krasiću. Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, predstavnik predlagača ne želi da da završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (KREDIT ZA RAZVOJ PRIVATNOG I FINANSIJSKOG SEKTORA) (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Lazar Čavić, Darko Glišić, Miloš Dišić, Milorad Krstin i Milovan Radovanović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Čavić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Arsiću. Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, ne bih se složio sa konstatacijom da ovlašćeni predstavnik predlagača ne želi da da završnu reč kada je rasprava o pojedinostima u pitanju. Ovlašćeni predstavnik predlagača, ministar finansija u Vladi Republike Srbije, Mlađan Dinkić nije tu. Čak i da ne želi da da završnu reč ipak mora da bude u ovoj sali. Jedino ako niste u nekom domenu naučne fantastike, pa možda spiritualno čovek ovde prisustvuje, pa je to jedino na takav način moguće.
Slični su zakoni, predlozi, članovi, maltene samo što nisu prepisani. Razlikuje se malo iznos, razlikuje se dan, odnosno datum kada se zadužuju građani Republike Srbije, a i imena samih zakona su vrlo slična: zakon o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom i finansijskom sektoru). Pazite, prvi, znači biće još kredita, biće još ovakvih kontragarancija. Još ćemo da zadužujemo građane Srbije.
Sad postavljam pitanje – a šta se to dešava u privatnom i finansijskom sektoru i šta mi to prilagođavamo u privatnom sektoru? Šta, hoćemo li da organizujemo seminare za privatnike, da im objašnjavamo kako se zarađuje novac? Hoćemo li da otvaramo berze i po manjim mestima? Hoćemo li da prodajemo hartije od vrednosti koje emituje Republika? Pa zna se ko je privilegovan da otkupljuje te hartije od vrednosti. Najveće količine hartija od vrednosti kupiše ona dvojica: Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Otkupiše i staru deviznu štednju. Na 100 maraka ili evra stare devizne štednje plaćali su 60, sačekali su par godina i dobri su skoro na dinar dinar, ako ne i više.
Šta se to dešava u privatnom sektoru pa su potrebni krediti? Hoće li država da stimuliše mala i srednja preduzeća koja uspevaju da svoje proizvode plasiraju na međunarodnom tržištu? Neće. Mi smo osnovali Agenciju za promociju izvoza čisto radi toga, eto, ako se još neko zaposli, još neki organ uprave izmisli, ali pravi izvoznici, pravi preduzetnici nemaju od toga neke bitne koristi.
Da li država stimuliše izvoz? Nimalo, ni jedan jedini dinar u budžetu Republike Srbije nije predviđen za stimulisanje izvoza. A sve države, čak i u okruženju, to rade. Mi smo doneli zakon o antimonopolskom položaju i Zakon o zaštiti cena, gde pokušavamo, ali zakon je tako loše napisan da je neupotrebljiv, da zaštitimo domaću privredu od uticaja subvencija država u okruženju. Je li primenjena neka odredba tog zakona? Nije. Hoće li? Neće nikada.
Ali, zato nije problem da zadužimo državu za 38 miliona specijalnih prava vučenja.
Do sada ste pisali 38 miliona sa šest nula, sada pišete 38 pa slovima miliona, verovatno da bi se zakoni koji idu jedan za drugim razlikovali makar malo jedan od drugog. Znači, negde između 45 i 50 miliona dolara.
Nikoga nema iz Vlade Republike Srbije da nam objasni kakav je to programski razvoj, u kojim etapama će da bude osmišljen, kako će da se sprovodi, u koje namene će sredstva da budu korišćena. Kada je bila rasprava u načelu ministar u Vladi Srbije, ovde odsutan, nije ni spomenuo, ni slovo nije rekao, nije čak ni pročitao koji je zakon u pitanju. Jednostavno, čovek održa neku besedu od desetak minuta za 12 zakonskih predloga.
Očekivao sam više od jednog ministra, čak i od onih nepismenih, kao što je bio prethodni ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, koji je fakultet upisao kada sam počeo da učim da hodam pa ga još nije završio, znači, i on je znao duže da priča.
Skupština Republike Srbije, narodni poslanici, osim imena zakona i koliko građane Republike Srbije treba da zaduže, ne znaju, zato što nema predstavnika Vlade, kako će taj novac da se troši, kakav je to program i da li vredi uopšte da damo saglasnost na jedno ovakvo zaduženje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Dišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (kredit za razvoj privatnog i finansijskog sektora).
Veoma je interesantno, a biće vam jasno zašto tražim da se član 4. briše. Naime, član 4. kaže: "Sredstva za otplatu kredita po osnovu Sporazuma o kreditu za razvoj iz člana 1. ovog zakona obezbediće korisnik kredita."
Valjda je logično da korisnik kredita bude taj koji će vraćati kredit. Ne može Milorad Krstin da pozajmi pare predsedniku Skupštine gospodinu Markoviću i da ja budem zadužen da vratim sam sebi te pare.
Međutim, ima tu nešto interesantnije – korisnik kredita je dužan da sredstva za otplatu kredita obezbeđuje prema planu otplate za sva povučena sredstva, u iznosu koji uključuje dospelu glavnicu, naknadu za angažovanje sredstava kredita, manipulativne troškove kredita i ostale troškove. Vidite koliko nas košta jedan takav kredit. Ovde se kaže – prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom i finansijskom sektoru.
Juče u novinama pročitah nešto veoma interesantno, što je izjavio prof. dr Mlađan Kovačević iz Instituta ekonomskih nauka. Kaže – po kriterijumima Svetske banke Srbija je visoko zadužena zemlja, jer je njen dug na kraju godine bio više od 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga. Izvoz iz Srbije u 2005. godini iznosio je 6,2 milijarde dolara, a spoljni dug 15,5 milijardi i nijedna od ovih 26 zemalja u tranziciji nema tako nepovoljan odnos. Govorim o nepovoljnom odnosu.
Kada bih povezao malo i 9. tačku, gde smo imali isto davanje kontragarancija, ali za revitalizaciju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, ne mogu da ne spomenem, pošto vidim da ovde imam samo jednog kolegu koji je iz Odbora za poljoprivredu, da već godinu dana članovi Odbora za poljoprivredu traže od Ministarstva poljoprivrede da nam se dostavi, pošto je iz Fonda za razvoj za sisteme za navodnjavanje dato 180 miliona dinara i kažu da su tri subjekta dobila po 60 miliona...
Mi tražimo godinu dana na Odboru za poljoprivredu od nekoga iz Ministarstva i nisu se udostojili da nam još kažu koja su to tri subjekta. Zar nije logičnije da dobije njih 60 po tri miliona, nego troje po 60 miliona? Kada vidimo grejs-period od godinu dana, znači da ostaju četiri godine po 15 miliona da otplaćuje taj kredit.
Ne mogu da ne spomenem to isto Ministarstvo poljoprivrede, koje je na zdušan način i veoma, da kažem, za njih povoljan nateralo zemljoradnike da prijave svoja poljoprivredna gazdinstva i da registruju.
Kaže – dobićete kredite, kratkoročne, dugoročne, bespovratne. I, gle čuda, od 750.000 domaćinstava u Srbiji registrovalo se oko 150. Ove godine pustiše kratkoročni kredit 6. marta u podne, a već 9. marta pre podne su obustavili, jer je tobož traženo već 16.000 kredita, a oni su u stanju, kao, 11.000 kredita da odobre, govorim o kratkoročnim kreditima.
Međutim, u Srednjebanatskom okrugu u bankama koje daju te kratkoročne i dugoročne kredite dolazimo do saznanja da je ne hiljadu iz te banke, ne 200, ni 100 nije dobilo kratkoročne kredite, a vidite ovde donosimo zakone, kontragarancije, poljoprivreda je dobila, Ministarstvo finansija je dužno da uz Ministarstvo poljoprivrede, koje obećava putem medija, putem Skupštine... A izgleda, ovde je – ko bliži vatri taj se pre i ogreje.
Prema tome, gospodo, nemojte prolongirati neke kredite koji nisu dostupni svakom zemljoradniku. Šta će biti ako se svih 750.000 domaćinstava registruje, a dobije samo 11.000 registrovanih domaćinstava kredite? Šta ćete sa ostalih 740.000? A da ne pričam o dugoročnim kreditima, pojedini članovi Odbora koji su dobijali i po 30.000 evra kredite...
Prema tome, SRS za ovaj set zakona o kontragarancijama Srbije Srbiji i Crnoj Gori neće glasati, a dobro bi bilo da ministar, koji fizički nije prisutan, a duhovno izgleda jeste, u ovoj skupštini, dobro razmisli i da se od nekih stvari, posebno kada su u pitanju krediti, jednostavno ogradi.

Hvala, gospodine Krstin. Hvala na onoj lepoj ponudi, mada nisam razumeo, za ovih 50 godina nisam podigao nikad kredit, ali je dobra ideja. Zahvaljujem.
Po istom amandmanu narodni poslanik Mika Vlaović

Nije po amandmanu. Gospodin Krstin je verovatno slučajno izrekao nešto što ne odgovara istini. Niko iz Odbora za poljoprivredu nije dobio kredit, bar koliko ja znam.

Hvala vam. Nisam ni ja tako shvatio. Shvatio sam iz Odbora koji je odlučivao, da li je to? Objasniće gospodin Krstin.

Gospodine Vlaoviću, pitajte gospodina Rafailovića koliko je njegov sin dobio kredita.

Ne verujem da je ičiji sin član odbora. Hvala vam.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Kakve veze čovek ima sa svojim sinom, on mu je samo otac i ništa drugo. Dete nema pravo da uzme kredit ako mu je otac u tom odboru. Neumesno je što neko to traži. To je kao ona priča – nije to moja benzinska pumpa, to je ženina, šta ja imam sa njom.
To je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović; šta on ima sa ženinim benzinskim pumpama, to je za njega, izgleda mi, sitna lova. Dobro, to rade zajedno, složna porodica, nema šta.
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja, nije u redu. Nastavite, gospodine Arsiću.)
Želim da kažem u neku ruku da su ovi zakoni u principu i besmisleni, jer po Zakonu o budžetskom sistemu Republike Srbije i Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu ova sredstva su već opredeljena. Ili tek treba da radimo izmene i dopune Zakona o budžetu, pa onda da predvidimo ova sredstva za otplatu ovih kredita.
Postavlja se pitanje šta je starije – kokoška ili jaje; ako je već budžetom Republike Srbije predviđeno i ako postoje predviđena sredstva, onda je sasvim besmisleno donositi zakon o davanju kontragarancije. Lepo se kaže u članu 4. da će sredstva za kredit biti vraćena iz budžeta Republike Srbije. Ili, ako izglasamo ovo, a sredstva nisu opredeljena u budžetu Republike Srbije, da li to znači da ćemo biti u obavezi i takav budžet da prihvatimo? Šta ako se ne prihvati u budžetu Republike Srbije?
Ovakvi zakonski predlozi su, u pravom smislu reči, besmisleni, a pogotovo, ponovo to ponavljam, što ne znamo u koju će svrhu biti trošen ovaj novac, kakav je to programski razvoj, koji mu je cilj, da li će novac dobiti privreda, da li će dobiti samo oni koji osmisle taj program, na razne analize efekata itd. Najčešće po onom – znate šta, završiću ti jedan posao, ali prvo moraš da se zadužiš kod mene, pa ćeš dobiti to što si tražio i na kraju ćeš to platiti, i uslugu, i kredit, i kamatu i glavnicu, znači, za jednu stvar nekoliko puta. Tako da ovakve zakonske predloge, pogotovo sada kada nema ovlašćenog predstavnika predlagača, Vlade Republike Srbije, koju u ovoj skupštini po ovoj tački dnevnog reda predstavlja Mlađan Dinkić, nema ga ovde u sali, jedino da je spiritualno ovde prisutan...
Da li to znači da onaj ko nam daje ova sredstva, odnosno kredit, postavlja i druge uslove, osim da kredit bude vraćen i da namenski bude potrošen? Da li ćemo morati da koristimo i neke druge njihove usluge za koje ćemo takođe izdvojiti značajna materijalna sredstva, da li imaju povlašćene proizvođače razne opreme, da li nas uslovljavaju da ovim novcem ta njihova oprema bude kupljena itd.
Mnogo pitanja, a na ta pitanja nema ko da odgovori, a nema ko ni da odgovori da li se u ime Vlade Republike Srbije, pred narodnim poslanicima, ovaj amandman prihvata ili odbija.