Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (PROJEKAT KONSOLIDACIJE NAPLATE I REFORME PENZIJSKE ADMINISTRACIJE U SRBIJI) (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dragoljub Stamenković, Radiša Ilić, Zoran Antić, Miljko Četrović i Milan Škrbić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, evo sada imamo prvi put jednu kontragaranciju koja u svakom slučaju ne može da se nazove razvojnom. Znači, nije ovde u pitanju ni Elektromreža ni Elektroprivreda Srbije, nema puteva, nema fabrika, nema ničega. Reč je o tome da sa ovim sredstvima treba da se završi projekat konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji. Znači, ova vlada planira da zaduži građane Republike Srbije za 16.600.000, opet ne znamo čega, kaže se specijalnih prava vučenja, da bi izvršila konsolidaciju naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji.
E sad, sećam se raznih zakonskih predloga od 5. oktobra, kada su fondovi invalidskog penzionog i socijalnog u pitanju. Sećam se prvog Zakona o radu koji je donet posle 5. oktobra, doduše na krajnji sumnjiv način, tako što su poslanici glasali daljinski iz Soluna, kada je tadašnji potpredsednik Savezne vlade, a sadašnji potpredsednik Republičke vlade, Miroljub Labus rekao da je u pitanju jedan dobar zakon i nema veze na koji je način donet, da li su poslanici glasali u Skupštini Srbije ili iz Soluna, važno je da je to reformski zakon koji je izglasan.
U tom zakonu čak je i pisalo da ukoliko poslodavac ne izmiri svoje obaveze prema penzionom i invalidskom fondu, bez obzira da li će radniku da isplate platu ili ne, biće mu zatvorena firma, objekat, subjekt njegove delatnosti, na 30 i više dana.
Postavljam pitanje da li je to ta konsolidacija reforme penzijske administracije u Srbiji? Da li ćemo opet dobiti neki takav sulud zakonski predlog, koji će neko da napiše i koji će građani Srbije da plate 16.600.000 specijalnih prava vučenja? Da li ta konsolidacija penzijske administracije u Srbiji podrazumeva da će oni nabaviti nekakvu novu opremu, tehniku, stvoriti jedinstvenu bazu podataka? Svega toga već imamo, bilo je i pre 5. oktobra, ima i sada.
Šta je onda cilj jedne ovakve reforme? Samo da se zaduže građani Srbije. Zašto, ne zna se. Ko će na kraju ovaj novac da potroši? Kaže se Vlada Republike Srbije, ali ko će stvarno da ga dobije, to se ne zna. Hoće li to biti nekakva konsultantska firma, hoće li to biti Narodna kancelarija, gospodi trebaju skupe cipele, zašto ne još malo od građana Srbije, treba još neki koji su održavali staru vladu DOS-a, poput Baneta Ivkovića, da primaju plate itd. Na određene načine moramo da im obezbedimo sredstva za sve njihove lopovluke i mahinacije koje su imali.
Da li reforma penzijske administracije u Srbiji znači otpuštanje radnika? Hoće li kada dođe do otpuštanja radnika ovaj novac da bude korišćen za isplatu otpremnina? Siguran sam da neće, jer i tamo gde obećavate otpremnine teško ih isplaćujete, a najlakše je bilo do sada proglasiti stečaj ili privatizovati neko preduzeće bez ikakvog socijalnog programa.
Dalje, postavlja se pitanje zašto vršiti reformu penzijske administracije u Srbiji kada je program i stav ove vlade da taj posao treba da rade privatna penziona osiguranja. Da li vi sad njih shvatate kao konkurenciju ili ne?
Kako to naplatu želite efikasnije da izvršite? Efikasnija naplata može da se izvrši samo ukoliko privreda počne da radi, ukoliko privredni subjekti imaju posla, ukoliko imaju novca. Tada ćete puniti i budžet Republike Srbije i fondove Republike Srbije, samo na taj način.
Inače, nekom ovakvom reformom ništa drugo nećete da postignete, samo ćete još više da zadužujete građane, da stvarate veći broj nezaposlenih, a sve zbog, navodno, nekakvih programa i projekata koji ko zna kome i ko zna čemu služe, svakako ne građanima Republike Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovi predlozi zakona su stvarno dragoceni jer daju mogućnost da SRS obavesti javnost o tome šta i kako radi Vlada Republike Srbije.

Da vas obavestimo, ako vam to nije svakim danom sve jasnije i jasnije, Vlada Republike Srbije nema ekonomsku politiku. Ona u suštini nema politiku, tu je sve isparcelisano prema ministarstvima i prema interesnim sferama nekih stranaka, ne baš toliko stranaka nego pojedinaca koji možda zloupotrebljavaju te stranke.

Mi ovim amandmanom, gde tražimo brisanje ovog člana, želimo da skrenemo pažnju javnosti Republike Srbije na jednu pojavu od 2001. godine do danas: kako se povećava zaduživanje Republike Srbije u inostranstvu, tako se povećavaju i devizne rezerve kod Narodne banke Srbije.

Pošto je to tako, onda se izvlači samo jedan od mogućih zaključaka, a to je da su devizne rezerve Republike Srbije u funkciji servisiranja kredita i dugova Republike Srbije, pogotovo onih dugova i kredita koji su formirani kao dugovi i uzeti krediti od 2001. godine do danas.

Zaduživanje je nekontrolisano, ono se obavlja po svaku cenu, a kako će da se zove kredit, kako će da se zove sporazum i sa kim će biti zaključen, apsolutno su nebitna pitanja.

Gospodin Arsić je pokušao, povodom amandmana na 1. član, da objasni da projekat konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji može u suštini da znači sve i svašta.

Da li se to odnosi samo na službu penzijsko-invalidskog osiguranja, da li se to odnosi na njihovo tehničko opremanje, da li se to odnosi na prikupljanje sredstava kojima bi se popunile rupe u penzionim fondovima ili se odnosi na nešto drugo, treće, peto ili dvadeseto, to se ne vidi iz Predloga zakona.

Ako neko ima nameru da poboljša efikasnost naplate doprinosa onda oni koji su nadležni za taj posao neka krenu sa naplatom doprinosa. Setimo se da je prećeno onim preduzećima koja ne uplaćuju doprinose da će doći pod udar zakona, ne samo u smislu prekršajne odgovornosti, nego i onemogućavanja daljeg rada, jer kakav je to rad ukoliko firma ne može uredno da servisira svoje obaveze prema državi.

Onda se pojavila i druga kategorija, poput onih kao što je recimo B92, gde se konstatuje inspekcijskim nadzorom i kontrolom da neki koje vrlo često vidite na televiziji ili čujete na njihovom radiju uopšte i nisu u radnom odnosu, da se za njih ne plaćaju doprinosi i kada dođe pod udar zakona Veran Matić da treba da se naplati doprinos, pa čak i prinudnim putem, onda ide nagodba, inspektori se povlače, stupaju na njihovo mesto neki drugi i B92 menja svoju uređivačku koncepciju, više ne dira G17 plus, a pitanje neuplaćenih doprinosa pegla se na drugi način.

Ako treba da se poveća efikasnost naplate doprinosa u smislu postojanja nekog rezervnog fonda koji će da kreditira firme za taj deo, onda bi verovatno takav kredit i aranžman sa inostranim partnerom imao neki drugi naziv. Ali, moram da vas upozorim na još jednu stvar – da je u toku prošle godine, pretprošle, naročito 2003. godine, kada je donet Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, rečeno da će usklađivanje penzija da pretrpi promene, da neće da prati mesečna kretanja rasta troškova života ili cena na malo, već da će u jednom periodu da se usklađuje sa uprosečenom stopom, 50% jednog faktora, 50% drugog faktora, pa je onda bilo na tri meseca, pa je nedavnim izmenama to sa godinu dana svedeno na šest meseci, dva puta godišnje.

Sećate se da je MMF krajem prošle godine, kada je dignuta temperatura u Republici Srbiji da li će da se dobije neko pozitivno mišljenje, a od tog pozitivnog mišljenja zavisilo je da li će 700 miliona da se otpiše nekog duga, takođe je bila informacija da MMF, Svetska banka i ovi naši kreditori iz inostranstva zahtevaju od Vlade Republike Srbije da što manje ili da uopšte ne interveniše budžetskim sredstvima za saniranje nedostajućih sredstava u fondovima PIO. Samo da vas podsetim.

Na ovaj način želim da potenciram da je mnogo veći problem u PIO nedostatak sredstava, i to hronični nedostatak, po osnovu doprinosa, stezanje države da kao garant penzija ne može da interveniše, već da moraju da se dovijaju na razne načine.

Iz toga se izvlači zaključak da ekonomska politika Vlade Republike Srbije treba da bude u funkciji što većeg zapošljavanja građana i čuvanja tržišta, kako bi njihov rad i rezultati i usluge na tržištu dobile svoju novčanu satisfakciju, a ne da se naše tržište prepusti inostranoj robi i uslugama i da se potiskuje domaća proizvodnja i domaći rad.

Tu je formula kako da se poveća uplata doprinosa i da se stabilizuju fondovi PIO.

Ako neko smatra da sa 16,6 miliona specijalnih prava vučenja, što treba da bude otprilike 24 miliona evra, ako se uzme da se svakodnevno menja vrednost pojedinačnog specijalnog prava vučenja kod ovog fonda, onda s pravom postavljamo pitanje – zar je za promenu sistema, za neki novi koncept naplate doprinosa, za uvođenje evidencije, za sređivanje administracije koja treba da vodi računa o naplati doprinosa, potrebno ovoliko sredstava.

Dolazimo na teren da je ovde termin "projekat konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji" nešto izmišljeno. Ako administracija treba da se sredi sa ovolikim parama, onda nam takva administracija ne treba.

Mi ionako u ovoj zemlji imamo 29 posebnih paradržavnih institucija koje su nepotrebne i imamo devet institucija koje su duple samo u Srbiji, u okviru nadležnosti Republike Srbije. Znači, ne ona varijanta da postoji na saveznom i da isto postoji na republičkom nivou, ne, nego samo na republičkom nivou imamo devet paralelnih institucija. Neko je namnožio te institucije.

Naravno, neko je došao do koncepta da svoje nastojanje ka evropskim integracijama i blagonaklon stav, kako oni kažu, svojih prijatelja iz inostranstva, manifestuje ovakvim sporazumima o zaduživanju, garancijama i kontragarancijama, navodno nešto se dešava.

Dešava se da se država zadužuje mnogo više, da devizne rezerve rastu mnogo više, da se ne otvaraju neka nova radna mesta i da ljudi i dalje gube radni odnos, da je privatizacija problematična, da i dalje imamo rupu u PIO u pogledu sredstava doprinosa i sada neko razmišlja da se zaduži da bi tim sredstvima koje dobije iz inostranstva organizovao bi svoju službu i napravio novi sistem naplate doprinosa.

Koga vi u ovo možete da ubedite? Verovatno ćete na kraju te operacije, pokušaj DOS-a da bude vlast u Srbiji, koja traje već pet godina, a verovatno još nekoliko meseci, biti u prilici da podvučete crtu i da sabirate i da kažete – direktne investicije pa nađete stotinu miliona evra, pa ćete da kažete da je prihod čak i ono što je otpisano, a otpisano je ono što je bilo nenaplativo.

Verovatno ćete doći do neke cifre od nekoliko milijardi dolara, da biste potvrdili da je 6,5 milijardi stvarno bilo na granicama Republike Srbije 5. oktobra, ali nisu odmah ušle u Republiku Srbiju kao žive pare ili investicije, ili nešto što može odmah da se oseti, nego je ušlo na raznorazne načine, sačuvano kod Jelašića, da se, ukoliko ova vlast ode, to vrati u inostranstvo, jer očigledno je pokušaj uspostavljanja vlasti DOS-a bio neuspešan na duži rok.

Rezultati ovakve ekonomske politike biće samo minusi. Oni građani koji smatraju da kada ministri izađu ovde i počnu da licitiraju i govore o nekim iznosima sredstava koja su došla iz inostranstva... Samo postavljam pitanje – ako je toliko para došlo iz inostranstva, u čemu se ogleda makar jedna korist, beneficija, popust ili nešto što je bolje za građane Republike Srbije, za privredu, za institucije? Sa tolikim parama uništava se vojska, da ne pričamo o policiji, da ne pričamo o privredi, energetici, o putevima, da ne pričam o mnogim stvarima.

Verovatno je i ova kiša što pada neki signal da je i nebu teška ova vlast Vojislava Koštunice.

 

Hvala vam. Još neko po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.

Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.

Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, ministra nema, a hteo sam da mu postavim pitanje, pošto je rekao obrazlažući ovih 10 zakona o kontragarancijama i ova dva sporazuma, a pogotovo kontragarancije, da od tih 10 samo tri kontragarancije ili zakona povlače nova sredstva, a da po sedam već izdatih garancija od Skupštine Srbije i Crne Gore sredstva su već iskorišćena, da li je to slučaj sa ovim sredstvima ili ovom kontragarancijom, gledajući situaciju kako je po drugim kontragarancijama.
Srpska radikalna stranka je za odredbe ovog zakona od člana 1. do 5. predložila da se brišu svi članovi. Začuđujuće je da je Zakonodavni odbor predložio da se odbiju amandmani SRS na Predlog ovog zakona. Odbor nema pravo da se upušta u to da li je amandman osnovan ili ne, nego da li je pravno valjan ili ne. Sve je moguće u ovoj Narodnoj skupštini, pa i od Zakonodavnog odbora.
Kada je u pitanju kontragarancija od 16 miliona i 600 hiljada specijalnih prava vučenja, ministar nije objasnio šta znače ta specijalna prava vučenja, ali je rekao, kada je u pitanju kontragarancija za projekat konsolidacije naplate i reforme PIO u Srbiji, da se radi o iznosu od oko 20 miliona dolara.
Ponovo moram da iznesem situaciju u Kraljevu, kada je za adaptaciju i dogradnju zgrade Fonda PIO, i to adaptaciju 500 m2 i dogradnju 300 m2, utrošeno 2,5 miliona evra. Pored ove situacije koju imamo zadnjih godina, na današnji dan, da se duguje preko 20 penzija zemljoradnicima, da se i dalje provlači dug prema penzionerima PIO fonda, uzima se kredit od 20 miliona evra za neki tzv. projekat reforme penzijske administracije.
Izgleda da treba zaduživati i dalje ovaj narod i ovu državu, iako je ministar, obrazlažući budžet za 2004, a pogotovo za 2005. godinu, a većina Narodne skupštine sve to prihvatila, rekao da će se ostvariti suficit u budžetu. Zašto zaduživanja ako imamo suficit u budžetu? I kada će položiti račune pred građanima Srbije, sa ogromnim deviznim rezervama od sedam milijardi evra, gde su te rezerve, gde su deponovane i po kom osnovu, kod koje banke i u kojoj zemlji se nalaze?
Treće pitanje koje sam želeo da postavim ministru Dinkiću, ministru finansija, pošto je mnogo puta, obrazlažući i opravdavajući stečaj četiri velike banke, rekao da je stvoren mnogo bolji bankarski sistem u Srbiji, kako je često puta govorio - najbolji bankarski sistem u jugoistočnoj Evropi – koja je od ovih banaka, koje su doveli Labus, Dinkić i ostali, dala jednu garanciju kada je u pitanju kredit u Srbiji?
Ovde se jasno govori u ovom predlogu zakona da je korisnik ovog kredita Republika Srbija, da je ona i dužnik i da će se sredstva za otplatu kredita (a to je član 4, za koji sam predložio da se briše) obezbediti od strane korisnika, znači iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, građani Republike Srbije će otplaćivati 20 miliona dolara za projekat reforme penzijske administracije, a neće znati uopšte šta taj projekat znači, za šta će se upotrebiti, niti će se bilo kada položiti računi i za ovih 20 miliona dolara, kao i za mnoge druge kredite koje su iskoristili Ministarstvo za kapitalne investicije i druga ministarstva i u prethodnoj godini, i u 2004. godini, a da nikada nije podnet izveštaj za šta su ta sredstva utrošena.
Zato imamo situaciju da ministar za kapitalne investicije sada ne brine o dramatičnoj situaciji kada su u pitanju poplave, iz časa u čas, da ne kažem iz minuta u minut da se situacija pogoršava, jer on je sada zauzet kao menadžer estradnih zvezda, u današnjoj štampi ga vidim, slika se sa Severinom.
Ja kao čovek nisam protiv estrade, ali tu nije mesto ministru za kapitalne investicije, u ovoj dramatičnoj situaciji širom Vojvodine, širom Srbije, kada će verovatno ponovo ova klizišta krenuti.
Niko iz Vlade ne pominje šta sada sledi, šta je trebalo da se uradi već u Srbiji, da je vreme setve; ni ministar poljoprivrede, ni potpredsednik Vlade, ni predsednik Vlade, jer njima je najbitnije da se održe na vlasti i da produže, ako mogu, još neki dan, a za njih bi bilo bolje i neki mesec.
Građani Srbije neće trpeti ovakvu situaciju, jer ovo što se događa sa korupcijom, kriminalom, pljačkom, ovi tragični događaji i tragedija radnice iz Gornjeg Milanovca, a ja sam pominjao tragediju radnice iz Hladnjače iz Kraljeva, duboko saučestvujem sa porodicama tih radnika, sa ovim što se dogodilo u Jagodini, u pivari; na to je Vlada gluva, gluvo je Ministarstvo za privredu i privatizaciju, gluva je Agencija za privatizaciju, gluvo je Ministarstvo za pravdu, MUP, jednostavno...
Ne govorim ja o izborima, biće izbora, i to skorije i nemojte vi da se pozivate na izbore u Kraljevu, dođite sada među građane u Kraljevo, i Ministar Ilić, a ja ću da mu poručim zbog predsednika opštine Kraljevo, da mu se javim mobilnim telefonom, jer nema odgovore za mnoga obećanja koja je izneo ministar Ilić u Kraljevu. Ja imam i pismeno obraćanje meni, kao šefu odborničke grupe i narodnom poslaniku, da je aktuelni predsednik opštine počeo sa policijom da izbacuje građane koji mu se obraćaju, jer nema odgovore za te građane koji sada dolaze i traže ono što je obećano od ministra Ilića.
Završiću. Na savesti je poslanika koji podržavaju ovu vladu; ako budu glasali i prihvatili i ovaj zakon o kontragaranciji i dodatno zadužili još za 20 miliona dolara građane Srbije, građani Srbije će morati da vrate ovaj kredit. Neće vratiti ni ova vlada, ni ministar Dinkić, ni Labus. Hvala vam.

Hvala vama. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Molim vas da se čujemo, molim da omogućimo poslanicima koji se obraćaju po amandmanima, molim za malo reda.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RATIFIKACIJI SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE HRVATSKE O UZAJAMNOJ POMOĆI U CARINSKIM PITANjIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Milorad Buha i Nataša Jovanović.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.