Hvala vama. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Molim vas da se čujemo, molim da omogućimo poslanicima koji se obraćaju po amandmanima, molim za malo reda.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RATIFIKACIJI SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE HRVATSKE O UZAJAMNOJ POMOĆI U CARINSKIM PITANjIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Milorad Buha i Nataša Jovanović.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, kaže Krasić da se obratim ministru, a ja ne vidim ovde ministra, Zorane Krasiću, malo se napravila gužva od ovih poslanika koji dolaze samo da glasaju, ali sada su nervozni što nastavljamo dalje sa radom.
Dobro, možda ću zato da ih ubedim, kada su u ovolikom broju, da glasaju za ove naše amandmane i da ne prihvate predlog Vlade, Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.
Naravno, reći ću i zbog čega ovo predlažemo. Ja sam amandmanom na član 1, a ostale kolege amandmanima na ostale članove, tražila da se ovi članovi brišu, kao što je to uobičajeno od strane poslanika, poslaničke grupe SRS kada želimo da iskažemo svoj apsolutno negativan stav prema nekom Vladinom predlogu i onda to kroz amandmane izražavamo tako što tražimo da se pojedini članovi predloga zakona brišu.
Član 1. Predloga zakona o ratifikaciji sporazuma između Srbije i Hrvatske glasi: "Ratifikuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, potpisan u Zagrebu 15. decembra 2005. godine, u originalu na srpskom i hrvatskom jeziku."
Sada ovde imamo niz interesantnih stvari. Ja sam u obrazloženju ovog amandmana napisala da treba da se glasa za moj amandman da se član 1. briše i da se brišu i ostali članovi, jer Republika Hrvatska samo deklarativno garantuje prava Srbima koji su izbegli u toku rata i koji pokušavaju da se vrate na svoja ognjišta.
Takođe smo napisali da je nemoralno i licemerno od strane Vlade Republike Srbije, a što je najvažnije, suprotno odredbama međunarodnog javnog prava, da se zaključuje bilo kakav ugovor sa državom koja je okupator Republike Srpske Krajine. Znam da vas RSK uglavnom ne interesuje, nas srpske radikale i te kako interesuje. Mi smo ubeđeni da će okupacija RSK, između ostalog, baš biti prepreka ustaškoj Republici Hrvatskoj da uđe u EU. Zato nama nikada na pamet ne bi palo da zaključujemo bilo kakve sporazume sa tom ustaškom Hrvatskom pre nego što se oslobodi RSK.
Ali, znamo stav i Vlade Republike Srbije i poslaničke većine u ovom parlamentu i zato nismo mogli ni da očekujemo nešto, nego upravo ovo što ste nam predložili. Ovaj sporazum je karakterističan, čak i da ne razmišljate ovako kako razmišljaju srpski radikali, jer znam da je vama to, otprilike, nemoguće, ali postoje i drugi vrlo interesantni razlozi zbog kojih ovaj sporazum ne sme da se potpiše.
Prvo, ne znamo na osnovu čega je neko potpisao taj sporazum 15. decembra 2005. godine. Kako se neko usudio da potpiše sporazum i da traži naknadnu ratifikaciju ovakvog sporazuma? Valjda je trebalo neko da dobije ovlašćenje da potpisuje takav sporazum. Pokušavam ovde da nađem, znam da je kolega Krasić govorio prošli put to ime, ali ne mogu da nađem, a u pitanju je neko potpuno anonimno lice, verovatno neki službenik, poslat na službeni put u Zagreb i potureno mu je da potpiše ovakav sporazum.
Vlada Republike Srbije svojim dopisom od 23. marta je tražila da se ovaj predlog stavi na dnevni red po hitnom postupku i kažete: "Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku su sadržani u činjenici da bi skorija primena zakona pre svega predupredila i suzbila kršenje carinskih propisa i krijumčarenje i omogućila razmenu iskustava u radu carinskih organa dve zemlje".
Potpuno suprotno tome, u članu 8. ovog sporazuma vi faktički pristajete na kriminal, odnosno ozakonjujete državu Srbiju kao narkodilera, jer u stavu 2. člana 8. ovog sporazuma kažete: "Nezakonite pošiljke čije se isporuke kontrolišu mogu, uz saglasnost nadležnih organa, biti zaustavljene ili se može dozvoliti nastavak kretanja, a da roba ostane nedirnuta ili da se roba iz stava 1. ovog člana ukloni ili zameni u potpunosti ili delimično".
Svakome ko ovo pročita i svakome ko je čuo ovo što sam pročitala je više nego jasno da ovim sporazumom Vlada Republike Srbije želi od Srbije da napravi narkodilera, jer kaže – omogućava protok nezakonitih pošiljki. Zna se šta su i koje su nezakonite pošiljke. Prosto je neverovatno, dame i gospodo, da se neko iz Vlade usudio da nam ponudi ovakav sporazum. Ako je i od Mlađana Dinkića, previše je.
Doduše, kada smo govorili u načelnoj raspravi, Dinkić je ovde rekao da i njemu nije jasno kakav je ovo sporazum, šta znači član 8. stav 2, pa je pokušavao ovde nešto da objasni, kaže da je tražio on da njemu objasne. Ko tu kome šta treba da objasni, u kojoj je ko ulozi, čini mi se da to više nikome nije jasno.
Šta stoji na kraju ovog vladinog predloga, da o ovom predlogu zakona raspravljamo po hitnom postupku? Kaže: "Takođe će donošenje ovog zakona omogućiti preduzimanje mera za ostvarivanje saradnje u proučavanju, razradi i sprovođenju novih carinskih postupaka, obuci kadrova, razmeni stručnjaka između Republike Srbije i Republike Hrvatske".
Dakle, ovo je vrhunac bezobrazluka od strane Vlade Republike Srbije. O kakvoj saradnji, o kakvoj razmeni stručnjaka gospoda iz Vlade ovde govore i vi ste verovatno spremni da to prihvatite? Kakve stručnjake vi mislite da razmenjujete sa Vladom Republike Hrvatske, kada ta Hrvatska ne dozvoljava građanima, koji uglavnom sada žive u Srbiji, da koriste svoju imovinu, da se vrate na teritoriju RSK, ne dozvoljava nekome ko se eventualno vrati da tamo normalno živi. Nijedan Srbin tamo ne može da se zaposli, za vašu informaciju. Ovde ima dosta kolega koji imaju, kao i ja, mnogo rođaka, prijatelja, kumova itd., koji su iz tih krajeva. Biću vrlo iznenađena ako takvi budu glasali za ovako licemeran i bezobrazan predlog Vlade Republike Srbije.
Vi ćete da razmenjujete stručnjake sa Hrvatskom? Koje stručnjake, ove koji će zajedno na carini da diluju drogu između Srbije i Hrvatske? Takve možda i možete da razmenjujete.
Da li se Vlada pobrinula da nekom građaninu koji se vrati u Republiku Hrvatsku nekakvim sporazumom omogući neki posao tamo gde se vrati? Da li iko građanima RSK, koja je sada okupirana od strane ustaške Hrvatske, garantuje bezbednost kada se vrate tamo? Da li vi čitate novine, šta se svakodnevno dešava?
Naravno, mnogo toga se u novinama ne objavljuje. Ljudi koji tamo pokušavaju da se vrate, a vraćaju se oni koji u Srbiji ne mogu da žive, koji ne mogu ni ovde, nažalost, da se zaposle, nemaju rešeno stambeno pitanje, vraćaju se tamo, pa u polusrušenim i zapaljenim kućama, uglavnom stariji ljudi, valjda hoće da bar umru na svom ognjištu, a tamo ih zastrašuju, tamo im prete noću, tamo ne smeju da izađu kad padne mrak.
U selima gde se vraćaju Srbi i dalje nema struje, iako je pre ratnih zbivanja bilo, ali tamo je sve porušeno, popaljeno, nemaju prodavnice, nemaju ambulante. Onda zarađuju na njima, idu nekakve pokretne prodavnice po selima, tako isto i ambulante sa jednim medicinskim radnikom, nekom medicinskom sestrom. Dame i gospodo, strašno je šta se dešava sa Srbima koji pokušavaju da se vrate u RSK.
I pored svih tih činjenica, vidim ovde mnoge kolege koji će glasati za ovaj zakon, a koji me gledaju sa puno poverenja u ovo što govorim, jer znaju iz ličnih iskustava da govorim istinu.
Znate li kome se na teritoriji RSK popravljaju kuće? Ljudima poput onog SPO-ovskog ministra Vukčevića. On je iz Belog Manastira; njegova kuća nije porušena, ali od te njegove kuće, koja nije dirnuta u toku rata, sada je tamo jedna vila. To je napravila njemu njegova ustaška Hrvatska; a kuće pored njega, običnih ljudi, koje su porušene, koje su popaljene, ni do dana današnjeg nisu popravljene. Ljudi dolaze sa fotografijama ministrove kuće i svojih kuća koje su pored njegove kuće.
To vam je, drage moje kolege, pravo stanje odnosa sa Republikom Hrvatskom. A vi se pravite i gluvi i slepi za ove činjenice, ratifikujte, šaljite službenike da potpisuje sporazume, pa ih onda ovde nama dajte da ih ratifikujemo, da potvrđujemo nešto što je nekome palo na pamet.
Pri tom zaključujete neverovatno štetne sporazume. Neverovatno je, neću sada da govorim o članu 8, jer pretpostavljam da će neko od kolega imati amandman, pa će govoriti posebno o tome, ali zaista moram da naglasim da vi ovim sporazumom kažete da ćete nezakonite pošiljke čije se isporuke kontrolišu uz saglasnost nadležnih organa zaustavljati ili ćete im dozvoliti nastavak kretanja.
Ko su vam ti ljudi koji će biti narkodileri u ime države Srbije? Pitala sam Mlađana Dinkića prošli put je li možda on taj ovlašćeni narkodiler. Samo mu to u biografiji fali, sve ostale uslove znate za šta već ispunjava.
Zašto Vlada ne prihvata, između ostalog, amandman koji sam podnela? Kaže – takođe imajući u vidu da proces pridruživanja EU podrazumeva saradnju u svim oblastima od državnog značaja i dobrosusedske odnose sa zemljama u regionu. To je još jedan razlog za donošenje ovog zakona.
Dakle, vi, dame i gospodo, odnosno Vlada Republike Srbije, ismejavate građane Srbije. Vi ćete, dakle, zarad ulaska u EU učiniti sve, napravićete od Srbije narkodilera, oprostićete Hrvatskoj okupaciju Republike Srpske Krajine, zarad dobrosusedskih odnosa, kao što se preksinoć desilo u Čačku kada je Velja Ilić izašao da pozdravi Severinu, značajna ličnost se pojavila u Čačku, i onda vrlo bezobrazno voditelj kaže – da li ćete da se poljubite po srpski tri puta ili po hrvatski dva puta? Bogami, Velja se poljubi samo dva puta sa Severinom, valjda da pokaže kako mi možemo sve da pogazimo zarad dobrosusedskih odnosa sa ustaškom Hrvatskom i sa Severinom.

Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Prvo obaveštenje: od 13 časova i 15 minuta u sali na četvrtom spratu održaće se 30. sednica Odbora za evropske integracije.
Istovremeno nam je stigao predlog za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku u toku sednice, saglasno članu 162. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Administrativni odbor Narodne skupštine je, na osnovu člana 162. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka – predlozi odluka o odobravanju određivanja pritvora Goranu Kljajeviću, predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu i Delinki Đurđević, sudiji - predsedniku Stečajnog veća Trgovinskog suda u Beogradu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 155, nije glasalo sedam, od ukupno 162 narodna poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na 12a tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O ODOBRAVANjU ODREĐIVANjA PRITVORA GORANU KLjAJEVIĆU, PREDSEDNIKU TRGOVINSKOG SUDA U BEOGRADU I DELINKI ĐURĐEVIĆ, SUDIJI-PREDSEDNIKU STEČAJNOG VEĆA TRGOVINSKOG SUDA U BEOGRADU
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka o odobravanju određivanja pritvora Goranu Kljajeviću, predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu i Delinki Đurđević, sudiji - predsedniku Stečajnog veća Trgovinskog suda u Beogradu, koje je podneo Administrativni odbor.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova ove grupe.
Pošto je ukupno vreme rasprave poznato, molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, a žele, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li predstavnik predlagača Petar Cvetković, zamenik predsednika Administrativnog odbora, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, te pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres o predlozima odluka, saglasno članu 162. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak 13. april 2006. godine kao dan za glasanje.
Glasanju ćemo pristupiti odmah, u 13 časova i 7 minuta.
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o predlozima odluka, prelazimo na odlučivanje.
Dve su odluke u pitanju:
1. Stavljam na glasanje Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Goranu Kljajeviću, predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu.
Za 162, nisu glasala četiri, od ukupno 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Goranu Kljajeviću, predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu.
2. Stavljam na glasanje Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Delinki Đurđević, sudiji - predsedniku Stečajnog veća Trgovinskog suda u Beogradu.
Za 161, nisu glasala četiri, od ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Delinki Đurđević, sudiji - predsedniku Stečajnog veća Trgovinskog suda u Beogradu.
Pošto smo završili odlučivanje o ovoj tački dnevnog reda, nastavljamo prema prethodno utvrđenom dnevnom redu (12. tačka).
Sačekaćemo minut da poslanici koji ne učestvuju u raspravi o postojećim tačkama dnevnog reda mogu u miru, a nadam se brzo i efikasno, da svojim izlaskom omoguće da se poslanici koji učestvuju u raspravi (a to će biti gospodin Krasić koliko vidim, prvi) obrate poslanicima.
Viđao sam i sporija evakuisanja tokom požara.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Reč je tražio prvo narodni poslanik Bore Kutić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Milorad Buha je podneo amandman na član 2. Predloga zakona o ratifikaciji sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.

Dame i gospodo, govoriti o ovoj temi je mnogo teško, jer za nas koji dolazimo sa onih prostora uvek postoji mogućnost da emocije navladaju razum.

Stoga vas molim, ako slučajno u ovom mom obraćanju vama malo emocije nadvladaju razum mislim da mi nećete zameriti.

Sveni smo i poznate su nam činjenice da je Republika Hrvatska u vremenskom periodu od 1991. do 1997. godine sa područja Republike Hrvatske, kasnije delova Republike Srpske Krajine, isterala preko 500.000 Srba, da je u tom periodu preko 15.000 Srba bilo ranjeno, a preko 7.000 Srba ubijeno.

Ovo govorim onoj gospodi, onim poslanicima koji žele da glasaju za ovakav zakon samo da im ukažem na jednu činjenicu – glasanje za ovakav predlog zakona je davanje alibija Hrvatskoj za sva ona zlodela što je učinila prema Srbiji i prema srpskom narodu. Danas su se Srbi u Republici Srbiji snašli svako na svoj način.

Znate isto tako da je 29. 6. 2001. godine potpisan sporazum o sukcesiji između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Republika Hrvatska se oglušila o sve tačke sporazuma o sukcesiji.

Postavlja se pitanje, u skladu sa tim, koliko će Republika Hrvatska ispoštovati i ovaj predlog zakona o ratifikaciji sporazuma.

Postavljam dalje pitanje koliko je Republika Hrvatska ispunila obaveza iz sporazuma o sukcesiji, šta je sa okupiranim teritorijama Republike Srpske Krajine.

Vi morate znati da je Republika Srpska Krajina bila pravni činilac. Republika Srpska Krajina je imala sve prerogative jedne države, znači imala je teritoriju, imala je narod, imala je sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast. To su osnovni elementi jedne države i osnovni elementi državnosti.

Znači, bili smo država, vodili smo pregovore sa predstavnicima međunarodne zajednice, konkretno UNPROFOR-om.

Jedan od tih bio sam i ja, pregovarao sam sa ljudima iz Evropske zajednice, iz svetske zajednice.

Znate da smo radili po zakonima Republike Srpske Krajine i ti zakoni su bili primenjivani. Svetska zajednica je dala garanciju srpskom narodu da će biti zaštićen na tim prostorima.

U akcijama "Bljesak" i "Oluja" Hrvatska je prekršila Vens - Ovenov plan i isterala Srbe sa tih prostora.

Da ne dužim, mislim da će stvarno onaj ko glasa za ovaj predlog zakona učiniti zlo srpskom narodu koji je došao sa onih prostora. Hvala vam.

Hvala, gospodine Kutiću.

Za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić.

Vodiću računa da ne ponovim ono što sam u načelnoj raspravi rekao o ovom predlogu zakona, a imajući u vidu i moje veliko poštovanje prema čoveku koji je podneo ovaj amandman, predsedniku Vlade Republike Srpske Krajine, našem poslaniku srpskom radikalu gospodinu Buhi i ceneći njegove aktivnosti koje preduzima i kao predsednik Vlade u izbeglištvu pred međunarodnom zajednicom, naučnim, stručnim i drugim kompetentnim krugovima, a sa ciljem da samo promoviše istinu šta je to Republika Srpska Krajina i kakva je sudbina zadesila Srbe iz Republike Srpske Krajine i sve Srbe izvan Srbije od 1990. godine do današnjeg dana.

Moram da vas podsetim da neposredno pre nego što je krenula ta secesija, oružana, podstaknuta od strane Vatikana, CIA i Nemačke, pre nego što je krenulo to brutalno razbijanje SFRJ, na današnjoj teritoriji Republike Hrvatske, kako oni to vole da kažu, bilo je nešto više od 12% Srba. Danas ima nešto više od 2%, a manje od 3% Srba u Republici Hrvatskoj, nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Godine 1991. desio se treći genocid nad Srbima u nezavisnoj državi Hrvatskoj i naravno da poslanici Srpske radikalne stranke, izražavajući stav...

Mi smatramo da izražavamo stav onog patriotskog, rodoljubivog i onog dela srpskog naroda i svih građana Republike Srbije, ja to moram ponovo da potenciram, koji su prepoznali ustaški pokret, buđenje ustaštva devedesetih godina u Republici Hrvatskoj. Nadam se da zastupam njihove interese i mi moramo da podignemo glas i kada je u pitanju jedan ovakav sporazum kojim se regulišu određena carinska pitanja koja bi trebalo da reše problem krijumčarenja droge.

Ono što stvarno pogađa podnosioca ovog amandmana i poslaničku grupu Srpske radikalne stranke jeste obrazloženje koje je Vlada napisala povodom svog stava da ne prihvata ovaj amandman.

Tu se priča o negovanju dobrosusedskih odnosa. Zna SRS dobro da Evropska unija, Amerika, Nemačka pritiskaju i ovu vlast, kao i onu prethodnu, kao i onu vlast u kojoj je SRS učestvovala, da se nešto završi ovde, ali uopšte nije bitno u kojoj formi.

To nešto je najbolje sadržano na sajtu Haškog tribunala u rubrici "Ciljevi osnivanja Haškog tribunala". Jedan od ciljeva, doduše dat je kao treća alineja u tom paragrafu, jeste da se spreči revizija svega onoga što se desilo na teritoriji bivše SFRJ.

To znači da treba da se spreči istina, da se promoviše laž; treba da se promoviše da je navodno odraz ljudskih prava, borbe za demokratiju, prava na samoopredeljenje bilo da se streljaju regruti JNA koji su bez oružja išli, po naredbi Predsedništva SFRJ, da uspostave elementarni red, pa čak i samom demonstracijom sile bez oružja, jer nositi pušku bez municije je isto kao da se šetate sa rukama u džepovima.

Ta naša deca su bila glineni golubovi za ustaše i klerofašiste iz Slovenije. Trebalo je da se rasturi bivša SFRJ i treba da se zaboravi da je to rasturanje urađeno.

Evo jednog sporazuma koji u javnosti stvarno može da izazove i drugačija osećanja. Može prosečan posmatrač ove naše sednice da zaključi – šta se bune ovi radikali, to je običan sporazum kojim se sprečava nelegalan promet narkotika. Nije to običan sporazum, jer između carinskih službi svih država postoje međunarodni carinski standardi kojima je obezbeđena saradnja radi suzbijanja krijumčarenja droge, lica i druge robe. Postoje ti tzv. opšti propisi. Oni važe čak između država koje su u neprijateljstvu. Ali, ovde EU želi da nametne tu saradnju, kao da se ništa nije desilo.

Posledica toga što se desilo jeste da manje od 3% Srba sada živi na teritoriji te njihove nezavisne države Hrvatske, da je samo u toku 1991. i u prvoj polovini 1992. godine oko 500.000 Srba sa teritorije Republike Hrvatske moralo da spašava život bekstvom u Srbiju. Samo da vas podsetim, bežali su ljudi iz Rijeke, Pule, Zagreba i drugih mesta, gde nije bilo ni teoretski moguće da se dese oružani sukobi ili da se pojavi neko nezadovoljstvo Srba. Oni su proterani samo zato što su Srbi, zato što ne mogu da ih uklope u one trećine koje je još Starčević zacrtao kao ideologiju hrvatske države.

Čudi me zašto Vojislav Koštunica nije potpisao ovaj sporazum kao predsednik Vlade sa predsednikom Vlade Ivom Sanaderom, nego je podmetnuo, po potpisu rekao bih da je to verovatno direktor Uprave carina Republike Srbije D. Jeremić i verovatno je i sa suprotne strane bio neko ko vodi njihovu carinu.

Koji je naš interes da, pored opštih propisa kojima se sprečava krijumčarenje i carinski prekršaji, zaključujemo dodatni sporazum kojim bismo još nešto više od toga propisali i dogovorili? Da li nam je interes da sprečimo da se drogiraju one naše babe i dede u Kninu i okolini? Oni se ne drogiraju. Da li nam je cilj da sprečimo narko-mafiju odavde da može slobodno da radi? Nju ova vlast nije sprečila, kao što je nije sprečila ni ona prethodna. Zna se gde su centri narko-mafije: Veliki Trnovac, cela teritorija Kosova i Metohije, Novi Pazar, Beograd, Novi Sad.

Ako ste pokazali efikasnost prema ovim sudijama, a dve godine vas pozivamo da to uradite, dobro je što ste se setili napokon da uradite, pitanje droge možete da rešite za dva dana.

Podsetiću vas da je 2001. godine SRJ potpisala jedan sporazum i pristupila procesu dogovaranja da se formira zajednička evidencija carinskog prometa na teritoriji Balkana, ne zbog toga da bi se sprečio promet narkotika, već da onaj koji je zainteresovan za promet narkotika ima uvid u celinu tog procesa koji se ovde dešava.

Ovaj sporazum treba da omogući navodno Hrvatskoj da se bori protiv Rojsa i onih drugih. To nije tačno. Preko teritorije Crne Gore droga i sve drugo prolazi vrlo slobodno.

Samo da vas podsetim, na početku rasprave o ovoj tački dnevnog reda rečeno je da je ovakav sporazum zaključila Republika Crna Gora sa Hrvatskom. Zašto odvojeno? Zašto nije isti tekst? Da vas podsetim, prva tačka današnje rasprave bio je sličan sporazum sa Republikom Iran. Tamo su i predstavnici Srbije i predstavnici Crne Gore stavili svoje potpise na sporazum sa državom Iran, znači tri potpisa je bilo. Kada je u pitanju Hrvatska, imamo dva posebna sporazuma, sa dva različita potpisa. Tu se manifestuje nejedinstvo i želja svih da se rasturi državna zajednica.

Mi smatramo da ovo nije akt dobrosusedstva. Naravno, ne plediram da se otvaraju neka druga pitanja, ali moram da vas podsetim na "Bljesak" i "Oluju", čitajte brionske transkripte, čitajte drugu dokumentaciju, sve je to danas dostupno i videćete da je Hrvatska Franje Tuđmana, nezavisna država Hrvatska, izvršila invaziju na UN. Garant bezbednosti, mira, sigurnosti, života i zdravlja ljudi u Republici Srpskoj Krajini bile su Ujedinjene nacije i Republika Srbija. Ujedinjene nacije su dozvolile da se teritorija pod njihovom kontrolom napadne i razori. Srbija je morala da ćuti. Desio se onaj drugi, još veći egzodus.

Znamo da trpite pritiske, ali smatramo da vam dostojanstvo ovog naroda nalaže da vodite malo računa i o narodu. Kontrolišite taj promet, sprečavajte ga opštim propisima i prema međunarodnim standardima kojima se sprečava nelegalni promet narkotika, ali nemojte da zaključujete ovakve sporazume kojima manifestujete dobrosusedstvo, jer na ovaj način vi kažete da ste sve zaboravili: zaboravili ste 1991. godinu, zaboravili ste "Bljesak" i "Oluju", zaboravili ste 500.000 sudbina ljudi koji se nalaze u Srbiji i širom sveta.

Zaboravili ste još jednu vrlo važnu stvar: svaki Srbin, izbeglica, ukoliko je rođen ili je imao prebivalište na teritoriji Republike Srpske Krajine po dobro oprobanom i ubrzanom postupku može da dobije iseljeničku vizu i da ide bilo gde, samo da se ne vrati, kako bi rimokatolička crkva i Vatikan očistili prostor za širenje svog uticaja, a Srbi su faktor koji ne sme da postoji u ovoj nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Vodite računa, ovakvi akti manifestacije dobrosusedstva nisu poželjni, jer mnoga pitanja su i dalje otvorena i ma koliko se Hag zalagao da spreči reviziju, on ne može da spreči istinu, a istina je samo na našoj strani.

Hvala, gospodine Krasiću, zadovoljstvo je slušati vas.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Osam poslanika vladajuće garniture trenutno sedi u sali, uvažena gospođo Pop-Lazić, uvaženi poslanici SRS, građani Srbije, u situaciji kada jedan sramni dokument Narodna skupština Republike Srbije ima ispred sebe.

Kada bi neko pravio analizu pojedinačnih izlaganja na raznoraznim mestima, pa i sa skupštinske govornice, poslanika koji su ne kao da je požar, nego kao da su ih napale ustaše jurnuli na ova vrata, a oni ostavili i narod i teritoriju, a ne da se brane...

Jer verujem da oni ne bi bili u stanju i kada bi morali da pruže pomoć onim jadnim starcima i onim Srbima koji su ostali da žive na svojim vekovnim ognjištima pod rukovodstvom i torturom i patronatom ustaške hrvatske vlasti, ne bi se bilo ko od njih obazirao.

To pričam zbog toga što je neverovatno da ćete vi da glasate za ovaj dokument, najviše iz onih razloga koje je iznela Vjerica Radeta u svom prvom izlaganju o amandmanu na član 1, zato što joj je možda bilo teško da kaže, baš kao i gospodinu Kutiću, i svim onim ljudima, i gospodinu Buhi koji je predsednik Vlade RSK u prognanstvu, odnosno izbeglištvu, da su to ljudi koji ne samo što su im dedovi i pradedovi sa tih prostora preživeli, ali na svu sreću preživeli, što milioni Srba nisu i stotine hiljada u poslednjem genocidu ustaške hrvatske vlasti.

Samo da ste danas otvorili novine, vi koji sedite ovde ili oni koji će da se vrate popodne ili već kada, da glasaju, i da ste pročitali da se nastavlja nešto što već nad Srbima traje i nad SPC i što je počelo još tridesetih godina, a to je unijaćenje i pokatoličenje srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini, odnosno da to sve radi ustaška hrvatska vlast pod patronatom svoje crkve i da je najodgovorniji za genocid nad Srbima, a na čemu se temelji, i temeljiće se jednog dana kada otpočne proces predsedniku naše stranke prof. dr Vojislavu Šešelju, njegova celokupna odbrana protiv te nebulozne optužnice i tih tačaka koje mu se stavljaju na teret.

I da je zapravo, kako je i on to rekao u svojoj knjizi, "taj đavolji šegrt, zločinački rimski papa Jovan Pavle Drugi" uzročnik stradanja srpskog naroda i da su ustaše, okupljene levo, desno, u centru, nema nikakve razlike, u svim političkim strankama i frakcijama, kako god hoćete, oduvek bile i danas jesu jednoglasni u jednome – da Srbima nema opstanka na njihovim ognjištima i da oni ne dozvoljavaju da Srbi žive u svojim kućama, na svojoj teritoriji, u Republici Srpskoj Krajini.

Kada je prošle godine SRS podnela rezoluciju, odnosno memorandum o RSK i kada ste to dobili u vidu poslaničkog materijala, ne verujem da ste vi to uopšte čitali, vi poslanici iz vladajućih struktura. Jer, da jeste i da ste videli sve ono, a to su samo delovi strahota kroz koje je, i kroz ustaški genocid, prošao srpski narod u najnovijem genocidu od 1991. godine, koji je trajao sve do onih akcija ustaških hrvatskih vlasti "Bljesak" i "Oluja", i da znate nešto iz istorije srpskog naroda i onoga što nam se desilo za vreme Drugog svetskog rata i da je dan-danas Jasenovac najveći srpski grad pod zemljom, vi biste onda tražili od vaših šefova poslaničkih grupa, tražili biste od predsednika Skupštine i glasali biste tog dana kada je to bilo na dnevnom redu, da se ta rezolucija nađe.

Ali vi ne razmišljate uopšte o tome. Vama su važni vaši svakodnevni i sitni partijski interesi i ono što vam stigne kao nalog, što reče gospodin Krasić, od EU za dobrokomšijske, tako bih se izrazila, odnose, jer ne mogu to "dobrosusedski" ni da izgovorim. Kao što, gospođo Pop-Lazić, verujem kao i vi, kao i svi poslanici SRS, ne razumete kakav je ovo dokument. Ako se ovde kaže da je sačinjen u dva primerka i u istovetnom tekstu, u to prosto ne mogu da poverujem i ne znam kako se ovako nešto našlo pred poslanicima Narodne skupštine.

Ne razumem kada je to bilo "sastavljeno u Zagrebu, dana 15. prosinca, u dva izvornika, svaki na srpskom", zamislite, "i hrvatskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako vjerodostojna". Ne razumem kada je to bio 15. prosinac, ne razumem stvarno šta je izvornik, ne razumem sve ovo ovde što piše po ovim tačkama. Ne razumem kako ste mogli uopšte da prihvatite da je to napisano na hrvatskom jeziku, kada taj jezik ne postoji. Ustaše nikada nisu imale svoj jezik, one su ga otele od Srba.

A da ste nešto čitali, a mogli ste, bar vam to nije bilo skupo, a kapitalno je delo u našoj novijoj literaturi, da ste čitali "Ideologiju srpskog nacionalizma" prof. dr Vojislava Šešelja, mogli ste da vidite da je on, na osnovu emigrantskih opusa Laze M. Kostića i saznanja do kojih je došao iz raznoraznih drugih izvora, lepo dokazao i pokazao da ustaše nikada nisu imale svoj jezik.

Kako onda možete da izgovarate takve reči i da prihvatate da jedan dokument bude u pravnom prometu Republike Srbije, a da je napravljena na jeziku koji ne postoji i nije nikada dokazano da takav jezik postoji?

S druge strane, ne obazirući se na pojedine tačke, od jedne, do druge, do treće, moram da vam kažem da vi ovaj ugovor prihvatate, i da ćete biti spremni da glasate za njega, u situaciji kada se istorija ponavlja, kada se koliko juče zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović obratio javnosti, celoj svetskoj javnosti, a pre svega nama vernicima SPC, optuživši hrvatsku ustašku vlast za pokrštavanje više od 30.000 Srba.

On je u pismu Svetom arhijerejskom sinodu SPC naveo da je u nekoliko parohija arhijerejskog bjelovarskog namesništva pokršteno više desetina pravoslavnih Srba i da taj proces neprestano traje.

To je ono na šta vas mi upozoravamo i na šta vas je toliko godina unazad upozoravao i dr Vojislav Šešelj i što će on da dokazuje onog dana kada mu u antisrpskom Haškom tribunalu otpočne proces.

Predstavku o tome kakve sve zločine je činila rimokatolička crkva u ustaškoj hrvatskoj vlasti, uz pomoć njih, zapravo, na teritoriji gde su vekovima živeli Srbi, dostavio je tribunalu u Hagu, u obimu, koliko Vjerice, 1.800 strana.

Prikupio je preko 300, i tim za njegovu odbranu, knjiga koje su pisali razni autori, čak i Hrvati izvorno, o tome kakav je genocid vršen nad srpskim narodom, i da u svemu Jovan Pavle Drugi, rimski papa, ima i te kakvu ulogu i da ovaj Racinger, odnosno Benedikt, nastavlja njegovim putem i da se to isto danas dešava nad srpskim narodom, obratio se juče i mitropolit zagrebačko-ljubljanski.

Za mene je, kao nekoga ko je ne samo pasivni posmatrač, nego svedok mnogih dešavanja unazad 15 godina nad našim narodom u RSK i RS, neshvatljivo da vi ovako prilazite ovim stvarima.

Niste želeli da pokrenete osnovna pitanja, a to je položaj Srba i kada će da nam vrate RSK, koja je okupirana, kao što je Bore Kutić rekao, koja je bila i međunarodno pravno priznata i imala svoju zaokruženu teritoriju i izvršnu i zakonodavnu vlast.

Tamo su se birali poslanici u parlamentu RSK. Najviše je bilo srpskih radikala, a onda onih drugih iz srpskih stranaka.

Danas imamo situaciju da nam pojedini predstavnici, navodno, srpskog naroda ovde u Skupštini Srbije, poput onog nesrećnog Albijanića, kažu – šta fali njima tamo, oni imaju svog predstavnika u hrvatskom Saboru.

U ustaškom Saboru oni imaju Pupovca za predstavnika, koji ne sme da pisne ni Sanaderu, ni Mesiću i koji se isto tako i grli i ljubi sa njima kao što rade i Tadić, i Vuk Drašković i ostali izdajnici koji navodno štite interese našeg naroda.

O čemu mi onda pričamo? O kakvoj carinskoj saradnji?

Da bi zamenik ministra trgovine Srđan Srećković, koga su popularno mediji pre deset dana nazvali Hrvoje, jer se on zaista dobro snašao u tom ustaškom lobiju na našem tržištu ovde, zato su ljudi dali takav nadimak njemu i timu oko njega, da što više ušićari i da enormno zaradi na osnovu monopola koje pojedine ustaške firme imaju ovde koristeći sve naše potencijale i uništavajući srpsko tržište...

Ne valja vam taj posao, zato što ćete da se obrukate i što ćete jednim pritiskom na dugme da glasate za nešto što normalan narod – bez obzira na to da li je ikada bio u bilo kom mestu u RSK, da li otuda ima rođake, da li vodi poreklo, a da ne govorim o onima koji su u stotinama hiljada morali ovde u svojoj matici da nađu utočište i stotinama hiljada onih koji su svoje najmilije izgubili u jasenovačkom logoru i na drugim stratištima za vreme Drugog svetskog rata – ne može ovako nešto da prihvati.

Niko normalan ne može da prihvati postavljeno pitanje, kao sinoć u jednoj emisiji na jednoj televiziji, da je ne reklamiram – ko nam je bliži, Slovenci ili Hrvati. To je neverovatno šta se radi.

Da li vi mislite da mi imamo isprane mozgove i da ovaj jadni narod, koji danas nema hleba da jede i koji tako teško živi i kome nudite "Podravkine" supe i "vegetu" po samoposlugama, sve te njihove proizvode, ne zna šta smo mi preživeli, kakvu smo ekonomsku štetu imali zbog toga, a da ne govorim o izgubljenim žrtvama i o ljudskim glavama.

Što se niste zapitali kako je bilo Srbima i ne daj bože da se tako nešto desi, ali po ovom upozorenju i činjenici da su u selima Narta, Laminac, Bosiljevo, Marinkovac, Donji Šumeđ, Dejanovac, Batinica, Lipovčani, Dragičevac, Derez i Derežani Srbi pokršteni i da se pokrštavaju i dalje, kakva im sudbina sledi?

Hoćete vi njih da obradujete kada im dođu i zakucaju ustaše na vrata i kažu im – ili ćeš da prodaš veru za večeru ili ćeš da bude streljan ili na najgori mogući način izmasakriran.

O čemu vi pričate? Da li vi znate uopšte šta se dešavalo, mi ovde otvaramo bolna pitanja i rane samo zbog jednog sporazuma koji u suštini ne znači ništa, a znači vama, znači Srećkoviću da manipuliše, da može da trguje drogom, što reče koleginica Radeta, ne znam čime i da se neko dobro udomi ovde na našem tržištu, a kod njih apsolutno nijedan proizvod iz Srbije ne ide.

Napravite tu ekonomsku analizu, kada vas se već tiče sporazum o carini, šta ste vi Hrvatima izvezli za protekli dve godine dok ste na vlasti.

Moram da vam kažem frapantan podatak da ste u prvom mesecu ove godine najviše robe široke potrošnje, a zna se šta je roba široke potrošnje, to su osnovne životne namirnice, uvezli iz Slovenije, iz Hrvatske.

Uz sva ova stradanja ljudi, uz nemogućnost da povrate svoju imovinu, i oni koji su članove porodice koleginice Radete, gospodina Bore Kutića, gospodina Buhe, i ko zna koliko još stotina hiljada ili miliona Srba, treba da vas bude sramota onog dana kada glasate za ovo.

Jer, ako već ne znate, mnogi od vas, da naučite koja je zapadna linija srpskih granica i da je to Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, i da pogrešno premeštate gradove, jer ne znate na mapi gde se to nalazi, evo da vam kažem da su čak iza Karlobaga Srpske Moravice, dakle i dalje od te linije, i da su to mesta koja su obeležena srpskim manastirima, crkvama i grobovima.

Ako već to ne znate i ako ste zaboravili kako je srpski narod stradao pod ustaškom hrvatskom vlašću, onda nemojte bar da glasate za ovo, jer u suštini ništa nećete da doprinesete našoj ekonomiji, a obrukaćete se i sami i obrukaćete i svoje potomke.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dvoumio sam se da li da se javim za reč, ali jako je teško sedeti u sali i slušati optužbe na svoj račun da ste izdajnik, da ćete glasati zlo po srpski narod; neko se osmelio čak i da poslanike vladajuće većine okvalifikuje kao proustaške elemente.

Da li treba da nabrajam sada po imenu i prezimenu svoje pretke koji su prošli kroz golgotu Jasenovca ili da nabrajam svoju rodbinu koja je morala da beži preko Dunava i Drine da bi se spašavala, da bih dokazao da nisam proustaški element?

Nema apsolutno nikakve veze između onoga što se dešavalo u našoj skorijoj prošlosti i srpsko-hrvatskih odnosa, položaja srpskog naroda, srpske etničke zajednice u Hrvatskoj i sporazuma o sprečavanju krijumčarenja narkotika. Ovo je jedna tehnička stvar, ratifikacija ovog sporazuma je bitna najmanje zbog dve stvari.

Prvo, zato što preko Srbije ide jedna od pet glavnih tranzitnih ruta narkotika ka zapadnoj Evropi. Drugo, zato što su odnosi Srbije i Hrvatske tokom devedesetih godina imali jedan specijalni status. Možemo iz štampe da vidimo da su neki, dok su pozivali tuđu decu da ratuju, istovremeno trgovali sa Hrvatskom, i kada se govori o duvanu i o narkoticima.

Nadam se da će i ratifikacija ovog sporazuma doprineti otkrivanju svih detalja onoga što se radilo od 1992. do 1999. godine, ko je Srbiju, a ko Hrvatsku oštetio za koliko novca, ko je učestvovao u nelegalnoj trgovini, ko treba da odgovara pred domaćim, a ko pred nekim međunarodnim organima.

Nadam se da je to svima u interesu. Odnosi između Srbije i Hrvatske, odnosno srpskog i hrvatskog naroda jesu daleko od normalnih, daleko od idealnih, ali mi imamo dve varijante: ili da se potrudimo da našim političkim zalaganjem napravimo jedan okvir za dobrokomšijske ili dobrosusedske odnose, da živimo u miru jedni pored drugih, ili da ratujemo svakih deset godina do istrebljenja.

Ne znam šta je pametnije, ja bih ipak voleo da živimo u miru, da međusobno sarađujemo, da pokušamo da normalizujemo odnose između dve države i između dva naroda, da pokušamo našim političkim zalaganjem da ohrabrimo srpsko stanovništvo da se vraća u što je moguće većem broju, naravno, one ljudi koji žele da se vrate i da tamo imaju zagarantovana određena prava.

Ako poslanici, koji su ovde imali tirade o svemu o čemu su pričali, misle o Hrvatima i Hrvatskoj sve što misle, postoje dva načina da to politički kapitalizuju: ili predložite da prekinemo sve odnose sa Republikom Hrvatskom, i političke, i diplomatske, i ekonomske i privredne, pa ćemo o tome raspravljati ovde, ili recite da treba ponovo da ratujemo sa Hrvatima; treće ne postoji.