Dame i gospodo narodni poslanici, i moja osnovna primedba je bila da reč prijava treba zameniti rečju zahtev, i vi sami znate zašto, ali da ne upadnete u zamku da ste se vi ovim zakonom izborili protiv sekti. Zato što se postavlja osnovno pitanje šta je za vas sekta i da li je svaka sekta grupa ljudi koje treba proganjati.
Zato, kada kažete sekta, morate da mi kažete našta mislite. Da li su to, pošto smo izdvojili tradicionalne crkve, da li su svi ostali sekte? Ako nisu, zašto nisu izdvojeni? To je veoma opsežno i delikatno pitanje i hoću da vam kažem samo šta je pogubno za našu omladinu. Pogubno je svako delovanje izvan crkve, makar koliko ono bilo prihvatljivo za nekog drugo i to je onaj osnov na kome zasnivam neki otpor prema nekim rešenjima u ovom zakonu.
Vi tražite sada uz zahtev, ne uz prijavu, da osnivač organizacije podnese versko učenje koje će da izučava, da se on slaže sa SPC, sa Rimokatiličkom crkvom, sa Jevrejskom verskom zajednicom, sa Muslimanskom verskom zajednicom, on ne bi imao drugo učenje. Šta je tu osnovno? Svako od njih ko to osniva na sebe preuzima ulogu da on bolje poznaje Hristovo učenje ili neko drugo.
Kako nastaju ti ogranci koje crkva neće da prizna, kako su, vi ste imali ove pentekostalce ranije, kako nastaju oni? Tako što kažu da bolje poznaju učenje od onoga koje se sprovodi u pravoj crkvi. To je po meni već sekta. Nema krvi u obredima, nema žrtvovanja, nema satanizma, ima hrišćanstva po njihovom, a to je pogubno za decu. Znači, on će vama da dostavi versko učenje i ministar će da mu odobri registrovanje, a to je pogubno.
Znate, dete rođeno u SPC je kršteno, za njega je svako drugo delovanje pogubno, svako drugo, i zabranjeno je klasičnim crkvama da otimaju vernike, a nekmoli ovima koje niko ne priznaje. Zbog toga, lako je u novonaseljenim zemljama, ni tradicije, ni istorije, ni osnovne vere, nego svako, tamo imate crkvu od pesme do pesme, svaka pesma nova crkva. Zbog toga obazrivo i pažljivo sa svim ovim.
Zato sam bio protiv toga da on prijavom, gde ispuni sve uslove koje tražite od njega, počinje da se bavi pripovedanjem vere i zahtevom. Ovde bih išao mnogo dalje i mnogo ozbiljnije. On vama kaže učiću, evo videli ste novo prekrajanje Judine uloge u hrišćanstvu, i on sada vama kaže, učiću da Juda nije za srebrnjake prodao Hrista i vi ćete to da mu dozvolite.
Odakle vam pravo da ne dozvolite, kako kada ima 5.000 i nešto potpisa. Vi ne kažete koje versko učenje, jer da hoćete da priznate samo dogmu, što onda predviđate drugi način razmišljanja. Zar ne shvatate koliko sam i sam podeljen kada o tome pričam, a tek kako li je vama koji ćete odgovarati zato što donosite ovaj zakon.
Svako učenje, dakle, vi prihvatate svako u kome nema izrazitih oblika satanista ili drugog oblika, apsolutno zabranjeno u sprovođenju vere, ali odobravate drugačije tumačenje naše osnovne vere, a to je ono što nam uništava i omladinu i decu. To je drugačije tumačenje od SPC, od Muslimanske verske zajednice. I vi znate, u našoj crkvi postoje neki koji kažu da bolje tumače, molim vas, možda vi niste čuli, ali ima ljudi koji znaju, neću da pominjem imena da me neko ne bi prozivao po novinama. Veoma je ovo materija kojoj se oprezno pristupa, a ovaj član je najbitniji. Ne treba se hvaliti time da ćete sve da registrujete, a šta ćete da registrujete?

Još neko po istom amandmanu? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo Odbor za evropske integracije.
Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Pa čitav ovaj niz dilema je naknadno rešen, neke su otklonjene, a neke nisu.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Došli smo do člana 20. koji je, to moramo svi priznati, izazvao brojne kritike i primedbe, uključujući i one na koje se ponovo pozivam, a to su predstavnici međunarodne zajednice ili onih ustanova kojima mi težimo da se prilagodimo, barem kada je u pitanju evropsko zakonodavstvo, dakle Venecijanska komisija.
Citiram: "Venecijanska komisija smatra da je Nacrt zakona o verskim organizacijama previše strog kada je reč o registraciji verskih grupa'', ocenila je Simona Granata, šef Odseka za ustavna pitanja i saradnju u toj komisiji Saveta Evrope. ''Princip verske slobode, kao osnovne slobode zagarantovane u demokratskim društvima, odnosi se i na verske grupe, a u Nacrtu ovog zakona ta oblast se preterano reguliše."
Naročito je neodređena i komplikovana odredba stava 2. tačka 1) člana 20. Pa drugi citat predloga: "Kada su bile izrečene kritike Venecijanske komisije na ovo razmatranje, bio je i prednacrt koji je predviđao, između ostalog, potpise 1000 punoletnih građana, članova, sa matičnim brojem i adresom." Uz taj podatak je bilo potrebno dostavljati još desetak raznoraznih dokumenata kako bi se moglo pristupiti registraciji.
Prema predlogu, za osnivanje verske organizacije traže se kompletni podaci za 0,01% punoletnih državljana Srbije, prema poslednjem zvaničnom popisu.
Nije jasno na koji način će se odrediti taj broj. Ako se traže punoletni stanovnici, jednostavnije bi bilo određivanje prema poslednjem biračkom spisku.
Međutim, bilo šta da se uzme kao podatak, složićete se, to neće biti verodostojno zbog promena u broju i strukturi stanovništva i od poslednjeg popisa koji je bio 2002. Na taj način se prepušta odluka Ministarstvu vera, što vrlo lako može da dovede do voluntarizma, čime se država veoma meša u rad i registraciju verskih organizacija. Zbog iznetog, mi smatramo da je bolje brojem, a ne procentom odrediti broj osnivača nove verske organizacije.
Mi amandmanom predlažemo da se u članu 20. Predloga zakona stav 1. posle tačke 3) doda nova tačka 4) : "otisak službenog štambilja i pečata". To je nešto što dolazi u domen tehnologije. Mislim da to nije problem da prihvatite.
Međutim, vama je sporan ovaj drugi stav našeg amandmana, gde mi kažemo: "1) odluku o osnivanju verske organizacije sa imenima, prezimenima, brojevima identifikacionih dokumenata i potpisima najmanje 20 punoletnih državljana Republike Srbije koji imaju prebivalište u Republici Srbiji ili stranih državljana sa stalnim boravkom na teritoriji Republike Srbije".
Uslovi za registraciju, prema ovom rešenju Predloga zakona, ponavljam još jedanput, sporni su. Iz predloženog rešenja proizilazi da se o registraciji verskih zajednica, koje nikada nisu bile neregistrovane, da ne bude zabune, a za čiju bi registraciju u periodu do narednog popisa, ne znam kada će biti, poslednji je bio 2002, bilo potrebno podneti 60 ili 600 potpisa.
Praktično, ovim se zahteva od velikog broja lica da se izjasne o svojoj veroispovesti, što je, ponavljamo to ceo dan, protivno Ustavu i međunarodnim dokumentima na koje se najčešće pozivamo. Broj bi morao biti ustanovljen na takav način da obezbedi da se u poziciji deklarisanja svoje veroispovesti postave samo oni pripadnici verske zajednice koji bi to inače učinili.
To se, pre svega, odnosi na duhovnike određenih verskih zajednica i zbog toga broj lica potreban za registraciju ne bi trebalo da bude veći od ovoga koji mi predlažemo, a to je 20. Prema tome, ne treba ga procentualno određivati, jer takvo određenje može da stvori izvesne nedoumice.
Podsetio bih kolege narodne poslanike i ministra da mi, nažalost, imamo na snazi zakon koji je često ovde danas citiran zbog ogromnog broja, čini mi se preko 350 registrovanih političkih organizacija, po kome je dovoljno samo 100 potpisa punoletnih građana, dostavite određenu dokumentaciju, registrujete i upišete u registar ministarstva političku organizaciju.
Složićete se da političke partije i stranke koje učestvuju na izborima imaju mnogo veću odgovornost za vođenje države, a za njih nam je potrebno samo 100 potpisa po zakonu, a sada tražimo promile od ukupnog broja stanovnika kako bismo registrovali neke crkve koje nisu još registrovane. Dakle, govorim o nekim malim, ne govorim o tradicionalnim crkvama.
Takođe, rešenje koje je predloženo u zakonu preti da naruši i ravnopravnost novih verskih organizacija sa ostalim koje nemaju obavezu dostavljanja statusa, kanona i drugih autonomnih akata. Ovim se narušava princip autonomije koji je zagarantovan drugim verskim organizacijama.
Mislio sam da vam kažem ovo što smo i napisali. Sada je na vama da li možete kroz redakture ili kroz nešto da prihvatite ceo amandman ili makar jedan od njegovih delova, jer ima tri dela. Toliko, da vas više ne bih gnjavio i zamarao. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala vam, gospodine Omeroviću. Kao što ste čuli, povodom istog člana još jedno sasvim suprotno mišljenje, što je dokaz da i u ovoj diskusiji važi pravilo "svega u božijoj bašti".
Izvolite, gospodin Krasić, pa gospodin Ilić, po istom amandmanu.

Naravno, ne mogu da podržim ovo sa 20 građana. Nešto slično je uradio Građanski savez Srbije. On je imao ministra inostranih poslova, predsednika Narodne skupštine, Dragora Hibera, Radmilu Hrustanović. Kao što vidite, sa manje od 20 oni su bili jaka verska sekta.
Naravno da nećemo da podržimo ovaj amandman, jer ovo je stvarno besmisleno i u ovom konceptu zakona. Moram da skrenem pažnju predlagaču, stičem utisak da vi smatrate da su Stanko i Predrag Ristić pripadnici neke verske sekte. To su oni koje ste sinoć uhapsili, kao pomagače, koji skrivaju Ratka Mladića. Objavljeno je da ste vi – vlast, uhapsili.
Vi ste vlast, a još uvek ne hapse poslanici, nego policija, a policija je deo izvršne vlasti. Vi ste uhapsili Stanka i Predraga Ristića. Oni nisu verska sekta, čak ni po amndmanu gospodina Meha Omerovića. Oni nisu verska sekta, jer su samo dvojica. Ne znam zašto ste njih uhapsili, šta su vam oni jadnici krivi? Tražite Ratka Mladića i hapsite po Srbiji gde stignete. Ipak preterujete.
Naravno, ovaj njihov amandman ima drugi problem - oko pečata. Prvo se nešto konstituiše, pa tek onda stekne pravo da ima pečat. Po ovom amandmanu, oni prvo naprave pečat pa se registruju. To postoji samo u opštini Surčin, koju je sačuvao Zoran Lončar. Došli banditi, napravili neku novu vlast, on prihvatio falsifikovani pečat.
Zoran Lončar je član DSS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. On zna da je falsifikovani pečat i on je prihvatio falsifikovani pečat. Nije to samo kada je u pitanju Surčin, nego i nešto drugo.
Naravno, koristim ovo da objasnim besmislice oko pečata i oko broja ljudi, ne ulazeći u drugu stranu ovog amandmana, jer je on potpuno za nas neprihvatljiv, s obzirom da smo mi podneli amandman kojim tražimo brisanje ovog člana, jer na ovaj način ne možete da rešite ovu stvar.
Koncept zakona je pogrešan. Vi ste sa ove govornice više puta istakli da predstavnici SRS ne treba da se plaše da će ovaj zakon da bude zloupotrebljen, da se neke nazovicrkve i nazoviverske organizacije ili sekte registruju kako bi javno delovanje. To ste rekli više puta. Nama je bio cilj ove rasprave, između ostalog, da vi to ponovite i obavestite građane Republike Srbije.
Tvrdim vam, znajući kakav je karakter vaše vlasti, kako funkcionišete, na poziv ambasadora nekoliko zapadnoevropskih država, vi ćete u registar upisati i kao crkve i kao verske organizacije čak i te asocijacije, jer su ambasadori tih stranih država vernici tih sekti i tih verskih organizacija. Neću da vam kažem sada imena, ali ćete saznati vrlo brzo pošto stupi na snagu ovaj zakon. Onda ću da vas prozovem i da vas podsetim na sve ovo što ste danas pričali.
Danas ste rekli da je potrebna registracija, potrebno je regulisati verske organizacije, da bi se imao uvid u celinu, nalazili ste različite razloge. Kažem vam, vi nećete sprečiti, nego ćete morati da ih registrujete i na taj način da legalizujete njihovu delatnost. Da vam objasnim, i u nekim grupacijama ovde koje se javljaju kao udruženje investitora iz inostranstva, ambasadori pojedinih država u Srbiji i Crnoj Gori su pripadnici nekih sekti, a vi ćete morati da registrujete te sekte ovde, jer ste uslovljeni studijama, ovim stvarima, onim stvarima.
Neće se ništa razlikovati od onog zakona iz 77. koji ste kritikovali. Završio sam moj posao za danas, jer je sve izašlo na čistinu, pa ćemo videti kom opanci kom obojci. Samo da vas podsetim ponovo. Sa ove govornice smo vam pričali o Zakonu o hipoteci. Sinoć na televiziji je bila žestoka reportaža vaše televizije da se taj zakon ne primenjuje, a Parivodić se ovde kleo kako će moći hipoteka na bazi građevinske dozvole, nijedna banka neće da čuje za to.
Da vam ne citiram ostale propise koje ste ovde na neki način doneli, a u praksi se to iskrivilo i uopšte nije zaživelo. Slično, identično desiće se i sa ovim propisom. Nećete postići to što se ovde deklarativno zalažete, već će to prerasti u svoju suprotnost, a trpećete velike pritiske, pa ćete potpisivati sve i svašta.

Sledeći po amandmanu Borko Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo kratko bih rekao zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman na član 20. zakona.
Po postojećim rešenjima za registraciju udruženja građana, recimo za registraciju udruženja ribolovaca potrebno je 10 potpisa, uz predviđenu dokumentaciju koja ide uz to, a SDP i Bogoljub Karić ovim amandmanom smatraju da u Srbiji treba registrovati versku organizaciju sa 20 potpisa.
Smatram da je rešenje iz Predloga zakona od 0,001 posto punoletnih državljana odlično. To predviđa oko 6,5 hiljada sakupljenih potpisa, prema sadašnjem stanju u Republici Srbiji, a ovim amandmanom bi otprilike verovatno verske organizacije u Srbiji nicale kao pečurke posle kiše, a jedna od namera zakonodavca jeste da se tačno zna koliko ima verskih organizacija u Srbiji, koje im je versko učenje i da se one registruju na državnom nivou, kako bi država mogla sa njima da gradi partnerski odnos.
S druge strane, opet moram da se osvrnem na jednu od izrečenih teza sa ove govornice, a to je da se time što bismo nekoga pitali, kada bi učestvovao u prijavljivanju određene verske organizacije, narušili njegovu slobodu da ne mora da iskaže svoju veroispovest. Kakve veze ima u narušavanju slobode da li ćete narušiti slobodu za 20 ljudi ili za 6,5 hiljada ljudi. Nikakve veze nema. Ako narušavate slobodu pojedincu, bilo to 20 ili 6,5 hiljada. Tako da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer narušava ciljeve ovog zakona.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 21. i član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Meho Omerović.

Član 21. glasi: "U registar se ne može upisati verska organizacija čiji naziv sadrži naziv ili deo naziva koji izražava identitet crkve, verske zajednice ili verske organizacije koja je već upisana u registar ili koja je ranije podnela prijavu za upis".
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Pratite šta se dešava na Zakonodavnom odboru.)
Ne mogu da postizavam koliko vi odbora u pola sata zakazujete.
Dakle, ova formulacija je neprecizna. Mi predlažemo veoma jasno samo jednu jedinu rečenicu koja će glasiti: "U registar se ne može upisati više verskih organizacija sa istim nazivom". Veoma prosto i svima razumljivo, čak i onima koji ne donose zakone. Obrazloženje čini mi se da takođe ne zahteva neku posebnu pažnju, zadržaću vam možda nepuni minut.
Usled specifičnosti verskog organizovanja česta je pojava da različite verske organizacije imaju slična imena. S obzirom da u ovoj oblasti ne postoje opasnosti kakve postoje na primer u nečemu što kolege pravnici bolje razumeju, kao što su privredni subjekti ili pravo privrednih subjekata, gde je sličnost u nazivu privrednih subjekata može izazvati nepoželjne posledice, dovoljno je zabraniti samo registraciju imena koje je već upisano u registar. Mislim da je naš amandman veoma prost, pojednostavljuje ovu stvar i zaista ne vidim razlog zašto ne možete da ga prihvatite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo Odbor za evropske integracije.
Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naslov iznad člana 22. i na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Milovan Radovanović. Izvolite.