Dakle, zaista većina stvari koje je prethodnik izneo stoji, naročito argumentacija koja je ovde izneta u pogledu razloga koji stoje za brisanje člana 17. na način na koji je to predlagač amandmana izneo.
Međutim, naravno ne mogu da sudim o tome da li je pentekostna crkva takva kao što ste vi rekli, Adventistička itd, prosto zbog toga što se time na taj način nisam bavio. Samo da podsetim jednu stvar da, kada je reč o takvim crkvama koje su kod nas bile prijavljene i znači slažem se u svemu onome što ste govorili o tome da nije bilo registra, da je bio sistem prijave itd, pa da je praktično nešto što liči na udruženje građana moglo da se predstavi kao verska zajednica, bez obzira čak kolika je ta zajednica i sigurno da je to u ono vreme komunizma služilo za relativizaciju razgovora o slobodi veroispovesti, jer je to tako verovatno tada jednostranačkom komunističkom režimu odgovaralo.
Naravno, s te strane to stoji, međutim, hoću prosto da vas pitam, imamo li mi u vidu da ti ljudi o kojima mi govorimo su oni pre svega državljani naši državljani, naši građani, koji imaju pravo na neko svoje opredeljenje. Zašto to govorim?
Prosto zbog toga što mi ovim zakonom, to je upravo jedan od argumenata bio i protiv zakona, to uvažavam, da se ovim zakonom u smislu registracije kao nove kategorije, novog pojma, pravi izvesni diskontinuitet u tom formalnom smislu. To znači da verske zajednice i crkve moraju ipak biti registrovane u smislu člana 22. ovog zakona.
A onda ću sad reći ono što se nije maločas čulo ili se nije znalo, pa ćemo sada razjasniti. Ne podnosi se amandman, znači on se više fizički, formalno ne odnosi na onaj član zakona kako je pročitan, jer je taj član zakona u Predlogu izmenjen od strane odbora, što je prihvatio i Zakonodavni odbor, pa on glasi zapravo sad ovako: Konfesionalne zajednice su sve one crkve i verske organizacije, čiji pravni status je bio regulisan prijavom, u skladu sa Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica ("Službeni list FNRJ" ) i Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica ("Službeni glasnik " taj i taj).
Šta se ovde kaže? Ovde se u stvari definiše pojam konfesionalne zajednice bez enumeracije. Pa vi kažete, čini mi se, da je gore, pa izgleda kao da je veći broj. S te strane biste bili u pravu, ali poenta je u sledećem, da se članom 22, kao što i član 11. govori o tome, utvrđuje ponovna registracija. To je bio još jedan od argumenata protiv, ali mi tvrdimo da je to u redu.
Znači, ponovna registracija, to praktično znači izbegavanjem enumeracije, nabrajanja kod konfesionalnih zajednica kako je sad navedeno, sve one koje žele ne prijavu nego registraciju, moraju doći pod udar, i nažalost ponovo moram da ponavljam, onih odredbi ovog zakona koje obezbeđuju, odnosno štite određene vrednosti društva ili određena prava u skladu sa Ustavom, koja su striktno navedena u članu 2. i 3, život, zdravlje, lični i porodični integritet, termine kao što su javna bezbednost, moral, dakle nešto što je vezano za javni i društveni poredak. Onaj korpus prava koji je štićen Ustavom pre svega i međunarodnim dokumentima, odnosno međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala naša država.
Prema tome, ne sporeći nijednog trenutka sve što ste naveli i verujući da je to sigurno pošto ste se time bavili tačno, vezano za neke organizacije, a možda i nije tačno, nemojte se ljutiti, u to neću da ulazim. Samo dajem jednu ogradu. Radi se o našim državljanima, našim građanima.
Kada govorimo o stranim organizacijama ili onima koji deluju van granica naše države, moguće je da su se pojavile razne priče ili čak dokazi o nekom delovanju, mi govorimo to sa aspekta onoga što je pojavni oblik kod nas, i gledamo to i možemo posmatrati samo sa aspekta ugrožavanja prava i slobode drugih i ovih vrednosti o kojima sam govorio.
Ako toga nema, pošto smo mi sekularna država, nismo teokratija, dakle mi vodimo računa samo o tom aspektu.
E sad, naravno, možemo poći od pretpostavke da recimo nemamo poverenja u ministarstvo i u Vladu da će da napravi uredbu o sprovođenju ovog zakona kod registracije na takav način da će se ti strahovi učini opravdanim, pa će se nekom desiti da registruje sataniste.
Ali, da li je to moguće? To jednostavno nije moguće. Zašto nije moguće? Jer kada se državni organ drži pravila koja su utvrđena zakonom, takvu vrstu organizacije ne može registrovati. Ista vam je priča što sam vam danas dao primer sudije koji sudi u parničnom postupku, gde imate dve strane, svaka misli da ima neko pravo. Jedna od njih sigurno nije u pravu, a on sudi po zakonu.
Nije njemu zakonom propisano kako će konkretan spor da presudi, nego opštom normom. To znači da sudija tumači opštu normu, podvodi je pod pojedinačni slučaj i tako postoji pravni poredak.
Isti je slučaj kada je reč i o ovlašćenjima državnih organa datih na osnovu zakona da procenjuju, a ko će to drugi nego državni organ da radi, da li je neka organizacija ispunila uslov da bude registrovana u skladu sa ovim zakonom, a da se ne vređa Ustav, drugi zakoni, pravni sistem i društveni poredak, u najširem smislu reči shvaćeno?
Mislim da jedan deo diskusija koje stoje u obrazloženju amandmana prosto kada je reč o činjenicama koje su navedene apsolutno stoji, zabrinutost u jednom delu te priče svakako postoji i mi je potpuno delimo, ne postoji razlika kod nas u tom pogledu. U odnosu na kvalifikaciju pojedinih crkava i verskih zajednica to ne mogu da tvrdim, nisam izašao da bih to tvrdio ni da jeste ni da nije, ali pokušavam da objasnim zbog čega je predloženi tekst, ovakav kakav je, upravo dobar, pa da ova amandmanska intervencija u suštini u odnosu na predloženi tekst nema puno smisla.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Naravno da podržavam amandman gospodina Milovana Radovanovića, ali moram da obrazložim da poslanici, kada budu glasali o ovom amandmanu, imaju u vidu i sledeće, da se nalazimo na terenu koji je definisan kao autonomija u okviru pravnog položaja crkava i verskih zajednica, da postoji član 4. tog predloga zakona, to su tzv. Subjekti korporativne verske slobode, odnosno Subjekti verske slobode, kako su naknadno prihvatili da treba da glasi.
Pa je tu rečeno: Subjekti verske slobode u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice). Znači, pod nazivom crkve i verske zajednice nalaze se konfesionalne zajednice i druge verske organizacije.
Vi niste prihvatili naš amandman kojim smo tražili da se član 4. preformuliše u smislu tradicionalnih crkava i verskih zajednica. O tome mora da se vodi računa.
Dalje, prihvatili ste da li naš amandman, da li nešto drugo, nije bitno, i izbrisali član 10. Predloga zakona. U članu 10. je navedeno da postoji kontinuitet, odnosno priznaje se kontinuitet sa pravnim subjektivitetom od ranije. Zašto to pričam? Zato što ste taj član formalno-pravno izbrisali, ali posle člana 10. gotovo da je moglo da dođe novo poglavlje, gde nabrajate tradicionalne crkve i verske zajednice i kao rezultat svega toga, u okviru crkava i verskih zajednica, idu konfesionalne zajednice. Gospodin Radovanović traži da se izbriše ova odredba.
Vi ste prihvatili jednu formulaciju od ponuđene tri. Prihvatili ste formulaciju da ne navodite koje su to konfesionalne zajednice, iako u svom nazivu imaju naziv crkva, već ste se pozvali na propis iz 1953. i 1977. godine. Pri tom delite mišljenje sa gospodinom Radovanovićem da postoje neke zajednice koje su formalno-pravno samo prijavljene, nigde nije registrovano.
Malopre ste gospodina Radovanovića napadali što nije gasio verske sekte, pa ste odmah rekli – da, niste ni vodili registar nego neko drugi. Sada vidimo da niko nije vodio registar. Bila je neka najobičnija prijava. Ovo podsećam i zbog našeg amandmana na član 8, gde smo pričali o verskim službenicima, sveštenicima i onima koji se bave bogosluženjem. Takođe ste i to pokušali da omalovažite, ali vidite i sami da upadate u zamku, jer meni je i cilj da vas uvedem u zamku da bih javnost Srbije ubedio u to da je ovo papir sa kojim samo želite da mašete.
Sada ćemo doći na poglavlje Registar, gde opet imate pogrešan koncept. Moram da vam kažem, kada se nalazimo na terenu ljudskih prava onda, prema nekim stavovima Evropskog suda za ljudska prava i prema međunarodnim dokumentima koji važe u Evropi o ljudskim pravima, ukoliko ima potrebe da se nešto evidentira onda se podnose prijave, a ne podnose se zahtevi, jer se prijavom samo država obaveštava i od nje ne traži ljudsko pravo, jer ljudsko pravo izvire iz same činjenice da je neko čovek, da je slobodan čovek, da mu Ustav garantuje minimum sloboda i prava. To je problem koncepcije, tu se apsolutno ne slažemo.
Vi niste prihvatili koncepciju koja izvire iz Ustava, hteli ste da idete dalje, upustili ste se u nešto što je zabranjeno, da delite na prvu, drugu, treću ligu crkve i verske zajednice, i sada trpite kritiku sa naše strane, koja je principijelna u skladu sa Ustavom i trpite kritiku nekih koja nije principijelna, ali koja se zasniva na jednom utopijskom pogledu na prava satanista i ovih drugih.
Kada se sve ovo uzme u obzir, a pogotovo član 10, iz koga po logici stvari slede članovi od 11. do 17, koje ponavljate u kasnijim članovima kod registra i kod registracije, bilo bi mnogo bolje da usvojite naš amandman da se član 17. briše.
Tim pre što, ukoliko ostanu na snazi odredbe o registraciji, to pravo dobijate, koje mislite da ste konstituisali amandmanom Odbora za evropske integracije.
Znači, ukoliko stvarno delite to mišljenje, a nisam čuo da se osporava amandman gospodina Radovanovića, onda je mnogo bolje da prihvatite taj amandman, a da u odredbama o registraciji zadržite ono što ste hteli izmenom člana 17.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo Odbor za evropske integracije.
Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naziv poglavlja 2. iznad člana 18. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Vrlo prosto i jednostavno, nije teško da se shvati, pod arapskim 2. vi ste dali novo poglavlje koje glasi - registracija. Kreće se sa članom 18. i završava sa članom 27. koji ima naslov za taj član - Nadzor.

Šta je poenta? Poenta svih odredbi od člana 18. do člana 27. je u stvari način evidentiranja. Vi ste to dali kombinovanom metodom, da se podrazumeva da ste regulisali postupak registracije, postupak evidentiranja i, bukvalno rečeno, ovde prikazujete da to što nazivate korporativne verske slobode, prvi put čujem za taj termin, možda ste brisali tekst, ali taj mentalitet, ta suština i način razmišljanja je ostao.

To je vama smešno, ali meni žalosno, jer pokazujete da je crkva politička stranka i da je crkva sindikalna organizacija, i vi ste za njih propisali gotovo identičan postupak kao kada se registruje sindikat. Sindikat se registruje kod Lalovića, političke stranke kod ovog Stojkovića, ili kog ovog za državnu upravu, nije ni bitno, a u toku je i neko razmišljanje o promeni Ustava, te je jedna od tih varijanti da se to dešava u nekom od ovih sudova, najviših sudova u našoj zemlji.

Mnogo je preciznije, bolje i ispravnije, sa gledišta materije koju bi trebalo da reši ovaj zakon, da ovo poglavlje ima naziv - Registar, pa u okviru toga da propišete šta se upisuje u registar koji se vodi kod nadležnog državnog organa.

Vi, nažalost, ne želite to, pošto očigledno imate nameru da prihvatite, kako sam čuo u uvodnom izlaganju, vrlo afirmativan stav predstavnika Vlade u pogledu nekih verskih organizacija, koje nisu crkve ni tradicionalne verske zajednice, čak je bilo toliko afirmativno da neki njihov fakultet ovde dobro radi, kasnije sam čuo od Milovana Radovanovića da ti koji pripadaju toj grupaciji u nekim državama su proterani zbog subverzivnog delovanja. Ali, to je vaš politički stav.

Malopre, tokom ove rasprave, pojavio se problem, pa šta, nešto je urađeno 53. i 77, pa je neko prijavljen, a nije vođen registar, samo je data prijava. Oni su se otvarali prema svetu, da znate. Možda ne 1953. toliko, ali 1977. godine su se otvarale prema svetu. Deset godina pre toga vi sami znate da je Krunoslav Draganović došao u Srbiju, naša Udba ga kidnapovala tamo negde kod Trsta, prebacila ga ovde i onda je sve rekao šta je radila Rimokatolička crkva protiv SFRJ. Naravno, on nije otišao u zatvor, tu je doživeo, tu je i sahranjen, ali se sve saznalo.

Moram da vam kažem da ove ekumenističke strele koje šaljete, to vam je promašaj, kao što vam je promašaj i ova evropska integracija. Vi biste sve uradili radi tih evropskih integracija. Isto je 1977. godine rađeno. Isto je prihvaćeno da svaka šuša može da se registruje i verski deluje, dovoljno je samo da podnese prijavu, tada je ostalo tih 500 prijava, to je državna bezbednost posmatrala sa strane, neki put im je odgovaralo, a neki put nije, koristili ih, imali ih u šaci za neke stvari i ko zna šta se sa njima radilo.

Vi sada želite tu da uvedete neki red opet na pogrešan način. Vi se na drugi način otvarate prema EU. Moram da vam kažem, to što je Amerika izvršila pritisak prema Nemačkoj zato što ne priznaje neku versku sektu, budite sigurni ako Amerika bude vršila pritisak prema vama, vi ćete da je registrujete. Moraćete da registrujete. Zašto?

Vi sledite tu politiku, kao oni 1977. što su dozvolili, dođi i podnesi prijavu, rešeno. U tom kontekstu je ovaj što je predsednik Privredne komore grada Beograda, on je prodao svoju kuću u Zemunu i ceo plac nekoj crkvi, skupljaju se tamo neki.

Mislim da kada ste radili i razmišljali o konceptu ovog zakona, da ste morali da iskoristite nekog od vaših ljudi koji je blizak Ministarstvu pravde i koji je imao prilike da pročita neke odluke Evropskog suda za ljudska prava. Postoji 25 vrlo karakterističnih primera odluka Evropskog suda za ljudska prava, koje se tiču delovanja i registracije pojedinih crkava i nekih sekti. Na bazi toga mogli ste da shvatite u kom delu država i šta može da propiše, na šta je ovlašćena da reguliše.

A opet se vraćam na član 3. Predloga zakona, jer mislim da je trebalo to mnogo preciznije da razradite u ovom zakonu, gde postoji mogućnost da se ograniči sloboda veroispovesti kada je to u interesu države, demokratskog društva, da obratite pažnju na proporcionalnost, na dozvoljeni postupak, na prijave, registraciju i druge pojedinosti. Praksa postoji, nešto što može da se izvuče kao standard takođe postoji, ali je problem što to ne vidim u vašem Predlogu zakona.

 

Hvala, gospodine Krasiću, da li se još neko javlja za reč po istom amandmanu. (Arsenal vodi sa jedan nula, pa sam zaboravio da stavim naočare.)

Na naslov iznad člana 19. i član 19. amandman je podneo Odbor za evropske integracije koji predlaže da se brišu.

Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se član 19. briše.

To je na član 19. koji ste povukli. Hvala.

Konstatujem da je na samoj sednici Skupštine povučen amandman.

Na član 19. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.

Predstavnik predlagača i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Po zamisli i konceptu SRS, registracija verskih zajednica i organizacija ne bi trebalo da postoji u Predlogu zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Kolega narodni poslanik Vojislav Milajić, iz poslaničke grupe SRS, podneo je amandman kojim se u članu 19. crkve i verske zajednice, a taj bi član morao da se menja, gospodine ministre, morao bi da se menja, ali gospodin Milajić je podneo amandman na ovaj član Predloga zakona kojim se reči "od članova 11. do 17." zamenjuju rečima "iz člana 4."

Izvinite što vas prekidam, možda niste pratili, ceo taj član, malopre sam čitao, amandmanom je izbrisan, ceo član više ne postoji.

Predstavnik Vlade je prihvatio da se briše?

Da, da se naslov iznad člana 19. i član 19. brišu. Tako je.