ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.05.2006.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

16.05.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 23:45

OBRAĆANJA

Zoran Stojković

Prvo moram da kažem da je jedan od uslova da svedok govori istinu. To se podrazumeva za svedoka-saradnika. Drugo, reč je o izuzetku. Treće, izuzetku koji sam za sebe pitanje da li bi mogao da dovede do presude. Znači, u sklopu sa svim ostalim dokazima on treba da upotpuni sliku o izvršenom delu.
Kada se govori o oslobađanju od kazne, kod izuzetka izuzetak. Izuzetno retka situacija. Sad pitate zašto nema žalbe. Kažete da Ustav kaže da pravo na žalbu postoji. Postoji, ali ako se dogovore, kažu: dogovorili smo se kaznu ćemo smanjiti na toliko kad priznaješ. Koja žalba? Sud vodi računa da nešto nisu izigrali zakon. Tako je i ovde. U suštini se radi o dogovoru. Dogovore se tužilac i okrivljeni, pa ponude sudu. Ko onda da se žali? Nije oslobađajuća presuda, da bi eventualno mogao oštećeni kojem je dato pravo, nego osuđujuća, samo je oslobođen od kazne.
Vi imate identičnu situaciju, daću vam primere. Kažete: zašto da se oslobodi od kazne? Na primer, imate tešku saobraćajku, pa poginu deca vozača. Proglasite ga krivim, ali ga oslobodite od kazne i kažete da ga posledice teško pogađaju, ali je isto delo.
Znači, moramo da gledamo određene situacije koje su jasno predviđene. Jeste oglašen krivim, ali je to dogovor njegov i tužioca i sud ga prihvata. Zato i nema žalbe. Govorim kako može isto lice da izvrši krivično delo i da bude osuđeno, ali država je vagala, pa je rekla: kad su takve posledice koje ga teško pogađaju, može da se oslobodi od kazne.
To je zakonom regulisano, ne ovako kako vi mislite. Ako treba, možemo da sednemo i da prodiskutujemo, pa da vama objasnim da je to zakonodavac unapred predvideo, ceneći celishodnost takvog slučaja, ne pojedinačno. Pojedinačno sud, vodeći računa o onome što je zakonodavac već rekao.
Prema tome, tvrdim vam da je ovo sasvim u redu i ne vređa se pravo. Imate kao i u parnici, sud donosi presudu, ali stranke mogu i da se poravnaju, dogovore se. Kao i kada se donese uslovna osuda, pa stranka kaže da se odriče prava žalbe.
Zakonodavac i Ustav daje mogućnost da se uvek ili odreknemo prava žalbe ili da nema žalbe u određenim slučajevima. To je ovaj - dogovorili smo se da bude tako, i nema žalbe, to je ta priča. Prema tome, nema povrede prava okrivljenog koji se dogovara sa mnom da budem oslobođen od kazne. Nije to dogovorna ekonomija nego krivično pravo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Gospodine Jojiću, daću vam reč, ali vrlo dobro slušam šta govore govornici, na šta se odnosi i da li su ispunjeni poslovnički uslovi. To što se razlikuju koncepcije ni na jedan način ne znači da se pogrešno tumači, nego se potpuno drugačije tumači koncepcija, ne da se pogrešno tumači izlaganje konkretne ličnosti, u ovom slučaju vaše izlaganje o ovom amandmanu. Mislim da nije korektno da to tako tumačimo, ali ako vi insistirate, daću vam reč. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, da se razumemo, pokušaj da se nešto obrazloži na pogrešan način apsolutno nije prihvatljiv. Postavio sam pravno pitanje statusa svedoka-saradnika, i to u kom delu - da li se žalba može izjaviti po svim osnovama ili samo u odnosu na kaznu? To je suštinsko pitanje.
Drugo, da li ta presuda ne samo što može biti takva da se nekome kazna umanji za 50%, što je bio cinkaroš ili je bio lažan svedok, takva presuda može da bude i nezakonita, može da bude i pogrešna. Zašto protiv takve presude nije dozvoljena žalba? Onaj kome je Ustav dao pravo, a Ustav je dao pravo da se može izjaviti žalba protiv svake odluke svakog državnog organa.
Čujem nastojanje da se sporazumeo tužilac i optuženi.
Da li su svi sporazumi, prema našem i međunarodnom pravu, moralno dozvoljeni? Može li javni tužilac da se sporazume o svakom sporazumu? Ne može. To je protivustavno, to je nemoralno. Ne može nemoralan sporazum zaključiti tužilac i optuženi. To je zabranjeno, to ne može.
Sada se postavlja pitanje, ne može da izjavi žalbu u odnosu na kaznu, ali može li da izjavi žalbu iz drugih razloga koje zakon predviđa: da li je presuda zakonita i da li je presuda pogrešna, da li je zakon pravilno primenjen i da li je pogrešno primenjeno materijalno pravo? U tome se mi razlikujemo.
Mi srpski radikali ćemo na ovome insistirati do kraja. Vi možete ovaj zakon usvojiti, ali naići ćete na ozbiljnu prepreku pred građanima i pred stručnom javnošću, jer ovo neće moći lako da bude primenjivo. U tome su suštinski problemi i zbog toga mi istrajavamo, jer znamo koja je opasnost ovde.
Kaže se ovde: zaključiće on sporazum zato što je pomogao. Ljudi, ne može svaki sporazum da bude zaključen. Kada je u pitanju nemoralni sporazum, ne može ni zakonodavac takav propis da donese i da mu omogući, a drugo, on je protivustavan.
Dakle, sa ovim se ide na kršenje Ustava i Ustavne povelje, a sa druge strane na kršenje međunarodnih pozitivnih propisa koji regulišu slobode i prava građana. Taj svedok će nekome doći glave. To je problem u našoj praksi.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Gospodine Jojiću, bili ste potpuno u pravu, dodatno ste pojasnili termin koji je korišćen i od strane prethodnog govornika.
Izvolite, gospodine Stevoviću, te vam se izvinjavam što sam mislio da će biti govora o koncepciji.

Milan Stevović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem da je argumentovano traženje brisanja člana 164. Jedno obrazloženje smo čuli, ali tražimo i drugo obrazloženje i molim da se isto obrazloženje sasluša.
Naime, ako svedok-saradnik ne postupi u skladu sa odredbom člana 157. ovog zakonika, on gubi svojstvo saradnika.
Ovo je vrlo problematična odredba. Nema automatizma. Ako je javni tužilac ovlašćen da nekoga predloži za svedoka-saradnika i ako o tome odlučuje kvalifikovano veće, onda javni tužilac mora biti taj koji će predložiti sudu, i to sudećem veću, pretresnom veću, da ovome svedoku-saradniku oduzme svojstvo svedoka-saradnika.
Ovako kako stoji u odredbi, opšta procena u sudnici može da izazove i javno mnjenje da neko nije ispunio odredbu člana 157. i automatski mu se oduzima svojstvo svedoka-saradnika. Ovako napamet pisanje odredbi apsolutno znam da i vladajuća garnitura ne podržava.
Moramo obratiti pažnju na ovakve stvari, kao što moramo obratiti pažnju i na prethodni član, o kome je govorio uvaženi kolega Aligrudić. Čitajući ovaj član, kolega Aligrudić je izgovorio: svedok-saradnik koji je pred sudom dao iskaz, u skladu sa obavezama iz člana 157. ovog zakonika, oglašava se krivim, odmerava mu se kazna itd. Ono što je izgovorio kolega Aligrudić je potpuno logično i mora da piše u ovom članu, ali nažalost ne piše. Dakle, svedok-saradnik mora da se oglasi krivim, pod jedan; pod dva, mora da mu se utvrdi kazna ili da mu se odmeri.
I jedna i druga terminologija je potpuno ispravna. Ali, pod tri, mora da se kaže izriče se kazna. Nema ničeg u presudi da se preskoči, a ovo ne piše u ovom 163. članu stav 1. Apsolutno ne piše, pročitajte. Izricanje kazne je nešto drugo.
Dakle, govorim o utvrđenoj kazni i onda se ne odmerava kazna nego se izriče kazna. To je terminologija po Zakonu o krivičnom postupku. Jedno je odmeravanje, drugo je utvrđivanje i treće je izricanje kazne. Molim vas lepo, ako ćemo da usvojimo ovaj zakon kako je predložio kolega Aligrudić, i u načelu i u pojedinostima.
I još jednu stvar, vrlo bitna. U stavu 3. ovog člana gde se govori da se može osloboditi od kazne, govori se – svedoka-saradnika oglasi krivim sud i oslobodi od kazne. Vrlo je bitno da se zna u javnosti koliko je ovaj svedok-saradnik kriv. Dakle, mora i u stavu 3. da se kaže kolika kazna i da vidimo mi da li je društveno opravdan predlog javnog tužioca da se tom licu kazna eliminiše.
Ako je on 15 godina kriv, ima li ikakvih olakšavajućih okolnosti, ikakvog pređašnjeg života, ikakvih opštih okolnosti koje utiču na odmeravanje kazne, da se njemu ta kazna oprosti. Nema. E zbog toga je izostavljeno ovo, radi javnosti, radi građanstva. Ne radi se samo o tome da li smo za ili protiv ovog instituta, nego ako se opredelite da uvedete ovaj institut, neka bude jasan i precizan.
Iz tih razloga govorim, vrlo bitna je činjenica da se ne postupa po automatizmu. Ovde ćemo doći u jednu koliziju i zato treba usvojiti brisanje ovog člana, jer bolje da ne postoji nego da postoji ovakav kakav je, a i s one druge koncepcijske, o kojoj su govorili moji prethodnici iz SRS. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Vašom terminologijom bolje da ne postoji časovnik kada pokazuje nažalost tačno vreme. Gospodin Branislav Nedimović, pa Đorđe Mamula, tim redosledom.
Narodni poslanik Branislav Nedimović po istom amandmanu.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Branislav Nedimović

Demokratska stranka Srbije
Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, raspravljamo o amandmanu na član 164. Zakonika o krivičnom postupku, koji je podneo kolega Božidar Koprivica.
Nesumnjivo da razumem potrebu poslanika da svojim amandmanima pokušaju da isprave tekst Zakonika o krivičnom postupku, ali bih hteo nekoliko stvari pre svega da kažem.
Radi se o jednom izuzetno značajnom institutu, kada je reč o svedoku-saradniku, u borbi protiv organizovanog kriminala. Upravo ovaj član 164. govori o tome, o neispunjavanju dužnosti svedoka-saradnika.
Kada govorimo o organizovanom kriminalu, ono što je intencija Vlade RS i DSS, jeste borba protiv organizovanog kriminala. Ponavljam još jednom, borba protiv organizovanog kriminala.
Kao što je težnja Vlade RS ulazak u EU, kao što je težnja Vlade RS da Srbija postane jedna moderna i privredno uređena zemlja, tako je treći cilj Vlade RS i DSS borba protiv organizovanog kriminala. Svaka borba protiv organizovanog kriminala je opravdana.
Sigurno da kada ovo naši građani slušaju večeras, kada slušaju ovu našu raspravu o amandmanima na Predlog zakonika o krivičnom postupku, da su svesni ove potrebe, potrebe za ovom borbom i upravo ovaj institut svedoka saradnika koristi u borbi protiv organizovanog kriminala. Da li je on najidealniji, mi o tome možemo da raspravljamo.
Znači, stoji sve pred nama, znači možemo da pričamo o tome da li je on idealan ili nije, ali sigurno da ne smemo da pričamo o tome da li je borba protiv organizovanog kriminala opravdana ili neopravdana. O tome će građani najbolje da daju svoju reč.
Ovde kada je reč o ovom amandmanu na član 164. Zakonika o krivičnom postupku, gospođo Radeta, kaže se - ako svedok-saradnik ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 157. ovog zakonika, on gubi svojstvo svedoka-saradnika, krivično gonjenje protiv njega se nastavlja, a kazna mu se izriče u granicama propisanim Krivičnim zakonikom.
Dakle, upravo ovim zakonom su dati uslovi koje mora da ispuni svedok-saradnik, odnosno kada predloži javni tužilac, veće se izjašnjava o tome. Ovde nema nekog prostog dobijanja statusa svedoka-saradnika.
Znači, imamo dva organa koji odlučuju o tome. Ne postoji nijedna proizvoljnost kada se govori o svedoku-saradniku.
Još bih nešto hteo da kažem. Kada svedok-saradnik ne ispuni one uslove koji su predviđeni u samom zakoniku, on gubi to svojstvo. Ali, još jednu stvar želim da kažem o ovoj borbi protiv organizovanog kriminala.
To nije ono što traži Evropa od nas, ne traži ni Pedi Ešdaun od nas uvođenje ovog instituta, ne, ne traži, niti iko iz međunarodne zajednice.
Ovo je borba protiv organizovanog kriminala, koju traže građani Srbije i koju će Vlada Srbije da sprovodi odsad pa u narednom periodu i zbog toga vas pozivam da ovaj amandman odbijete i da prihvatite Predlog zakonika o krivičnom postupku koji je podnela Vlada RS. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Nedimoviću. Ne, ne, molim vas, gospodine Mamula, kao najavljeni govornik, naravno, pa molim vas, pa nemojte. U žaru govora, pa u žaru govora se naprave lapsusi, znamo. Nije svaka borba opravdana nego svaka borba je borba, a borba je opravdana. Sve je u redu, nije to ni replika . Molim vas gospodine Krasiću, molim vas dozvolite. Izvolite, gospodine Mamula.

Đorđe Mamula

Demokratska stranka Srbije
Kada je reč o svedoku-saradniku valjalo bi da se podsetimo da po Ustavnoj povelji međunarodno pravo ima primat nad domaćim i da po međunarodnom pravu nije zabranjeno imati svedoka-saradnika.
Pored toga, totalitarna društva i autoritarna društva nemaju svedoka-saradnika, oni imaju dokaze unapred pripremljene, tamo se presuda donosi pre presude. Prema tome, ovo je i te kako važno da se ovaj institut uvede. Zato što je policija to koristila i ranije, to su bile ogromne zloupotrebe, obećavane su ljudima blage kazne ako budu sarađivali i to je onda izigrano.
E sad, treba povratiti poverenje, a to ne može bez procesne forme. Forma štiti pravo. Prema tome, to što je ovde dozvoljeno da ne bude žalbe, pa da se garantuje naravno status tom čoveku, a ne da mu se obeća u prvostepenoj presudi, a onda povodom žalbe da se sve to ukine i da dobije kaznu koju nije očekivao.
Prema tome, mora se biti vrlo jasan. Forma mora da štiti pravo. Prema tome, ovako rešenje iz stava 163. je potpuno logično. Nemojte da zaboravljamo u kakvoj smo prošlosti živeli, kakvi su postupci bili i kako su donošene presude. Meni nemojte o tome da govorite, osedeo sam u advokaturi.
Prema tome, vrlo dobro znam šta su ljudi doživljavali i nemojte se smejati zbog toga. Prema tome, ovo rešenje je potpuno logično i ovo treba usvojiti.
Naravno, borba protiv kriminala ne može potpuno da iskoreni kriminal. Može biti samo tako organizovana da ga svede u podnošljive okvire, potpunog iskorenjenja nema. Prema tome, ovo treba prihvatiti i potpuno je razumljivo da nema žalbe na odluku o kazni.
Ali, ovde je rešenje da status saradnika može da se dobije u postupku, a ne da mora. Prema tome, iskaz svedoka-saradnika ceni se kao iskaz svakog drugog svedoka. Gestapo, naravno, nije poznavao svedoka-saradnika, Musolinijeva Aura nije takođe imala svedoka-saradnika, njima to nije bilo potrebno. Mnoge druge službe takođe.
Prema tome, ovo je korak ka tome da okrivljeni zaista postaje subjekt postupka i da zaista može da očekuje one pogodnosti koje priznaje civilizovani svet.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Mamula. Izvinite, dakle izvinjavam se još jednom, nisam uzeo u obzir činjenicu, jer dugo traje rasprava, vi ste ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda i vi ste se javili za repliku, jer se odnosilo na celu poslaničku grupu, naravno. Oprostite i hvala vam na razumevanju, naravno. Izvolite. Gospodin Zoran Krasić, narodni poslanik SRS.