Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Velimir Simonović.
Odustaje, povlači amandman.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, amandmanom ispravljamo član 3. u kome piše da prevode, objavljivanje i usklađivanje međunarodnih računovodstvenih standarda, međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja i međunarodnog standarda revizije, u skladu sa preporukama federacije računovođa i ostalih, vrše pravna lica, odnosno organi.
Tu smo mi stavili izmenu amandmanom, kojim smo predvideli da to vrši profesionalna organizacija koja je član Međunarodne federacije računovođa. Naša intervencija je i na stav 2. ovog člana, gde umesto ministra ministarstvo treba da bude nadležno za utvrđivanje standarda i za njihovo objavljivanje u "Službenom glasniku".
Zašto smo krenuli sa ovakvom intervencijom? Upravo zato što je sasvim jasno da u sadašnjem finansijskom sistemu imamo Savez računovođa i revizora, strukovnu organizaciju koja je profesionalno osposobljena i registrovana, priznata od Međunarodne federacije 55 godina, koliko u dopisu stoji, pet decenija njihovog profesionalnog angažovanja.
Podelili su brojne licence, brojna autorska prava su stečena kod njih i sada, kako se vidi u članu 4, predviđa se Predlogom zakona da se stvori jedno posebno telo, jedna komora ovlašćenih revizora. Dakle, ljudi koji su stekli svoja zvanja i svoja znanja upravo u ovoj agenciji, u ovom udruženju - Savezu računovođa, treba da preuzmu da vrše neku drugu delatnost, odnosno istu tu, ali posle skupocenih obuka, posle formiranja novog tela.
Mi smo kao i uvek protiv toga da formirate nova tela, nove organizacije, osobito onda kada se pokaže da ono što imamo funkcioniše, da je dovoljno dobro i da zaista nije ispolitizovano. Nešto što traje pet decenija sigurno ne može biti ispolitizovano, mi ne znamo ko je sve u ovom savezu, ko im je predsednik, kojoj partiji pripadaju, možemo da slutimo kada je reč o finansijama gde su i u kojoj partiji, ali očito sa očiglednim sukobom sa ministarstvom i ministrom, i dopisima i ostalim, i obrazlažući sasvim jasno svoju poziciju, sposobnost i činjenicu da su u svetu uvaženi u tom stručnom profesionalnom svetu, u međunarodnim institucijama, ne treba im a priori odbijati tu mogućnost iz ruke.
Naravno da u stavu 1. ovog člana to i nije a priori rečeno, ali kada se kasnije razrađuje, osobito kada se čita obrazloženje, vidi se jasna namera da se njima iz ruke odbije mogućnost da budu nosioci tako važnog posla.
Obrazloženje za raniji predlog člana, o kome je već bilo govoreno, koje je Vlada ponudila, vidi se i prosto to već bode oči, jasna tendencija da kažu da mi nemamo nameru da donosimo nacionalne standarde.
Dakle, zašto se svuda lišavamo onoga što je nacionalno, zašto to nismo posle pet decenija rada ovakve institucije, koja i prevodi, i prati, i usaglašava i osavremenjava svoju metodologiju, svoje standarde, doktrine koje preuzima sa strane i uspešno ih je plasirala do sada na tržištu, zašto treba da liči na zbivanja koja smo već videli sa ukidanjem Službe platnog prometa, odnosno ranijeg SDK.
Zašto ovo treba da liči na ono što smo dobili ukidanjem ili totalnom promenom Zakona o visokom obrazovanju i donošenjem novog zakona, koji je zaista toliko nakaradan, toliko obavezujući za institucije obrazovnog sistema, da sada muku muče da ga sprovedu u delo, da ga implementiraju. Ni statute univerziteta nisu doneli, statute fakulteta, to je nešto neusaglašeno, teško ide. Znamo da Nacionalni prosvetni savet, koga ste formirali, još ne funkcioniše.
Različiti saveti, različite agencije, prosto se nepotrebno utapaju u postojeći način i mehanizme funkcionisanja. Zašto nešto menjati kad je dobro? Dakle, ne da branimo nekakvo strukovno udruženje, nije ni potrebno, nego branimo dejstveni princip u kome nešto funkcioniše, a onda se na silu menja i ta ovlašćenja se daju nekima drugima, koja su upravo proizašla na određen način, kao nužna posledica postojanja ovog sistema, ovoga saveza, koji je podelio licence i koji je naravno stručno osposobljen da vrši takav posao, posao revizije, posao računovodstva, sve ono što ovaj zakon predviđa.
Upravo zato smo mislili, bilo je logično da prihvatite ovakav amandman i da jednom skrenemo sa puta nepotrebnog eksperimentisanja i uvođenja novih institucija u našu zakonodavnu praksu. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Anđelković podneo je amandman na podnaslov iznad člana 4. i član 4.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 4. ovog predloga zakona i pročitaću ga jer je veoma bitan, pre svega za sve revizore i računovođe koje verovatno prate ovu sednicu, jer je ovo bitna stvar za njihovu profesiju.
Član 4. menja se i glasi: "Ovim zakonom se utvrđuje profesionalno zvanje ''ovlašćeni javni računovođa - ovlašćeni revizor'', ''ovlašćeni računovođa'' i ''računovođa''. Profesionalna zvanja iz stava 1. ovog člana stiču se na način i pod uslovima utvrđenim nacionalnim računovodstvenim obrazovnim standardom ROS 31-Profesionalno osposobljavanje računovođa".
Dakle, nema ovlašćenog revizora, nema ovlašćenog internog revizora i nema komore ovlašćenih revizora.
Ovaj predlog zakona izazvao je dosta polemike u javnosti, tačnije od osude od strane stručne javnosti i onih koji se ovom profesijom bave. Dopis koji je Savez računovođa i revizora Srbije poslao svim narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, što se tiče poslanika SRS mi smo ovo pročitali i proučili, dok za poslanike vladajuće koalicije čisto sumnjam da su ga uopšte i pogledali.
Ovim amandmanom se predlaže uvođenje prikladnijeg profesionalnog zvanja nego što je to dato u ovom predlogu zakona. Edukacija profesionalnih računovođa mora se prepustiti isključivo profesiji, a ne nekakvoj veštačkoj tvorevini, kao što je komora, koja je pod neposrednim uticajem državnog organa, odnosno Ministarstva finansija. Takvog primera nema bukvalno nigde u Evropi.
Zašto se sve ovo ne prepusti profesiji? Od velike važnosti je da državni organi nemaju uticaj na edukaciju revizora. Samo tako će oni ostati nezavisna profesionalna lica koja obavljaju reviziju i istovremeno odgovaraju za pravilnost obavljanja revizije, sastavljanja izveštaja o reviziji i izražavanja revizorskog mišljenja.
Tada se u izveštajima o reviziji neće naići na gomilu netačnih podataka, jer su to pojave koje treba oštro sankcionisati i koje su do sada u mnogim finansijskim aferama prouzrokovale ogromne i nesagledive posledice, pogotovo tamo gde su pojedini ovlašćeni revizori potpisivali lažne bilanse stanja i uspeha.
Dakle, ovim amandmanom umesto zvanja ''ovlašćeni revizor'' i ''ovlašćeni interni revizor'' predlaže se ''ovlašćeni javni računovođa - ovlašćeni revizor'', ''ovlašćeni računovođa'' i ''računovođa''.
U dopisu koji su dobili svi poslanici Narodne skupštine od Saveza računovođa i revizora Srbije upravo se skreće pažnja i Vladi Republike Srbije i ministru Dinkiću, kao i poslanicima pre svega vladajuće koalicije, da Ministarstvo finansija nije dobilo njihovu saglasnost za upotrebu pojedinih profesionalnih zvanja u računovodstvu.
Ovakvim rešenjem, kako je dato u ovom amandmanu, sprečilo bi se stvaranje paralelne, na neki način pseudoprofesionalne organizacije, koje je nepotrebno, jer već postoji profesionalna organizacija koja je član Međunarodne federacije računovođa.
Ministar finansija kao da je zaratio sa svima, sada mu smetaju čak i njegove stranačke kolege. Evo sada su na redu posle bankara, posle osiguravajućih društava došli i revizori i računovođe. SRS u ovom amandmanu i predlaže ova zvanja koja su i pomenuta u ovom dopisu, kao što su ovlašćeni revizor - ovlašćeni javni računovođa, ovlašćeni računovođa i računovođa.
I u ovom zakonu aktuelna vlast opet izmišlja organe, kao što je ranije bio slučaj sa agencijama, a sve to na teret poreskih obveznika Srbije.
U ovom slučaju reč je o Komori ovlašćeni revizora, gde se nalaze i pravna i fizička lica, što je jedinstveni slučaj u svetu. Po načinu rada i funkcionisanju uopšte ovo je školski primer kako izgleda sukob interesa.
Po kojoj direktivi EU ovakvi predlozi ulaze u zakonodavni sistem, verovatno zna samo aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić, koji bi trebalo da zna da svojim nepromišljenim zakonskim eksperimentima direktno ugrožava na hiljade profesionalnih računovođa u Srbiji.
S obzirom da i računovođe i revizori sada prate ovu raspravu i da su i oni, kao i zvanični savez, dali svoj doprinos, koji se jednim svojim delom odnosi upravo na član 4, smatram da bi prihvatanjem ovog amandmana donekle popravili ovaj predlog zakona.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? Da, Rajko Baralić. Izvolite, gospodine Baraliću.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji više vreme koje je omogućilo da sistem, kada predate završni račun, to se tako nekad zvalo, postoji neka državna služba koja se zvala SDK ili Služba za platni promet, koja je još uvek mogla da vam kaže da li je to što ste vi ponudili u skladu sa onim što je proklamovano.
Ne postoji i sada mogućnost da ovo strukovno udruženje, makar tako mislim, samo od sebe produkuje računovođe i revizore, zato što to ne čine ni ostali, nego i drugi imaju, recimo advokati imaju svoju komoru i kao što znate tamo se bez upisa u komoru ne može niko baviti ovom delatnošću.
Zašto mislim da ne treba prihvatiti amandman? Zbog toga što, nažalost, u ovom trenutku u Srbiji najveći broj, izvinjavam se časnim poslodavcima, poslodavaca svoje računovođe upošljava i daje im zadatke da, na jedan način koji ne odgovara pravom stanju stvari, vode knjigovodstvo u njihovim firmama i za njihov interes.
Država ima drugačiji interes i zbog toga mora da ima mehanizam da ovi ljudi ovaj posao obavljaju u skladu sa zakonom, a da se pri tom ne narušava normalan ambijent poslovanja koji je definisan zakonom. U tom smislu je, po mom shvatanju stvari, važnije ovo što je dao Predlog zakona u odnosu na ovo što se predlaže samim amandmanom.
Nije nimalo jednostavno ovu stvar urediti, zato što jeste poznato da se fingiranjem određenih poslova u ovoj oblasti nanosi velika šteta građanima Srbije, budžetskim korisnicima, da se stvara lažna slika o poslovanju velikog broja preduzeća, a to nadam se nije ničiji interes.
Što se tiče toga da li je neko pogledao ili nije pismo koje je uputila ova asocijacija, dobar ukus nalaže da se ne viri u tuđ tanjir i u tuđe čitanje.
Dakle, poslaničke grupe su dobile ove materijale, razgovarale sa predstavnicima ove asocijacije, dale odgovarajuće odgovore i odgovarajuće amandmane, to je naravno stvar shvatanja i stvar koncepta, ali naravno da je ovde važno da se kaže da niko, pa čak ni Udruženje računovođa, nema pravo na perpetum mobile.
Ne može se samoprodukovati, mora da postoji negde neko ko će reći da li je neko u stanju da taj posao obavlja ili nije.
Podsećam da državni službenici polažu tzv. državne ispite ili su ga do skoro polagali, nisu ga polagali u svojoj asocijaciji, već su ga polagali pred nadležnom državnom komisijom i to je normalno, zato što oni obavljaju posao od interesa za sve građane Srbije. U tom smislu jeste važno da ovo razumemo.
Sasvim na kraju, oprostite gospodine potpredsedniče, neću da zloupotrebljavam Poslovnik više od 10 sekundi, hoću da čestitam Dražimiru Marušiću, koji je juče pobedio neprincipijelnu koaliciju u Gornjem Milanovcu i ostao predsednik SO, izabran većinskom voljom i potvrđen većinskom voljom građana u opštini Gornji Milanovac. Sasvim sam siguran da će i ubuduće taj posao obavljati uspešno.
Naravno, to nije slučaj sa gospodinom Martićem u Užicu. Tamo gde se Socijalistička partija brani, tamo opstaju naši predsednici, a tamo gde napada, oni padaju. Toliko o tome.

Zahvaljujem se, gospodinu Baraliću. Pridružujem se čestitkama gospodinu Marušiću.
To je juče 2:0 za socijaliste bilo, šta ćete. Ko se zakači sa nama, on propadne.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Igor Bečić podneo je amandman na član 4. kojim je predložio da se u ovom članu i ostalim članovima gde se pojavljuje reč "eksterna" u odgovarajućem padežu zameni rečju "spoljna" u odgovarajućem padežu.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Anđelkoviću, sve vam je šareno i lepo. Mislila sam da ćete vi malo da se zabrinete za bratsku i srpsku Crnu Goru, a vi se smejete i govorite o nekoj navodnoj neprincipijelnoj koaliciji, zato što je jedan čovek, koji je upleten u malverzacije, ostao na vlasti. To je volja građana, ali mi imamo sada tamo lokalne izbore i videćemo šta će da sledi.
Osim toga, nemojte toliko zdušno da ga branite, niti da slavite. To što je on navodno uspeo da ne bude opozvan, zato što se on kandidovao oko grupa građana ili vi prihvatate sve redom, ko god da vam se ponudi, od ovih vaših bivših otpadnika. Znam za Marušića unazad 15 godina. Taj je pre ovog mandata imao tri mandata u vreme apsolutne vladavine vaše partije, ali on se kandidovao 2004. godine kao grupa građana i stvarno ne vidim, lepo vam je rekao kolega, zašto zloupotrebljavate poziciju na kojoj se nalazite.
Sada mene izazivate i sa tog mesta predsedavajućeg mi dobacujete dok se spremam za izlaganje o ovom amandmanu. Vi možete šta god hoćete, ali sam očekivala da ćete nešto da kažete u prilog tome što su nam Šiptari razbili zajedničku državu zajedno sa kriminalcima Mila Đukanovića. Mogu da pređem na amandman gospodina Bečića.
(Predsedavajući: Shvatio sam da vi govorite o amandmanu.)
Jeste li sada u priči ili hoćete sa mnom kao komšinica preko plota da polemišete, kako hoćete. Spremna sam, ne znam šta vam je sada na umu.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, shvatio sam da vi govorite o amandmanu. Samo vi nastavite da govorite o amandmanu.)
Nastaviću o amandmanu i počeću tek.
Što se tiče amandmana koji je podneo kolega Bečić i što se tiče ovih primedbi koje je Savez računovođa i revizora, kao profesionalna organizacija, dostavio poslaničkoj grupi SRS u najvećem delu mi se slažemo sa tim primedbama.
Sada se opet vraćam na onu priču od malopre o članu 2. Predloga zakona, a sada smo kod 4, kada smo govorili da je i naš principijelni stav, stav naše stranke da nacionalne vrednosti, i ono što je struka pokazala i što je dostigla, naravno sve u skladu sa Ustavom Republike Srbije i postojećim zakonima, negujemo i da pomognemo tim ljudima.
I da se ovakve novotarije i ove inovacije, koje poznaje samo nekoliko zemalja u okruženju, što su oni jasno naveli u ovom dopisu, ne koriste i da mi ne budemo još uz to peti beli miš za eksperiment ili šesti, pored ovih pet zemalja.
Tačna je apsolutno ta informacija koju su oni naveli kada je u pitanju Međunarodna federacija računovođa i u prilogu su nam dostavili spisak punopravnih članova, iz kojih se vidi da je samo pet članova komore revizora, a to su Poljska, Kazahstan, Češka, Slovačka i Mađarska, a ceo spisak gotovo svih zemalja sveta, i manjih i većih, koje i te kako štite svoju struku i nacionalnu odgovornost svojih udruženja, što su samo tražili ljudi, koji su podržali i amandman koji je podneo kolega Ilić na član 4.
Dakle, obrnut je sled, nije on čitao ovaj dopis, jer mu se u rukama našao pre pet minuta, nego je u ime poslaničke grupe SRS podneo taj amandman. To je onaj suštinski, da se menja član 4, gde se uvodi ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor.
Oni su u pravu kada kažu da, to smo vam govorili sve vreme, da pod pojmom implementacije svih međunarodnih standarda i direktiva se samo podrazumeva prevođenje, ažuriranje i usklađivanje međunarodne profesionalne regulative od strane profesionalne organizacije, odnosno članice Međunarodne federacije računovođa, koja je i dobila pravo na to, ali nadležno Ministarstvo finansija, odnosno ministar i guverner ne mogu da vrše implementaciju na taj način te međunarodne profesionalne regulative, nego oni samo donose podzakonska akta.
Ovde su pomešane uloge i od prvog amandmana mi pokušavamo to da vam objasnimo nevezano za ovo. Ako ste već uzeli sebi za pravo da to radite, govorim vama, gospodine Anđeliću i Ministarstvu finansija, onda je trebalo, što je amandman kolege Igora Bečića, pravilno da prevodite.
Ako ste se već stavili u službu onih koji to od vas traže i zanemarili činjenicu da su se i Argentina, i Bahamska ostrva, Bangladeš, Barbados, Belgija, Bolivija, Brazil, Bugarska, Kamerun, Kanada, Čile, Kina, Kolumbija, Kostarika, Kipar itd. oglušili o to i nisu želeli na takav način da donose zakon i da ove novotarije primenjuju, onda je trebalo da prevedete kako treba i da umesto ovih reči ''eksterne'' stavite reč - spoljno. Zašto biste sada koristili strani izraz odnosno englesku reč, koja je translejtovana na vaš način i što je već postala novotarija kod svih zakona, nego je trebalo...
Šta nije u redu kolega? Namerno sam rekla, ako vam se već sa određenim podrugljivim tonom obraćam, jer je to zaista tako, onda vam i kažem translejtovana, jer tako biste i vi rekli, a vi inače imate običaj da pričate, nisam čula nijednog od poslanika, naročito iz ove žute organizacije, tome su skloni i ovih iz G17 plus bogami, manje-više, da kažete OK odnosno u redu. Uvek vas pitam šta vam je to OK. Ako je to tako, i ako mi imamo bogat i hvala bogu najlepši srpski jezik, i ako je to moglo u određenom padežu da se stavi kao spoljni, zašto to niste uradili.
Kako je moguće da ste zaboravili na sve one gluposti do sada u zakonu ili na termine koja su počeli naprasno da se koriste od 5. oktobra naovamo. Počeli ste umesto narodnog poslanika da izmišljate reč - poslanica za poslanika u ženskom rodu.
Objašnjavali smo vam milion puta, i time su se razni ljudi bavili, i naši poznati književnici i lingvisti, šta je to poslanica i da nju, hvala bogu, može našem pravoslavnom narodu da uputi samo patrijarh srpski gospodin Pavle.
Ostali ste pri tome. Ostali ste pri tome da koristite reč tranzicija, pa tranziciona pravda, pa šta pre neki dan u zakonu na šta vas je upozorila gospođa Radeta, izbrani sudija. Došao je ministar pravosuđa, ako nije deset puta rekao reč valjano, nije rekao nijedanput. Nije strana, ali eto pobrkao je malo termine što se tiče našeg jezika i onoga što treba da stoji u zakonu.
Nemojte time da se bavite kada imate naš srpski jezik i kada sve to može da se uradi na mnogo korektniji način. Sama koncepcija je katastrofalna i sama činjenica da ste ovoliko primedbi dobili iz struke, i svaki poslanik je ovo dobio, neko pre ili kasnije, a pretpostavljam da svi to imate ispred vas i da vam je služba, odnosno kurir u Skupštini doneo.
Pročitajte malo i zamislite se nad ovom činjenicom. Zašto vam je to potrebno? Nigde vam nije to kao uslov od strane komisije EU stiglo. Imam taj izveštaj poslednji od novembra prošle godine. Tamo stoji jasni redosled u oblasti finansija, u oblasti spoljne politike, izdaje zemlje, lovca na srpske glave, isporuke generala Hagu, piše i za krivično zakonodavstvo.
Rekla sam vam da tamo stoji što se tiče centra za obuku sudija da će da traže da to bude novi zakon, živi bili pa videli i takav jedan. Što se ovoga tiče uopšte vam nije postavljen nikakav ultimatum. Vi trčite pred rudu i radite ono što od vas ne traže, samo da biste se našli u društvu ovih navedenih pet zemalja: Poljske, Kazahstana, Češke, Slovačke i Mađarske.
Stvarno, ako su vam to sve uzori i ako hoćete da se nađete kao šesti, a ne slušate apel ovih ljudi, koji celog života samo taj posao rade. Uopšte nije ništa niti sugerisano ultimativno, niti su oni nastupali sa te funkcije ili pozicije da traže, morate to inače ćemo mi da kažemo vi ste ovakvi ili onakvi.
Mi ništa što se srpskih radikala tiče ne moramo, samo slušamo šta narod kaže, slušamo kako građani žive i slušamo časne ljude koji rade svoj posao.
Isto vam je bilo kod zakona o lizingu. Upozoravali smo vas, i oni koji su u toj organizaciji, a koji su u ovim bankama koje je Dinkić doveo da posluju kao domaće i strane banke, posle dva-tri meseca kada je urađen predlog zakona, isto su nam poslali dopis i rekli - ovo je katastrofa, ko se podsmeva našoj struci i šta se ovo radi.
Vi kako hoćete, tako će da vam bude. Samo jedno po jedno strukovno udruženje se više pojavljuje i negoduje zbog takvih vaših zakonskih projekata. To je Savez računovođa i revizora Srbije, nisu zadovoljni. Slučaj je hteo, odnosno koncepcija koju imamo ne potpuno, ali u 90% onoga što smo napisali, pokazali su amandmani da se poklapaju sa amandmanima SRS.

Zahvaljujem se gospođici Jovanović.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Inače, za tačnost informacije Dražen Marušić je predsednik SPS već 15 godina u Milanovcu. Šta ćete, moramo da nađemo formu da pobedimo.
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Anđelković i Stevica Deđanski.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo tražim da se član 5. menja i glasi: ''Polaganje ispita za sticanje profesionalnih zvanja iz člana 4. stav 1. ovog zakona vrši se po programu utvrđenim nacionalnim računovodstvenim obrazovnim standardom ROS 31 - Profesionalno osposobljavanje računovođa.
Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministar finansija. Rešenje o davanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku RS".''
Obrazloženje za odbijanje amandmana kaže: ''Amandman se ne prihvata. Rešenje predloženo u Predlogu zakona zasnovano je na pravilima Osme direktive EU i preporukama Svetske banke i iskustvima svih zemalja koje su obrazovale komore revizora. U komorama Austrije, Češke, Nemačke, Mađarske, Slovačke, Rumunije, Hrvatske i u drugim zemljama organizuje se obuka i usavršavanje i sprovode se ispiti za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, pa se ne može govoriti da takva praksa ne postoji u drugim zemljama.
Međutim, treba imati u vidu da je u članu 6. stav 2. Predloga zakona predloženo da obuku i usavršavanje za stručna zvanja ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor mogu da organizuju, pored komore, i strukovna udruženja i druga pravna lica itd.''
Pošto se ovde navodi Osma direktiva EU, koja uređuje pitanje tzv. obavezne revizije, zemljama članicama se preporučuje da svoje zakonodavstvo urede ovo pitanje i na osnovu datih smernica.
Netačna je tvrdnja da profesionalne organizacije ne mogu imati ovlašćenja, jer je u članu 3. tačka 2. ove direktive navedeno, svaka država članica imenuje nadležne organe koji su odgovorni za davanje ovlašćenja statutarnim revizorima i revizorskim kućama. Nadležni organi mogu biti profesionalne organizacije, pod uslovom da su one u sistemu javnog nadzora, kako je predviđeno ovom direktivom.
Ovakva odredba je logična, jer je profesija najkompetentnija za ovakve poslove.
Stav da se ne preporučuje da ove poslove radi strukovna organizacija je kontradiktorno, jer nije dobro navodno da to radi Savez računovođa i revizora Srbije, poluvekovna organizacija računovođa, član je IFRS organizacije, ali je dobro da se prihvati predlog da to radi nova strukovna organizacija, komora koja se tek sada formira, bez ikakvog iskustva i referenci, koja uz to je paradržavna tvorevina koja se finansira iz budžeta.
Što se tiče same kontrole kvaliteta direktive EU insistira na tome da države članice obezbede javni nadzor nad obaveznom revizijom, koji nije državni nadzor, kako se pogrešno shvata.
U svim zemljama formirana su posebna tela za javni nadzor nad revizijom, s tim što kontrolu kvaliteta vrše profesionalne organizacije i o tome obavezno dostavljaju izveštaj tim telima u svim zapadnim zemljama, i u onima na koje se vi pozivate. Ukoliko se kroz amandmane SRS značajnije ne popravi tekst Predloga zakona o računovodstvu i reviziji dobićemo mnogo lošiji zakon od postojećeg, sa nesagledivim posledicama po finansijsko izveštavanje u Srbiji.
Dosadašnje iskustvo svih zakona koje je predložio G17 i destrukcija koja je nastala posle toga u privredi Srbije kao činjenica govori sama o tome i zato vas molim da prihvatite ovaj i sve ostale amandmane SRS.