Zahvaljujem gospodine predsedavajući, postoje uređene i neuređene države. Još nisam čuo da se uređena država naziva cirkusom. Zakon o državnim službenicima na koji se praktično nastavlja ovaj zakon o platama državnih službenika i nameštenika, propisuje da državni službenik napreduje na dva načina.
Prelaskom na radno mesto koje je više plaćeno i unutar radnog mesta, dakle, bez prelaska na više plaćeno radno mesto i prelazak u viši platni razred.
To su odredbe člana 87. stav 3. Zakona o državnim službenicima koji kaže da državni službenik može da napreduje prelaskom u viši platni razred bez promene radnog mesta, prema Zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima.
Mi smo u trenutku pripreme ovog zakona o državnim službenicima imali u vidu da ovu situaciju treba urediti, a to je tzv. horizontalno napredovanje, napredovanje unutar jednog radnog mesta.
Sledeće pitanje koje se postavlja jeste kako egzaktno odrediti merila koja treba da posluže za napredovanje. Jedini način koji je poznat kod nas, a i svuda u svetu, jeste ocenjivanje. Ocene o kojima je bilo toliko ironično govora, određene su u članu 84. Zakona o državnim službenicima koji je takođe usvojen pre godinu dana i glasi ne zadovoljava, zadovoljava, dobar, ističe se i naročito se ističe.
Prema tome, u ovom zakonu o platama državnih službenika i nameštenika razrađuje se samo jedna ideja koja je, shodno logici zakona o državnim službenicima, tamo mogla biti samo nagoveštena. Ovde nema nikakve revolucije. Ovde se samo ide na pojašnjenje i konačno, uređivanje službeničkih odnosa.
Ocene se određuju na način koji je propisan Uredbom o ocenjivanju državnih službenika. Vlada je na osnovu člana 84. stav 3. Zakona o državnim službenicima bila ovlašćena da donese tu Uredbu i poštujući svoja zakonska ovlašćenja ona ju je i donela. Upoznaću vas sa njom, prosto da biste videli da nema nikakve arbitrarnosti, nikakvog donošenja kafe ili sličnih stvari.
Državni službenik ocenjuje se za rad od 1. januara do 31. decembra. Njemu se utvrđuju radni ciljevi, merila, kriterijumi za ocenjivanje su postignuti rezultati, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, kvalitet saradnje, dodatna merila za ocenjivanje. Ocena, naročito se ističe, određuje se državnom službeniku koji sa izuzetnim rezultatom ostvaruje radne ciljeve i ispunjavaju se zahteve radnog mesta.
Pazite, Uredba o ocenjivanju ima 47 članova koji imaju samo jednu svrhu, da spreče arbitrarnost i da spreče rukovodioca da ocenjivanje, a time i napredovanje državnih službenika, pretvore u nešto što će zavisiti od političkih, verskih ličnih naklonosti ili bilo čega drugog. Znači, 47 članova Uredbe Vlade sa dva priloga koji uređuju kako ti izveštaji o ocenjivanju moraju da izgledaju, uređuje jedan problem kojim se bavimo sada sa ovim zakonom kada kažemo da neko napreduje unutar svog radnog mesta u višu platnu grupu ako je dva puta uzastopno ocenjen najvišom ocenom itd.
Prema tome, nema reči ni o kakvom haosu. Reč je o jednom sistemskom logičnom, mirnom i razložnom razvoju situacije u planiranju službeničkog sistema koji je uređen po uzoru na savremene evropske zemlje. Drugog uzora nismo imali, prosto zato što je reč o državama koje razvijaju službenički sistem čitav dugi niz godina pre nas, a na neki način naša pozicija je utoliko bila i lakša. Zahvaljujem se.