TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 22.06.2006.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

11. dan rada

22.06.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 16:45

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Molim narodne poslanike da se držimo dnevnog reda, jer jedino tako možemo da obavimo ovaj naš posao koji je danas pred nama.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno se postavlja pitanje zašto Koštunica, predsednik Vlade, nije ukazom proglasio ovaj predlog zakona o izmeni i dopuni zakona, ne nego Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika i onda bi rešio pitanje upravo u skladu kako rešavaju sva državna pitanja, nego je pustio da je ovde kobajagi demokratija, da kobajagi postoji striktna podela vlasti, ali kad smo već tu, da se osvrnemo i na član 26. na koji je amandman podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Radi javnosti i radi građana Srbije, pročitaću i član i amandman i biće jasno šta smo tražili. Ako po pismenom nalogu pretpostavljenog državni službenik radi poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, zbog toga što je privremeno povećan obim poslova ili radi i poslove odsutnog državnog službenika, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje. To je sasvim uredu.
Stav 2. koji je ironija, glasi – dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4%. Ako je plata najniža državnog službenika petnaestak hiljada, za dodatno opterećenje od deset radnih dana, pošto će zamenjivati odsutnog službenika, dobiće 600 dinara.
Odnosno 5% osnovne plate ako državni službenik zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice. Ako radi daleko složenije poslove, dobiće 750 dinara. Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8%. Znači, imaće celih 1.000 dinara ako ceo mesec zamenjuje kolegu, odnosno 10%, znači 1.500 dinara, ako zamenjuje šefa.
Narodni poslanik Milovan Radovanović je, s obzirom na to da je ovo česta praksa u državnim institucijama i da se mnogo puta dešava da jedan službenik radi dva i više poslova, tražio da se u stavu 2. zamene reči ovako – 4% da se zameni sa 10%, pa bi to bilo 1.500 dinara za deset dana, nisu ni to velike pare, ali će bar nešto dobiti, od 5% bi bilo 1.750 dinara i dodatak za 20 radnih dana, umesto 8% da bude 20%, što bi ukupno opteretilo budžet sa 3.000 dinara, govorim o najnižoj plati državnog službenika ili 25%, a to znači 4.000 ako zamenjuje šefa tih 20 dana, odnosno ceo radni mesec, jer radni mesec ima 24 radna dana.
Mislim da bi gospodin Balinovac mogao sad da pokaže dobru volju, bar na ovom amandmanu i da ovaj amandman usvoji, a ako se to ne desi, onda vas molim da u danu za glasanje mislite malo na ove ljude koji rade sve ove poslove da bismo mi narodni poslanici mogli svoj deo posla korektno da obavljamo, da pomislite na njih i da ovaj amandman usvojite.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

Hranislav Perić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Radi se o tome da je u članu 16. predviđeno da se ocenjuju službenici sa ocenama – dobar, dovoljan, ističe se, posebno se ističe itd.
Znam da ste ovim i ovakvim ocenama popravili stanje u školstvu, kada ste uveli ovakvo ocenjivanje, a sad ocenjujete radnika koji radi u državnoj upravi; ima 30 godina staža i 55 godina starosti, a neki šefčić koji je došao sa dvadeset i nešto godina i godinom radnog staža, on piše o njemu ocene i kaže – ovaj se ističe, ovaj se ne ističe, ovaj se posebno ističe. Šta treba da se radi i čime možeš da dođeš do ocene – posebno se ističe?
Šta treba radnik da radi, da ide ubrzanim korakom, da trči više, kako da se oblači, da brže donese šefu kafu, ne znam koji su sve kriterijumi da dođe radnik do te ocene? Smatram da ovaj član, (a tako sam i podneo amandman) treba da se briše, ima mnogo načina na koje može da se odredi plata službeniku i onaj ko radi slabije i onaj ko radi dobro. Prema tome, Zakon o radu je jasan, onaj koji neće da radi po Zakonu o radu zna se šta mu sleduje, a onaj koji radi treba da zaradi platu. U zakonu je predviđeno šta sa onima koji više rade prekovremeno itd.
Prema tome, nema nikakvog smisla i mislim da je ovako kako je dato u zakonu ponižavajuće za radnike, i da će radnici u tom delu imati mnogo problema i međusobno i ti kolegijalni odnosi neće biti na visini ukoliko podelite kolektiv i nekome dajete dovoljan. To je poznata šema i to se radilo u preduzećima kada si mogao da daješ nekome 5% stimulacije i nekom 10% stimulacije. To je priča za zamajavanje radnika sledećih 15 dana do sledeće plate kome je dato, a kome nije dato itd.
Predlažem gospodinu Balinovcu da ovaj član izbriše iz zakona i šta će raditi, postavljam pitanje, rukovodilac koji ima 30 ili 50 radnika. On treba samo da se bavi time da ide kod radnika i da gleda da bi mogao da da ocenu. Mislim da je ovo suvišno i da je stvarno vrlo loše rešenje u zakonu, pa vas još jednom molimo da razmotrite i da imate vremena da prihvatite da se briše ovaj član, a ukoliko ne, molim narodne poslanike da u danu za glasanje izbrišemo ovo i da ne napravimo cirkus u državnim službama. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima direktor Sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac. Izvolite.

Zoran Balinovac

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, postoje uređene i neuređene države. Još nisam čuo da se uređena država naziva cirkusom. Zakon o državnim službenicima na koji se praktično nastavlja ovaj zakon o platama državnih službenika i nameštenika, propisuje da državni službenik napreduje na dva načina.
Prelaskom na radno mesto koje je više plaćeno i unutar radnog mesta, dakle, bez prelaska na više plaćeno radno mesto i prelazak u viši platni razred.
To su odredbe člana 87. stav 3. Zakona o državnim službenicima koji kaže da državni službenik može da napreduje prelaskom u viši platni razred bez promene radnog mesta, prema Zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima.
Mi smo u trenutku pripreme ovog zakona o državnim službenicima imali u vidu da ovu situaciju treba urediti, a to je tzv. horizontalno napredovanje, napredovanje unutar jednog radnog mesta.
Sledeće pitanje koje se postavlja jeste kako egzaktno odrediti merila koja treba da posluže za napredovanje. Jedini način koji je poznat kod nas, a i svuda u svetu, jeste ocenjivanje. Ocene o kojima je bilo toliko ironično govora, određene su u članu 84. Zakona o državnim službenicima koji je takođe usvojen pre godinu dana i glasi ne zadovoljava, zadovoljava, dobar, ističe se i naročito se ističe.
Prema tome, u ovom zakonu o platama državnih službenika i nameštenika razrađuje se samo jedna ideja koja je, shodno logici zakona o državnim službenicima, tamo mogla biti samo nagoveštena. Ovde nema nikakve revolucije. Ovde se samo ide na pojašnjenje i konačno, uređivanje službeničkih odnosa.
Ocene se određuju na način koji je propisan Uredbom o ocenjivanju državnih službenika. Vlada je na osnovu člana 84. stav 3. Zakona o državnim službenicima bila ovlašćena da donese tu Uredbu i poštujući svoja zakonska ovlašćenja ona ju je i donela. Upoznaću vas sa njom, prosto da biste videli da nema nikakve arbitrarnosti, nikakvog donošenja kafe ili sličnih stvari.
Državni službenik ocenjuje se za rad od 1. januara do 31. decembra. Njemu se utvrđuju radni ciljevi, merila, kriterijumi za ocenjivanje su postignuti rezultati, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, kvalitet saradnje, dodatna merila za ocenjivanje. Ocena, naročito se ističe, određuje se državnom službeniku koji sa izuzetnim rezultatom ostvaruje radne ciljeve i ispunjavaju se zahteve radnog mesta.
Pazite, Uredba o ocenjivanju ima 47 članova koji imaju samo jednu svrhu, da spreče arbitrarnost i da spreče rukovodioca da ocenjivanje, a time i napredovanje državnih službenika, pretvore u nešto što će zavisiti od političkih, verskih ličnih naklonosti ili bilo čega drugog. Znači, 47 članova Uredbe Vlade sa dva priloga koji uređuju kako ti izveštaji o ocenjivanju moraju da izgledaju, uređuje jedan problem kojim se bavimo sada sa ovim zakonom kada kažemo da neko napreduje unutar svog radnog mesta u višu platnu grupu ako je dva puta uzastopno ocenjen najvišom ocenom itd.
Prema tome, nema reči ni o kakvom haosu. Reč je o jednom sistemskom logičnom, mirnom i razložnom razvoju situacije u planiranju službeničkog sistema koji je uređen po uzoru na savremene evropske zemlje. Drugog uzora nismo imali, prosto zato što je reč o državama koje razvijaju službenički sistem čitav dugi niz godina pre nas, a na neki način naša pozicija je utoliko bila i lakša. Zahvaljujem se.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
 Dame i gospodo narodni poslanici, članom 27. reguliše se prekovremeni rad lica koja rade u državnim organima.
Po predlogu zakona kaže se, državni službenik za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena ima pravo na sat i po slobodno. Prekovremeni rad se tromesečno preračunava u
slobodne sate koje državni službenik mora da iskoristi najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome ih je ostvario.
Izuzetno. državni službenik koji ne može da iskoristi slobodne sate, zbog toga što priroda posla radnog mesta češće zahteva tako obiman prekovremeni rad, može da se isplati dodatak za svaki sat prekovremenog rada koji iznosi 26% vrednosti radnog sata osnovne plate državnog službenika. Kada se malo preciznije počne sa tumačenjem ovog člana, dolazi se do utiska da predlagač ovog zakona u stvari nema nameru da, osim u izuzetnim slučajevima, radniku koji je radio prekovremeno to nadoknadi u novčanom smislu, već isključivo da mu se isplati, ako je to moguće, korićenjem slobodnih dana za ono vreme koje je radio prekovremeno. To ste mogli da ostavite kao neku od opcija.
U amandmanu koji je podneo Božidar Koprivica u ime SRS, kaže se, državnom službeniku za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena isplatiće se dodatak za svaki sat prekovremenog rada u iznosu od 26% vrednosti radnog sata osnovne plate državnog službenika. To jeste čitav smisao, onaj koji radi prekovremeno mora za to da bude plaćen.
Ne može da bude ostavljeno to pitanje na milost i nemilost neposrednom rukovodiocu hoće li da mu odredi isplatu prekovremenog rada ili će da ga natera da koristi slobodne dane. Znači, zakonom je već regulisano, godišnji odmori, slobodni dani, pod kojim uslovima se dobijaju itd. Znači, zašto sada pravimo paralelno zakonodavstvo u delu koje je regulisano opštim zakonskim odredbama.
Problem jeste u tome da radnik koji je prekovremeno radio ima nedvosmisleno pravo da bude za to plaćen, a ne da koristi slobodne dane. Vi ste ostavili ovde mogućnost da o tome ipak odlučuje neposredni rukovodilac.
Ipak, kada je u pitanju rad u državnim organima tu je malo specifičnija situacija nego uopšte u nekim drugim vrstama radnih odnosa, jer sam državni organ ima određen uticaj na sve moguće druge oblike vlasti kojih ima i od kojih, radnik koji nije zadovoljan odlukom neposrednog rukovodioca može da se žali.
Ostavite u samom zakonu isključivost da radnik koji radi prekovremeno mora za to da bude plaćen a ne da se stalno vrtimo oko slobodnih dana.
Čak imamo situaciju u Narodnoj skupštini da recimo neposredni rukovodilac određuje da Skupština neće raditi recimo tri-četiri dana kada je reč o državnim praznicima kao što je Nova godina, kao što je Božić, pa onda navede da će te slobodne dane koje budu koristili između ta dva praznika da nadoknade od godišnjeg odmora.
Znači, samim tim radniku se već na taj način umanjuje mogućnost kada će da koristi godišnji odmor, a ne može da dođe na posao jer organ u kome radi, ne radi.
Znači, ako već ima određena prava rukovodilac, onda dajte da zaštitimo radnika, a ne na ovaj način – radili ste prekovremeno, ali Skupština neće raditi 10 ili 20 dana, za to vreme ne morate da dolazite na posao, a onaj prekovremeni rad koji ste imali odbićemo vam za te dane nedolaska na posao.
Mislim da bi trebalo da prihvatite ovakav amandman. U suštini, ne zalazi u dubinu zakona koji u osnovi i nije pravo rešenje, nije najbolje koje ste mogli da nam ponudite.
Jedino može da bude problem što će iz budžeta za prekovremeni rad morati više sredstava da se izdvoji, ali to nikada neće biti toliki iznos da bi mogao bitno da poremeti državni budžet koji je, kako stalno tvrdite, u suficitu tako da ne vidim razlog zašto jedan ovakav amandman ne biste prihvatili.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Reč ima Zoran Balinovac, potom Hranislav Perić.

Zoran Balinovac

Prema Zakonu o radu, zaposleni može da radi prekovremeno osam sati u nedelji, a najduže četiri sata dnevno. To praktično znači da je prekovremeni rad moguć samo u 32 sata, da se može prekovremeno raditi 32 sata mesečno, odnosno 384 sata godišnje.
Preko 384 sata se ne isplaćuje prekovremeni rad prema Zakonu o radu. Takvo rešenje je posledica konvencija koje je usvojila Međunarodna organizacija rada. Na šta se u praksi svodi?
Svodi se na grubu i bezočnu eksploataciju zaposlenih. Oni koji često prekovremeno rade tih 384 sata upotrebe za tri, četiri meseca, prva tri, četiri meseca u godini i nastave da rade ostatak prekovremeno, ali je isplata zabranjena i praktično znači da rade duže od punog radnog vremena, a da za to ne dobijaju nikakav novac, jer jednostavno po Zakonu o radu pravni osnov za taj novac ne postoji.
Dakle, mi u praksi zbog ograničavanja isplaćivanja prekovremenog rada samo na 384 sata godišnje imamo jednu surovu eksploataciju ljudi koji rade prekovremeno. Taj problem, mi smo pokušali da rešimo bar kad je reč o državnim službenicima, radio je duže od punog radnog vremena i treba da se odmori. Svaki sat duže od punog radnog vremena računa mu se kao sat i po. Preračunava se u slobodne dane jednom u tri meseca, a koristi u šest meseci. Ako ne može da iskoristi sve ili ako pretekne preko ovih 384 pružamo mogućnost da dobije novčanu naknadu.
Drugim rečima, ovim rešenjem se izbegava sadašnja eksploatacija tako što kombinujete režim slobodnih dana sa režimom isplate novce i to je čitava svrha ove odredbe, jer njemu niko ne može uskratiti pravo na slobodne dane kada prekorači 384 sata, a pravo na novac mu uskraćuju, uskraćuju privatni poslodavci, uskraćuje i država jer nema planirano za budžet.
Drugo, ne znam odakle ideja da je jedini oblik za koji se može prekovremeni rad revandikovati novac. Otkud ta ideja? Nije novac jedini način na koji se rad vrednuje. Godišnji odmor je primer da se novcem ne vrednuje rad nego odmorom. Prema tome, radili ste duže od punog radnog vremena i odmorite se zbog toga što ste radili, ne da radite neprestano duže, da primite samo za 384 sata i onda da ne primate ništa.