Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo,  veoma je dobro da vodimo ovakvu raspravu o jednoj veoma značajnoj temi koja zahteva zaista stručnu elaboraciju i mislim da podjednako sve poslaničke grupe doprinose tome da mi vodimo takvu raspravu, bez obzira na to kojoj poslaničkoj grupi pripadamo i to je kvalitet ove rasprave, što je rasprava stručna i na određenom stručnom nivou, što ja mogu da ocenim kao pravnik.
U nekim stvarima bih se složio u nekim ne bih, u vezi sa ovim amandmanom . Kada se radi o tekstovima naših zakona, mislim da nama nedostaje lektorisanje, da nam nedostaje našeg jezika u tim tekstovima i da imamo nekad zaista čudne norme, imamo zaista čudne izraze koje upotrebljavamo. Mogu da se složim sa tim da su pojedini podnaslovi članova zaista veoma čudni. Ja bih čak rekao da nekad dovode nekoga na podsmeh kada pročita podnaslov.
Mislim da bi zaista bilo potrebno, da kada pišemo zakone, upotrebljavamo naš jezik i pozovemo lektore u pomoć. Znači, kada smo napravili tekst norme, onda pozovemo lektora da je sredi, tako da ta norma ima dostojanstven, jedan izraz koji će moći da izazove kod onoga ko ga čita poštovanje prema organu koji je doneo takvu normu. Ovde imamo normi koje zaista sadrže neke jezičke nedoumice, neke pogodbene nedoslednosti itd.
Što se tiče rasprave koja je, po meni, ovde osnov, a to je rasprava vezana za raspon plata, mislim da zaista tu imamo dva koncepta. Jedan koncept koji se ipak zalaže za to da plate budu što više ujednačene i drugi koncept koji se zalaže za to da bude veća razlika. Mi moramo poći od toga da onaj radnik koji ima najniži koeficijent mora da svojim radom obezbedi sebi normalnu egzistenciju. To je bitno kada polazimo od određivanja plata radnika u državnoj upravi. Nije bitno koliki će biti raspon, nego je bitno da onaj koji ima najniži koeficijent može da živi od svoje plate.
Da se razumemo, mi koji smo radili u državnoj upravi, kad smo radili, mi smo svoj posao radili savesno kao što ga i sada rade ovi ljudi koji nama ovde pomažu. Međutim, nikada niko ko radi u državnoj upravi nije polazio od toga da će imati ogromnu platu. On je polazio od toga da će to biti jedna srednja plata za jedan rad koji, isto tako, nije takav kao što je rad rudara u rudnicima, ili nekih drugih ljudi koji ipak imaju teži posao. Znači, ne možemo reći da je ovo najteži posao od svih poslova itd, da ne ulazimo u krajnost. Međutim, rad u državnoj upravi je jedan ipak siguran posao koji ima sigurnu mesečnu platu, koja nikada nije bila velika, pa nije ni ovde, ni u bilo kojoj drugoj državi.
Dakle, ja se zalažem da ta prva početna plata bude dostojna čoveka. Sa druge strane, ne zalažem se za uravnilovku. Uravnilovka nas je dovela dotle, da nam državna uprava nije baš u sjajnom stanju.
Državna uprava je imala uravnilovku do sada i ovaj zakon upravo ide ka tome da se ta uravnilovka razbije i ja mislim da je to jako dobro. I ako je cilj zakona, a jeste, da se napravi red on to treba da uradi, on treba da postavi odgovarajuće raspone i ti rasponi su, po meni, realni.
Pogotovo kada se ide prema višim funkcijama i višim koeficijentima, smanjuje se broj ljudi koji se nalaze na tim koeficijentima, znači to neće biti značajan broj ljudi.
A hoću da vam kažem, mi ne možemo smatrati da su nosioci rada u državnoj upravi samo oni radnici koji nama pomažu oko umnožavanja materijala, oko nekih drugih stvari koje su jednostavnije. Poslovi državne uprave noseći su upravni poslovi, to su poslovi primene propisa na prava građana, u konkretnom slučaju vođenje upravnog postupka, inspekcijski nadzor, to su osnovni poslovi u državnoj upravi.
Ti poslovi treba da budu odlično plaćeni zato što treba da ih rade stručni ljudi jer se u tim poslovima rešava o osnovnim pravima građana. I sasvim je u redu da bude raspon da bi upravo ti naši inspektori, ti naši stručnjaci koji vode prvostepeni i drugostepeni upravni postupak mogli na kvalitetan i pravilan način da rešavaju prava građana.
Zbog toga podržavam ovaj koncept da se napravi raspon u platama, s tim, naravno, da prvi koeficijent, početni koeficijent, bude takav da omogući čoveku da normalno egzistira. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 16. i član 16. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 16. Predloga zakona o platama državnih službenika i ovde ću težiti, naravno ne u smislu težine nego u smislu "ići ka" da uvažim pravno teorijsko znanje koje gospodin Balinovac ima i koje nije skromno, ali nikako neću moći da prihvatim i da uvažim njegovu doslednost da oni amandmani koji bi u značajnoj meri popravili ovaj zakon za njega ne znače ništa i ne odlučuje se da ih prihvati.
Još jednom moram da istaknem da ovaj zakon zaista na jedan volšeban način vređa dostojanstvo zaposlenih u državnoj upravi, državnih službenika, gde je u članu 3. predviđeno da će državni službenici steći pravo na platu prvog dana kada počnu da rade i primaće je do poslednjeg dana dok rade.
Zaista moram da kažem da je to možda za vaše prijatelje Evropljane, kojima nije jasno kada stiču pravo na platu, ali svi zaposleni u državnoj upravi u Republici Srbiji znaju sigurno kada imaju pravo na platu.
Predložio sam amandmanom da se član 16. i naslov iznad člana 16. brišu. A šta je regulisano članom 16, odnosno o čemu govori član 16? Predviđene su tri vrste opisnih ocena kada zaposleni državni službenici imaju pravo na unapređenje u viši platni razred. Pa je rečeno: ukoliko državni službenik koji je dve godine uzastopno dobio ocenu "naročito se ističe", napreduje za dva platna razreda.
Zatim, u sledećem slučaju kada državni službenik dobije ocenu "ističe se" ili "naročito se ističe" i ističe se dve godine uzastopno bez obzira na način na koji je ocenjivan, napreduje za jedan platni razred i u trećem slučaju kada zaposleni državni službenik dobije ocenu dobar, dva puta uzastopno ili "ističe se" i "dobar" napredovaće za jedan platni razred.
Predložio sam amandmanom da se ovaj član i naslov iznad člana 16. briše u potpunosti, jer je to za nas neprihvatljivo. Nije utvrđena metodologija kako, ko, i na koji način će ocenjivati zaposlene u državnoj upravi, pa stoga smatramo da bi u praksi primena ovog člana vrlo često dovela do zloupotrebe položaja od strane pretpostavljenih prema ovim državnim službenicima.
Pravna argumentacija koja mene potpuno ubeđuje da je ovaj član bespotreban jeste da je predviđeno u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona da ovaj član stupa na snagu, odnosno da će se primenjivati od 2011. godine. Pokušao sam sebi u analizi ovog amandmana i pripremi za ovu raspravu da objasnim zbog čega je to primena od 2011. godine i nisam mogao da izvučem nikakav zaključak, osim ako to nije da će jedan mandat već proteći, pošto je predviđeno da određeni mandati traju pet godina, odnosno zaposlenje pet godina, da to možda nije taj razlog, pa da prvi put ne ocenjujemo ovih pet godina, da vidimo eksperimentalno kako to izgleda, do čega će dovesti u praksi, pa onda da vidimo kako bi se to uradilo.
Zatim, gospodin Balinovac je rekao, direktor je rekao, naravno još jednom da kažem da je njegovo pravno teorijsko znanje neskromno, da savetnici predsednika treba da budu poznata lica i da im se odrede plate.
Ja nisam potpuno siguran i on zna da to nije tako. Predsednik DS je imao neke savetnike koji nisu bili ni u vojsci, imali su 25, 26 godina, ni dan danas niko za neke njegove savetnike ne zna. Predsednik možda može da bude takav, ali ovaj jedan od savetnika je bio istovremeno savetnik i na odsluženju vojnog roka.
Da li je gospodin Balinovac imao u vidu i takve slučajeve ili se ovde više bazirao na savetnike predsednika Vlade, ali ni to nije toliko bitno. Kaže da su osuđeni, to je u vezi člana 13, oni koji imaju platu devet puta veću od onih koji imaju devet puta manju platu, a to nije nikakva osuda. Neko je to komentarisao, ja se neću dalje zadržavati na tom delu.
Moram samo na jednu stvar da ukažem, da je gospodin Krstin koji je malopre govorio mene je podsetio još jednom, iako ja svakodnevno putujući do svoje Ljubovije vidim kako se živi u Srbiji, uverio me je zaista i on kao poslanik iz poslaničke grupe G17 plus, da živim u Srbiji. Gospodin Marko Krstin takođe, pitaju me građani, ne samo u mojoj Ljuboviji, nego u Loznici, u Malom Zvorniku i celom Srbijom: gde živi Miloljub Albijanić, jer on kada izađe za ovu govornicu počne da cedi med i mleko i ljudi kažu – da li taj čovek uopšte izlazi iz Narodne skupštine, da li uopšte ode do stana, da li vidi kako žive pojedini ljudi u Beogradu, a da ne govorimo u Požegi i drugim mestima.
To je gospodin Marko Krstin pokazao da ipak pripada jednom svakodnevnom životu u Srbiji i mislim da i ovaj zakon, najbolja bi varijanta bila pošto on ima dosta nepreciznih odredbi i momenata, jeste gospodin Balinovac se potrudio da na svaki amandman da predlog i da objasni kako će to biti i primenjivo i praktično. Nisam potpuno siguran u to, zalažemo se i da plate državnih službenika budu regulisane zakonom i to je jedini način gde ukazuje i upućuje nas na to da tu ne bi trebalo da bude nekih zloupotreba, ali na ovakav način sigurno to neće biti moguće.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedanput se nalazimo u situaciji da nemamo ministra da obrazloži i podrži neki zakon. Kada sam pitao koji ministar danas obrazlaže zakon nama narodnim poslanicima, dobio sam odgovor ministar Balinovac. Nas naravno više ništa ne može da iznenadi, jer kada se jedanput pregazi Ustav, kada jedanput neko prihvati da bude taj koji će gaziti najpre Ustav SRJ, pa onda Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda mu naravno nije nikakav problem ni da pregazi Ustav Republike Srbije.
Reč je naravno o čuvenom legalisti Vojislavu Koštunici koji je dokazao da mu zarad vlasti ništa nije strano, da je spreman da uradi bilo šta i jednostavno kada se tim putem krene onda nema povratka, jednostavno ide se do potpunog kraja.
Danas nam je ministar Vuk Drašković, tako bar kažu, (mi smo doduše izabrali pomenutog gospodina ovde u Republičkoj skupštini za ministra, a ministrom se zove i gospodin Zoran Stanković, mada niti je gospodin niti je ministar)... i onda nas ne bi iznenadilo ni ovde koga god da zateknemo ujutru da nam kažete: to je novi ministar Mi kažemo – kako, pa nije bilo skupštinske rasprave? A vi kažete – pa pobogu, nisi pratio uredbe Vlade Republike Srbije.
Sinoć se sastao gospodin Vojislav Koštunica, izgleda da mu je doletela ona sova iz Palate federacije sada do sedišta Republičke vlade, pa se sa njom dogovorio da imenuje još nekog od ministara. Što se tiče zakona o platama državnih službenika i nameštenika, SRS iznela je već čitav niz konkretnih primedbi i u toku rasprave načelne, a naravno sada imamo priliku i da kritikujemo pojedinačna rešenja u okviru rasprave o amandmanima.
Ja sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 18. Predloga zakona o platama državnih službenika, kojim se traži da se reči: "dva platna razreda" zamene rečima: "jedan platni razred", tako da ovaj član 18. glasi: "Državnom službeniku koji stupa na radno mesto rukovodioca unutrašnje jedinice uvećava se koeficijent za jedan platni razred". Dok bi drugi stav istog člana glasio: "Državnom službeniku koji prestane da rukovodi unutrašnjom jedinicom koeficijent se smanjuje za jedan, umesto za dva platna razreda".
Mi smatramo da je ovo rešenje daleko logičnije, kao što je logičnije i da raspon između plata bude manji, da ne bude odnos 1:9 onako kako ste vi predložili, jer će se na taj način smanjiti i moguće zloupotrebe i ogromne razlike u platama koje imaju oni koji mogu svakako i slobodno reći možda najviše rade i u ministarstvima i u državnim službama, dok bi pojedini vaši nameštenici imali izuzetno velike plate. Podsetiću vas, da sve one koje ste vi delegirali, imenovali mimo organizacije i državnih organa u kojima rade, bili su po pravilu krajnje sumnjive i stručnosti i po pravilu su izazivali afere i slične probleme.
Na ovaj način sve bi ovo bilo dovedeno u mnogo bolju ravan i izbegli bismo mogućnosti da se određene stvari preskaču. Zanimljivo je da, (vi kada kažete) da su sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona potrebna za 2007. godinu u iznosu od 4.365.000.000 dinara čime se sadašnji fond sredstava za plate uvećava za čak 41%.
Svi smo bili svedoci kada gospodin Dinkić, koji danas nije tu, verovatno obećava kule i gradove negde po Srbiji u predizbornoj kampanji, kada gospodin Dinkić, u vezi zahteva da li radnika u zdravstvu, da li radnika u prosveti, ovde odgovara ili na nekoj konferenciji za štampu, kako od povećanja plata nema ništa, kako je moguće dva ili tri posto, ali raspoređeno na narednih pet ili deset godina, kako bi bilo kakvo dalje povećanje izazvalo inflaciju, kako bi nas to unazadilo, kako bi nas to zaustavilo u ovom našem putu ka Evropi.
Onda se logično nameće pitanje kako je moguće da se ovim jednim zakonom, pogotovu ako se ima u vidu koliki je broj državnih službenika u Republici Srbiji, plate povećavaju čak za 41%.
Takođe, moram izraziti sumnju da to povećanje neće biti ravnomerno raspoređeno. Ovih 41%, to treba da znaju svi oni koji rade u državnim službama, neće biti povećanje koje će oni dobiti. Dakle, ukoliko radite u nekom ministarstvu ili bilo kom državnom organu i imate platu 12.000 ili 15.000 dinara, nemojte se nadati da će 2007. godine vaša plata biti veća za 40%. Tih 40% je samo prosek za koliko će plate biti povećane.
One koji spadaju u ove niže platne razrede, a ima ih dosta, kao što ste videli, njima će plata najverovatnije biti povećana dva, tri ili pet procenata, dok će onima koji se nalaze na visini te lestvice, koji na ta mesta ne dolaze redovnim putem, ne višegodišnjim radom, zalaganjem i napredovanjem u službi, nego imenovanjem od strane ministara, predsednika Vlade i rukovodilaca drugih državnih organa, to su oni koji će imati i najveće povećanje. Njihova povećanja će verovatno da budu po 200-300 ili više procenata, pa kada se to sabere sa ova dva ili tri posto, koliko će dobiti službenici koji spadaju u najniže platne razrede i kada se izvuče prosek, to će biti tih 41% ukupnog povećanja.
Dakle, SRS se zalaže za jedno neuporedivo pravednije rešenje. Mi smatramo da razlike i rasponi između plata državnih službenika ne mogu i ne smeju da budu toliki. Takođe, smatramo da je logično da, ukoliko neko prelazi na mesto rukovodioca u nekom državnom organu, odnosno na mesto rukovodioca unutrašnje jedinice, da je potrebno da mu se koeficijent plate uveća za jedan platni razred. Na taj način bi bila uspostavljena mnogo pravednija raspodela.
Podsećam vas da je rešenje, slično ovome koje vi danas predlažete, već bilo jedanput isprobano u praksi, da je sličan zakon već postojao, da to nije donelo dobre rezultate.
Jednostavno, niste nam danas, niti u prethodnom delu, kada je bila u pitanju rasprava u načelu, niste nam predočili ni jedan argument koji bi nas ubedio da će sada ovaj zakon moći da funkcioniše. Zbog svega toga, još jednom vas pozivam da prihvatite ovaj amandman SRS i da glasate za ovo smanjenje.

Reč ima direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac.

Nisam ministar, a da li bih voleo, neću odgovarati. Postoji član 194. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, koji objašnjava zašto sam ja ovde. "Predstavnici Vlade, na sednici Narodne skupštine i njenih odbora, mogu biti samo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kada je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo". Dakle, da je bila pročitana ova odredba Poslovnika, ne bi bilo nikakvih nedoumica zašto sam ovde.
Što se tiče samog amandmana, mi ovog trenutka u pravnom poretku Srbije imamo mogućnost da se plata rukovodioca unutrašnje jedinice uveća oko 20%. Sada se predviđa manji stepen povećanja, tj. da bude 10%. Naime, između svih platnih razreda unutar jedne platne grupe razlika je 5%. Kada kažete da rukovodiocu uvećavate platu za dve platne grupe, onda ste, u stvari, rekli da mu uvećavate platu na osnovu rukovođenja za 10%. Kažem, to je smanjenje u odnosu na sadašnje rešenje koje predviđa 20%, pa i do 30%. Ima tu još pravnih problema koje, čini mi se, moj prethodnik, narodni poslanik Nemanja Šarović nije video, ali ne bih da uzimam vreme Narodne skupštine.
Što se tiče pitanja o tome kako su ministri Vuk Drašković i Zoran Stanković, to je vrlo komplikovano pravno pitanje u kome se prepliću dva principa: princip međunarodnopravnog sledbeništva Srbije, uz sva prava i obaveze državne zajednice Srbija i Crna Gora i princip ustavnog i unutrašnjeg legaliteta. Ta dva principa su, u ovom slučaju, u sporu. Ako je Srbija naslednik državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda je naslednik i svih njenih ministarstava, pri čemu ona može birati koja su joj ministarstva potrebna, a koja nisu.
(Dobacivanje iz sale: Drži se dnevnog reda.)
Držim se dnevnog reda u istoj meri u kojoj se drži gospodin Šarović.
(Predsedavajući: Gospodine Balinovac, zaista, držite se dnevnog reda.)
Ovo govorim zbog građana. Postoje sukobi dva vrlo teška pravna principa: princip legaliteta u unutrašnjem poretku i princip međunarodne sukcesije. To nije tako lako razrešiti, kao što neki misle, ali s obzirom da sam rekao ono što treba o amandmanu, više neću pričati.

Narodni poslanik Nemanja Šarović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Balinovac, za sada niste ni ministar ni narodni poslanik. Naravno, ne bih imao možda, toliko toga protiv ni da budete.
Verujte da bi mi neuporedivo draže bilo da ste na mestu ministra vi, nego što je Vuk Drašković i nego što je Zoran Stanković. Dakle, po mom mišljenju, ne postoje dve gore osobe, dve gore moralne nakaze koje bi mogle obavljati posao ministara, nego što su njih dvojica. Nije u tome spor.
Ne možete vi, kao predstavnik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ovde da govorite van one teme koja je na dnevnom redu. Meni je to dozvoljeno, jer sam ja narodni poslanik i ovo je naš dom.
Dakle, neuporedivo veća prava ovde imamo mi koji smo domaćini, nego što to može imati bilo ko sa strane, bez obzira da li je to ministar, da li je predstavnik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Ono što je suština, koliko god vi, gospodine Balinovac, pokušavate i naprežete se da objasnite nešto, vi to ne možete i niste uspeli ni sada.
Počeli ste da pričate kako postoji spor između, navodno, međunarodnog kontinuiteta i našeg unutrašnjeg pravnog poretka. Znam da vi razumete određene stvari u pravu i znam da vam nije ni lako ni prijatno da sedite tu i da pokušavate da objasnite nešto što je neobjašnjivo.
Dakle, ono što je prava istina i što je jedina istina, to je da je Vojislav Koštunica izvršio državni udar. Izađite gospodine Balinovac posle mene i recite ovde šta je definicija državnog udara, da li je državni udar onda kada državni organ preuzima određena ovlašćenja koja mu nisu data Ustavom i zakonom.
(Predsedavajući: Molim vas da se držite dnevnog reda.)
Izašao sam na repliku gospodine Mihailoviću, mogu da pričam o čemu god hoću.
(Predsedavajući: Slažem se, međutim, izazivate novu repliku, a ako sam već direktora Sekretarijata opomenuo, imam dužnost i vas da opomenem da se držite dnevnog reda.)
Ja sa gospodinom Balinovcem imam korektan odnos i on ovo ne shvata lično i zna da ja jesam u ovome u pravu.
Dakle, državni udar se vrši onda kada Vojislav Koštunica kao predsednik Republičke vlade ukazima postavlja ministra. To se dešava onda kada Vojislav Koštunica kao predsednik Republičke vlade ukazom određuje nadležnosti predsedniku Republike, Borisu Tadiću.
Dakle, Vojislav Koštunica je diktator.
Zamislite šta bi se desilo da je ovo uradio bilo ko drugi, zamislite da je bilo kakvu sličnu uredbu doneo Mirko Marjanović ili da je doneo, potpisao potpredsednik Republičke vlade, dr Vojislav Šešelj.
Zamislite šta bi se onda pričalo i radilo.
Dakle, vi ovde od nas tražite da pričamo o nekim stvarima koje su potpuno besmislene. Vojislav Koštunica je izvršio državni udar, državni organi o tome izgleda ne znaju ništa.
Evo, pozivamo i Okružno javno tužilaštvo, pozivamo sve državne organe da učine ono što je određeno zakonom i Ustavom, da zaštite ustavni poredak Republike Srbije.
Dokle više mislite da idete, ja zaista ne znam. Ovo je besmisleno, ovo je ništa.
Ukoliko ste mogli da tako brutalno pogazite republički Ustav i uradite ovo što se uradili, zašto bismo mi onda uopšte raspravljali o platama, o Zakonu o platama državnih službenika.
Ukoliko Vojislav Koštunica može Ustav da uređuje ukazom i uredbama, pa šta će onda nama zakon. Zakoni su niži pravni akti od Ustava. Ustav je najviši pravni akt.
Kada se Ustav pregazi i to ovako brutalno kako je to učinio Vojislav Koštunica, onda nama zakoni uopšte nisu potrebni.
Gospodine Balinovac, savetujem vam, zbog vašeg ličnog autoriteta, znate da je svaka vlast prolazna, a ova je na samom zalasku, na samom kraju, nemojte se mnogo mešati u ovo, svesni ste i sami da ne možete da objasnite, pustite Vojislava Koštunicu da dođe ovde i da nam to objasni.
On je bio ovde pre dva dana, u ovom parlamentu, i predlagao da izaberemo potpredsednika Vlade. Zašto je to rađeno? Zašto potpredsednika Vlade nije imenovao uredbom? Ako je moguće da imenuje dva ministra, zašto ne bi mogao i trećeg? U čemu je tu razlika?
Dakle, svi smo svesni da je ovde na delu državni udar Vojislava Koštunice. Ovo je sada prešlo u otvorenu diktaturu.
Dakle, zbog sebe, zbog vas, kažem vam, nemojte se upinjati, pustite one koji su sve ovo zamesili i koji stoje iza svega ovoga, koji izvlače korist iz svega ovoga, da ovo i objašnjavaju. Hvala.