Reč ima poslanik Aleksandar Vučić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući ovaj amandman poslanika Petronijevića želeo bih da kažem nešto što se danas u Srbiji dešava.
Šta je smešno? Nisam, poštovani narodni poslanici, ni prst pokazao da se smeje. Razumem da sam to uradio pa da se smeje, da ima nekog razloga. Možda je neko negde postavio brašno pa mu smešno, ko zna šta je u pitanju.
Inače, način korišćenja finansijskih sredstava od strane lokalne samouprave je delimično unapređen i dalje nije dovoljno dobro napravljen i ne zna se tačno ni koliki deo, ni šta, ni koje su sve obaveze lokalne samouprave, a koje republike i koliki deo od prihoda koji ostvaruju, ali istovremeno i od obaveza koje po tim osnovama treba da izvršavaju, na sebi nose lokalne samouprave, a šta nosi Republika Srbija.
Tačno je da se ovim amandmanom olakšava efikasnija naplata i obezbeđuje izvor prihoda, pre svega iz korišćenja prirodnog lekovitog faktora i kada govorimo o našim banjama moramo sve da imamo u sporednom zakonodavstvu, pa imamo po pet zakona koji regulišu istu materiju, ne znate da li ćete određeno rešenje da nađete u Zakonu o banjama, neko drugo u Zakonu o lokalnoj samoupravi i dok se izvrši usaglašavanje naših zakona, bilo bi nam potrebno još 10 godina. Postoje oblasti u kojima je to još teže i neuporedivo problematičnije nego što je danas slučaj.
Mi danas u Srbiji, posebno po prestanku postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, moramo da vodimo računa o tome kako i na koji način, šta je to što Srbija može da ponudi, gde Srbija može da zarađuje, gde Srbija može da doprinosi razvoju svoje privrede i mislim da, osim onoga o čemu smo govorili, što jesu naše komparativne prednosti, bez obzira na nisku akumulativnost poljoprivrede, koju i dalje moramo da koristimo kao našu najznačajniju privrednu granu, ono na šta bi trebalo da se preorijentišemo u svakom slučaju u budućnosti jesu, pre svega, usluge, turizam i to je ono u čemu Srbija ima ogromno polje za napredovanje.
Naravno, pre svega moramo da radimo u Beogradu. Vi znate da Budimpešta ima dve milijarde evra ili dolara, čuo sam zvanično taj podatak baš u glavnom gradu Mađarske, čistog profita od turizma samo u Budimpešti.
Beograd možda nema, iako smo ponosni na svoju istoriju, iako smo ponosni na sve što imamo, ali da kažemo da možda nemamo građevine takvog tipa kao što je mađarski parlament, kao što je sve što imaju na Budimskoj tvrđavi.
Ali, mislim da imamo nešto veoma slično tome, nešto možda lepše i vrednije, čak i starije, kao što je Kalemegdan, a imamo nešto što nema niko, položaj na dve reke, to su Sava i Dunav i nadam se da se u budućnosti neće dešavati da "Dunavske dane" proslavljaju na Savi samo zato što nigde na Dunavu ne mogu da nađu opštinu koja nije radikalska, pa onda imaju veliki problem. Očekujem uskoro i na Đetini u Užicu, pošto su tamo izbori, da i tamo zakažu proslavu "Dunavskih dana" pa da neko troši pare od ministara ili ne znam šta da kažem, samo je važno da glasate za nas i ništa drugo.
Dakle, ulaganje u turizam i usluge je nešto što Srbiji može da donese posebno značajne prihode. O lekovitim banjama, o onome što ne znamo, a koristili bismo mnogo više, posebno moramo da vodimo računa i tu uloga lokalne samouprave mora da dođe naročito do izražaja.
Da li neko i koliko ljudi u Srbiji danas zna da u Ivanjici postoji najbolji centar za malokrvnost?
Slučajno znam, sin mi je tamo, ostalo dete sa ostalom decom, glume košarkaše sa osam godina, otišla deca tamo da se igraju, nisam pojma imao da od 1978. godine ništa nije ulagano, a ne postoji bolje mesto, bolji vazduh, ne postoje bolja rešenja za malokrvnost nego nekog tamo da odvedete.
Šta smo uradili na promociji toga? Može li lokalna samouprava to da napravi? Možemo li još u Vrnjačkoj Banji da popravimo i povećamo prihode, može li država da pomogne lokalnoj samoupravi? Pa može i na ovakav način, ali može i na mnoge druge načine kroz sve moguće promotivne aktivnosti.
Išao sam baš u zemlje EU, ne volim to pravo da vam kažem, proputovao sam celu Evropu i svet, najviše volim da budem u Srbiji, nisam od onih koji se hvale time kako svaki dan idu preko granice. Gledam spotove na CNN, nemam ovde vremena pravo da vam kažem, na SKY, na EURO-NEWS itd, svi su negde nešto platili, svi negde rade na promociji svoje zemlje.
Malo-malo pa gledam Montenegro – wild beauty, pa ne znam, gledam hrvate, gde god okrenete, kako god okrenete i ne spotovi od 20-30 sekundi, nego promo-filmovi od tri minuta. O Sloveniji i da ne pričamo.
Šta smo mi uradili? Pa nije suština odštampati knjigu na kojoj će neko da opere pare.
Hajde da uložimo novac da nam to bude prepuno, da nam sve banje budu prepune, ali da ti kapaciteti budu neuporedivo bolji i veći nego što su danas, da država pomogne lokalnoj samoupravi, da se ulaže novac u to jer će to da se vrati dvostruko i trostruko više.
Zašto smo nesposobni za to?
Ako ste u stanju da nađete najbolje ljude koji će da vam vode izborne kampanje, koji će na najbolji mogući način da vam dizajniraju plakate, spotove, da nađete urednike fotografija, a da ne pričamo o apsolutno najboljim profesionalcima za snimanje što filmskim, što video kamerama, što ne znam čim, pa hajde da to uradimo za Srbiju, hajde da to uradimo za našu zemlju.
Hajde da pokažemo šta sve imamo od Palića, Kanjiže, pa sve do Vlasinskog jezera i ne znam ni ja kojih mesta na jugu Srbije. Zato što to jeste blago Srbije. Vi mislite, neki kažu: da, Mađarska ima Balaton pa možeš da odeš tamo u Šiofok ili ne znam koje mesto. A mi imamo više jezera na kojima možemo da napravimo najbolja moguća lečilišta i banje i da država pomaže lokalnoj samoupravi, i da lokalna samouprava oseti to kao svoje, jer na taj način kad to date pod veću upravu lokalnoj samoupravi, na neki način će se ponašati kao privatnik. Želeće da to čuvaju što je moguće više i što je moguće bolje.
Ako su sve pare u Beogradu, pa ja sam rođen u Beogradu, volim Beograd više od svega, ali ne mogu sve pare da budu u Beogradu. Pa ti ljudi treba od nečega da žive. Danas imamo strašan problem depopulacije stanovništva u centralnoj Srbiji. Svi hoće u Beograd, sve pare u Beograd. Pa hajde da ostavimo, da napreduje da se razvija. Neka Vrnjačka Banja ima po glavi stanovnika veći dohodak nego Beograd, što da ne. Pa neka to bude i sa Soko Banjom i sa bilo kojom drugom.
Hajde da pokažemo da nije Srbija samo jedan centar, jedino mesto u ovoj zemlji, koje kažem naravno najviše volim zato što sam odavde, ovde sam rođen i ovde sam proveo ceo život, ali to nema veze sa razmišljanjem o državi. O državi mora da se razmišlja odgovorno i ozbiljno zato što jednu Srbiju imamo, nemamo rezervnu.
Jedanput sam rekao da je proizvodnja cementa na nivou Srbije 2.700.000 tona na godišnjem nivou. Dva miliona tona završi u Beogradu, 700.000 tona u ostatku Srbije, ne samo u centralnoj Srbiji da me neko pogrešno ne razume, i u Vojvodini. Gde ćemo da stignemo? Ulaganja najvećih banaka u Srbiji "Raiffeisen", "Hypo" banke, kad govorim o ulaganju o kreditiranju, podrazumeva se, kažu negde na nivou oko milijardu evra, preko 920 miliona evra Beograd i Vojvodina, 50 do 80 miliona evra centralna Srbija.
Hajde ljudi nešto od toga da promenimo. Ne mislim da će ovaj amandman ovo suštinski da promeni na takav način. Podržavajući ovaj amandman to je sitnica koju možemo da učinimo lokalnim samoupravama i da malo ovu naplatu učinimo efikasnijom, ništa više od toga. Ovo je jedna stvar o kojoj bi trebalo da razmišljamo.
Znači, postoji nešto oko čega mislim da ima saglasnosti, mislim da se niko u ovoj zemlji nikada ne bi bunio, ni vlast ni opozicija.
Hajde da taj posao radimo, da svi zajednički radimo, da razmišljamo kako i na koji način da promovišemo Srbiju, pokažemo ljudima da tamo gde tobož postoje mrtvi gradovi, za 100 evra kvadratni metar, kao što je Majdanpek, da možemo to da podignemo da bude jedan od značajnih centara, ili okolina, Borsko jezero itd, da to može da bude značajan turistički centar. Izgradimo infrastrukturu, ne treba nam dva sata do tamo. Hajde da popravimo to, dva sata od Beograda, kome bi to bio problem? Nikome.
To su stvari koje mislim da možemo, moramo da popravimo i uradimo. Ne možemo više da se oslanjamo na ono što imaju drugi, moramo da razmišljamo o onome što imamo mi. Ovaj seoski turizam o kome su mnogi posprdno govorili, pogledajte kako u Vojvodini uspeva. Svako od vas je čuo i za "Čardu" između Zrenjanina i Novog Sada i za "Salaš 84" i za "Salaš 37".
Uspeva, izvinjavam se nekima koje nisam pomenuo. Uspeva, i to ne samo da dolaze gosti iz Beograda, Novog Sada, ne samo iz Srbije, dolaze i iz Mađarske, Rumunije i iz drugih zemalja. Srbija mora da izvrši neku promociju, Srbija to mora da napravi. Nije promocija – ajde da uradim negde nešto pa da se ugradim u majicu, pa da se ugradim u kačket, u ne znam šta, u knjigu. Imamo jasno – idemo na reklamu na EURO-NEWS, ta reklama košta toliko i toliko, evo te pare na takav način pa ćete da vidite kako se popravlja dolazak gostiju, kako od ogromnog broja gostiju možete sledeće godine da izgradite dva nova hotela sa pet zvezdica i tri hotela sa četiri zvezdice.
Od kampanje, naravno to zavisi od prirodnih bogatstava kojima mi ne možemo u ovom trenutku da se pohvalimo, ali recimo, pre dve godine u Egiptu je u jednom trenutku bilo u izgradnji 9.000 hotela, a vi znate da Beogradu svake noći nedostaju tri hotela, što ekskluzivnih, što onih nivoa 100 evra prenoćište, znači na nivou "Holiday Inn-a", tri, četiri zvezdice. A da ne pričam šta sve imamo po Srbiji.
Evo, rekao sam da je ovo nešto uređenije, puno je ljudi koji se leče, koji su bolesni i starijih i mlađih, da je to još uređenije, mogli biste tu da dovedete ljude iz celog sveta. Izvanredna priroda, igrališta, izvanredni tereni.
Ništa, pozivam predstavnike vlasti da prihvate ovaj amandman. Nadam se da nam lokalna samouprava neće biti u ustima samo kada treba da se izvrši pritisak na građane da glasaju za nekog od kandidata i predstavnika vlasti, pošto samo kad su izbori onda krenu ovi, kao putujući cirkusi, kolone audija, ne može čovek da ide tim putem, samo neki sa rotacijama obilaze, sklanjaju u stranu, evo ovde će jedan put, ovde će drugi put, ovde treći, ovde će ne znam ni ja šta da se dogodi. Kad prođu i kako prođu izbori niko se tih građana nikada više ne seti.
Pozivam građane da na tim izborima, gde god i kad god da se održavaju, uvek misle svojom glavom. Znaju oni dobro, i nikada narod niko nije uspeo da prevari, pa neće ni ubuduće.
Hvala vam najlepše.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman je podneo narodni poslanik Mita Avramov.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o finansiranju lokalne samouprave koji sada razmatramo nije dobro koncipiran zato što smo, reagujući još u članu 6, na izvorne prihode lokalne samouprave i na poreze koje treba da primaju, to je amandman gospođe Gordane Pop-Lazić, pokušali da onaj porez koji je dostupan, odnosno koji se najviše evidentira, inkorporišemo u sistem naplativosti kao izvorni prihod lokalne samouprave.
Zbog toga, način na koji se transferišu sredstva od nivoa Republike do jedinice lokalne samouprave ni po ovom zakonu nije dobar.
Ono što sam želela, podnoseći amandman u ime poslaničke grupe SRS u članu 15, gde se govori o lokalnim komunalnim taksama, a najpre da skrenem pažnju na situaciju što se tiče lokalnih komunalnih taksi, kako u Kragujevcu, tako i u Beogradu i u drugim gradovima koji su pod ingerencijom neodgovornih ljudi koji su obećali nešto sasvim drugo u kampanji, a posle osvajanja vlasti učinili građanima život još težim, poput situacije koju imamo u gradu Kragujevcu gde su se astronomski povećale lokalne komunalne takse od perioda unazad dve godine, od dolaska Veroljuba Stevanovića i njegove grupacije na vlast.
Od koalicije "Zajedno za Kragujevac", građani nemaju nikakvu konkretnu korist zato što nema izgradnje komunalne infrastrukture u delovima grada gde je ona najpotrebnija, ušminkavanje ulica u centru, tek po neka zamena vodovodne cevi, a čitav obod grada, da ne govorim o seoskim područjima i o tome da 22 naselja nemaju vodovod i kanalizaciju, na čekanju su, odnosno neće ništa moći da sačekaju od takve neodgovorne vlasti i gradonačelnika Stevanovića, kao što i Beograđani vide, naročito oni koji žive u beogradskoj opštini Zemun, da je u pitanju velika pljačka od strane DS i Nenada Bogdanovića i da on beogradske opštine tretira maltene kao mesne zajednice.
Da napravimo jedno poređenje.
Juče smo koleginica Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta i ja bile u kampanji u opštini Užice i obišli smo Mokru Goru, Kremne i još nekoliko mesta i razgovarajući sa našim predsedničkim kandidatom i sa građanima došli do frapantnog saznanja, da su komunalne takse za vreme vladavine ovog opozvanog predsednika zbog čega se sada u nedelju 2. jula bira novi, a naš kandidat je, opet da vas podsetim, prof. Dragiša Stanojčić, dakle došli smo do saznanja da je opština Užice, koja je jedna od vodećih opština po budžetu, 1.350.000 evra je planirani budžet za ovu godinu, samo pet miliona dinara izdvojila za izgradnju komunalne infrastrukture u selu. Imam primer svog sopstvenog rada.
Skoro smo imali rebalans gradskog budžeta za 240 i nešto miliona novih dinara, sve parazit do parazita, osnovano preduzeće za izgradnju grada, raznorazni drugi paraziti na grbači onog siromašnog naroda, kada pogledate, apsolutno ničega nema.
Kome ljudi da se žale kad je vlast takva bahata, osiona, rasipa se, desetine miliona dinara idu na putne troškove i ceo taj budžet se stvara od prihoda od komunalnih taksi koje su navedene u članu 15.
U ime poslaničke grupe SRS tražila sam da se stav 2. briše, gde se kaže da će Vlada da utvrdi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1, jer to su komunalne takse, njih ukupno 16 koje su navedene kao izvorni prihod jedinica lokalne samouprave, i da će takse iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) na predlog Ministarstva finansija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave, da se utvrđuju, dakle, u svakom slučaju, uvek će Dinkić, odnosno budući ministar finansija, po ovom zakonu, što bi naš narod rekao – kod njega i nož i pogača, da odlučuje o prihodima lokalne samouprave i o tome koliki je guber i dokle neko može da se opruži i kakvu će politiku da vodi.
Nijedan srpski radikal ni u jednoj opštini gde smo na vlasti, počev od grada Novog Sada gde je gradonačelnik gospođa Maja Gojković, preko opštine Zemun, opštine Šid, ostalih opština gde su radikali na vlasti, nije išla na tako neverovatno povećavanje komunalnih taksi.
Verujte, nikome i ne pada na pamet da to radi, a da je normalan i častan čovek, do iznosa koji je neizdrživ za građane i zato mi tražimo da se Vlada ne meša, odnosno da se izbriše ovaj drugi stav, jer će pravi domaćini i ljudi koji znaju šta građani mogu da podnesu, u smislu finansiranja lokalne zajednice, da odrede način na koji će najracionalnije ta sredstva da se troše.
Najlakše je da dođete na vlast, da obećavate građanima, poput Bogdanovića, Stevanovića i njima sličnih – izgradićemo ovo, otvorićemo ne znam koliko hiljada radnih mesta, imaćemo ovaj, onaj projekat, od toga nema ništa. Pranje para, raznorazne zloupotrebe, obmanjivanje građana, a ove komunalne takse od tačke 1) do 16) su za mnoge naše građane zaista teret koji oni ne mogu da izdrže. Mnogi ljudi ne mogu da plate Fondu za uređenje građevinskog zemljišta zato što su to astronomske cifre koje se u siromašnom budžetu nakupe za godinu dana.
Juče smo u Užicu čuli i to je praksa u svim gradovima gde je vlast neodgovorna, da je preduzeće za izgradnju grada najveći parazit, kao ovo kragujevačko kome je najveći deo kolača iz novog rebalansa pripao. Isti je slučaj i ovde u Beogradu. Ko hara gradom i ko određuje poslovne lokacije i prostor za izgradnju basnoslovno skupih stambenih objekata – građevinska mafija. Postoji i u mom gradu.
Obećao sadašnji gradonačelnik i na tome zasnovao kampanju, da će da povede oštru borbu protiv građevinske mafije. Ništa od toga. Oni i dalje idu, varaju ljude, obećavaju starim nemoćnim ljudima, onima koji su siromašni penzioneri pa ne mogu da plate interfon, hoće da imaju kablovsku teviziju, da im se možda promene pločice u kupatilu koje je staro trideset i kusur godina, da bi oni dobili kompletan prostor da nadzidaju tu zgradu, a onda prodaju kvadratni metar stana za 900 ili 1.000 evra. Da li je to normalno? To je čista pljačka. Ne, neko je glup i ne znaju drugi ljudi da se bave tim unosnim biznisom.
Zašto drugi ne mogu da dođu u tu poziciju? Zašto u tu poziciju nije došao neki inženjer, građevinac otpušten sa posla ili neki drugi ekonomista koji je ostao u fabrikama bez posla, a isteran na ulicu? Zato što on nema ni bankarski lobi iza sebe ni lobi iz lokalne samouprave, ni one koji će da mu pomognu da dođe do te mogućnosti, da tako presipanjem iz šupljeg u prazno nadziđuje zgrade i da na jednoj zgradi zaradi za ceo život, odnosno i za generacije iz svoje porodice koje će da dođu posle njega. To je neverovatno. Onda će još Vlada da se meša i da određuje koji je to nivo, odnosno visina komunalnih taksi koje će da određuje jedinica lokalne samouprave.
Zar nam je malo muke nanela Vlada Republike Srbije i svi ovi zakoni koje je predložio Mlađan Dinkić, a koje ste vi usvojili, pa nam trebaju i ovakvi članovi u zakonu.
Pitajte ljude i pitajte Gordanu Pop-Lazić koja je govorila o tome u načelnoj raspravi, kako joj je teško da raspolaže sa onom šačicom sredstava u opštini Zemun, zato što Bogdanović sve opštine na takav način tretira, iz tog ogromnog kolača iz koga pljačka i on i cela Demokratska stranka, jer svi moraju da se namire i dobro udome i da se obogate. On na kašičicu daje opštinama.
Rekla sam vam za primer, možda ste zaboravili, pošto se desio onaj svojevrsni puč u opštini Grocka kada je smenjen gospodin Simonović sa mesta predsednika opštine, a za nekoliko meseci uhvatio ih je u neverovatnim malverzacijama i postavio budžet na noge i krenuo sa investicijama u opštini Grocka. Skupila se posle banda, ovi žuti ih predvodili, Šutanovac bio jedan od zagovornika da se takva vrsta puča izvrši.
Sada se pojavio taj novi koji je ikebana. Član je G17 i kaže u jutarnjem programu na Studiju B, pitaju ga tamo za neki projekat, za izgradnju komunalne infrastrukture, za neku ulicu. On kaže: ne znam, moram da vidim sa gradonačelnikom Bogdanovićem, znate sve je to u njegovim rukama. Ista situacija će da bude i u Kragujevcu. Sada već jeste za one mesne zajednice gde se apsolutno ništa ne ulaže ni u centru, a da ne govorimo o prigradskom delu.
Saveti mesnih zajednica pokrenuli su akciju, počev od mesne zajednice Erdoglija, pa redom, gradskih mesnih zajednica u Kragujevcu, upućeno je cirkularno pismo na adrese deset mesnih zajednica da se pobune protiv takve politike kragujevačke gradske vlasti. Bune se i ljudi u beogradskim opštinama, ali kome da se žale, kada mafija hara i vlada.
Ovako će po ovom zakonu, u dosluhu i dogovoru sa Dinkićem, a lepo sarađuju ovi žuti sa G17, da rade šta hoće i da raspolažu sredstvima građana na takav bahati način i kroz pljačku, pre svega u preduzećima gde su postavili ove svoje "kadrove". Narod od toga nema nikakve koristi. Zato bi bilo dobro, a ne da govorite i da pričate, 15 godina vas slušamo, o decentralizaciji, o tome kako ćete ovim ili onim zakonom, povraćajem imovine, da omogućite opštinama i gradovima da se razvijaju. Ne, nego kroz projekte o kojima je malopre govorio gospodin Vučić i uz mogućnost da opština sama raspolaže svojim sredstvima i da uređuje nivo komunalnih taksi, a domaćinski vodi vlast i ulaže tamo gde je najneophodnije.
Pitajte ljude, evo u mom gradu, krenite i po opštinama širom Srbije, a u Užicu je to očigledan primer. Obišli smo juče ova četiri sela. Godinama u tim selima u infrastrukturu ništa nije ulagano. Da li je to normalno 2006. godine da ljudi čekaju vodovod i kanalizaciju, put, a da ne govorimo o asfaltu. To je misaona imenica za desetine naselja iz sela na području grada Kragujevca.
O tome treba da razgovaramo. To je način da se normalno i domaćinski vodi vlast, da se vodi računa o prioritetima.
Ne kažemo mi niti obećavamo, to radi ovaj naš kandidat u Užicu, niti je to govorio gospodin Rankić, da će preko noći da asfaltira sve ulice. Najlakše je da idete i pričate, da lažete i obmanjujete ljude kao što to radi Velimir Ilić. On uzme mesec dana odmora, ne radi ništa u Vladi i ide od grada do grada, priča izmišljotine i zaboravi se i ne zna kome je šta obećao. Vara ljude od kampanje do kampanje. Juče slušam na putu za Užice na lokalnom radiju u Čačku, novinar pravi parodiju na sve te njegove izmene, naročito obećanja davana u opštini Smederevo, kada je rekao da će da ukrade od auto-puta od negde, snaći će se i asfaltiraće u tom i tom selu nekoliko kilometara. Isto to priča sada po Užicu, pričao je pre nekoliko dana u Ražnju.
Da li vi mislite da nešto ima od toga? Nema ništa. To je govorio i u Kragujevcu, imao je svog kandidata, poslanika iz Kragujevca koji je za jedan deo naselja uspeo od njega da izvuče novac. Kada kažem od njega, zato što se Velja tako i ponaša, kao da je to njegova dedovina i očevina i on daje na kašičicu kome hoće. Od ostalih obećanja ništa.
Pre nekoliko dana slikala se cela Vlada, Koštunica došao sa svitom i sa onim građaninom, ali opasnim agentom i špijunom Zoranom Stankovićem, ne zna on šta će u autobusu u kome se vozila Republička vlada i došli u Kragujevac.
Postavila sam pitanje, ko mu je dozvolio da uđe u fabriku namenskih proizvoda. Takva špijunčina i takav izdajnik ne može da ide nigde, a kamoli da uđe u fabriku i to fabriku namenskih proizvoda. Došli u Kragujevac, obećali auto-put, deonicu od pet kilometara. Da li znate koliko su bile uključene mašine i koliko su radile? Svega pola sata dokle su se slikali i izašli iz onog autobusa na kome je moglo da piše i odlazeća vlada ili vlada bruke, sramote, kako god hoćete, pored onog naziva na Lastinom autobusu. Bruka i sramota. Mislite li da narod nije to prozreo i da ne vidi o čemu se radi i da ti ljudi lažu i obmanjuju.
Zato nam nisu potrebni samo ovi dopunski izbori po ovim turnusima gde pre svega Vlada i ovi žuti misle da su mnogo jaki, pa guraju ove svoje kandidate i obećavaju kule i gradove, nego izbori na svim nivoima i da narod da ocenu i sud o svima nama. Mi smo uvereni da će nama da ukažu najveće poverenje.
Očigledno je i po ovom obrazloženju, i na prethodne amandmane i na ove koje sam podnela na član 15. da vi ne želite da lokalna samouprava na pravi način raspolaže svojim sredstvima i da uređuje u ovom slučaju visinu komunalnih taksi.
Ne gajim nikakve iluzije da ćete u danu za glasanje da prihvatite ovaj amandman. To je ono što je vaš program koji narod ne može da prihvati i što nije dobro ni za jedan grad u Srbiji.

Reč ima poslanik Tomislav Kitanović.

Javio sam se po Poslovniku, član 100. zbog prozivanja potpredsednika Srpskog demokratskog pokreta obnove, a ujedno i nas poslanika koji smo u toj stranci.
Za razliku od vas koji mislite da ću sada da branim ovde Stevanovića, neću da ga branim. Čak ću i ja da ga kritikujem. Kritikovaću ga što se previše angažuje za Kragujevac, što previše trči i radi za Kragujevac, a ima obaveze i u stranci. Zapostavio je Srpski demokratski pokret obnove i mislim da malo vremena tu troši koliko bi trebalo da troši.
Najpametnije bi bilo da se mane onih problema koji su u Kragujevcu, da sve što radi za Kragujevac pusti po strani i da radi za stranku. Nas osam poslanika i ovo članstvo koje SDPO ima, nema nekih velikih mrlja ili ne znam čega.
Mi svi zajedno imamo možda bogatstvo koliko ima istaknuti član neke druge stranke. Nađite ko ovde od nas poslanika SDPO-a ima neko bogatstvo. Saberite naše bogatstvo i videćete koliko je to.
Ono što Verko radi za Kragujevac je maltene van mogućnosti običnog čoveka. Vi znate da Veroljub ima izuzetnu energiju, 95% te energije uložio je u Kragujevac i u razvoj lokalne samouprave, u zaštitu ljudi dole.
Mislim da bi pametnije i mudrije bilo da se više stranački angažuje i da, recimo, prodajom neke stranačke ideologije, odnosno demagogije, prodajom magle napravi neke poene za stranku.
On sve što radi uradio je u korist građana Kragujevca. Mislim da na toj strani postoje kritike od mene, što bi trebalo da se više angažuje za stranku.
Mislim da bi i mi napravili lakše, jednostavnije poene bez neke velike muke. Zna se kakva je situacija bila u Kragujevcu. Nije on dole nasledio ne znam šta i koliko bogatstvo. Nasledio je fabrike koje ne rade, nasledio je masu toga što ne funkcioniše, milion problema.
Znate da se to pre dolaska Veroljuba Stevanovića na čelo opštine nazivala dolina gladi, što je uglavnom i u Srbiji i u ono vreme, pre 2000. godine mnogo toga bila dolina gladi, a pogotovo na jugu Srbije.
Teško je izaći na kraj sa tim problemima. Najlakše je kritikovati čoveka koji je uradio mnogo za svoj grad.
Po meni bi bilo pametnije da se i mi iz SDPO-a u odnosu na ovo što radimo angažujemo i da ne tražimo išta i da i mi malo počnemo da se bavimo nekom demagogijom i da zarađujemo jeftine političke poene.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, da li je po Poslovniku ili replika?

Svejedno, nije važno, ja uvek mislim da onaj ko želi da izađe za govornicu, treba i može da izađe, jer prirodno je pravo svakoga da izrazi svoje mišljenje, da iskoristi bilo koju poslovničku mogućnost.
Izašao sam zbog jedne rečenice koju je izrekao gospodin Kitanović, a to je – kritikujem nekoga, zato što je, u ovom slučaju gospodina Stevanovića, ako se ne varam, nedovoljno posvećen radu u stranci, a najviše radi u Kragujevcu. Hajde sada da vidimo kako se to državni funkcioneri danas, i ne možemo da govorimo o opoziciji, već o državnim funkcionerima, ponašaju, pa da vidimo onda i neke druge koji su danas u opoziciji, a funkcioneri su na nivou lokalne samouprave.
Državni funkcioneri u našoj zemlji bili su kritikovani svojevremeno, posebno iz redova SPS, dakle, da zloupotrebljavaju državne i stranačke funkcije.
Sećate se koliko je puta svojevremeno Slobodanu Miloševiću rečeno, o tome su rasprave vođene danima, nedeljama, godinama, kako može istovremeno da bude predsednik države, a da se zadrži, odnosno da zadrži funkciju predsednika SPS, pa je čak pod pritiskom nešto tu izmišljao, te zamrzava funkciju, pa ne znam ni ja šta sve, razdvajao funkcije predsednika Glavnog odbora od predsednika partije i ne znam ni ja šta sve.
Od 5. oktobra 2000. godine naovamo niko ne sme da pita – izvinite, jeste li vi predsednik Srbije, predsednik svih građana ove zemlje ili predsednik DS?
Svaka izjava Borisa Tadića, ali apsolutno svaka je stranačka. Da li ste vi, poštovani prijatelji, dame i gospodo narodni poslanici čuli predsednika ove zemlje pre dve večeri na crnogorskoj državnoj televiziji gde on kaže: ponosan sam što ću da budem na čelu bloka koji će da se bori protiv SRS.
Izvini majstore, ali kakve to veze ima sa državom Srbijom, kakve veze to ima sa našim narodom u Crnoj Gori? Napadaš one koji su najpopularniji kod našeg naroda u Crnoj Gori, koji su bili za opstanak državne zajednice i pred nekim drugima jasno govoriš da je tebi jedini cilj i smisao bavljenja politikom da ostaneš na vlasti i da sprovodiš stranačke interese, da deliš Srbiju na dva dela.
On jasno kaže: poštovani narodni poslanici, hoću da predvodim jedan blok, a onaj drugi deo, mi mislimo veći, a on misli manji, ali uopšte nije važno koliki deo Srbije, ne, to su neke tamo snage mraka, haosa, bezumlja, ne znam ni ja šta sve.
Onda vam državni funkcioneri, oni ovde što treba da dođu, Dinkić ili kako se već zove, kaže: hajde da zabranimo najveću stranku u Srbiji.
O tome vi pričate, o tome govorite kako se zloupotrebljavaju političke stranke, da li rade stranački ili državni posao, a mi se noćima tresemo od straha kakva je sila na nas udarila, koliko ono beše, 28 dana, skupiše 70.000 potpisa sve sa upravama carinarnica, direktorima apotekarskih ustanova, direktorima domova zdravlja, pod pretnjom otkaza.
Poštovani građani Srbije, juče sam šetao po tržnom centru i jedan čovek kaže – hajde, napravite jednu akciju tako da napravimo kontraakciju da skupimo jedno dva miliona i 700.000 da pokažemo šta o njima mislimo. Ja pitam: kada državni funkcioneri kažu – e nećeš ti, da vam mi preregistrujemo vozila, a zašto nećete, jesu li ti ljudi krivi što nema državne zajednice Srbija i Crna Gora više? A onda on kaže – nema motor euro 3. Ma nemoj, da nam ne zagadi vazduh, inače je sve milina kod nas, čudo jedno kako funkcioniše, pa da nam ne zagadi vazduh. Ljudi nemaju hleba da jedu, pa da nam ne zagade vazduh. Ne, nego treba da budu svi automobili tamo gde je ono staro gvožđe, bačeni.

Vreme.

Znam, gospodine Mihailoviću i zahvaljujem se na ljubaznosti što me puštate da završim.
Morate, neka dozvole preregistraciju vozila tim ljudima, em će nešto malo para da uzmu za državnu kasu, ljudi će sa tim da se slože, em će ljudima da omoguće da voze svoje automobile i da time poprave socijalno stanje u Srbiji. U čemu je problem sa tim? Da li je to logična računica za svakog normalnog i racionalnog u ovoj zemlji? Nama ne smeta, jer ja nemam takav automobil, ne smeta mi i neću se osećati ugroženim ni najmanje ako tim ljudima to dopuste.
Da vidimo šta govore ostali državni funkcioneri, još malo ću gospodine Mihailoviću, izvinite što sam oduzeo ovoliko vremena, postavlja mi se sledeće pitanje, šta rade neki drugi funkcioneri o kojima je govorila gospođica Jovanović, oni ne rade ništa, sem što se bave stranačkim poslom. Dobili su zadatak, ideš majstore na Kopaonik, malo ćeš da se skijaš, da se zajapuriš, da ti obraščići budu rumeni i svaki dan sa Kopaonika na izbore u Kraljevo, svaki dan od sela do sela, u jedno selo obećaš aerodrom, na nekom drugom mestu obećaš puteve za formulu jedan, tri-četiri mosta su do sada obećana za Kraljevo, još nijedan nisam video da je izgrađen i ničim drugim se ne bave.
Hajde ljudi, radite nešto za građane Srbije. Ne znam da li ste primetili, gospodine potpredsedniče Narodne Skupštine, ja gledam televiziju Srbije, ali na TV Pinku ima ona emisija – Stanje na putevima, pa onda kaže, popravlja se tu, radovi na mostu, rekonstrukcija ovog puta ovde, onog puta onde, vidim četiri-pet mesta da je pomenuto i tačno znam da se tamo održavaju lokalni izbori.
Nigde gde nema lokalnih izbora niko ništa ne radi, samo tamo gde su lokalni izbori, samo tamo se pojave mašine. Oni misle da je narod glup, blesav, da narod ništa ne zna. Ali znaju građani Srbije.
Bez obzira što smo politički protivnici, gospodine Kitanoviću, voleo bih da gospodin Stevanović i bolje i uspešnije radi u Kragujevcu, a koliko je to uspešno, mi mislimo nedovoljno, a vi mislite veoma, ali će to pokazati građani na izborima, kao što su izabrali gospodina Stevanovića, možda ga sledeći put neće ili će možda biti reizabran, ali u svakom slučaju, narod je taj koji će najbolje da procenjuje, a siguran sam da je Kragujevac zaslužio više i da Kragujevčani zaslužuju mnogo bolje i drugačije da žive nego što danas žive, a ne mislim da je to krivica Verka Stevanovića ili ne prevashodno njegova krivica.
Nažalost, mislim da država Srbija mora mnogo više da brine o svojim građanima, a naročito u onom smislu o kom sam malopre govorio u onim delovima koji su danas neuporedivo slabije razvijeni, gde ljudi jedva krpe kraj sa krajem. Ja se suočavam sa jednim problemom gde god da odem. Hoću ljudima da kažem da ja, i ne samo ja, nego bilo ko iz SRS, nije takav i to jasno sa skupštinske govornice govorim.
Kaže mi žena, ne znam koje je selo u pitanju, da li Čubitkovica ili Dudovica, nije važno, pripada još Beogradu, lazarevačkoj opštini, a blizu je Ljiga: znaš Vučiću, sve pare odoše u Beograd. Ja kažem: i vi ste Beograd, a ona kaže: jeste, ali mi nismo onaj Beograd. Pitam: koji ste Beograd, a ona mi kaže: onaj što nema pare, jer sve pare odoše u centar, tamo ne znaju šta će sa parama, a nama ovde nema ništa i samo oni u Beogradu otimaju pare.
Ljudi, ta priča koja nije do kraja neistinita, samo će da pravi nove antagonizme u Srbiji ako se nešto po tom pitanju ne promeni. Zato je strahovito važno da vodimo računa da sprečavamo dalju depopulaciju stanovništva iz unutrašnjosti i da pomažemo najsiromašnijim krajevima.