Izvinite molim vas, gospodine predsedniče, ovde vidim sedam narodnih poslanika, taj za koga mislite da je narodni poslanik, njega ne vidim ovde. Nema ga, a koliko znam, mesecima ne dolazi, a rekao mi je da nema ni nameru da uđe ovde.

Molim vas, u pitanju je narodni poslanik.

Nisam pomenuo nijedno ime, gospodine predsedniče. To vi vrlo dobro prepoznajete.
Drago mi je što prepoznajete i znate sve poslanike i znate kakve su sklonosti i karakteristike tih pojedinaca. Drago mi je što ste mi pomogli u ovom prepoznavanju. To nisam rekao, to ste vi rekli.
Videćete sutra u novinama, mene će da napadnu kao i prošli put, a ne vas. To je taktika. Taktika ispiranja mozga.
Znači, građani Republike Srbije treba da znaju, ovaj zakon ništa ne valja, ovaj zakon je obično muvanje, da se reformiše reformisano, na maksimumu demokratije dobijamo još nekoliko maksimuma demokratije, na struku dobijamo još nekoliko puta veće struke, a u stvari dobijamo propis kojim će da se muva maksimalno i da niko nikoga neće moći da proziva. Tako su napisane odredbe da je nemoguće nešto uraditi.
Vidite, ranije smo imali i to je dignuto na nivo ustavne kategorije, da Republika može da poveri jedinicama lokalne samouprave vršenje poslova iz nadležnosti Republike i za vršenje poverenih poslova se prenose sredstva, baš tako formulacija stoji.
Moram da vam kažem da na snazi još imamo Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, Zakon o budžetskom sistemu, o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da ne ređam koliko još imamo zakona koji regulišu ovu oblast.
Da li ste primetili da u ovom predlogu zakona nigde nema u toj formulaciji definisana stavka ili pojam, prenos sredstava za vršenje poverenih poslova. Dakle, nema, izgubilo se.
Gospodine predsedniče, nećete da se naljutite, jer ćemo još jednom da izađemo, samo da rekapituliram efekte ovog zakona.
Znači, prema postojećem zakonu, a tumačite Zakon o lokalnoj samoupravi koji je donet 2002. godine i promenjen 2004. godine i da znate, 2004. godine je menjana ona odredba zbog koje ste me malopre napadali, član 98. stav 1, podtačka 5, stav 2. i stav 5.
Dakle, tu je bilo govora o tim porezima, pripadajućem delu sredstava koja idu prema opštinama.
Znači, izvorni prihodi po Zakonu o lokalnoj samoupravi, kada se uzmu u obzir samo opštine, jer neću gradove, pošto tu ništa skoro ne menjate, menjate poprilično, ali u procentima kada se pogleda, sve se svodi na isto, menja se struktura prihoda, ali procenat je nula.
Vidite, po ovom zakonu o lokalnoj samoupravi očekuje se da izvorni prihodi budu 9 milijardi 937 miliona i 286 hiljada dinara. Mislim da sam tačno rekao broj, s obzirom na to da se dodaju još tri nule.
Po ovom zakonu, ukoliko se usvoji, lokalna samouprava će izvorno da ostvari 12 milijardi 774 miliona 211 hiljada dinara. Znači, oko dve milijarde i 800 hiljada dinara više.
Pošto su izvorni, ostvaruju se na teritoriji jedinice lokalne samouprave, pa ovaj zakon dozvoljava jedinici lokalne samouprave da autonomno odluči i u zavisnosti od toga kako odluči da se izvorno u startu povećaju prihodi za ovaj iznos o čemu sam pričao. Znači, sada uopšte nije bitna unutrašnja struktura svake od ovih pozicija.
Dalje, ustupljeni prihodi po postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi, a to je ono što Republika prenosi, trebalo bi da budu, tako je planirano, 28 milijardi 754 miliona 626 hiljada dinara.
Ako se ovaj zakon usvoji, onda će ustupljeni prihodi biti niži i iznosiće 25 milijardi 917 miliona i 702 hiljade dinara. Da li mogu da kažem da će Republika manje da izdvoji za jedinice lokalne samouprave, s obzirom da je u pitanju manji iznos. Verovatno mogu to da kažem, jer pravim neku razliku u ciframa.
Dalje, prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi transferi treba da budu 7 milijardi 922 miliona i nešto hiljada dinara, a ako se ovaj zakon usvoji onda bi po ovom delu bilo 10 milijardi i tako dalje.
I kada se sve to sabere, ukupni prihodi jedinica lokalne samouprave, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, iznose 46, a po ovom zakonu koji se predlaže, to bi došlo na 48 i nešto milijardi i to bi bilo više za 2,14 milijardi dinara, odnosno za 4,6% i sada se postavlja pitanje – odakle?
Vidite, jedan deo povećanja, a vidite i sami, to su dve milijarde i nešto i samo kad uporedite izvorne prihode, videćete da se tu pojavila razlika.
Znači, više će lokalna samouprava po osnovu izvornih prihoda da ostvari, a ako ih ostvaruje po osnovu izvornih prihoda, znači, povećavaju se izdaci građana koji žive na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
To je ta matematika. Ako je po ovom zakonu sada 9 i 900, po novom treba da bude 12 i 700 i razlika je, dve milijarde i 800. Dakle dve milijarde i 837 miliona više ima da se pokupi od građana na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Nemojte molim vas da mi pričate, to dolazi sa strane i to je ustupljeno itd. Više ćete da zahvatite od građana i cela poenta je u tome.
Da biste se opravdali, napravili ste komisiju, novu poresku administraciju u lokalnoj samoupravi, da lokalna samouprava mora da uzima zaposlene iz Ministarstva finansija, a imate opštine gde ne postoji nijedan zaposleni iz Ministarstva finansija koji radi na tim poslovima, pa mora lokalna samouprava da pravi novu službu. To je vaš koncept. Pravite agenciju za lokalne prihode, ali to vam ne valja, pokvarena namera je ovde sadržana, to je cela poenta.
Ceo dan stojim ovde i diskutujem, čekam da izađete, a na kraju ste mi sami potvrdili da 4% više što se bude izdvojilo, kažem ovo je model, ovo je test, vi ste sami napisali, a ako se uzme 2006. godina i šta je planirano po Zakonu lokalnoj samoupravi, pa iznosi toliko i toliko, izvorni prihodi 9 milijardi i nešto, ako to primenimo, dakle, na ovaj model predloga zakona, za istu ovu godinu, izvorni prihodi povećaće se za 2,8 milijardi.
Znači, toliko više će se uzeti. Šta ima da se uzme? Evo, da čitam, član 6. – porez na imovinu, lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, prihodi od koncesione naknade, da vidimo da li će to da bude, jer nisam siguran; novčane kazne, prihodi o davanju u zakup, prihodi od prodaje pokretnih stvari, a kada čitam ove lokalne, komunalne takse, onda znate šta sve sledi.
Znači, koncept zakona je, mi ćemo da poštujemo Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, malo ćemo da vam pustimo o lokalnoj samoupravi, bolje vi da otmete od građana nego da Vlada bude ta koja otima.
Kada se krene sa revoltom, molim vas, komisija, eksperti, Ministarstvo finansija neće, a navodno nama će lakše biti da donosimo zakon o budžetu, jer je ovo pomoćni zakon za naš zakon o budžetskom sistemu, gospodo draga da vas upozorim i to je taj vaš koncept.
Znači, poručite Hranislavu Periću – ne pomažu ovde stručnjaci o kojima on kuka. Ti stručnjaci vide beogradski krug dvojke, dalje ne vide, a pogled im je bistar u zavisnosti od stanja na računu. Čijem? Njihovom. I to je ceo koncept.
Ne verujete? Videćete. Uzmite ovaj stenogram, zapamtite šta vam je rečeno. Znamo koncept, ne poslanike vlasti, daleko je ovo od poslanika vlasti, koncept nekih pojedinaca koji utiču na kreiranje ovakve politike.

To su različite matematike i obrnuto. Zavisi od matematike, ali sigurno ne zavisi od matematike da li se kreću automobili u opštini, kreću se sigurno, 24 sata je tamo prolaz.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime kolege Ivana Radića izašao sam za govornicu i podneo u ime poslaničke grupe SRS amandman na član 62. kao i na član 61, gospodin Krasić je to malopre objašnjavao.
Pošto sam ja poslednji govornik iz SRS po ovom zakonu, pokušaću zaista da kažem još jednom, što bi trebalo shvatiti kao ozbiljno upozorenje ako se ovaj zakon usvoji.
Poreska uprava je jedina u državi tehnički i kadrovski osposobljena za kontrolu i naplatu fiskalnih prihoda, pa čak i prihoda koji pripadaju lokalnoj samoupravi i treba da ostane kao jedinstvena služba na nivou Republike.
U stvari, Predlog ovog zakona predstavlja obično bacanje prašine u oči poslanicima i lokalnoj samoupravi, a ja dolazim iz lokalne uprave i ako sam dobro upoznat sa ovim problemom, gde se umesto decentralizacije javnih prihoda vrši decentralizacija poslova, na taj način što se ozbiljan posao utvrđivanja naplate kontrole javnih prihoda prenosi lokalnoj samoupravi.
Umesto da to radi Poreska uprava, koja je po postojećoj zakonskoj regulativi za to i nadležna, bez obzira da li se radi o republičkim ili lokalnim prihodima. Zato iz više razloga ovaj zakon treba odbiti.
Jedan od razloga je sledeći – Poreska uprava je trenutno politizovana od strane G17 plus. To su činjenice.
Svi ljudi su došli po partijskoj liniji i ne znaju, mnogi ne znaju da rade ove poslove, a kompletno ne žele da naprave pravu organizaciju posla i da osposobe Poresku upravu da efikasno naplaćuje sve javne prihode.
Ona, u stvari, ovaj vruć krompir prebacuje, kao što je rekao gospodin Krasić, opštinskim vlastima. Ovi tzv. lokalni javni prihodi se naplaćuju direktno rešenjem od građana i preduzetnika, što predstavlja nepopularne mere, a Poreska uprava G17 prebacuje pritisak nezadovoljstva javnosti na opštinsku vlast i to uskoro pred izbore koji će biti, nadam se što pre, na jesen. Sebi ostavljaju naplatu čistih prihoda od PDV-a, akciza i zarada koje građani i ne osete.
Vidite o čemu se tu radi. Zgodni su za prikupljanje političkih poena kroz kasnija razna oslobađanja. Ponavljam, radi se o poreskoj upravi koju vodi G17 plus.
Stvaranjem lokalnih poreskih uprava razvija se jedan od najefikasnijih državnih organa, što je njihov cilj.
Stvoriće politizaciju tih službi na lokalnom nivou koje će zavisiti od volje onih koji su na vlasti. To moramo priznati. Različito će se postupati od opštine do opštine i na kraju će svi imati manji prihod u budžetu.
Poreska administracija mora biti jedinstvena na nivou cele države Srbije i sve te prihode naplaćivati, što je sasvim normalno, istim intenzitetom.
U stvari, to znači da ona mora dograditi svoju unutrašnju sistematizaciju i softversku podršku da može u celini i efikasno naplaćivati sve lokalne prihode, član 6, što je gospodin Krasić malopre nabrojao, da ja to sada ne nabrajam.
Čl. 58. i 59. zakona takođe bi mogli da se brišu, ali nismo to stavili i nije toliko ni bitno, zato što smo jednostavno hteli tim našim amandmanima, navodeći da se brišu i pojedini članovi, da skrenemo pažnju da ovaj zakon uopšte ne valja.
Ne treba da se usvoji, jer nema nikakve logike da ono što mnoge poreske uprave u Srbiji ne rade, jer nisu dobro organizovane, vidite šta se sada dešava.
Mnoge poreske uprave u samoj opštini nisu dobro organizovane, a sada treba da preuzmu neki posao od Republičke poreske uprave sa ljudima koji ne znaju da rade taj posao.
Nisu sposobni da rade posao, a lokalna uprava treba da ih preuzme zajedno sa kancelarijom i opremom, svim ostalim sredstvima i ljudima, a u stvari to je presipanje iz šupljeg u prazno.
I tamo se to na lokalnom nivou mora iz početka organizovati, a rekao bih i siguran sam, uz pad ukupne efikasnosti, umesto da se uz mali napor to organizuje na nivou poreske uprave.
Sve u svemu, zakon treba odbiti u celini, jer je on totalni promašaj, nama ne treba decentralizacija poslova, već decentralizacija prihoda.
U stvari, to je pokušaj Mlađana Dinkića da stavi kukavičje jaje nama lokalnim samoupravama, što znači da će prihodi, iz člana 35. i 36. u celini da budu prihodi lokalne samouprave, a ne kao do sada – prihodi Republike i pokrajine.
Treba ići sa predlogom da lokalni javni prihodi budu i porez na kapitalnu dobit, deo od poreza na dobit preduzeća itd, a ne da se lokalnoj samoupravi dodeljuje nepopularni posao i nezadovoljstvo građana.
Ovde nije zanemarljivo ni reći na kraju da je ovakva ideja kontraproduktivna za funkcionisanje same Poreske uprave, jer se razdvajaju u dva sistema podataka. Niko o tome nije pričao, što će otežati uvođenje sintetičkog načina oporezivanja, a u krajnjoj meri dovešće i do pada u naplati svih budžetskih prihoda u državi. To će biti veliki problem, videćete i sami kroz naredni period ako se usvoji ovaj zakon.
Završio bih sa ovim, ali iskoristio bih priliku, gospodine predsedniče, da postavim jedno poslaničko pitanje, da se prosledi i zabeleži.
Radi se o insistiranju velikog broja ljudi kod mene u opštini Apatin, ratnih vojnih invalida, samohranih majki i dece bez roditelja, nesretnih ljudi koji su nastradali u ratu, a vi znate da je Apatin područje koje je prihvatilo veliki broj prognanih i izbeglih lica 1995. godine, da je svaki treći bio prognano i izbeglo lice. Mnogi od njih ostali su da žive i dan-danas u Apatinu.
Odlukom od pre godinu i nešto dana dobili smo da je Apatin između ostalih nekoliko gradova u Srbiji dobio izgradnju 32 stana od donacije japanske vlade.
Vršeni su pregovori, ja sam prisustvovao nekim sastancima, odredili smo lokacije, dolazili su ti ljudi u Apatin, infrastrukturu obezbedili, čak i projekte, sve smo predali i kada je trebalo da dođe do realizacije, jednostavno već godinu dana niko ništa nije preduzeo.
U međuvremenu se dešava to da su neke opštine dobile i počele izgradnju tih stanova. Mi smo to objavili na sva usta putem sredstava informisanja, i štampanih i pisanih, da pomognemo tim nesrećnim ljudima bar sa tom količinom stanova. Jednostavno, desilo se nešto što je, po meni, neverovatno. Ovo pitanje upućujem resornom ministarstvu koje vodi ministar Lalović.
Desilo se to da nismo dobili nijedan stan posle silnih papira i pregovora. Sasvim slučajno sam saznao da je to što je namenjeno opštini Apatin dobila opština Inđija i čuveni predsednik opštine Inđija – gospodin Ješić, koji se slika svaki dan i predstavlja kao izuzetno uspešan predsednik opštine.
Da li je to način da se tako radi, da ti ljudi ostanu bez tih stanova.
Potrebni su svima, ali cela Srbija zna da je Apatin bio centar za prihvat prognanih lica kao pogranično mesto, a gospodin Ješić je dobio te stanove verovatno zato što je dobar sa Vladom i sa gospodin Lalovićem, sa Dinkićem se slika itd. To smo konstatovali pre neki dan.
Moje pitanje bi bilo – da se objasni meni lično kao narodnom poslaniku, predstavljam građane opštine Apatin, zbog čega je opština Apatin izgubila tu donaciju japanske vlade kada je bilo rešeno sve za izgradnju 32 stana za ratne vojne invalide.

Znači, vaše pitanje je da li je prethodno bio predviđen za opštinu Apatin?

Zašto Apatin nije dobio ono što je već bilo rešeno?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 63. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Hvala svima na odgovornosti. Nastavak, pretresom u pojedinostima 10. tačke dnevnog reda, u utorak, 4. jula u 10,00 časova.