Molim vas, ne dobacujte gospođici Jovanović. Ako neće preko interne, imaju direktan prenos.

Nemojte da opominjete poslanike SRS, da li oni dobacuju ili ne.

Gospođice Jovanović, ovo je drugo upozorenje. Ne pravim razliku po tome ko je u kojoj stranci. Već sam vas upozorio da se to često menja i ne mogu o tome da vodim računa. Vodim računa o svim poslanicima da ne ometaju govornika.

A što ste vi toliko nervozni, gospodine Markoviću?
Da vam nije vreme za nešto pa ste nervozni, a nema ko da vas zameni? Sada je 15,05, stvarno ne znam zašto ste nervozni. Što se tiče, smeju vam se poslanici vaše političke stranke i grupacije, jer stvarno vaša nervoza ne vodi ničemu.
Ako već nije ministar ovde, ne morate vi da budete nervozni. Dozvolite da objasnim amandman koji smo podneli, a koji ide u prilog svih ovih, da se ispravi jedan ovako loš zakon.
Dakle, kada su u pitanju donacije, način na koji se one primaju, ne ministar, nego Ministarstvo finansija i lokalne samouprave, mi srpski radikali smatramo da ceo član nije dobar i nije samo u pitanju ovaj principijelni razlog da se reč "ministar" menja u "ministarstvo", nego taj ceo prihod od donacija, član 33, naslov i to na šta se on odnosi nije dobro urađen, ali mi smo se zadržali samo na ovoj korekciji.
Reći ću da je razvoj jedinica lokalne samouprave uz oslanjanje na donacije, pristizale one ili ne, sasvim pogrešan.
Takvu strategiju je imala prethodna DOS-ovska vlast, gradonačelnici koji su bili gradonačelnici Novog Sada, Beograda, Kragujevca i Niša u prošlim mandatima i pokazalo se da ta strategija nije dobra, a i da su mnogi zloupotrebili položaj na koji su izabrani ili postavljeni zato što su nenamenski trošili mnoga sredstva, a budžetska inspekcija po preuzimanju vlasti od novoizabranih ljudi, kao što je slučaj u Novom Sadu, budžetska inspekcija Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva finansija, nikada nije došla da napravi presek stanja i da sagleda kako su te donacije trošene.
Mi smo društvo koje ima nerazvijenu i upropašćenu privredu, nerazvijenu komunalnu infrastrukturu, dosta krajeva Srbije koji su zaista u teškoj situaciji i naselja gotovo odsečenih od urbanog dela, kao što su pojedina sela do kojih se teško dolazi.
Sada, ako se govori o donacijama i o nečijoj dobroj nameri, pokazalo se i iskustvo nam govori, unazad ovih šest godina, da su uglavnom namere onih koji su donosili te donacije, bez obzira da li je u pitanju školstvo, zdravstvo, komunalna infrastruktura, bile sa određenim skrivenim namerama.
Oni su se, mislim na predstavnike pojedinih zapadnih zemalja, a naročitu ulogu u svemu tome je imao i bivši američki ambasador, i sada, uglavnom stavljali u ulogu, što zapravo i jesu, političkih mentora onih političkih stranaka koje su zahvaljujući toj globalnoj prevari koja se desila 5. oktobra 2000. godine došli na vlast, ali kasnije, pošto su obilato davali tim gradonačelnicima i predsednicima opština milionske donacije, nisu želeli da imaju uvid u to kako su ta sredstva trošena.
U Kragujevcu je došlo do malverzacije i zloupotreba, u Novom Sadu, tamo je gomilu krivičnih prijava nadležnim organima prosledila i sama gospođa Gojković kada je izabrana na mesto gradonačelnika, pojeo vuk magarca, što bi naš narod rekao, nikom ništa.
Onaj koji je bio ovde poslanik i bivši gradonačelnik, sada Bogdanović u Novom Sadu – Novaković, Bogdanović isto radi šta god hoće, ko je njega kontrolisao, o tome je mnogo govorio i gospodin Vučić u predizbornoj kampanji i o zloupotrebama kod ovih velikih projekata kao što su Beogradska arena, onda parking u Pionirskom parku i ostalih projekata gde su mnogobrojne zloupotrebe bile sasvim očigledne, i gde se opralo mnogo para.
Kada su u pitanju projekti koji treba da zamene te donacije uz ovaj zakon koji će da uskrati mnogim gradovima transferna sredstva i najviše će po ovome što smo mi sagledali da se oduzme gradu Novom Sadu, zato što tamo stranka ministra ima samo tri odbornika i zato što je tamo na vlasti uspešan gradonačelnik, gospođa srpski radikal.
Treba da se ugledate i da na primerima kapitalnih projekata investicija tražite mogućnost da se finansira lokalna samouprava, uz ove izvorne prihode, svakako je neki veliki posao koji je u stanju predsednik opštine da donese u svoj grad, podstrek za građane i neka nada za njih da će da im bude bolje.
Podsetiću vas na najveći projekat koji je u Srbiji stigao, koji će tek da se realizuje, a to je izgradnja termoelektrane na gasu u Novom Sadu. Ugovor je potpisan pre nekoliko nedelja. Pokušali su naši politički protivnici, naročito ovi lopovi iz autonomaških stranaka u Vojvodini da ospore taj kapitalni projekat vredan 609 miliona evra, koji je za dolazak u taj uspešan grad koji je danas najveće gradilište, posredovao lično gospodin Tomislav Nikolić i uz spajanje onoga što je bio moto njegove kampanje za predsedničke izbore, zapada i istoka, jer su finansijeri projekta iz Švajcarske, a projekat će da sprovodi ruska kompanija, pravi potezi koji mogu da znače da će tom gradu i tim ljudima koji će da nađu uposlenje u narednih nekoliko godina da bude dobro.
Mi nemamo ništa protiv donacija ako one nisu uslov za nešto, ali kao što rekoh, obično jesu bile uslov za političko poslušništvo i za sprovođenje politike koje ne idu u prilog našoj državi, našem narodu, kao što su svi ti raznorazni projekti kojima su se dičili pojedinci iz vlasti, a koje su dolazile od zemalja koje su imale druge skrivene namere.
Nije samo tehnička stvar u pitanju, nego ceo član i način na koji će da se sprovodi ugovor o donaciji, i ovaj period od tri meseca da se naprave određeni podzakonski akti nama otvaraju sumnju da će u budućnosti tu da bude mnogo zloupotreba, kao što smo imali primere i do sada to da vidimo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Mirčić je podneo amandman u ime SRS na član 34. stav 2. i amandmanom se traži brisanje tog stava, a taj stav glasi: "AP može jedinici lokalne samouprave da dodeli namenski transfer". Da ne bi bilo loših tumačenja onoga što pričam, samo bih podsetio da je namenski transfer u užem smislu definisan pojmovno članom 2. Predloga zakona, a vrlo precizno članom 45. Predloga zakona.
U objašnjavanju toga šta je namenski transfer, kreće se od reči Republika. Republika može jedinici lokalne samouprave obezbediti namenski transfer za obavljanje određenih poslova u okviru njihovog izvornog ili poverenog delokruga. Znači, sastavni deo definicije i pojma namenski transfer u užem smislu, jeste reč Republika.
Da biste me bolje shvatili, a dokazujem da autonomna pokrajina ne može da obavi taj transfer kako je predloženo stavom 2. u članu 34, sada ću da iskoristim neku argumentaciju koja je sadržana u prethodnim članovima.
U Srbiji od kada je donet Ustav Republike Srbije septembra 1990. godine, promoviše se tzv. oblik jednostepene lokalne samouprave. To otprilike znači da jedinica lokalne samouprave iznad sebe ima samo Republiku. Ukoliko u izradi novog Ustava Republike Srbije, neko uspe da natera one koji bi hteli da produže boravak na nekoj funkciji koja znači uništavanje vojske kao jedne od mogućih varijanti novog koncepta lokalne samouprave, mogao bi da se javi tzv. koncept dvostepene lokalne samouprave.
Pošto je to još u teoretskim razmatranjima na fakultetu, a ovi koji se bave Ustavom pojma nemaju o čemu se radi, moramo da kažemo da smo praktično u konceptu jednostepene lokalne samouprave i kada je u pitanju finansiranje lokalne samouprave nemoguće je da autonomna pokrajina bude u situaciji da dodeli taj namenski transfer, jer princip koji važi još po ovom Ustavu jeste da je svaki organ nadležan u okviru zakonom i Ustavom propisanih nadležnosti, da neki put postoji neka ravnoteža, neki put postoji međusobna kontrola, što nije sporno, ali nije toliko bitno za ovaj član i ovu koncepcijsku pogrešku.
To je jedan nedostatak i prosto se čudim da vas Sekretarijat za zakonodavstvo nije upozorio da ovako nešto ne može da stoji u ovom zakonu. Međutim, to i nije tako veliki problem, može da bude razlog, s obzirom da se radi o ozbiljnom nedostatku ovog predloga zakona, da se hitno uz pratnju policije privede predstavnik Vlade jer ovo menja sadržinu zakona, ovaj amandman menja koncepciju, pa kada ga već privodite ili obaveštavate predstavnika Vlade pokazao bih vam na primeru člana 32. kako ste upropastili ustavnu normu, napisali nešto što bi moglo da liči na privatni zakon.
U članu 32. navedeno je da lokalni organ uprave nadležan za finansije vodi evidenciju o prihodima ostvarenim od zakupa po korisnicima. Neki poslanici koje vidim ovde u sali shvatiće o čemu pričam, znam da većina neće da shvati o čemu se radi.
Jedinica lokalne samouprave je prema Zakonu o lokalnoj samoupravi ovlašćena da koristi i upravlja nepokretnostima u državnoj svojini koja se nalaze na njenoj teritoriji, koje je Republika prenela na korišćenje lokalnoj samoupravi. Obično se radi o nepokretnostima koje su neophodne da bi lokalna samouprava mogla da vrši svoje funkcije, pa su to recimo nepokretnosti gde se nalaze opštinski organi uprave, mogu da budu čak i javne službe od opštinskog značaja, ali se javlja i poslovni prostor koji se daje u komercijalne svrhe, a pravo korišćenja i davanja na korišćenje ima jedinica lokalne samouprave.
U zavisnosti od razvijenosti, lokalne samouprave te poslove su poverile svojim javnim preduzećima kao što su Direkcija za poslovni prostor, Javno preduzeće "Poslovni prostor". Složićete se da opštinska javna preduzeća tipa "Poslovnog prostora" nisu lokalni organi uprave, već su to organizacije koje obavljaju ipak privrednu delatnost u korist i za interes lokalne samouprave.
Pošto u većini opština na teritoriji Republike Srbije poslove izdavanja u zakup državnog prostora rade takve organizacije, terate nas da glasamo za član 32. koji je apsolutno neprimenljiv, ili bi u prevodu značio da su sve jedinice lokalne samouprave dužne da ugase svoja javna preduzeća za gazdovanje poslovnim prostorom da bi mogao organ lokalne uprave da vodi evidenciju.
Ovo je mentalna greška zato što je ovo pisao čovek koji blage veze nema kako funkcioniše lokalna samouprava. Da ima iole razumevanja, znao bi da ovu oblast reguliše Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, morao bi da zna. Samo izuzetno, kada vršenje poslova iz svoje nadležnosti, znači Republika, poverava svoj posao jedinici lokalne samouprave, definiše se koji bi to organ mogao da bude.
Ukoliko postoji naročiti interes onda se kaže, potencira da to mora da bude skupština jedinice lokalne samouprave, ali se nikada ne ide u definisanju tog navodno nadležnog organa kome se prenose poslovi ispod skupštine, nikada. Nikada se ne kaže – nadležni organ pri jedinici lokalne samouprave za finansije. Zašto? Zato što nemamo pravo da ulazimo u organizaciju jedinice lokalne samouprave, jer lokalna samouprava se štiti, ona je ustavom garantovana i možemo da se krećemo samo u okviru naših nadležnosti.
Možemo da propišemo zakonom neke organe ili neke organizacije u okviru nadležnog državnog organa, ali u okviru organizacione strukture lokalne samouprave, mi zakonom ne smemo da se mešamo u njihovu samostalnost, tim pre što se postojećim Zakonom o lokalnoj samoupravi, bivšim i svim budućim, dozvoljava ta autonomija lokalne samouprave da propiše svoju organizaciju i uredi organizaciju uprave unutar lokalne samouprave.
Znači, na tri mala pojma se vidi da ovde ništa blage veze nema. Ovo je čist privatni zakon nekoga ko bi hteo da vedri i oblači. Prihodi iz stava 1. ovog člana, pričam o članu 32. kao velikom razlogu da se privede predstavnik Vlade, jer amandmani koje je podnela SRS menjaju pogled na neke stvari koje su uređene postojećim zakonima.
Mi sada ne smemo da donesemo zakon koji je u suprotnosti sa ustavnim sistemom i sa nekim mnogo važnijim i značajnijim zakonima od ovog zakona, tim pre što je ova materija već regulisana Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Samo nastavite.

Nastaviću, nemojte da se sekirate.

Ne sekiram se, nego vam dozvoljavam. Imate vremena da govorite o amandmanu na član 34, a dozvoljavam vam način na koji govorite. Samo vas obaveštavam da je amandman na član 32. prošao.

 Znam da je prošao, nego samo pravim vezu sa članom 34. stav 2. da vam ukažem da je predlagač narušio ustavno-pravni položaj u Republici Srbiji, donošenjem ovako neozbiljnog i lošeg predloga zakona.
E sad, stav 2. u članu 32. je apsolutno neprimenjiv. Zašto? On bi mogao da se odnosi samo na onaj prostor koji organi jedinice lokalne samouprave koriste za svoju delatnost jer se ovde utvrđuje da prihod po osnovu zakupa mora da se troši za održavanje objekta. Međutim, vi u stavu 2. idete dalje, pa kažete da tim sredstvima može da se kupuje. Pazite, vama je pao koncept zakona o imovini lokalne samouprave. Ne možete ovim zakonom da ulazite u imovinska prava. Ovo je zakon kako će da se skupe sredstva za finansiranje poslova iz nadležnosti lokalne samouprave. Vodite računa šta radite.
Zaboravili ste samo još jednu stvar, Republika Srbija kada je prenela pravo korišćenja jedinicama lokalne samouprave na poslovne prostore i nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji jedinica lokalne samouprave, imamo dva ili tri statusa tih nepokretnosti. Imamo nepokretnost koja je najatraktivnija, ovo što se gradi u Beogradu da izdaju poslovni prostor, te po tom osnovu lokalna samouprava stiče sredstva. Imate situaciju da je taj poslovni prostor dat javnim službama gde u vašem zakonu o budžetu stoji da nisu dužni da plaćaju zakupnine. Imate lokalnu samoupravu koja koristi i ne može sama sebi da plaća zakupninu.
Znači, po definiciji ovo se odnosi na tzv. komercijalne stvari gde je lokalna samouprava ovlašćena da daje u zakup i da naplaćuje. Da li ste vi ovde obavezali da su oni dužni da te objekte održavaju? Samo da vas podsetim, postoji još jedna kategorija imovine. Nekada kada su se javljali dobri investitori pa je pronalažen društveno-ekonomski interes da se njemu ustupi lokacija, ne mora da plati lokaciju priključka itd, naplata će se izvršiti u veličini poslovnog prostora u tom objektu i to je u državnoj svojini.
Zašto vas tako šetam kroz ove kategorije? Da biste videli da ste totalno pogrešili, koncept je totalno promašen. On je u suprotnosti sa nekoliko zakona koji su na snazi.
Evo, ovaj o sredstvima o svojini Republike Srbije od 1995. godine, ni onaj moćni DOS sa 180 poslanika nije imao hrabrosti, znanja i smelosti da bitnije menja taj propis. Ali, vidite kako se ovde na mala vrata guraju neke vrlo opasne stvari.
Kao što ste denacionalizaciju gurnuli preko SPC, koja čak i nije tražila povraćaj imovine sa pravom raspolaganja, nego vraćanje imovine radi korišćenja i radi trajnog korišćenja tih nepokretnosti. To je ta opasna teorija koja se zavlači preko propisa koje u Skupštini brani kao predstavnik Vlade onaj koji je danas odsutan.
Znam, vi ćete to sve lepo da izglasate, ja ovo više pričam zbog građana Republike Srbije, ukoliko postoji prenos, da se jednostavno shvati da je ovde na delu koncepcija destrukcije.
Nema ovde ni lokalne samouprave, videćete kasnije kad dođemo do člana 60, 61. itd. Ovde je koncepcija – rasturiti. Zašto rasturiti?
Godine 2001. bila je koncepcija – koncentrisati, kako bi Đinđić imao kontrolu da se njegovi ne otmu, a sada osećate gubitak vlasti na republičkom nivou, pa da prividno to decentralizujete, kobajagi kako bi pravili samostalne centre moći da u određenom trenutku počne opet orkestrirana priča kako centralna vlast gasi lokalnu samoupravu.
Vi ovakvim predlozima zakona ne da gasite, nego uništavate temelj i korene lokalne samouprave.