Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Blagica Kostić i Miodrag Stamenković.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ORGANSKOJ PROIZVODNjI I ORGANSKIM PROIZVODIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Mašić, Ivan Radić, Milorad Krstin, Vitomir Plužarević i Lazar Čavić.
Narodni poslanik Branislav Stevanović podneo je amandman na član 10. Predloga zakona 9. juna 2006. godine, posle roka za podnošenje amandmana koji je utvrđen u članu 145. Poslovnika Narodne skupštine.
Primili ste izveštaj Odbora za poljoprivredu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kratko obrazložim amandman koji je podneo gospodin Ivan Radić na član 5.
U članu 5. se definiše da se u okviru podsticaja organske proizvodnje u budžetu Republike Srbije obezbeđuju podsticajne mere za razvoj i unapređenje organske proizvodnje i to kao budžetska sredstva, zatim kao donacije i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Dalje, u Predlogu ovog zakona stoji da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava iz stava 1. ovog člana imaju poljoprivredna gazdinstva, odnosno njihovi delovi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa propisima kojima se uređuje upis u registar poljoprivrednih gazdinstava.
Suština amandmana koji je podneo gospodin Radić je da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava iz stava 1. ovog člana imaju poljoprivredna gazdinstva, odnosno njihovi delovi koji se bave organskom proizvodnjom.
Naš načelni predlog je da se ni kroz ovaj zakon ne favorizuju registrovana poljoprivredna gazdinstva, jer u obrazloženju koje je dala Vlada stoji da je prema zvaničnoj evidenciji u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa 1. junom 2006. godine upisano 256.659 poljoprivrednih gazdinstava.
Prema statističkim podacima koje vodi Republički zavod za statistiku, u Srbiji ima blizu 700.000 poljoprivrednih gazdinstava. Ministarstvo poljoprivrede osporava taj podatak i smatra da ima manje, ali najgrublje procene, odnosno procene koje daje Ministarstvo za poljoprivredu kreću se na nivou oko 500.000 poljoprivrednih gazdinstava.
Znači, u odnosu na zvanične podatke opet se može konstatovati da je registrovano preko 50% poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji.
Stvarno je nedopustivo i potpuno neustavno da se ovim zakonom kao i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu favorizuju pre svega registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Moram sa žaljenjem da konstatujem da ovde ne prisustvuje ovlašćeni predlagač, a ovlašćeni predlagač za raspravu o ovom zakonu je potpredsednik Vlade dr Ivana Dulić-Marković, a posebno sa žaljenjem konstatujem da ovoj raspravi ne prisustvuje novi ministar, gospodin Goran Živkov.
Mislim da bi danas bila prilika da upravo on, kao novi ministar, izađe za govornicu i pozove sva neregistrovana poljoprivredna gazdinstva, sve poljoprivredne proizvođače koji nisu registrovani, da to učine, jer će imati određene pogodnosti, pre svega one koje su obezbeđene kroz budžet Republike Srbije, a tiču se podsticajnih mera, pre svega kratkoročnih kredita, a i dugoročnih.
Upravo mi iz SRS smo vam zamerali da tu inicijativu, koju i mi podržavamo, ne promovišete na pravi način i iz tih razloga postoji i dalje određena bojazan kod poljoprivrednih proizvođača da će registracijom država iskoristiti to za neke svoje svrhe, pre svega za uvećanje katastarskog poreza ili poreza na neke druge oblike svojine u poljoprivrednoj proizvodnji, tako da prosto ne mogu da shvatim kada se raspravlja o ovakvim zakonima, gde je prilika da neko ko vodi Ministarstvo poljoprivrede izađe i javno sa ove govornice pozove još jednom poljoprivredne proizvođače da registruju svoja poljoprivredna gazdinstva, da to ne koristite.
Za organsku poljoprivrednu proizvodnju neophodna su svakako podsticajna sredstva i mi podržavamo ovo što je definisano u članu 5. da se obezbede ta podsticajna sredstva i kroz budžet i u formi donacija ili iz nekih drugih izvora, jer podvlačim još jednom da je to skupa proizvodnja i da se ona ne može u masovnijem obimu sprovoditi ako ne postoje dodatna sredstva, tj. mali broj poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednih proizvođača može ući u tu proizvodnju sopstvenim sredstvima.
Istina je da su proizvodi dobijeni iz organske poljoprivredne proizvodnje na svetskom tržištu mnogo skuplji nego tzv. konvencionalni proizvodi, ali podvlačim ponovo da je nedopustivo da u ovoj situaciji i sa ovakvim činjenicama koje se ovde iznose opet favorizuju i daje se pravo na podsticajna sredstva samo onima koji su registrovani, a ne promoviše se ta inicijativa i ta uredba na pravi način od strane Ministarstva poljoprivrede.
Uslovi za organsku poljoprivrednu proizvodnju su pre svega ruralni delovi i to nedovoljno poljoprivredno razvijeni, jer tamo gde je razvijena poljoprivreda, gde se koriste hemijska sredstva u zaštiti od korova ili u smislu podsticaja rasta i razvoja biljaka mora da prođe određeni pripremni period da bi se stvorili uslovi za organsku proizvodnju.
Međutim, u brdsko-planinskim predelima i u predelima gde se ne primenjuju hemijska sredstva u biljnoj proizvodnji, isto tako gde su prisutne određene autohtone rase stoke, a to su uglavnom manje razvijena područja sa manjim posedima zemljišta, uglavnom su to poljoprivredni proizvođači koji nisu registrovali svoja gazdinstva.
Ubeđen sam da Ministarstvo poljoprivrede ima upravo takva saznanja, ali opet uporno insistira na tome da se ostvarenje stimulacije za ovaj oblik i vid proizvodnje opet daje samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Ubeđen sam da Ministarstvo poljoprivrede upravo ima takva saznanja, ali opet uporno insistira na tome da ostvarenje stimulacije za ovaj oblik i vid proizvodnje daje samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Ponovo apelujem, ali svestan sam da ovde nema ko ni da prihvati eventualno naš zahtev i apel, da se ovaj amandman prihvati u obliku i formi koji je predložen, jer neće bitnije narušiti suštinu da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju poljoprivredna gazdinstva, odnosno njihovi delovi koji se pre svega bave tom organskom proizvodnjom.
Obzirom da nema nikog od strane predlagača, mislim da je iluzorno bilo šta i apelovati tako da ja jedino molim da se u danu za glasanje eventualno podrži i ovaj amandman. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić.

Hvala gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo, što se tiče ovog amandmana na član 5. stav 2, gde  predlagač amandmana pokušava da obezbedi podsticajna sredstva iz budžeta Republike Srbije, mislim da ne bi bilo korektno, s obzirom da se podsticajna sredstva iz budžeta odnose isključivo i uglavnom na mere agrarne politike i odnose se na registrovane poljoprivredne proizvođače.
Slažem se sa mojim kolegom da mi danas ne znamo tačno koliko imamo poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji. Prema statističkim podacima slažem se da je to 700.000, međutim neki podaci govore da je preko 60% poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji registrovano. To je proces koji traje. Sećate se kada je krenula registracija poljoprivrednih gazdinstava i to je proces koji je neminovan i u svim zemljama u okruženju i logično je da poljoprivredna gazdinstva koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom kao svojom osnovnom delatnošću budu registrovana. Sasvim je logično da se upravo sredstva koja su namenjena iz budžeta za sprovođenje mera agrarne politike odnose na registrovane poljoprivrednike.
Za ovom govornicom je više puta bilo reči i pokušava se sejati strah da će se nešto strašno dogoditi onom poljoprivredniku koji se registruje.
Naravno poznata je činjenica da u 2004, 2005, 2006, a i za 2007. godinu neće biti poreza na katastarski prihod i to već nekoliko godina poljoprivrednici ne plaćaju taj porez.
Naravno da je organska proizvodnja – proizvodnja budućnosti i u svakom slučaju treba da nađe mesto u stimulisanju, odnosno u subvencionisanju iz budžeta Republike Srbije.
To jeste proizvodnja koja je skupa i tom proizvodnjom ne mogu da se bave oni koji ne poznaju sva potrebna znanja i za te ljude nije sporno da registruju svoje gazdinstvo.
Prema tome, smatram da je rešenje predloženo u zakonu bolje nego rešenje koje se predlaže amandmanom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, ipak sam stava da razmislimo malo zajednički oko ovog amandmana, pre svega u danu za glasanje.
Znači, nemamo nikakvu dilemu mi iz SPS-a, a verujem i gospoda iz SRS koji su predložili ovaj amandman, da je registracija poljoprivrednih domaćinstava nešto što je potrebno, nešto što je prisutno u Evropi, što je poznato itd. Konkretno za ovaj zakon imam malu dilemu i razmišljanje.
Nije moguće, neće veliki broj domaćinstava da se bavi ovom organskom proizvodnjom. Limitirani su uslovi da bi se neko bavio organskom proizvodnjom.
Nećemo uspeti da kroz zaštitu podsticajna sredstva mogu da dobiju samo registrovana poljoprivredna domaćinstva, kao i da kroz primenu ovog zakona radikalno napravimo zaokret u smislu registracije poljoprivrednih gazdinstava. Treba raditi na tome, trebalo bi i ova skupština i mi poslanici koji smo iz ove oblasti i na nivou lokala da to podstičemo. Samo ću reći iskustvo iz Smedereva.
U okviru budžeta doneli smo odluku za ovu godinu, a Fond za poljoprivredu postoji još od 1995. godine i uslov da bi ljudi dobili to za ovu godinu je odluka da 2,5% celokupnog budžeta bude taj tzv. mini agrarni opštinski budžet. Uslov je isključivo da budu registrovana poljoprivredna gazdinstva, znači nemamo nikakvu dilemu.
Ovde imam dilemu da možda ovu proizvodnju koja je važna i značajna za poljoprivredu Srbije, koja neće da bude masovna, njom neće da se bavi ne znam koliko domaćinstava.
Mislim da ova mera može čak malo da koči na neki način nešto što mislim da je važno za poljoprivredu Srbije, znači rad na toj organskoj proizvodnji.
Jednostavno, imamo dilemu oko toga, treba razmisliti, apsolutno podržavamo stav i mere Vlade i zakone koji se predlažu da budu registrovana poljoprivredna domaćinstva, ali ovde imamo malu dilemu, jer mislim da će zaista mali broj domaćinstava da ispuni rigorozne uslove za bavljenje organskom proizvodnjom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se oko ovog amandmana vodi bespotrebna rasprava. Poznajem dobro dušu zemljoradnika pošto sam se i sam od detinjstva bavio poljoprivredom, i danas se bavim, a i oba sina su mi zemljoradnici.
Uvek postoji kod zemljoradnika jedna neverica prema svemu što je novo u društvu. Isto tako je bilo prema registraciji poljoprivrednika, a taj ko se bojao da se registruje još će se više bojati da li će ga nasankati sa organskom proizvodnjom koja, da se razumemo, u zakonu i meni do kraja nije jasna, jer otprilike nije regulisano šta dalje, ko će otkupljivati, da li naše domaće tržište tu hranu može platiti ili ne može, jer građani finansijski slabo stoje, znači nije u celini organizovano da to počne sutra.
Iskoristio bih priliku, kad se već priča o registraciji, da kažem da su Vlada i Ministarstvo poljoprivrede zaista propustili puno što masovno nije u televizijskim emisijama, u štampi, na kućnu adresu zemljoradnika poslala svakom koje su to pogodnosti. Nisu velike, ali ipak jesu.
Prvo, potrebno bi bilo da sva poljoprivredna domaćinstva budu registrovana pošto se do marta meseca određuje šta će biti posejano na njivama. Tako u svakom slučaju država ima predstavu koliko je ko useva posejao, da li će za nekim poljoprivrednim proizvodom biti manjka pa će morati razmišljati o uvozu, da li će nekog proizvoda biti mnogo pa će razmišljati i o izvozu, a i stari zemljoradnici koji se na bave poljoprivredom imaju neke prednosti ako registruju domaćinstvo.
Kad daju zemlju u zakup dobijaju 50 evra po hektaru, a ako daju zemljoradniku mlađem od 40 godina ili ako je njiva do njive, dobijaju 100 evra, dobijaju 100 litara goriva, nije mnogo 16 dinara, ali ipak je to 1.600 dinara po svakom hektaru. A mogu kao nekomercijalna gazdinstva ako su deset godina penziono osigurani i imaju više od 55 godina i ne nameravaju dalje da se bave poljoprivredom, da dobiju isto po hektaru 100 evra, tako da ima i nekih pogodnosti, a onoga čega se zemljoradnici plaše, ne treba da se plaše. Onog momenta, ako bude oporezovan onaj koji je registrovan, neće moći ni onaj drugi ostati neregistrovan, moraće da se registruje. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo poslanik Lazar Čavić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem Predlog zakona u pojedinostima.
Po Poslovniku, poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po Poslovniku zbog činjenice da je novoizabrani ministar Goran Živkov, ministar poljoprivrede neupućen u rad Narodne skupštine i da mi nije odgovorio na poslanička pitanja u skladu sa Poslovnikom, odnosno nije uvažio ostale kolege narodne poslanike iz SRS i iz vladajućih struktura, jer mi je stigao odgovor od njega dan pošto je imenovan.
Naime, ja sam bivšem ministru poljoprivrede, a sadašnjem potpredsedniku Vlade Ivani Dulić postavila u toku rasprave o ovim zakonima u načelu određena pitanja vezana za pljačku i za tajkunizaciju PIK "Oplenac" Topola, Instituta za strna žita u Kragujevcu i naknadu štete nanete poljoprivrednim usevima na području grada Kragujevca.
Prošle godine, 9. jula, za vreme nezabeleženih u našem kraju elementarnih nepogoda, želeo je da bude revnostan i verovatno da kaže da opravdava svoj izbor time što će sutradan odmah, navrat-nanos da odgovara narodnim poslanicima. On je izabran dan pre nego što mi je poslao odgovor na poslanička pitanja i najpre nije znao, nije zadovoljio formu tim svojim odgovorima, želeo je kroz odgovore na sva tri poslanička pitanja da izbegne odgovornost i svoju ličnu sada i bivšeg ministra Ivane Dulić, za sve ove probleme koje sam nabrojala.
On je prebacivao odgovornost na druga ministarstva, znači na svoje koalicione partnere iz Vlade i ono što je najvažnije, niste ga naučili na samom početku da se od strane ministarstva naslovljenom na ime i prezime poslaniku koji je postavio pitanje, u ovom slučaju na moje ime, ne odgovara na taj način. Meni odgovore na poslanička pitanja treba da dostavi Narodna skupština, odnosno da ta pitanja, odnosno odgovori budu fotokopirani za svih 250 narodnih poslanika.
Vi u ovom trenutku ne znate samo na osnovu moje priče šta sam pitala i šta mi je odgovorio novoimenovani ministar. Zato, gospodine potpredsedniče, treba da ga upozorite, u slučaju da ima još postavljenih pitanja, a bilo ih je od strane poslanika SRS, da ne upućuje na ime i prezime poslaniku u koverti ta pitanja direktno na Skupštinu Srbije, nego preko nadležnih službi, jer po Poslovniku o radu Narodne skupštine, svi narodni poslanici moraju da imaju te odgovore ispred sebe.
Opet da ponovim, uopšte nisam zadovoljna tim odgovorima jer je očigledno da nije želeo da razume, on je tada bio zamenik ministra, doduše tu prisutan, ali očigledno da je hteo odgovornost da prebaci na neka druga ministarstva.
Iskoristiću ovu priliku, pošto sam se već javila po Poslovniku, da pozovem sve građane Užica da danas u 19,00 časova dođu na gradski trg u Užice, na veliki narodni miting SRS. U nedelju 2. jula održavaju se izbori za predsednika opštine, kandidovali smo prof. Dragišu Stanojčića, on će danas da predstavi svoj najbolji izborni program za tu opštinu, na mitingu će govoriti čelnici SRS, gospodin Tomislav Nikolić i gospođa Gordana Pop-Lazić, kao i ostali poslanici i naš predsednički kandidat. Zato, pozivam sve građane da se danas okupe u Užicu u 19,00 sati na mitingu SRS. Hvala.