Dame i gospodo poslanici, moj kolega Stevica Deđanski podneo je amandman na član 25. i predlaže da se on briše. Član 25. nema nikakve veze sa finansiranjem lokalne samouprave.
Finansiranje lokalne samouprave regulisano je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ovaj prečišćeni tekst predloga Dinkićevog zakona o nametu građana Srbije, o finansiranju lokalne samouprave, vladajuća koalicija treba po hitnom postupku da usvoji, tako nalažu rukovodioci stranke G17 plus.
Mi nismo protiv iznalaženja mogućnosti za finansiranje lokalne samouprave, ali nismo ni za ovakav zakon koji je pre svega opšteg karaktera. On je pisan za one koji će od njega imati veliku korist, ali ne i za građane Srbije.
Pisan je za množenje birokratskog aparata, a najmanje za razvoj lokalnih samouprava, a posebno za razvoj malih i nedovoljno razvijenih opština.
Bavi se raznim transferima za koje običan građanin nije ni čuo. Za ministra Dinkića i njegove istomišljenike verovatno je poznato šta su to namenski transferi, pa transferi za ujednačavanje, kompenzacioni, tranzicioni, opšti.
Trebalo je prethodno izvršiti anketu kod građana, da se pitaju koliko znaju o ovim transferima i dobio bi se negativan odgovor.
Pitamo se sa pravom za koga je pisan ovaj zakon, kada će za izvore finansiranja i za njegovo sprovođenje novac da daju građani i kako će se to odraziti na njihov materijalni položaj.
U obrazloženju Predloga zakona date su nekakve tabele koje su radili verovatno stručnjaci, ali samo za njih. Teško je snaći se i razumeti.
Zar nije bilo bolje da se u obrazloženju, pa i u samom zakonu, navedu koje su to republičke, administrativne i druge takse i koliko one koštaju. Trebalo je, primera radi, da se navede nekoliko lokalnih samouprava sa predlogom koje su to njihove administrativne i komunalne takse i u kom iznosu. Ovako, biće velikog šarenila u iznosu do republičkog nivoa.
Građani hoće da znaju koliko para treba da izdvoje za neko uverenje od opštinskog ili republičkog značaja i kada će ga dobiti. Zakon mora da utvrdi koji građanin ima pravo na olakšice i da bude oslobođen plaćanja tih taksi.
Smatramo da to moraju biti nezaposlena i hendikepirana lica, samohrane majke, ratni vojni invalidi, kao i staračka domaćinstva. To ne može biti stvar pojedinih organa lokalne samouprave, već briga najviših organa vlasti u Srbiji.
Moramo znati i koliko treba da se plati da bi se dobio izvod iz matične knjige rođenih, odnosno krštenica, izvod iz knjige venčanih, umrlih, uverenje o državljanstvu, pasoš, vozačka, lovačka, ribolovačka i lična karta, koliko košta dozvola za gradnju kuće, štale, garaže, koliko košta sahranjivanje, koliko košta boravišna taksa, kolika je cena za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta i kolike su naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Može li to građanin Srbije da podnese u ovoj sadašnjoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji?
Ovo mogu da podnesu samo oni koji su se dobro snašli i obogatili na račun drugih u ovoj našoj napaćenoj Srbiji.
A šta reći o samodoprinosu građana o kome ovaj zakon dosta govori? Građani Srbije, bez obzira da li su živeli ili žive u gradu ili seoskim naseljima, izdvajaju ili su izdvajali velika sredstva za izgradnju objekata koja su od značaja za njihov bolji život u svojoj sredini, gradili su škole, crkve, groblje, domove, kulturne, sportske, zdravstvene objekte, pošte, puteve, vodovod i kanalizaciju.
Izgrade građani to sopstvenim sredstvima i radom, a šta posle. Predaju te objekte na trajno korišćenje državi ili javnim preduzećima. Oni se u nekim sredinama održavaju, a u nekim propadaju.
Neka javna preduzeća, republička ili opštinska, vode svoju politiku i ponašaju se kao gazda u tuđoj kući. Došlo vreme privatizacije i oni hoće da prodaju strancu ili domaćem kupcu za male pare. Podršku u tome imaju i u ministarstvu i u Vladi Srbije.
Navodim primer, gospodo poslanici. Građani Kruševca su 70-tih godina čitavu deceniju izdvajali sredstva za vodosnabdevanje pijaćom vodom.
Sada Javno preduzeće "Vodovod-Kruševac" sa određenim rukovodiocima iz opštine i uz podršku Vlade Srbije hoće da se zaduži kod neproverene francuske firme koja će da nastavi gradnju fabrike vode uz njihov projekat, izvođenje radova i opremu i da sutra postane vlasnik kruševačkog "Vodovoda".
Kao odbornici u SO Kruševac pre mesec i po dana dobili smo objašnjenje od predsednika opštine da su se dogovorile Vlada Republike Francuske i Vlada Srbije da se Kruševac zaduži sa kreditom od 6,5 miliona evra. Samo ću da vam kažem nešto u vezi vodovoda "Majdevo" u Kruševcu.
Svi mi znamo, u bivšoj Jugoslaviji, da je Kruševac na prvom mestu po kvalitetu vode, da smo treći u Evropi, da Fabrika "Majdevo" u Kruševcu ima kapacitet od 650 litara u sekundi vode.
Kada je najveća vrućina i najveća potrošnja troši se do 320 litara vode u sekundi, znači imamo preko 300 litara rezerve vode u sekundi. Sada gospoda iz DSS-a videla da tu ima mogućnosti da se zaradi, uzme neka provizija, zaradi neki novac i sad je ministar Lončar naredio da se mi zadužimo u Kruševcu za neki kredit koji je bespotreban.
Oni na toj sednici donose odluku, odobrava se projekat rekonstrukcije i proširenja fabrike vode.
Ovde pitam i tražim odgovor, postavljam kao poslaničko pitanje da mi se odgovori. Odobrava se projekat koji ne postoji, ovo je krivično delo i ovo je za zatvor. To je nešto neverovatno.
Nisam neki veliki stručnjak, zanatlija sam, ali neke stvari za 28 godina radnog iskustva i vođenje privatne zanatske radnje znam. Nemoguće je da se donese projekat koji ne postoji.
Posle svih tih dešavanja, zadnje sednica SO, mislim da smo mi prvi grad u Srbiji, donosi se odluka pre dve nedelje na sednici SO o izmeni i dopuni Odluke o osnivanju JKP "Vodovod" Kruševac.
Ovo je prvi slučaj u Srbiji da se menja odluka o osnivanju javnog preduzeća, a u članu 3. piše: "Procenat državnog kapitala javnog preduzeća koje će biti predmet privatizacije".
Samo bih pitao, da mi ovde neko odgovori iz Vlade Republike Srbije ili ministar za lokalnu samoupravu, po kom zakonu o lokalnoj samoupravi piše da se mogu javna preduzeća privatizovati i šta znači ovo što se radi u opštini Kruševac sa fabrikom vode Majdevo-Ćelije-Kruševac. Hvala.