Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 51. i tačno je da je Odbor to prihvatio. Šteta je što nema ministra, možda bi to moglo odmah sada ovde da dogovorimo, ali o tom potom. Dužan sam da obrazložim amandman.
Predložio sam, od tri člana komisije koji predstavljaju jedinicu lokalne samouprave, jedan član mora biti iz jedne od nerazvijenijih opština. To nije bilo precizirano u članu.
Mojim amandmanom bi se preciziralo da od 10 članova plus predsednik, jedan bi trebalo da predstavlja nerazvijene opštine i mislim da bi to bilo pravično.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Vjerica Radeta.

Član 51. kao i ovaj prethodni član 50. i još nekoliko članova iza predložili smo da se brišu, zato što se odnose na, kako u naslovu iznad ovog odeljka piše – "Obezbeđenje pravičnosti, efikasnosti i otvorenosti sistema finansiranja lokalne samouprave", pa onda naslov iznad člana 50. – "Komisija za finansiranje lokalne samouprave".
Naravno da je u pitanju principijelni stav pre svega SRS, da ne treba formirati nikakve posebne komisije, da imamo ministarstva, da lokalne samouprave, sve već formirane organe i organizacije, samo treba svako svoj posao da radi, vredno, pošteno, pre svega, u skladu sa zakonima, ma kakvi bili zakoni, makar i ovakvi kakav je ovaj zakon.
Kada sam govorila o članu 32, jednostavno moram da se vratim na obrazloženje Vlade, jer sam tada potrošila vreme, nisam mogla da pročitam obrazloženje Vlade zašto su odbili amandman na član 32, a taj amandman se odnosio na način korišćenja sredstava dobijenih od zakupa poslovnog prostora, odnosno na ograničavanje od strane Vlade, odnosno Ministarstva finansija, na određivanje tačno za šta ta sredstva mogu da se koriste, što je potpuno besmisleno i neću dalje elaborirati o ovom amandmanu, jer sam već govorila o tome 15 minuta, ali samo da pročitam, a u vezi je sa ovim što ću dalje da govorim, obrazloženje Vlade zašto taj amandman nije prihvaćen.
Kaže: "Amandman se ne prihvata, s obzirom da se utvrđivanjem namenskog karaktera prihoda od zakupa neće dovesti u pitanje redovno funkcionisanje lokalne samouprave, posebno opština u sastavu gradova. Ujedno, na ovaj način smanjiće se neopravdano visoki rasponi u visini raspoloživih prihoda po stanovniku između pojedinih gradskih opština, posebno u gradu Beogradu koji se sada kreću i preko 10 puta, uz isti obim nadležnosti".
U ovom obrazloženju je suština privatnosti ovog zakona. Više puta smo danas rekli da je ovo privatni zakon Mlađana Dinkića, koji će očigledno primenjivati u najvećoj meri Nenad Bogdanović i ostali žuti kriminalci, gospodin Marković je izašao, on dobro zna na koga mislimo i na koga svi građani u Srbiji misle kada se kaže "žuti" i nije korektno od gospodina Markovića što govori o nekoj rasnoj netrpeljivosti. Mi srpski radikali veoma cenimo kineski narod i nikada nam ne bi na pamet palo da u tom smislu pomenemo žutu boju.
Kada kažemo "žuti", jasno i glasno mislimo na žuto lopovsko preduzeće Borisa Tadića. Ovo naravno radi javnosti, zna ovo i Predrag Marković, ali pošto on voli da se šali, ja to moram ovako ozbiljno da objasnim.
Dakle, čl. 50, 51, da, profesore Simonoviću, imate nekih problema zbog ove konstatacije?
(Velimir Simonović, sa mesta: Nemam.)
Onda nemojte da komentarišete, budite ljubazni.
Dakle, čl. 50, 51, 52. i valjda sve do člana 55. govore o toj komisiji za finansiranje lokalne samouprave koja je što se tiče srpskih radikala potpuno nepotrebna. To je još jedno novo administriranje, a sada je posebno interesantan član 51.
Naravno, te komisije moraju da se plate, ti ljudi koji će biti članovi komisije moraju da se plate, a onda uobičajeno do sada sve agencije, komisije itd, koje ste kroz razne zakone ovde usvajali određivane su plate, obično nekoliko puta veće od prosečnih plata zaposlenih u Srbiji, pa će tako i ovi imati nekoliko puta veće plate od plata radnika koji rade u, gospođo iz ministarstva, imate nekih primedbi­
Onda vas molim takođe, vas pogotovo, možete da pišete, da pročitate kasnije Mlađi šta smo mu govorili, a vi ne možete da komentarišete.
Dakle, ovi ljudi koje budete birali u ovu komisiju, imaće sasvim sigurno veće plate od onih ljudi u lokalnim samoupravama, u organima lokalnih samouprava koji istinski rade, koji rade za građane, koji su servis građana tamo gde su srpski radikali na vlasti u opštinama, a tamo gde nisu srpski radikali, građani dobro znaju kakvih problema imaju sa lokalnim samoupravama, ali i to traje samo do narednih izbora. Sada slušajte šta kaže član 51.
Dakle, čak i kada ne bismo principijelno bili protiv ove komisije, a jesmo, onda bi opet bilo potpuno neprihvatljivo da komisija bude u sastavu koji je predviđen članom 51. Stav 1. kaže: "Komisija ima predsednika i 10 članova koji se imenuju na period od pet godina".
Opet pet godina, to je opet ona igra koju smo već imali u Zakonu o Vladi, u Zakonu o državnim službenicima, to je zamisao ove vlade Koštunica-Dulić, da na tako visoke državne funkcije postave svoje ljude na period od pet godina, da kada odu sa vlasti imaju i dalje neke svoje ljude na značajnim funkcijama, kako ne bi potpuno izgubili vlast kao što će je formalno izgubiti posle narednih izbora.
Drugi stav: "Predsednika i pet članova imenuje Vlada, a pet članova Stalna konferencija gradova i opština". Ljudi moji, šta je ta stalna konferencija gradova i opština da bi bila ugrađena u ovaj zakon ili u bilo koji zakon i da bi ta stalna konferencija gradova i opština imenovala članove komisije koji će raspolagati nekim sredstvima kojima se finansiraju lokalne samouprave. Ovo je zaista neverovatno. Neverovatno je da se ovaj privatni Dinkićev zakon ne samo u ovom članu, govorili smo to i u načelnoj raspravi, bazira na nekakvim stavovima Stalne konferencije opština i gradova. To jednostavno ne može da prođe, to nije normalno, nije pametno. Ta stalna konferencija je jedno neformalno telo, udruženje građana, nevladina organizacija.
Dalje, očekivala sam, s obzirom na ovo, da će jedan broj članova ove komisije koja će voditi računa o finansiranju lokalnih samouprava da određuje fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor, nije moguće da ste jedan zakon propustili, a da nema na njega uticaja Kandićka, Vučo, Biserko itd. Iz tog ranga vam je ova stalna konferencija, naravno izostavili ste i društvo sudija i te tzv. demokratske tekovine, a ja kažem – kvazidemokratske tekovine.
Dakle, neverovatno je, a pogotovo u daljem nastavku ovog stava – "od kojih tri člana moraju biti predstavnici jedinica lokalne samouprave". Dakle, ta konferencija bira pet članova, a tri moraju biti predstavnici lokalne samouprave.
Ko su ova dva člana koja nemaju veze ni sa Ministarstvom, ni sa lokalnom samoupravom, ko su ta dva člana od kojih će zavisiti život zaposlenih i građana u opštinama? Ovo je enigma koja nikako ne bi smela da ostane u ovom zakonu, i onda imate zaista vrhunac cinizma – "stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe komisije obavlja Ministarstvo".
Dakle, ovakvu kombinaciju ko god da je smišljao stvarno svaka mu čast. Ako je i od Dinkića, mnogo je. Dakle, tamo će stalna konferencija da formira neko telo, komisiju u koju će možda da stavi Kandićku i Vučo, a Ministarstvo će da obavlja stručne i administrativne poslove za tu komisiju.
Evo šta kaže Vlada zašto nije prihvaćen amandman na član 51. Kaže – iz istih razloga kao i ovaj na član 50: "Amandman se ne prihvata s obzirom da Komisija za finansiranje lokalne samouprave predstavlja oblik institucionalizovane saradnje i dijaloga između centralne i lokalne vlasti". Kakva saradnja, kakav dijalog? Ljudi, dajte narodu pare, dajte lokalnim samoupravama pare, to je decentralizacija, a nemojte da zakukuljite u zakonu da nikome nije jasno šta ste napisali, a onda u novinama se zalažete da ste za decentralizaciju lokalne samouprave, a bez Dinkića ne sme ni jedna sijalica u opštini da se promeni.
Dalje kaže – "kao takva postoji i u nizu drugih evropskih zemalja". Stvarno bih volela da u zagradi stoji taj niz evropskih zemalja, jer to baš nije tačno. Njena svrha nije da se u okviru nje vrši bilo koji posao iz nadležnosti Vlade i ministarstava, već da se kroz jedan partnerski odnos centralne i lokalne vlasti pomogne boljem međusobnom razumevanju, razmeni mišljenja, a time i boljem kvalitetu zakona i drugih propisa koje predlaže Vlada, a koji se odnose na položaj, nadležnosti itd. Govore o razmeni mišljenja, a radi se o komisiji za finansiranje lokalne samouprave.
Ko je ovde lud? Mi nismo i građani Srbije nisu. Građani Srbije sada odlično razumeju šta je Vlada ovim zakonom u stvari htela, kako je htela još jednom da ih izvara. Sada ću da vam kažem šta znači taj dijalog i međusobni razgovor. To znači da se dogovore Dinkić i Bogdanović šta će da rade u Beogradu.
Bogdanović je obećao tri mosta u izbornoj kampanji. Već mu je treća godina kako je gradonačelnik i on i ovaj njegov Stanojević počeli su da pričaju po novinama kako se angažuju, prikupljaju ponude, idejna rešenja, projekte, naravno, zamajavanje naroda i građana Beograda da bi se slušalo kako mu je palo na pamet, nešto razmišlja o mostu, a to je naravno njegova priprema za neke buduće izbore kada će da kaže – naravno da ću da gradim most, ali još uvek nismo uradili projektnu dokumentaciju.
Svako ko samo jednom izađe automobilom u Beograd zna kolika je potreba izgradnje ta dva mosta u Beogradu. Beograd više ne može da podnese saobraćaj koji je trenutno u Beogradu. Imaćemo u jednom od narednih zakona predlog Velje Ilića da se oduzimaju automobili nekome ko načini eventualno neki prekršaj. Valjda na taj način treba da smanji broj automobila u Beogradu.
Zato Nenad Bogdanović i Bojan Stanojević krpe rupe, asfaltiraju, menjaju žardinjere, zato što se tu najbolje peru pare. Nigde nema boljeg pranja para od asfaltiranja.
Pre neki dan u gostima su mi bili bliski rođaci iz Banjaluke, prošli smo slučajno Nemanjinom ulicom i negde pred kraj pitaju me gde je ta Nemanjina ulica o kojoj se toliko pisalo da je sređena, uređena, evropska. Kažem – sada idemo tom ulicom. Ljudi se krste, kažu da se uopšte ne vidi da se nešto radilo.
Kažem – ne vidite, ovde su skoro menjali šine jer su zaboravili da tramvaji moraju da se mimoiđu, pa su napravili tako da ne može tramvaj pored tramvaja da prođe.
Nisu ni to uradili slučajno nego je i to urađeno da bi se još jednom obrnuo još jedan krug u okviru pranja para, jer tamo neki projektant zaboravio da treba da se mimoiđu, da tramvaji idu u oba pravca.
Znao je on to i verovatno je taj čovek to i predvideo u projektu, ali su Stanojević, Bogdanović i ovaj tajkun od preko puta – Đilas, koji je naravno kapa sveukupnog kriminala te demokratske žute bande, shvatili da treba još malo para da izvuku iz beogradskog budžeta pa su izmislili još jedan nov posao.
Za takve stvari služiće ova komisija koju će predlagati Stalna konferencija opština i gradova.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo poslanik Branče Stojanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Branče Stojanović je predložio da se stav 2. člana 51. promeni tako da glasi: "Predsednika i pet članova imenuje Vlada, a pet članova Stalne konferencije gradova i opština iz redova predstavnika jedinica lokalne samouprave".
Vi znate da je kolega Hranislav Perić obrazlagao prethodni amandman u kojem je tražio da od ova tri predstavnika koji su planirani, odnosno predloženi u stavu 2. člana 51. obavezno jedan mora biti iz redova nerazvijenih opština, što je Odbor za finansije i prihvatio.
Mislim da ovde ima dovoljno prostora i dovoljno racionalnih razloga da se prihvati i amandman kolege Brančeta Stojanovića.
Pokušao sam da razumem zašto od ovih pet predstavnika lokalnih samouprava treba da budu tri baš predstavnici, a dva bi mogla biti nešto drugo, pa sam pomislio da su to verovatno ljudi koji su eksperti u oblasti finansija ili finansiranja lokalne samouprave, te bi to mogao biti razlog.
Opet, sa druge strane mi se čini, trebalo bi da se ovaj amandman prihvati upravo iz razloga što oni ljudi koji budu predloženi i izabrani od strane Vlade prevashodno mogu biti eksperti koji razumeju ovu oblast do kraja i koji mogu kompetentnije i kvalifikovano da uporede sve relevantne podatke značajne za finansiranje lokalne zajednice.
Otuda toj stalnoj konferenciji gradova treba dati za pravo da izabere svih pet članova, nezavisno od toga da li su eksperti ili nisu, ali opet ne treba smesti sa uma ni da se u redovima predsednika opština koji su po pravilu članovi konferencije gradova može naći i te kako vrsnih stručnjaka, odnosno eksperata iz te oblasti.
Ukupna mana ovog zakona, ako uopšte tražimo mane je to što on nije praćen drugim zakonom za koji se zalagala poslanička grupa SPS, a to je zakon o regionalnom, ravnomernom razvoju.
Onda bi nam bilo lakše da shvatimo sve ove odnose koji su predloženi zakonom i mogli bismo da uočimo jasne i glasne kriterijume koji se odnose na to kako se neka opština svrstava u red razvijenih, kako neka u red srednje razvijenih, a kako u red nerazvijenih.
Zato smo i u načelnoj raspravi, a i u ovoj raspravi u pojedinostima imali dosta oprečnih mišljenja koja se tiču kriterijuma za dodelu sredstava lokalnim zajednicama, odnosno lokalnim samoupravama.
Svojevremeno sam mislio da bi jedan od relevantnih podataka za uočavanje objektivne ekonomske snage svih lokalnih skupština, odnosno zajednica, trebalo da bude recimo broj zaposlenih, zatim broj nezaposlenih, prosečna zarada po zaposlenom itd.
Imate takve primere da recimo opština Lajkovac sa veoma malim brojem zaposlenih ima natprosečan lični dohodak u odnosu na Republiku Srbiju, ali to ne utiče bitno na prikupljanje sredstava u lokalnom budžetu iako se primenjuje ta stopa od 40% na porez na zarade koje se ostvari na području te opštine.
S druge strane, imate relativno velike opštine po broju stanovnika, po površini koju zahvataju, po broju srednjih škola, obdaništa, osnovnih škola, odeljenja u tim školama i razume se, po broju dece koja su obuhvaćena školovanjem, a da ne spadaju u kategoriju razvijenih.
Dakle, veličina i razvijenost često su u Srbiji u raskoraku.
Tako imate opštine koje su nekada bile u kategoriji srednje razvijenih, čak i razvijenih, koje su danas zbog infrastrukture, odnosno privredne strukture sa kojom raspolažu, sticajem okolnosti, a pre svega zbog ekonomskih prilika došle u kategoriju nerazvijenih opština.
Dakle, neko ko je veliki ne znači da je jak i razvijen u ovom ekonomskom i finansijskom smislu.
Zato mislim da glavna mana ovog predloga zakona nije u njegovom sadržaju, jer se on može i ovako primenjivati, već upravo u tome što nemamo taj zakon.
Sada da kažem svoje mišljenje o toj konferenciji gradova. Podsetiću na primer kada smo usvajali rebalans budžeta da se pokušala jedna simulacija koja je dogovorena na konferenciji gradova upravo po osnovu finansiranja lokalnih zajednica.
Onda su predsednici opština predlagali jedno, ministarstvo drugo, na kraju se usaglasili oko toga, ali kada su izveli simulaciju ispalo je da najveći broj opština u Srbiji dobija manje sredstava nego što je to bio slučaj u predlogu Ministarstva finansija.
Onda su rekli – izvinite, mi smo pogrešili, dajte da napravimo zakon. Kao posledica tog dogovora na konferenciji gradova, a i zahteva koji su se čuli i od strane SPS i drugih poslaničkih grupa, došao je i ovaj zakon.
Da li treba da postoji Stalna konferencija gradova? Ja mislim da, zato što ona ne može da šteti, može samo da koristi.
Na toj konferenciji gradova sreću se predsednici opština, razmenjuju svoja iskustva razvijena za razne oblike saradnje, a između ostalog razgovaraju o tome kako u budućnosti finansirati te skupštine, odnosno te opštine koje ti predsednici opština predstavljaju.
Ne bih mogao da ih svrstam u bilo kakvu nevladinu organizaciju nego prosto u jedno udruženje predsednika koje pre svega ima za cilj da učini boljim položaj opština iz kojih dolazi, i to je u redu. Ne vidim u tome ništa loše, a čini mi se da bi bilo loše.
Ma koliko da razumem predloge u pogledu ukidanja te komisije, bilo bi loše da nemamo komisiju. Možda jednog dana kad izrastemo u relativno razvijeno društvo, kad se promeni bitno i suštinski status skupština, odnosno opština, ovakva komisija neće ni trebati.
U ovom trenutku mi se čini da radi usklađivanja tih interesa na području čitave Republike Srbije Stalna konferencija gradova nema pravu zamenu ili pravu alternativu i da je dobro i da ministar finansija i drugi predstavnici Vlade, uključujući ministra za lokalnu samoupravu i državnu upravu upravo na tim konferencijama gradova čuju te elementarne i suštinske probleme opštine iz kojih dolaze ti predsednici.
Znate, teško je svaki dan, i kada si predsednik opštine, komunicirati sa nadležnim ministarstvima, uključujući i to za lokalnu samoupravu, za finansije itd, jer onda bi svi ministri jednostavno trebalo najveći deo vremena da odvoje za razgovore sa predsednicima opština, što ne smatram da bi bilo loše, ali onda bi samo to radili i neki drugi poslovi bi trpeli. Zato je konferencija gradova, pa i komisija dobra.
Još samo jedna rečenica u vezi sa razlozima za prihvatanje amandmana gospodina Brančeta Stojanovića. Ako se, dakle, mislilo na eksperte, onda je ovde u zadnjem stavu rečeno da će poslove za potrebe ove komisije raditi ministarstvo. Ako imamo pravo ministarstvo, mislim da to neću da sporim sada na bilo koji način, onda u okviru tog ministarstva imamo i eksperte.
Onda će to ministarstvo preko određenog broja službenika i stručnjaka iz ministarstva zapravo obaviti taj ekspertski, stručni deo posla za komisiju, odnosno pomoći komisiji da najrealnije i najobjektivnije sagleda stanje svih, i razvijenih i srednje razvijenih i nerazvijenih i da saglasno tome, uključujući i ove kriterijume koji nisu bili u njegovom zakonu, rasporedi ta sredstva koja su na raspolaganju u odnosu na visinu društvenog bruto proizvoda u budžetu za svaku godinu, a o tome se Vlada izjašnjava u samom memorandumu pre izrade budžeta za narednu godinu.
Stoga mislim da ima dovoljno razloga da se prihvati ovaj amandman, mada znam da je potajna želja svakog ministra, pa i Vlade, da zakon koji uđe u skupštinsku proceduru trpi što manje izmena. Ova izmena ne bi pokvarila suštinu zakona, a čini mi se da bi popravila čitavu priču o komisiji i njenom sastavu. Hvala lepo.

Hvala vama, gospodine Todoroviću.
Još neka poslanička grupa o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 51. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici podneo sam amandman na član 53, ništa ne treba da se briše, ništa da se oduzme, samo da se doda nova tačka. Kada se formira Komisija moramo da obezbedimo posao, da ima šta da radi.
Predložio sam da komisija pored ostalih poslova koje radi treba da priprema predloge za poboljšanje sistema finansiranja nedovoljno razvijenih opština.
Ako ovaj zadatak ne damo komisiji da radi, ne znam koja je onda svrha Komisije. Ako je po zakonu napravljeno šta ti sve sleduje i koji su kriterijumi, koliko da dobije svaka opština, onda komisija nema neki razlog da može mnogo da radi.
Komisija bi postigla pravi cilj ukoliko bi postigla da ostanemo bez nerazvijenih opština, da sve opštine pređu u razvijene. To bi bio i prvi zadatak. Što ne bi komisija sela pa da izađe pred Vladu i predloži neke mere i da kaže – dajte siromašne opštine, da kažemo da nema siromašnih u Srbiji, to i to treba tamo da se pomogne da bi opština iz nerazvijene prešla u razvijenu.
Ovaj amandman sam objašnjavao i na odboru, podrazumeva se da to radi komisija. Drugo je to – podrazumeva se, drugo je kada se stavi u zadatak.
Barem će jednom godišnje neko negde da raspravlja i da se interesuje i otvori neka pitanja po pitanju nerazvijenih opština. Ovako, u celoj toj stvari, kada su sve opštine i gradovi u jednom košu, ovo pitanje nikada neće biti pomenuto.
Zbog toga nisam hteo da nešto brišemo, menjamo, nego kada nabrajamo poslove koje treba da radi komisija, kažemo, pored ovih poslova koje smo nabrojali, stavljamo komisiji zadatak da napravi program kako će se finansirati nerazvijene opštine, da tamo bude bolje stanje.
Ni Vlada ni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a mislim da je zadatak, kada zakon uđe u proceduru, da se daju predlozi i da dođe do poboljšanja zakona, da taj zakon može da funkcioniše u praksi. Sve ostalo, mislim da ćemo promašiti cilj.
Ponavljam, naš predlog, naš amandman želi samo da upotpuni rad komisije, neko se ovde sekira, sigurno da će biti prezaposlena komisija pa neće imati vremena da radi, jer će imati druge poslove itd.
Zbog toga, na kraju želim da zamolim sve poslanike u danu za glasanje da uzmu u obzir ovaj član, ne smeta da stoji u zakonu. Ko se nečim bavio, ko je radio negde, u nekom preduzeću, ko je stvarao dohodak, njemu je to jasno u praksi, da uvek daš deset zadataka, pa kada se završi osam, ti si zadovoljan. Ako daš jedan i on ostane nedovršen, ništa ne radiš.
Prema tome, predsedniče Markoviću, pošto vas visoko cenim i smatram da poznajete ovu materiju, želeo bih da kažem, ukoliko mislite da nije realno da komisija treba da uradi ovo za nerazvijene opštine, u svojstvu predsednika Skupštine treba da se zalažete da se napravi ravnopravnost u opštinama u Srbiji. Ukoliko kažete – nije dobro, smatram da ne treba, spreman sam da povučem ovaj amandman.
Ali, mislim da je amandman dobar i dobro bi bilo za ove siromašne i jadne opštine koje od dinara prave dva, da im neko predloži, moj prethodnik Joca je govorio da će u ovoj komisiji biti eksperti. Dajte da se i eksperti založe, neka predlože nešto pametno za ove siromašne i nerazvijene opštine. Hvala.

Hvala vama, gospodine Periću, hvala na komplimentima.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na naslov iznad člana 54. i član 54. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 54. amandman je podneo poslanik Sredoje Mihajlov.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 57. amandman je podneo poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 57. amandman je podneo Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 61. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.
Gospodine Periću, javno se zalažem da vaš amandman bude usvojen, za razliku od onog da se povećavaju kriterijumi bez koeficijenata. Izvolite.

Preskočili smo nekoliko amandmana zato što se svi odnose na komisiju za finansiranje lokalne samouprave.
Amandmanom smo tražili da se brišu ove odredbe, a pre izvesnog vremena sam obrazložio na čemu se zasniva taj naš principijelni stav, pa nismo hteli da se uključujemo u ovu raspravu istomišljenika o tome koji bi to tehnički nedostaci ovih odredbi bili, a koje se odnose na Komisiju.
Član 61. nalazi se u prelaznim i završnim odredbama i on uređuje, bilo bi najbolje da ga pročitam, kako je to napisano: "Jedinica lokalne samouprave preuzeće zaposlene od Ministarstva finansija – Poreske uprave, koji obavljaju poslove iz člana 60. ovog zakona, počev od 1. decembra 2006. godine.
Prostorije, opremu i sredstva za rad, jedinica lokalne samouprave preuzeće od Ministarstva finansija – Poreske uprave, srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica.
Vlada će bliže urediti preuzimanje zaposlenih lica iz stava 1. ovog člana".
Sve je ovo doneto zbog toga što je došlo do promene u tzv. izvornim prihodima lokalne samouprave o kojima smo pričali kada smo obrazlagali amandmane koje smo podneli na član 6. Predloga zakona.
Član 61. se naslanja na prethodnu odredbu, na član 60 da jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. ovog zakona, počev od 1. januara 2007. godine.
Znači, ako zapostavimo ovo – 1. januar 2007. godine, 1. decembar 2006. godine, vratimo se na član 6. stav 1. tačka 1) koja kaže da porez na imovinu, pa malo pogledamo šta je napisano u članu 7 – stope utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave, pa kada se to konkretizuje baš na porez na imovinu, skupština jedinice lokalne samouprave utvrđuje visinu stope poreza na imovinu, osim ona dva čemu se protivimo – do visine najviše stope propisane zakonom kojim se uređuje porez na imovinu.
To bi značilo da sledi promena Zakona o porezu na imovinu gde će stopa biti određena u maksimalnom nominalnom izrazu i to će biti maksimum stope do koje jedinice lokalne samouprave mogu da propisuju poresku stopu poreza na imovinu.
Recimo, ako bi se to stavilo, na bazi nekog primera pričam, recimo, da bude 2% od vrednosti neke imovine, maksimalna stopa, onda je teoretski moguće da to u Beogradu bude 1,9; u Pirotu 1,8; u Prokuplju 0,9 itd.
Tako nešto nije moguće prema našem ustavnom sistemu kada su u pitanju porezi. U suštini, po definiciji, porezi su prihodi Republike, a ne prihodi jedinica lokalne samouprave.
Međutim, pošto naše jedinice lokalne samouprave za sada nisu imale mehanizme za naplatu svojih izvornih prihoda, odnosno, imale su skučenu mogućnost za tu naplatu, sada se pribeglo novoj formuli o čemu sam malopre pričao.
Sada će jedinice lokalne samouprave da preuzimaju zaposlene iz Ministarstva finansija – Poreske uprave koje obično rade u zgradama opština, koji će da rade poslove utvrđivanja naplate kontrole poreza na imovinu i verovatno svih izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave. Biće snabdeveni i pomoću monopola fizičke prinude, asistencijom policije i drugih organa.
Moraće da se promene propisi o naplati, to moram da vam kažem, moraće da se promene propisi koji treba da urede na jedan nov način odnos sa službom koja je zadužena za prinudnu naplatu i tu moram da vam skrenem pažnju. Došlo je praktično do poreske reforme, došlo je ne samo do poreske reforme u smislu vrste poreza, stope poreza, nego morale bi da se promene odgovarajuće odredbe zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
To ne ide u paketu, ne znam da li ste primetili, nismo dobili istovremeno sve ono što mora da se menja našim zakonom. Ovo je privatni zakon i moram da vam kažem da je u sagledavanju ovih problema najveća greška napravljena upravo što se u razgovorima išlo preko Stalne konferencije opština i gradova Srbije. Najveća greška je napravljena tamo. Odmah ću da vam kažem zašto.
Tamo nije moguć čak ni normalan izbor funkcionera u okviru te stalne konferencije, zato što postoji dominacija stručnih saradnika, savetnika i onih koji su ostali, a o tome imamo podataka. Ostali su predstavnici jedne političke grupacije, koja u senci vlada u Srbiji. Ima neku veliku senku, pa iz te senke se neki put pojavi na B92, neki put na RTS, neki put u Narodnoj kancelariji, neki put Meridijan banka, neki put ovamo i onamo. Oni idu u inostranstvo, ljagaju sve živo, ne dozvoljavaju da se ugrozi njihova pozicija.
Inače, mentalni sklop tih ljudi je da ukoliko nisu prvi onda ništa ne postoji. Poznato je o kome se radi, a pošto sam daltonista, neću da pričam o bojama da se ne bi nervirali neki, da ne bi bilo nekih većih problema.
Sada vidite kako se na mala vrata menja poreski sistem i menja sve u cilju priprema da se što bolje zadrže postojeće pozicije, bez obzira da li one odgovaraju interesima građana.
Malopre sam čuo jednu raspravu. Ti eksperti nisu u stanju da vide ovaj problem o kome je gospodin Perić pričao. To moram da vam kažem, oni taj problem ne vide. To za njih nije problem. Oni smatraju da to sve treba prepustiti nekoj slobodi, konkurenciji, pričaju neke bajke.
To što možda u Velikoj Plani posle devet sati niko ne vozi kola, što, uzmimo neke manje opštine koje jedva krpe kraj sa krajem, uzmite recimo Bosilegrad, vrlo pristojnu opštinu za primer. Tamo osim državnih službi i "Elektroprivrede" i "Distribucije", suda, SUP-a, privreda gotovo da ne radi. Sve što je radilo ili je zatvoreno ili njihova konfekcija nešto radi kobajagi i drugo ništa ne radi. Kakva je tamo poreska politika i šta da se uvodi. Tamo su svi abonenti. Svi žive od toga ako se obezbede neka sredstva sa nivoa Republike i proslede lokalnoj samoupravi. Da li vidite ovog jadnog, juri na sve moguće načine i ako može da obezbedi koliko-toliko neka sredstva da Bosilegrad stane na noge i da se nešto asfaltira itd. Suočeni su sa tim problemom.
Sada mi pričamo ovde – eksperti i neki sistem. Gde oni vide sistem? Eksperti ne vide dalje od beogradskog kruga dvojke. Terate nas da ulazimo u priču o komisiji i njen sastav i ko bi bio u toj komisiji itd. To je uvredljivo za građane Srbije. Komisija je običan sunđer koji treba da pokupi sve ono što je možda nekulturno, a upućeno Vladi, daleko od ministra da ga ne zapljusne to, da ne doživi što je u Ražnju doživeo. Tada je veliko ekspertsko zvanje, pada velika struka, pada blagonaklonost Zapada prema NN licima koji su eksperti ovde, a kada se dođe na teren i da se vidi koji su problemi neke lokalne samouprave.
Treba reći – neke lokalne samouprave ne funkcionišu, jedva funkcionišu, u skupštinama jedinica lokalne samouprave i vlast i opozicija reže jedni na druge. Ništa ne mogu da naprave. Zato dedovina u Beogradu ne sme da se dirne, pa čak i veliki Velimir Ilić kada je donosio neku uredbu o legalizaciji, brzo se povukao, ušao je u zabranjenu zonu. Bili su neki poslanici koji su napustili poslaničke grupe i nisu više poslanici, ali nisu se odrekli funkcija u skupštini grada i u gradskoj upravi. Vedre i oblače.
Vidite i sami kako se to formira, gde je kasa sa novcem, tu se grupišu, malo da se ogreju oko toga i oni. Skupština grada ponaša se kao Deda mraz pred Novu godinu. Ako je Čukarica dobra, dobiće, ako Palilula nešto zateže, neće da dobije, mora da se promeni predsednik i promenio se predsednik. Jeste da je njihov, ali je morao, ne uklapa se u koncept.
Samo da vas podsetim, posle budžeta Republike Srbije nominalno najveći budžet je grada Beograda i tu je kraj priče. Nema tu šta, jer za te stvari nisu potrebni eksperti. To svaka lopuža može da uradi. Da proceni. Kriminalci su inteligentne osobe, sa malo napora i malo rada dolaze do velikih količina novca, pozicije i bogatstva. Pošto su inteligentni, oni znaju kako da iz kafića preskoče u neku političku stranku, otvore se prema zapadu, malo dobiju para sa zapada da se podignu, pa dobiju te čuvene nadimke, ovde dođu lepo uštogljeni, elegantni, sve snimaju, prevare građane, dođu na vlast i završe posao.
Sada da vas podsetim, pošto znam da mi verujete, ali smeškate se, pa me terate da vam dam jedan slikoviti primer.
Kada su bili izbori za gradonačelnika Beograda, onda je iz jedne iz stranaka koja je na vlasti u Beogradu jedna gospođa prozvala kandidata DS za gradonačelnika da ima stan, ali neće da se useli i da nešto muva i petlja. Kategorički je to odbio.
Pre mesec dana taj isti gradonačelnik je obavestio javnost da se seli u taj svoj stan. Kada su ga novinari pritegli sa pitanjem, on kaže: da, ja sam taj stan imao i kada je bila izborna kampanja, ali sam procenio da nije dobro da priznam, da bi to moglo da se odrazi na izbore. Da li je pretrpeo neku posledicu? Ne.
Da li su novine nastavile da pišu o tome? Nema govora, niko ne sme da objavi, za ručak je kupio sve novinare i glavne i odgovorne urednike.

Reč je o narodnom poslaniku i molim vas da vodite računa da ne pominjete privatni život...