Hvala vama, gospodine Periću. Da li još neko želi reč? (Da.)
Mogu da vas zamolim, pošto će biti pauza, minut samo, onda izvolite.
Vama, gospodine Albijaniću neću dati reč da biste se zahvaljivali zato što vas je gospodin Perić pozvao da nestanete, samo vi nastavite, ali mi ćemo zastati bar još sat vremena za pauzu.
Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Možda je suvišno, ali je čist račun. Samo u nekoliko rečenica želim nešto da kažem. Ja sam čovek koji voli da kaže sve što misli, ali misli pre nego što kaže.
Znam, čak sam siguran da niste mislili na mene, ali ste reagovali posle mog obrazlaganja amandmana pričom da ima koji misle da je 1,1 veće od 1,7.
Još jednom ponavljam, siguran sam da niste mislili na mene, ali tražim da objasnite, jer biste na taj način doveli moj profesionalni integritet u pitanje, jer i moja struka je računanje. Hvala.

Gospodine Petronijeviću, naravno, nisam mislio na vas. Vaše izlaganje mi je bilo povod da zatražim i od vas lično i od ostalih poslaničkih grupa da predlože, jer ste o tome vi govorili takođe, člana Saveta za vrhovnog revizora da bi se ova institucija uspostavila.
Verovatno niste obratili pažnju, a povodom izlaganja koje je imao gospodin Perić, podsetio sam, ne na ono za šta se on zalagao, već zato što je branio da drugi izlaze i da pričaju, da tvrde suprotno, rekao sam da ljudi imaju pravo da previde, izgovore, imaju imunitet i nije korektno pozivati poslanike na koji način će nešto da brane, a naprosto, dodatno sam izrazio razumevanje da se ljudi zbune i da nema potrebe da se vređaju zbog toga ko je koji smer pohađao.
Naprosto, jeste, ljude često zbuni, kažu 1,17, to je bilo do sada, to je sigurno manje, od 1,7, jer je 17 veće od 7, a ono jedan je inače isto.
Dakle, nije o matematici tako lako razgovarati, jer ovo su komplikovane cifre i svi poslanici detaljno daju tabele, konsultuju stručnjake, jer naravno, poslanici predstavljaju građane i bilo bi neozbiljno tvrditi da poslanici koji zbog toga imaju pravo da govore o svakoj temi i to je parlamentarna demokratija, tvrditi da svako od njih o svakoj temi sve zna. Niko od nas to ne misli, naravno. Zbog toga je bila takva definicija.
Kao što sam vam obećao, pa i svima ostalima, pauza do 18,05 časova, a potom ćemo nastaviti raspravu u pojedinostima.
Hvala na odgovornosti.
(Posle pauze – 18,05)

Svi koji žele da prisustvuju raspravi neka uđu u salu za sednice.
Moja obaveza je da radim svoj posao i da dajem obaveštenja, važno je da svi koji odgovorno rade znaju da ova skupština i sve njene službe rade svoj posao u okviru svoje nadležnosti, tako da nemate razloga da brinete da je neko u debeloj hladovini.
Ako ste slučajno uznemireni obmanom javnosti da se neki poslovi još rade u zgradi bivše skupštine, ne, ne rade se, jer ova skupština ne samo što radi sve poslove, nego u okviru toga radi i sve poslove o kojima nije bila obaveštena na vreme, jer smo se srećom potrudili i dobili obaveštenja, tako da ne postoji razlog da neko sedi ni u kakvoj hladovini, a posebno ne o trošku građana.
Zahvaljujem vam se na spremnosti da radite svoj posao.
Na član 35. amandman je podneo Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 36. gde se govori koji sve prihodi pripadaju lokalnoj samoupravi i šta to Republika ustupa, tj. koje prihode ustupa Republika lokalnim samoupravama. Jedan od prihoda je i prihod i porez na traktore i priključne mašine.
Amandmanom sam tražio da se to briše iz tog člana, iz razloga što lokalne samouprave nemaju taj prihod. Ne možete nešto što nemate da ustupite opštinama. Lokalne samouprave ovakve prihode i ovakve poreze na traktore i na priključne mašine i ne uvode.
Kako ćemo mi obrađivati poljoprivredu kada oporezujemo i traktore i priključne mašine, još taj namet da damo seljacima i onda smo završili sav posao oko poljoprivrede. Mislim da to ne treba da stoji, jer taj prihod praktično u slabim nerazvijenim opštinama, bilo je nekoliko predloga i pokušaja, to ne može da prođe ni u jednoj takvoj skupštini itd.
Prema tome, seljak uloži u traktor, to je za seljaka skupa mašina, jedva kupi i on sa njom treba da pravi prihode, a to je da obrađuje zemlju. S tim parama se isto u gradu i kupi po neka mašina, pa se nešto i proizvodi, napravi se neki prihod, prave kese, da ne nabrajam sve živo. Sa traktorom nema mnogo dobiti, samo da se obradi da ne bi ostala neobrađena poljoprivreda.
Prema tome, mislim da nije u redu da to stoji u ovom članu. Slažem se da ostali prihodi treba da stoje, a džabe ćemo predvideti zakonom da lokalne uprave imaju prihod od traktora, kada oni taj prihod nemaju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Arsić je podneo ovaj amandman u ime SRS i cilj zašto smo podneli ovo može se opisati da smo hteli da se precizira član 37.
Nismo mi dirali ni stav 1, ni 2. nego smo tražili da se dopiše stav 3, pa radi onih koji prate ovu raspravu, u članu 37. se definiše ukupan nenamenski transfer.
Stav 1. kaže da godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje jedinicama lokalne samouprave i odmah moram da vam kažem da ova formulacija znači za sve jedinice lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije, iznosi 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Naša intervencija ovim amandmanom upravo se odnosi na poslednji deo ove rečenice, a to je – podatak republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Međutim, pošto se ovde javlja problem sa shvatanjem šta je veće, šta je manje, moram da kažem da je ovakva formulacija praktično ne samo neprecizna, nego dozvoljava različita tumačenja.
Sada da vam objasnim kako se to kod nas dešavalo od 2001. naovamo. Kada je došao Đelić, on je imao potrebu da, kako je to tvrdio sa ove govornice, usaglasi metodologiju izračunavanja bruto društvenog proizvoda.
Kada je to usaglasio sa međunarodnim standardima, onda se ispostavilo da ti podaci o rastu bruto društvenog proizvoda 2001, 2002, 2003. itd. ne mogu ni da se upoređuju sa statističkim podacima iz prethodnih godina. Ta promena je bila potrebna da bi se od 25. januara 2001. godine pratio kontinuitet te vlasti i rasta bruto društvenog proizvoda.
Ovo pričam zato što je sasvim moguće da se neko seti da promeni opet metodologiju izračunavanja bruto društvenog proizvoda, što kod nas nije nikakva retkost, ako se sećate, nekoliko puta je menjana metodologija kako se dolazi do vrednosti potrošačke korpe, pa je bila optimalna, minimalna, garantovana i sve moguće formulacije su bile prisutne.
Sada, ako stav 1. govori o ukupnoj masi sredstava za tzv. nenamenske transfere, a to je u stvari zbir svih ovih transfera, možda baš nije precizna ova formulacija – ukupni nenamenski transferi, nego je možda trebalo nešto drugo upotrebiti. To je u vezi sa stavom 2. koji mi nismo obuhvatili amandmanom, pa je sad možda malo i iluzorno ovo što pričam o ovim terminima.
U stavu 2. nastupa veliki problem, jer u stavu 2. se definiše kako ta ukupna masa treba da se podeli na jedinice lokalne samouprave. Sada tu opet ide jedna neprecizna formulacija.
Moram da vam kažem da smo apsolutno sigurni i ako se usvoji naš amandman koji znači da se posle svega ovoga dodaje stav 3, da je republički organ nadležan za poslove statistike dužan da do 1. maja tekuće godine objavi podatke o ostvarenom bruto domaćem proizvodu za prethodnu godinu.
Ovo se pojavilo kao jedno tehničko pitanje da se ne bi različito tumačio ovaj deo rečenice iz stava 1. prema poslednjem objavljenom podatku. Ovde u obrazloženju amandmana je navedena jedna možda čisto aproksimativna situacija, ali je moguća situacija da se pojavi u praksi.
Problem stava 2. je što govori o učešću opština u tim ukupnim sredstvima za nenamenski transfer.
Kaže se: "Za utvrđivanje visine pojedinih vrsta nenamenskih transfera propisanih ovim zakonom, procena visine prihoda, ukupno i po strukturi, po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, vrši se na bazi ostvarenja ovih prihoda u poslednjoj godini za koju postoje raspoloživi podaci, kao i na osnovu parametara iz memoranduma o budžetu" itd. Ovde je data osnovica.
Znači, kakva je bila raspodela u nekoj od prethodnih godina za koju postoje podaci. Ako je u toj godini koju koristite kao reper za sve drugo došlo do nečega što nije pravično, onda ta nepravda ide u kontinuitetu. Da vas podsetim kako ste došli do ove formulacije. Do ove formulacije ste došli na taj način što su za protekle dve godine kada god se donosio zakon o učešću opština i gradova u ovim sredstvima koja se iz budžeta prenose opštinama i gradovima korišćeni različiti kriterijumi.
Jedan od kriterijuma je bio broj škola, broj obrazovnih ustanova, dečijih obdaništa, broj stanovnika, dece itd. To su bili kriterijumi i kada su se predstavnici pojedinih opština ovde pobunili, kada su videli da opština sa približno istim brojem stanovnika po tim osnovama ima različito učešće, onda je došlo obećanje da će se jednim sistemskim propisom urediti ta pitanja.
Vidite i sami, opet je osnovica za sve to neka realizovana potrošnja, neki realizovani transfer u nekoj od markantnih godina iz prethodnih godina, tako da možete biti apsolutno sigurni da ona nepravda koja je obećana da će se ispraviti neće biti ispravljena, pričam samo o članu 37, ne pričam o varijantama koje idu kao tipovi još pet, šest vrsta ovog transfera.
Pričam o ovom članu koji u prvom stavu govori o ukupnim sredstvima koja se izdvajaju, a u drugom stavu govori o pojedinačnoj raspodeli, neka bude i po vrsti transfera, neka bude i po drugom kriterijumu, ali vidite i sami kako je to neprecizno napisano da može da se tumači i ovako i onako.
Naravno, mi smatramo da stavom 3. ne možemo da ispravimo ovo što je sistemski ugrađeno u prva dva, ali makar može da se odredi rok do kada treba da se saopšte podaci o kretanju bruto društvenog proizvoda za prethodnu godinu, uz uvažavanje i činjenice da u stavu 2. i taj dokument sadrži vrlo značajne podatke, jer tu se praktično nalaze podaci za najmanje tri godine budžetskog planiranja.
Smatramo da što se tiče statistike treba na neki način to oročiti kako se ne bi desilo da zbog činjenice što nisu objavljeni ili nekome ne odgovara da se objave podaci o kretanju bruto društvenog proizvoda, iz toga proizilazi da je poslednji objavljeni podatak taj i taj, pa još ako se uzme u obzir da i lokalne samouprave kada planiraju svoj deo javne potrošnje, takođe po odredbama ovog predloga zakona, ukoliko treba nešto da menjaju to mogu da učine samo jednom u toku godine.
Vrlo opasne norme se nalaze u ovom zakonu koje praktično omogućavaju da se različito tumači ista odredba, čak različito od opštine do opštine, od grada do grada, a gradske opštine neću ni da pominjem jer su to verovatno institucije koje su najviše diskriminisane u lokalnoj samoupravi, jer nisu ni građani statusno u istom položaju kao građani u nekoj opštini, te smatram da se usvajanjem amandmana ništa ne gubi, već donekle precizira ono što je sastojak prvog i drugog stava.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni amandman nisam hteo da objašnjavam, jer ne znam zbog čega bih to radio, nema ministra. Nadam se da je razuman čovek i ukoliko se ovde obrazloži amandman možda bi on i mogao da prihvati neki od amandmana, ali džabe sve.
Amandman na član 42. je sasvim realan. Predložio sam da povećamo u tom članu, radi se o kriterijumima, koje sve kriterijume treba da zadovolji lokalna samouprava kada se ocenjuje koliko će dobiti sredstava. Obično je u tim opštinama uzeto za kriterijum koliko ima škola, vrtića i još nekoliko kriterijuma.
Da bi se došlo do preciznije mere predložio sam još dve stvari koje treba uzeti u obzir kada se određuju kriterijumi i dao sam da jedan od kriterijuma bude prema broju zaposlenih na području jedinice lokalne samouprave i prema stepenu ukupne razvijenosti jedinice lokalne samouprave. Kompletirali bi kriterijume i rezultati bi verovatno bili drugačiji nego što će biti sada sa manjim brojem kriterijuma. Kada nešto želiš da ocenjuješ, što više kriterijuma treba da daš i dobiješ preciznije, ali ovde ne postoji želja da to bude ravnomerno, da se izvrši korekcija itd. Znači, nema ni želje, nego što je napisano samo ja znam, pa mislim da nećemo daleko da doguramo.
Prema tome, mislim da je realno, ništa ne remeti ni zakon, ni član. Kada praviš kriterijume i staviš tri kriterijuma, ako ima neko ko ti predloži još dva kriterijuma i kada sve to svedemo dobićemo ravnomeran razvoj svih sredina. Znači, cilj ovog zakona je da sve lokalne samouprave budu u jednakom položaju, ali napravićemo kriterijume gde opet neće biti u ravnomernom položaju.
Realno je da se ovaj amandman prihvati i da u danu za glasanje glasamo za ovakve amandmane. Radi se samo o kriterijumima. Bolje je uzeti pet kriterijuma i preciznije da se odredi koliko će svaka opština dobiti da bi mogla da obavlja svoje dužnosti na terenu, nego ostati na tri kriterijuma, a tako će mnoge opštine biti oštećene.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.