Hvala vam, gospodine Krasiću. Da li još neka poslanička grupa želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

U članu 35, gospodine Markoviću predložio sam da se procenat zarada od 40% za nerazvijene opštine poveća na 60%.
Ovo sam predložio iz razloga što je u nerazvijenim opštinama vrlo mali broj radnika, što iz nerazvijenih opština radnici rade u većim opštinama i u većim gradovima koji su pored nerazvijenih opština.
Mnogi radnici su i odjavljeni iz tih opština iz raznoraznih razloga, iz razloga da dođu do neke privilegije ili kod biroa za zapošljavanje ili kod lečenja ili sve ostalo što imaju predlog veliki gradovi. I tu su siromašne male nerazvijene opštine dosta oštećene.
Pošto u nerazvijenim opštinama ne rade preduzeća, mali je broj uposlenih. Jedina zaposlenja i od tog malog budžeta su po opštinama i ono što je vezano za budžet, a posebno 2000. godine udvostručen je broj radnika po opštinama, po direkcijama i ono što može da se primi plata iz opštinskog budžeta, to je posebno donela ova demokratija od 2000. godine do danas.
Zbog toga predlažem, da bi malo mogle te opštine da živnu, da mogu da izmire svoje potrebe, da urade nešto da se vidi, nešto za građane koji se nalaze po tim selima u nerazvijenim opštinama, da ostanu tu da očuvaju selo, da se ne sele, da se ne prazne sela, da se ne svede Srbija samo na gradove itd. Mislim da bi ovaj amandman dobro došao tim opštinama. Zakon o nerazvijenim opštinama je donet, bilo je tu nekih dodatnih sredstava za te opštine, ali i posle toliko godina one su i danas nerazvijene, znači nije bilo mnogo pomoći. Kroz ovaj zakon mislim da je trebalo da se sagledaju nerazvijene opštine i sasvim je na mestu moj amandman, neće to nikome mnogo škoditi, a dobiće mali broj opština, mislim da ima 30-tak opština kojima su potrebna ta sredstva za nerazvijene.
Prema tome, znači, ponavljam opet, predložio sam da umesto 40%, 60% iz poreza na zarade ostane nerazvijenim opštinama. Mislim da je amandman realan i zbog toga molim, iako nema mnogo poslanika, predsednik reče da poslanici gledaju to i preko televizije, ali mislim da ova mreža ovde u zgradi ne radi pa su u nemogućnosti da me čuju, iako sede po kancelarijama možda nisu u mogućnosti da me čuju i neće znati u danu za glasanje kako da se opredele.
Ali, molim kolege, pošto ih ovde ima iz Radikalne stranke, da prenesu svojim kolegama i svima ostalima, barem jednom ili dvojici iz ostalih stranaka, o čemu se radi da bi mogli da utiču na njih da u danu za glasanje glasaju za moj amandman na član 35, a to znači da samo za nerazvijene opštine umesto 40% od zarade bude procenat 60% od zarade. Hvala.

Hvala vam, gospodine Periću. Još neko o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 35. amandman je podneo Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 35. koji smo podneli jednostavno je nastavak priče o kojoj je govorio naš kolega Hranislav Perić, s tim što je on to posmatrao iz jednog ugla koji je nesporan i sasvim opravdan, a mi smo kao jedan celovit pristup predložili da se razmisli o još jednoj mogućnosti.
Naime, član 35, prosto da podsetim, govori o prihodima od ustupljenih poreza, nabrojano je koji su to sve prihodi i u tački 6) predviđeno je da 40% poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog bude ustupljen prihod opštini. Predložili smo da se taj iznos zameni iznosom od 50%.
Pre nego što kažem zašto smo to predložili, govorim u celini za sve opštine, ne samo za ovo o čemu je Hrane Perić sasvim opravdano govorio o nerazvijenoj opciji, govorim o celini, o svim opštinama. Ali, pre nego što objasnim zašto smo to predložili, samo da kratko podsetim poslanike na odgovor Vlade.
Vlada u svom odgovoru kaže – "Amandman se ne prihvata, s obzirom da je u Predlogu zakona predviđen kompenzacioni transfer, kojim se nadomešta deo izgubljenih prihoda koji nastaje po osnovu promene republičkih poreskih propisa, pa i po osnovu smanjenja stope poreza na zarade". Sami znate da je na ovom zasedanju izmena zakona o smanjenju stopa poreza na zarade. Respektujem ovaj odgovor, ali želim da kažem da to nije bio motiv zbog čega smo predložili povećanje na 50%.
Takođe, respektujem da je Vlada želela da se osnovni koncept ovog predloga zakona bazira na poboljšanom horizontalnom ujednačavanju, odnosno preraspodeli sredstava ka fiskalno najsiromašnijim opštinama. I taj odgovor respektujem. Ali ni to nije bio motiv za podnošenje amandmana.
Dakle, oba odgovora koja su bez sumnje tačna ne daju odgovor na predlog amandmana. Zašto? Radi se o potpuno različitom pristupu. Naime, poslanička grupa SPS smatra da prihod po osnovu poreza na zarade ima značajno učešće, pod broj jedan – u ukupnim prihodima budžeta jedinica lokalne samouprave, ali isto tako, pod broj dva – to je najstabilniji prihod lokalne samouprave. Naravno, upravo time je značaj veći.
Zašto smatramo da treba povećati svima. Prvo, ovaj trend decentralizacije nije moguće sprovesti bez decentralizacije sredstava. Ono što je nas motivisalo da ovo predložimo, a to je naš stav, smatramo da kada bi to bilo povećano na 50%, da bi u tom slučaju opštine mogle sigurnije da krenu na unapređenje, pre svega lokalne infrastrukture, kao okosnice i pretpostavke za privredni razvoj zemlje u celini. A naš je stav da je privredni razvoj jedan od najvažnijih, odnosno najvažniji cilj koji se pred našom državom postavlja i koji jedino može na dugi rok da obezbedi povećanje standarda građana kao objektivnog kriterijuma za ocenu uspeha realizacije tog cilja.
Dakle, motivisani smo time da se ta sredstva povećaju, ali da se ulože u razvoj, ne u plate i ne u druge troškove. Mi znamo da gro opština u Srbiji, u stvari najveći broj opština, svesno sa time raspolažu, usmere u plate i te troškove, a najmanje imaju za razvoj u svojim sredinama.
Drugi razlog je da se na taj način izdigne i odgovornost opštine, ako već učestvuju u tome, ako već dobija finansijska sredstva, oni moraju da preuzmu odgovornost za tako nešto. Pri tom, ne mislim da država treba da se odrekne kontrole.
Dakle, uz decentralizovana sredstva, samostalnost opština u raspolaganju time, država ne treba da se odrekne kontrole, čak mislim da ova Narodna skupština treba mnogo više da učini u kontroli raspolaganja finansijama u Srbiji.
Događa se nešto da je u Narodnoj skupštini u proteklom periodu doneto veoma mnogo zakona koji su imali za posledicu ogromna sredstva i Skupština nekako tu završi posao, a kada treba da dođe do toga šta se događa sa tim sredstvima, kako se troše, da li se troše u skladu sa zakonom, Skupština je na neki način po strani.
Uostalom, da vas podsetim, ova skupština od 2001. godine nijednom nije razmotrila predlog završnog računa države. Za to vreme smo slušali, čitali po novinama kako je prethodni ministar u Vladi oštetio za 700 miliona budžet, onaj za ne znam koliko itd. Ali nije ni to bila ideja, o tome sam govorio puno puta i naravno govoriću kasnije kada se govori o kontroli, o potrebi da Skupština mora da taj deo posla da preuzme na sebe.
U ovom trenutku govorimo o potrebi da Skupština obezbedi uslove da se kroz zakon stvore mogućnosti, da opštine raspolažu sa većim sredstvima usmerenim na razvoj opštine.
Jednostavno rečeno, takav princip omogućiće ravnomeran razvoj opština u Srbiji. Svaka bi, pri tome ponavljam, ne dovodim u pitanje osnovni koncept zakona, a to je horizontalno ujednačavanje na račun bogatih da dobijaju više siromašni, govorim o svim opštinama, da to bude sistem, govorim o tome da je nužno da se na sistemski način reši to pitanje. Imamo situaciju koju jedino na taj način možemo da prevaziđemo, a koja je u ovom trenutku neprihvatljiva.
Kada se negde u nekim opštinama zakažu izbori, ministri odu, prave asfaltne puteve, rešavaju komunalna pitanja itd. To nije sistem, to je zloupotreba. Smatramo da to treba da bude sistemski uređeno.
Iz tih razloga, a ne zbog toga što se plašimo da će opština da dobije manje sredstava, ne zbog toga što želimo da narušimo sistem horizontalnog ujednačavanja, već zbog toga što smatramo da je prioritet finansiranje lokalne samouprave, pre svega u razvoju strukture koja je osnovica za privredni razvoj u celini, smatramo da taj procenat treba da bude veći, konkretno 50%. Hvala.

Hvala vama, gospodine Petronijeviću. Kao neko ko sa ovog mesta predsedava, potpuno ste  u pravu, već nekoliko puta danas je pomenuto, a lično sam insistirao, ova skupština je donela Zakon o vrhovnom revizoru, jer Skupština ne može, nego mora institucija koju je ova skupština uspostavila, institucija koja bi bila stručna, razmotrila završne račune i dala ih na usvajanje da se prihvati taj izveštaj Skupštini.
Molim i vas lično, a i ostale koji su o tome danas govorili, da provere, već šest meseci poslaničke grupe nisu predložile člana Saveta, a što je preduslov. Skupština je svoj deo uradila, raspisala je tender, priprema se, ali nažalost još uvek nije formiran vrhovni revizor.
Molim vas da o tome vodimo računa, jer za govornicom, a ne mislim na ovo što ste govorili, naravno, moguće je i ubeđivati da je jedan, sedam manje od jedan. Toga smo se naslušali danas čak i sa međusobnim predrasudama. Jedno je struka, jedno su cifre, jedno su obaveze.
Ono što je ozbiljno od strane svih poslanika urađeno, da bi se sprovelo, neophodno je da poslaničke grupe učine mali napor i dogovore se i molim u ime svih vas još jednom da se što pre predlože članovi ovog saveta. Izvolite gospodine Uroševiću, o istom amandmanu.

U velikoj meri se slažem sa diskusijom gospodina Petronijevića. Mislim da je ova njegova diskusija kucanje na otvorena vrata.

Dakle, 50%, koliko se njegovim amandmanom traži, već je obezbeđeno kroz povećanje transfera lokalnim samoupravama. Poznato je da je zakonom transfer povećan sa 1,175 na 1,7% bruto društvenog proizvoda. Time je na sigurniji način obezbeđena količina sredstava za lokalnu samoupravu, jer promenama Zakona o porezu i doprinosima na lična primanja ne može tačno da se modelira kako će izmena u Zakonu o doprinosima koja se odnosi na cenzus od 5.000, kako će u kojoj opštini da deluje.

U transferima imamo obezbeđen siguran mehanizam da nijedna od opština u Srbiji ne bude oštećena izmenama propisa. Imamo i transfer za ujednačavanje i kompenzacioni transfer i tranzicioni transfer. Postoji lepeza mogućnosti kojom se eventualno umanjenje sredstava lokalnim samoupravama može u potpunosti da nadoknadi.

Mislim da je zakonom potpuno obezbeđen i ravnomerni razvoj i decentralizacija, a to su prvi koraci u decentralizaciji, ali i bez prvih ne mogu da uslede neki ozbiljniji. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, o istom amandmanu. Izvolite.

Gospodine Markoviću, hteo sam, pošto se radi o članu 35. i da ne bude tu zamena teze, oba amandmana koja su data na član 35. su prihvatljiva.
Kolega Miša Petronijević je tražio da u svim opštinama, samo da pojasnim, procenat od 40 bude na 50%, i ako bi on bio prihvaćen, to bi bilo dobro za sve opštine. Tražio sam da samo za nerazvijene opštine od 40 bude na 60.
Prema tome, da se ne zamene teze, oba amandmana mogu da budu prihvaćena. To bi bilo dobro za sve opštine, a posebno za nerazvijene.
Čujem da neki govornici ovde zagovaraju da je postignuta ravnopravnost, nema tu mnogo pravde. Po ovom zakonu će biti: ko ima – imaće, a ko nema, opet neće imati. Opet insistiram na amandmanu, dajte da pomognemo siromašne opštine i da ne svedemo Srbiju samo na gradove.
Ovde se neki žale i strah ih je i kažu, tu je već povećano, mnogo će opštine da dobiju. Ne znam koja je to suma određena u budžetu koliko treba opština da ima. Ima mnogo posla na lokalnom nivou gde su nam opštine, gde su urađeni putevi, šta je sa centrom opštine i obližnjim selima itd. Mi ovde izražavamo bojaznost i dajte da ne preteramo, mnogo ćemo da damo opštinama, obogatiće se opštine itd.
Mislim da ne treba da se bavimo tim poslom, ne treba da ne citiramo koliko je to potrebno opštinama. Opštinama uvek treba i ovo što je do sada davano i koliko su oni imali sredstava iz budžeta i ta dodatna sredstva, to je nedovoljno. Nedovoljno je iz razloga da kada pođemo na teren i kada u praksi pogledamo šta je u tim lokalnim samoupravama i kakvi su uslovi tamo stvoreni da građani mogu da žive.
Prema tome, mislim da je vrlo jasno, pošto su dva amandmana na jedan član, šta znači jedan, a šta znači drugi. Jedan drugog neutrališe. Prema tome, može da se glasa za oba amandmana i ako budu oba usvojena, to će biti dobro i za sve opštine, a posebno za nerazvijene. Hvala.

 Hvala vama, gospodine Periću. Jasno je da je reč o različitim stavovima iz tog člana, ali nemojte braniti poslanicima koji traže da ostane manje novca lokalnim opštinama. To je njihovo pravo.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35. Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Poslanička grupa SRS ovaj zakon je proučila detaljno i izvršila analizu. U tome su nam ogroman doprinos dali poslanici SRS koji su i predsednici opština. Ovaj amandman koji sam podneo na član 35. logičan je sled našeg amandmana koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić na član 6. ovog zakona. Predložio sam da se u članu 35. stav 1. tačka 2) i 3) brišu, a to je – porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava.
Naime, mi smo u članu 6. predložili da ovaj prihod uđe u izborni prihod lokalne samouprave, a ne da to bude preneto od ostalih nivoa vlasti. Mogao bih da kažem da je ovo vrlo lekovit amandman, kako i za koga.
Naravno, za građane koji žive u konkretnim sredinama o kojima je reč i za vlast na lokalnom nivou, jer bi na taj način mogao da se popravi životni standard građana.
Ovde smo pričali kako ministri u Vladi u izbornoj kampanji odlaze u određena mesta preko novog asfalta i stavljaju još noviji, a treba da znamo da u velikom broju opština u Ljuboviji ima mnogo mesta kroz koja prolazi samo glavna saobraćajnica koja je asfaltna, a u mnogim selima ljudi bi bili zadovoljni kada bi bilo redovno i nasipanje puteva, a da ne govorimo o asfaltu i drugim stvarima.
U ovom zakonu ima mnogo suprotnosti. Narodni poslanik Zoran Krasić, a još je neko govorio, rekao je da je to privatni zakon, odnosno predlog privatnog zakona i na argumentovan način dokazao da je to tako. To se vidi iz činjenice da je jedno dobro oporezovano dva puta. Zatim je govorio narodni poslanik Petar Jojić, da se odredbe od člana 20. do 29. već nalaze u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Besmisleno je ponovo regulisati istu oblast u jednom i drugom zakonu, jer izazvaće zabunu kod primene ovog zakona, ne kod poslanika i članova SRS, jer vidite da detaljno i uporno radimo i proučavamo sve zakone, ali kod nekih koji nemaju tolike radne navike, sigurno može da se napravi određeni problem kod primene ovog zakona. Zbog čega bi to bilo važno, videli ste u članu 6. da je pobrojano 16 načina kako se dolazi do izvornog prihoda za lokalnu samoupravu, ali to su uglavnom slučajevi u kojima je veoma teško naplatiti ta sredstva, a Republika je zadržala za sebe one uslove pod kojima se vrlo lako dolazi do ubiranja tih sredstava od poreskih obveznika, odnosno od građana Srbije.
Vidite, porez na nasleđe i poklone, do njega se mnogo lakše dolazi, odnosno mnogo se lakše naplaćuje nego mnogi drugi porezi i takse koje plaćaju građani Srbije. Kako i zbog čega? Iz prostog razloga što ako neko dobije neki poklon ili nešto nasledi, valjda je spreman da plati porez na taj deo, nego ako nešto kupi, izgrađuje ili na bilo koji način se stvore obaveze za njega.
Zatim, u tom članu je predviđeno da je i boravišna taksa jedan od načina kako se prikupljaju izvorni prihodi. Ja mogu da kažem za Ljuboviju da je to prelep grad.
Neki znaju, bili su tamo, ali šta vredi, ko da dođe, ko da boravi, kada su prilazni putevi veoma loši i treba uložiti mnogo u infrastrukturu da bi se mogla naplatiti ta boravišna taksa, a to zapravo treba da bude obaveza Republike, ne mislim samo na ovaj grad koji sam pomenuo, nego i za mnoge druge gradove u Srbiji, da omogući preko budžeta Republike Srbije da se uloži u infrastrukturu i u ono što bi podstaklo razvoj privrednih aktivnosti da bi mogla da se naplati ta boravišna taksa.
Javnosti je poznato da je u poslednjih nekoliko dana najavljen neki dogovor između predstavnika G17 plus i DS i znate šta su pomislili građani, da se oni sada dogovaraju kako i na koji način da se otkupi pšenica, kako da se postigne što je moguće bolja cena, uvažavajući one razloge koje je Mika Vlaović kao uzoran poljoprivredni proizvođač govorio o tome, kako da se postigne što bolja cena malina, drugih poljoprivrednih proizvoda, a oni izgleda vode neke razgovore, rekao bih prazne, kako i na koji način da se bore protiv SRS, odnosno da spreče SRS da pobedi na sledećim izborima.
Neki od mojih kolega poslanika iz SRS vrlo često su tražili i zahtevali da se ovde pojavi ministar Dinkić, da da neka obrazloženja na naše primedbe vezane za ovaj zakon.
Vidim da je sada tu Miloljub Albijanić i nema potrebe da dolazi Mlađan Dinkić, pogotovo što je on rekao: evo ja ga menjam, a i da vam kažem, on na vrlo efikasan i dobar način urušava stranku G17 plus isto kao Mlađan Dinkić, pa je nama sasvim svejedno bilo koji da je tu, on daje dobar doprinos da ta stranka nestane i da SRS na sledećim izborima pobedi ostale i preuzme konačno vlast i odgovornost u državi Srbiji i da pokaže kako treba i kako se može mnogo bolje ova zemlja voditi, a od toga će najviše koristi imati građani Srbije.