SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 28.09.2006.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Zoran Mašić

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. razdeo 11. funkcija 420, da se posle ekonomske klasifikacije 512 doda nova ekonomska klasifikacija 543; u koloni 6 da se stavi iznos od 641.750.000 dinara, u koloni 8 da se stavi iznos 641.750.000 dinara.
U obrazloženju ovog amandmana najveći deo svoje rasprave imaću vezano za Nacionalni investicioni plan u poljoprivredi i kroz to dati svoje i viđenje poslanika SRS na predlog Nacionalnog investicionog plana za oblast poljoprivrede. Odmah na početku želim da kažem da u odnosu na ukupnu medijsku promociju i prezentaciju Vlade, a pre svega ministra finansija, u proteklih dve do tri nedelje, može se shvatiti da se značajna sredstva izdvajaju i za oblast poljoprivrede iz ovog nacionalnog investicionog plana.
Ako se pogleda ta cifra koja je planirana, ona je fakat u iznosu od nekih 74 miliona evra ili preračunato u dinare negde oko sedam milijardi i 714 dinara. To je otprilike za nekih 20 do 25% više nego što je protekle dve godine u budžetu odvajano za subvencioniranje, tj. pre svega kreditiranje poljoprivredne proizvodnje i sa tog aspekta se može reći da to i nisu tako mala i beznačajna sredstva.
Međutim, ako se pogleda ukupno učešće poljoprivrede u tim sredstvima, koja su namenjena za Nacionalni investicioni plan, onda se može videti da su to skromna sredstva, negde 4,42%.
Svakako stanje u našoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao jednoj od najznačajnijih privrednih grana, i dalje je dosta teško, i naša poljoprivreda još nije ni iz daleka revitalizovana, ni dostigla nivo, obim i kvalitet proizvodnje kakav je imala devedesetih ili početkom 90, 91, 92. godine. Zbog svih problema koji su zadesili našu zemlju poljoprivreda je bila i najdirektnije pogođena i došla u teško stanje. S druge strane, obezbedila je prehranu stanovništva i lakše podnošenje svih tegoba koje je naš narod imao prethodnih godina.
Ali, upravo u odnosu na ukupno stanje u poljoprivredi, mislim da je trebalo u većem procentu iz ovog ukupnog fonda sredstava izdvojiti za poljoprivrednu proizvodnju i time još više pomoći naše poljoprivredne proizvođače da revitalizuju tu proizvodnju i da postanemo mnogo konkurentniji na svetskom tržištu sa našom poljoprivredom i poljoprivrednim proizvodima.
Ako se dublje pogleda šta još u okviru Nacionalnog investicionog plana, kako su ta sredstva i za koje namene raspoređena, i pogotovo u ove dve godine kako se deli, onda se stvarno sa osnovom može postaviti sumnja da je dobrim delom ovo napravljeno kao marketinška kampanja, najverovatnije pred nove izbore u Republici Srbiji, i da se kroz ovaj nacionalni investicioni plan u poljoprivredi žele pridobiti određeni poljoprivredni proizvođači za ovakav projekat.
Međutim, nadam se, nakon ovih obrazloženja koje budem dao ovde za govornicom, može se shvatiti koliko je u suštini predlagač ozbiljno i odgovorno predložio ova sredstva i načine i postupke trošenja. Oblasti u koje treba da se ova sredstva investiraju su izgradnja i opremanje laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka. Ako se sećamo, mi ovde koji sedimo već blizu tri godine u parlamentu, u dva navrata su plan i program u Ministarstvu poljoprivrede bili predlozi budžeta za kontrolu i unapređenje kvaliteta mleka i svake godine upravo kod rebalansa budžeta ta sredstva su poništavana, potirana. Ovaj put ona se definitivno nalaze, s tim da su planirana iz ovog nacionalnog investicionog plana tek za 2007. godinu i to u iznosu od 2.798.000 evra ili 237 miliona dinara.
Mislim da će proizvođači mleka biti zadovoljni s tim, ali sa druge strane ako pogledamo da je većina mlekara privatizovana i da je njihov prevashodni cilj da imaju kvalitetno mleko kao sirovinu, onda bi bilo logično da mlekare same finansiraju nabavku te opreme, ne iz sredstava poreznika naših građana da se izdvaja ovaj iznos, odnosno da se nabavi oprema koja će omogućiti kvalitetno praćenje mleka kao proizvoda, utvrđivanje njegovog kvaliteta i samim tim dalje plaćanje te proizvodnje prema utvrđenom kvalitetu.
Dalje, oblast za investiranje je - subvencioniranje kredita za modernizaciju opreme u poljoprivredi; podsticaj za ruralni razvoj, zatim šumarstvo i investicije u urgentne vodoprivredne projekte. U suštini, ovaj amandman se najvećim delom odnosi na ovu petu oblast investiranja.
Suštinski, mi predlažemo da ostane samo ta peta oblast, upravo zbog nerealne raspodele tih sredstava u suštini se anulira, ali ako se sve to realizuje što je planirano ove, a naročito sledeće godine - sigurno će to biti značajnija sredstva za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Na nekoliko primera ću pokazati koliko je ipak predlagač ovoga neozbiljno postupao i prema nama narodnim poslanicima, i prema potencijalnim korisnicima ovih sredstava. U oblasti subvencionisanja kredita za modernizaciju poljoprivrede, tu postoji izgradnja novih farmi, za koju je planirano da se utroše sredstva od dva miliona 976.000 evra ili 252 miliona dinara da se realizuje do kraja ove godine.
Molim vas, danas je 28. septembar i to znači da mi imamo samo još oktobar, novembar i decembar do kraja ove poslovne godine, a već u decembru se završava građevinska sezona. Da li stvarno neko misli da će ovaj iznos od 252 miliona dinara biti utrošen za izgradnju novih farmi, pogotovu što je za sledeću godinu planirano samo 238 hiljada evra.
Slažem se da mogu ta sredstva i prebacivati, ali zašto onda ovako nerealno da se iskazuju sredstva da se troše u ovoj godini u odnosu na sledeću godinu, kada će se najverovatnije primarno realizovati i trošiti sredstava u sledećoj godini.
Dalje, izgradnja skladišnih kapaciteta. Planirano je 1.893.000 evra ili 160 miliona dinara, opet većim delom u ovoj godini, a iduće 1.250.000 evra. To je ipak mnogo manje za sledeću godinu nego za ovu.
Još je eklatantniji primer u oblasti podsticaja za ruralni razvoj. Mi, pogotovo u SRS, smatramo da naša država treba najviše u narednom periodu u oblasti poljoprivrede da investira upravo u ruralni razvoj, jer su naša sela devastirana. Sve veći broj seoskih domaćinstva ima zastarelu mehanizaciju.
Upravo značajnije treba investirati u sve infrastrukture, u seoska domaćinstva, pre svega za unapređenje proizvodnje i plasmana proizvoda, za jačanje seoske infrastrukture, elektrifikacije ili poboljšanja elektrifikacije, izgradnje vodovoda, kanalizacije i svega što značajno poboljšava život na selu.
Zatim, zaštita životne sredine. Recimo ona u ovom nacionalnom investicionom programu nije ni planirana u oblasti ruralnog razvoja. U okviru podsticaja za ruralni razvoj je i izgradnja i popravka, odnosno uređenje atarskih puteva. Molim vas, u ovoj godini planirano je da se realizuje iznos od tri miliona i 48.000 evra ili 259 miliona dinara, a sledeće godine gotovo duplo manje.
Pa, kako se može sada, kada počinje berba kukuruza i sve ostalo, vršiti izgradnja, popravka i uređenje atarskih puteva. Znači nešto nesuvislo ili neko ko stvarno nema veze sa poljoprivredom je nešto ovako predlagao. Bilo bi poštenije ili od ukupnog iznosa planiranog za to jedan za jedan kvartal, mada se neki poslovi ne mogu realizovati u ovoj godini.
Tako da sa osnovom nam dajete šlagvort da kritikujemo ono što ovde nama prezentirate da ćete realizovati i objektivno stavljamo u sumnju da je to samo markentiška prezentacija.
Isto tako izgradnja i dogradnja vodovodne mreže, sa iznosom u ovoj godini od 3,119 miliona evra ili izgradnja kanalizacione mreže sa iznosom 3,155 miliona evra, a u idućoj godini je planirano samo po dva miliona. To je takođe nemoguće realizovati i bespotrebno je to tako prezentirano.
Smatramo da ako su data obećanja građanima da su u ovoj državi stvorena sredstva za investiranja u sve sfere i oblasti privrede, samim tim i u poljoprivredu, da će se ona i realizovati. Svakako će to imati koristi za državu, za naš narod i građane, ali kod predlaganja tražimo stvarno da to bude realno i životno planirano i realizovano.
Ono što želim posebno da iskažem, što se tiče agrarnog budžeta, a što je sve ove godine, i ovde su neke moje stranačke kolege to podvlačile, a želim ponovo da podvučem, da su davani krediti za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje u prethodnom periodu, u prethodne dve godine po tom osnovu dato preko 10 milijardi dinara, opet naših poreskih obveznika i građana Republike Srbije. To su sredstva iz budžeta Republike.
Data su kao srednjoročni krediti za nabavku mehanizacije, repromaterijala, zasnivanje novih zasada, podizanje plastenika itd. Ta sredstva su davana na pet godina, sa grejs periodom od godine do tri godine.
Dobar deo tih sredstava je počeo da se vraća, kao i oni kratkoročni krediti koji su davani na godinu dana. Mi nigde nemamo u poziciji budžeta, ni u bilo kojoj drugoj poziciji evidentirano kako se ta sredstva vraćaju u budžet, gde se evidentiraju i koliko ih je.
Od tih 10 milijardi trebalo bi do sada da bude vraćena milijarda dinara, a negde da to bude prikazano. Ta sredstva se daju preko poslovnih banaka. Poslovne banke u ukupnim odobrenim sredstvima učestvuju samo sa 10% i 10% je Garancijski fond, znači 80% su to budžetska sredstva, koja su davana preko banaka. Banke dobijaju ta sredstva nazad, one treba ponovo da ih vraćaju u budžet nekim sistemom i mehanizmom. To nama treba da se prezentira.
Mi nemamo nikakve informacije o tome, niti poljoprivredni proizvođači, i krajnje je vreme, to je pitanje i za Ministarstvo finansija - da prikaže koliko je od do sada datih sredstava za podsticaj razvoja poljoprivrede vraćeno u budžet Republike Srbije. S obzirom da je isteklo vreme, zahvaljujem vama i predsedniku na pažnji.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Mašiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7, razdele 11, 12, 15, 23 i 24, amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Zoran Tanasijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdeo 11. podneo je amandman narodni poslanik Rajko Baralić.
Predstavnici predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Neko želi reč? Izvolite, gospodine Baraliću.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, gospodine predsedniče, uvažena gospođo iz Ministarstva finansija, kolege narodni poslanici, važno je pitanje koje tretira ovaj amandman, više puta sam o tome ovde govorio.
Za vas koji niste iz Moravičkog okruga i Zlatiborskog okruga, ovo nije dovoljno poznata stvar, ali nema veze, ipak Nacionalni investicioni program, kako god ga ko doživljava, jeste istorijska šansa za mnoge segmente u Srbiji. Sistem vodosnabdevanja je jedan od najvažnijih segmenata u svakoj državi i ovo bi bila prilika, onako kako razumem plasiranje ovako kvalitetnih finansijskih sredstava, da se pomogne da se završi Regionalni vodosistem "Rzav", koji koristi danas 350 hiljada stanovnika, pet opština Moravičkog i Zlatiborskog okruga.
Predložio sam po sledećoj dinamici, u 2006. godini 500 miliona, u 2007. godini 1,2 milijarde evra, dakle predložio sam 10 miliona evra. To je moj amandman, to su velike pare.
U ovaj sistem je do sada uloženo 137 miliona dolara. On je u eksploataciji od 1993. godine, završena je njegova prva faza, sada se voda zahvata iz živog toka. Dakle, u Arilju je neophodno izgraditi na profilu Svračkova zemljanu branu, koja košta 70 miliona evra. Objekat je do sada finansiran iz sedam izvora: budžetska sredstva, vodoprivreda, elektroprivreda, komunalne naknade, samodoprinos i posebna sredstva. Finansiralo ga je pet opština i država Srbija.
Sada je njegov kapacitet 1.200 litara vode u sekundi, u drugoj fazi bi to bilo 2.400 litara vode u sekundi i bilo bi moguće u potpunosti da se do 2070. godine reši trajni problem vodosnabdevanja ovih pet opština, Kraljeva i nekih drugih, tako da bi sistem Lopatnica-Studenica bio hladna rezerva u Kraljevu i služio samo prilikom tehničkog ispadanja možda da nadomesti ono što ovaj sistem može da obezbedi.
Podsećam vas da je u vreme kada je budžet opštine Čačak bio 2,5 miliona maraka, opština Čačak za sistem "Rzav" izdvajala je 500 (poslanik rekao:miliona) hiljada (ispravka na intervenciju predsednika) maraka godišnje, danas je budžet opštine Čačak 21.700.000 evra, a za sistem "Rzav" ne izdvaja se nijedan evro.
Ovim amandmanom sam želeo da se dobro zamisle lokalne samouprave u ovih pet opština, da procene da li je dobro stati na pola puta i da li je zaista sistem "Rzav" toliko nevažan investicioni zahvat i projekat u ovih pet opština, da 11 poslanika iz ovih opština ovde nisu imali snage da predlože nešto ovako i da vrše vlast u lokalnim samoupravama koje ovde sada navodim.
O ovom pitanju ćemo raspravljati ne u nekoj jalovoj izbornoj kampanji, raspravljaćemo kada se suočimo sa onim šta jeste suština političkog delovanja parlamentarnih stranaka i narodnih poslanika u parlamentu.
Država Srbija je do sada u ovaj projekat, od 137 miliona dolara, uložila 119. To su izvanredna finansijska sredstva. Podsećam da ništa slično ne postoji u Srbiji, ne postoji u jugoistočnoj Evropi. Voda se tretira hlorom, ozonom, nekoliko desetina sati putuje jedna kap vode od Arilja do Gornjeg Milanovca, ovi stanovnici imaju pravo da očekuju da od 1,5 milijardi evra od Nacionalnog investicionog programa dobiju 10 miliona za ono što su uradili pre više od 20 godina i što može služiti kao primer svima.
Oštro se suprotstavljam ideji da se sredstva iz Nacionalnog investicionog programa, koja su po obimu i kvalitetu bez konkurencije, uz svo uvažavanje razloga i argumenata koje je Vlada ponudila, troše za ona pitanja koja se mogu rešavati iz budžeta lokalne samouprave ili iz redovnih sredstava određenih ministarstava.
Nažalost, u knjizi koja je ovde odštampana, sistem "Rzav" nije ni ubrojan u regionalne vodosisteme i zapanjen sam time. Ako neko iz Ministarstva vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede ne zna da to postoji, mora da ode da vidi. Sadašnji je ministar, gospodin Živkov, lučanski zet, njegova supruga je rođena u jednoj od opština koja koristi sistem "Rzav", morao je tamo otići makar jednom, pa su mu morali reći odakle piju vodu.
U ovom trenutku iz Čačka u Vladi Republike Srbije sedi jedan potpredsednik i jedan ministar. Dakle, potpredsednik Vlade je nekada živeo u Čačku i do juče je Ivana Dulić-Marković bila ministar ovog ministarstva o kojem ovde govorim. Velimir Ilić je ministar kapitalnih investicija. Ništa ne liči u Srbiji na kapitalniju investiciju od "Rzava".
U ovoj skupštini sedi nekoliko poslanika Nove Srbije, među kojima i predsednik opštine Čačak i generalni sekretar Nove Srbije, i on je iz Čačka, sede poslanici svih parlamentarnih stranaka, osim Demokratske, koja nije neka stranka, pa iz Čačku već dva mandata nema ni jednog poslanika.
Pitanje je veoma ozbiljno. Počinjemo neke nove sisteme, izdvajamo kvalitetna sredstva za stvari koje se mogu na drugi način finansirati. Znam da je nekima to teško da čuju. Znam da je nekima teško da razumeju da je bilo moguće 1993. godine pustiti sistem "Rzav", kada je trebalo 850 hiljada maraka da se konzerviraju radovi ili 2,5 miliona maraka da se sistem pusti u eksploataciju. Znam da to jeste teško, ali to je ostvareno.
Od 96. godine do danas nije uložen ni jedan dinar u drugu fazu sistema „Rzav“. Nacionalno odgovorna politika, odgovorna politika lokalnih samouprava, treba da obezbedi da se ovakvi projekti zaokruže i da onda odlazimo i rešavamo pitanja slična u drugim regijama, da se ne vraćamo više na početak.
Molim vas da u danu za glasanje ovaj amandman podržite. Posebno molim narodne poslanike iz ovih pet opština, njih je ovde 11. Veoma ću precizno iščitavati listing sa tog glasanja. Ne pretim, upozoravam ih sada kad još imaju šansu da kažu da jesu iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana, Požege ili Arilja, i da se njihove stranke, pre svega kada je ovo pitanje, nazivaju Čačak, Lučani, Požega, Gornji Milanovac, Arilje, i da stave stranački interes u drugi plan, a da se opredele i glasaju za ovo što jeste važno pitanje za 350.000 stanovnika ove dve regije.
To je moja ideja. O ovome sam govorio više puta i kada su bili drugi ministri finansija i drugi ministri poljoprivrede. Nažalost, to se do sada nije dogodilo. Nadam se da hoće i završavam time.
Još 1954. godine akademik Miladin Pećinar napravio je idejni projekat ovog sistema. U trećoj fazi ovaj sistem treba da prihvati vode Uvca i sa 16 kubika vode u sekundi da podigne nivo priobalja u kvalitetu vode u regijama kroz koje protiče Zapadna Morava, a osam kubika u sekundi da dođe u Beograd čiste vode. To je suština, to je ostvarljivo, to je moguće da se desi u narednih 10 godina, sa otprilike 200 miliona evra investicija.
Beograd je bez vode, Kraljevo je bez vode. Politika jeste veština mogućeg, ali teško će jedan parlament, to neću doživeti, biti u prilici da ikad više razgovara o 1,5 milijardi evra sredstava koja treba da se podele za dobrobit države na ovaj način kao što je sada zamišljeno.
To je suština. Još jednom molim sve stranke i sve narodne poslanike da stisnu dugme i da se opredele za ovo, od ovoga se niko neće postideti, naprotiv. Hvala vam lepo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Samo molim da proverite stenogram, mislim da će ući težak lapsus kada je reč o onom delu budžeta iz opštine koja je dala. Proverite samo da ne bi bilo da je od 2,5 miliona izdvajano 500 miliona; 500 hiljada, to je između 50. Dakle, jedna petina budžeta redovno je izdvajana. Shvatio sam da je to lapsus, ali da se to ne bi provuklo. Hvala vam.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala vam.
Član 7. razdeo 13, amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Božidar Koprivica

Srpska radikalna stranka
Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, tako što sam predložio: "U članu 7. razdeo 13, funkcija 440, ekonomska klasifikacija 512, mašine i oprema, u koloni šest iznos 800.000 zamenjuje se iznosom od 2.840.646.000; u koloni 8, iznos 800.000 zamenjuje se iznosom od 2.843.640.000 dinara.
Deo sredstava ove aproprijacije, u iznosu od 2.864.000 dinara namenjenih za izgradnju gasovoda, skladišta za gas, distributivnih mreža u pojedinim opštinama i gradovima, povećanja energetske efikasnosti, izgradnja bušotina, termomineralnih voda, a sredstva će biti trošena po posebnom programu Vlade Republike Srbije. U funkciji 440, ekonomska klasifikacija 551 briše se.“
Dakle, ova sredstva na koja se odnosi ovaj moj amandman, odnosno raspodela ovih sredstava namenjena su Ministarstvu rudarstva i energetike. Kao što vidite, radi se o značajnom povećanju ovih sredstava, ako bi se usvojio ovaj moj amandman, što bi bilo vrlo značajno, s obzirom da bi se ova sredstva uložila u gasifikaciju, izgradnju skladišta za gas i distributivnih mreža, a posebno u gradovima i u lokalu gde njih nema, a verujem da u celoj Vojvodini, a i Srbiji, a posebno i Vojvodina odakle dolazim nema, gde gasifikacija praktično nije ni počela da se radi.
Ono što bih hteo da kažem i da poručim građanima Srbije jeste da je tzv. nacionalni investicioni fond velika izmišljotina i prevara aktuelnog ministra Dinkića. On je isključivo namenjen u marketinške svrhe, i za promociju njegove stranke i njegovog ministarstva, jer nema tu ni pravih investicija niti baš bilo kakvih investicija.
On, dakle, vara građane Srbije, možemo slobodno reći, i to klasičnom prevarom, zamenom teza, gde on u stvari planove i programe Ministarstva, vezane za tekuće i investiciono održavanje objekata i kapitalne investicije koje su do sada postojale po današnjem Zakonu o budžetu, naziva Nacionalnim investicionim planom, ali samo, kao što sam rekao, u formi kojom on želi da propagira svoju stranku. Ali, nadam se da će, kao i srpski radikali, i građani Srbije prepoznati ovu prevaru Mlađana Dinkića. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Da li još neko želi reč? Izvolite, gospodin Ilić.
Oprostite, samo da dam informaciju, da ponovim, gospodine Periću. Informacija glasi, radićemo da završetka rasprave u pojedinostima, potom ćemo pristupiti glasanju, pa ćemo onda, jer pomeren je početak sednice koja je bila zakazana za 12,00 časova, pristupiti njoj.
Izvinjavam se gospodinu Radiši Iliću. On je inače iz kraja gde se zna pesma "šarala varala, šećera mu davala". Izvolite.

Radiša Ilić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS, gospodin Božidar Koprivica, podneo je amandman koji se odnosi na razdeo 13, gde su opredeljena sredstva Ministarstvu rudarstva i energetike.
Radikali su oduvek isticali kakvi su to vajni eksperti iz G17 plus, a pokazali su se upravo posle 5. oktobra 2000. godine. Evo vam najsvežijeg primera.
U ovom izdanju, kako bih rekao, Braće Grim iz G17 plus, a zove se Nacionalni investicioni plan, na strani 79, koja se odnosi na sektorski investicioni plan iz oblasti energetike, stoji nešto što me dovodi u situaciju da pomislim da su stručnjaci iz fabrika cementa, Holcim, Lafarž i kosjerićkom „Titanu“, prave neznalice.
Ovde je neki vaš ekspert proračunao baš za industriju cementa, to se vidi u tabeli, da je ušteda u energetici, i to baš po pitanju zamene uglja gasom, od 8 do 10%. E pa, gospodo eksperti u ostavci, želim da vam kažem, ali mogli ste da se raspitate kod Nemanje Kolesara, nekadašnjeg vašeg partnera u DOS-ovskoj vlasti, koji je optužen za mito i korupciju u visini negde oko dva miliona i 300.00 dolara, da se u Holcimu, to je nekadašnja fabrika Novi Popovac kod Paraćina, ugalj koristi kao energent umesto gasa od 2003. godine. Takva je situacija isto i u Lafaržu, dok se u Titanu kombinuje petrol-koks i mazut. Prema tome obmanuli ste javnosti i eksperte su pokazali na ovom jednostavnom i prostom primeru da nisu u pravu. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi o istom amandmanu? (Ne.) Hvala vam.
Na član 7. razdeo 14. izvolite amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Bore Kutić.

Bore Kutić

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, u kome predlažem brisanje razdela 14, funkcija 440. Naime, o čemu se tu radi?
Znamo da je SRS programski orijentisana protiv osnivanje agencija za sve i svašta, zato što je to skup i malo efikasan deo državnog aparata. Ni jedna do sada agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je potrebno izdvajati budžetska sredstva za rad za nešto što nije efikasno u praksi. Zato sam podneo ovaj amandman, da se znači razdeo 14, funkcija 440, briše iz Predloga ponuđenog zakona.
Dalje, ovde u samom razdelu 14. funkcija 440 mogu se videti određene nelogičnosti, pa je u ekonomskoj klasifikaciji 411 predviđeno za plate i dodatke zaposlenih 1.200.000 dinara, dok je za troškove putovanja predviđeno dva miliona. Stvarno ne vidim nikakvu logiku da će neko potrošiti za putovanja više nego što je isplaćeno za plate.
Zamislimo građane mog Srbobrana, gde na jednog zaposlenog imamo trojicu na tržištu rada, kada pročitaju da će dvoje zaposlenih, jer se da zaključiti da ovde najverovatnije dvoje radi u agenciji, potrošiti na putne troškove preko dva miliona dinara.
Kada se to pretvori u evre, to je negde preko 25.000 evra. Kada se to pretvori u neke litre benzina, možemo zaključiti da će dnevno trošiti 60 litara benzina ova agencija koja nije dala nikakve rezultate u praksi.
Zato bih, ako smo imalo domaćini, a verujem da jesmo kod svojih kuća, pozvao sve poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj amandman i da ovakav predlog ne prođe. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Kutiću. Po članu 225. stav 1. molim vas, konsultujte Informator, imate detaljno sve podatke, pa i podatke koji, nažalost, potvrđuju ovo što ste vi rekli, da se dešava situacija da se nekada više troši na jednu vrstu nego na drugu.
Da li još neko želi reč ovim povodom? (Ne.)
Na član 7. Razdeo 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. Razdeo 18. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić.