Dame i gospodo, nedostaci novog Zakonika o krivičnom postupku su ogromni.
Postavlja se pitanje, jedno od veoma značajnih kada je u pitanju BIA, šta će BIA u Zakoniku o krivičnom postupku? Kakva su to proširenja sada izvršnih organa u pogledu prisluškivanja? Kako se proširuju prava izvršnih organa da kontrolišu i prisluškuju telefonske razgovore, da upadaju u stanove bez naloga suda? U kojim slučajevima se može izvršiti pretresanje i ulazak u stan, to je regulisao Ustav Republike Srbije.
Prema ovom predlogu i prema Zakoniku koji je usvojen, brojni su nedostaci koji sužavaju osnovna demokratska i ljudska prava u našoj državi. Jako je važno da je usklađivanje novog Zakonika o krivičnom postupku sa Ustavom veoma bitno, ali kako to uskladiti.
Želeo bih samo da se osvrnem na odredbu člana 5. i 6. Zakonika o krivičnom postupku, gde branilac može prisustvovati saslušanju okrivljenog, ali se sužavaju i prava učešća branioca u postupku kada se vodi krivični postupak protiv nekog lica.
Drugo, rekao sam kada je u pitanju prisluškivanje da je to jedna od najtežih povreda, a moram da vam kažem da nikada u istoriji primene ove mere nisu građani Srbije prisluškivani u većem broju no što se to danas radi. To je ogroman problem.
Kako se ocenjuje zaštita ljudskih prava i sloboda?
Kada sam govorio o Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine, podsetiću vas samo na neke odredbe gde smo mi, uz učešće veoma velikih stručnjaka iz cele zemlje, nestranački orijentisanih, u Saveznoj vladi, pripremili tada novi zakonik o krivičnom postupku.
Izvršili smo kodifikaciju procesnog prava. Do tada je imao naziv - Zakon o krivičnom postupku, koji je donet 1976. godine.
Od tada kada smo mi uradili nov zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine, izvršili smo kodifikaciju i kako smo mislili da bi trebalo urediti demokratiju u državi.
Ponavljam, legitimacija i dokaz demokratije u jednoj državi upravo jeste zakonik o krivičnom postupku, najvažniji zakon posle ustava.
Opšte stanje u zaštiti ljudskih prava u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine. Najvažnija karakteristika trenutno važećeg Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine je proširenje zaštite ljudskih prava u odnosu na dotadašnji Zakonik o krivičnom postupku, napominjem i ponavljam, iz 1976. godine.
Navešću vam samo neke najvažnije primere koji to nedvosmisleno potvrđuju. Poboljšana je pretpostavka nevinosti uvođenjem njene pozitivne definicije, po kojoj se svako smatra nevinim umesto dotadašnje negativne definicije da se ne smatra krivim, da bi se njeni efekti učili delotvornijim.
Propisana je obaveza državnih organa da se pridržavaju pretpostavke nevinosti i proširena je primena načela neb is in idem, ne dva puta, ne može se za isto delo dva puta suditi, niti iko može odgovarati dva puta za isto krivično delo.
Proširena su prava lica lišenih sloboda na nekoliko načina. Najpre, proširen je spisak prava o kojima lice lišeno slobode mora da bude obavešteno.
Zatim, uvedeno je, kao njegovo posebno pravo, pravo da odmah bude sproveden istražnom sudiji, kao i pravo da pokrene postupak pred sudom radi ispitivanja zakonitosti lišenja slobode, kako to predviđa član 5. Zakonika o krivičnom postupku.
Najvažniju novinu, međutim, mi smo tada uneli smanjivanjem ovlašćenja policije, koja je izvršena na nekoliko načina. Najpre, ukinuto je pravo policije da određuje pritvor tri dana. Nismo se složili, pa su neki smatrali, kaže, pa kako policija ne može da određuje pritvor od tri dana kada u Francuskoj i Nemačkoj mogu da određuju i pritvor do 70 sati. To je tačno. To je policija, ali to je sudska policija, a ne klasična policija.
Ovim zakonikom o krivičnom postupku od 2001. godine povećana je kontrola rada policije prilikom lišenja slobode na nekoliko načina. Ograničeno je pravo slobode na pretres stana. A vidite, mi doživljavamo sada vraćanje u 45, 46. i 50. godinu, sada može ko god hoće da vam se legitimiše, da je iz unutrašnjeg. Izvadi legitimaciju i kaže, molim, otvaraj vrata, izvrši pretres, otimačinu. Čekajte ljudi, čemu ovo. Premetačina takva da se čovek posle sedam dana hvata za glavu gde koju stvar da stavi. To je neprimereno.
Dakle, ovim zakonikom, koji je donet 2006. godine, proširena su prava na štetu sloboda i prava građana, a u korist pravosudnih, odnosno izvršnih organa.
Proširena i povećana su prava građana od kojih policija prikuplja obaveštenje. Zašto smo išli na to? Znali smo da su činjene brojne zloupotrebe u prošlosti.
Pitali su me neki, čak i profesori, pa kako to da nema policija pravo da pozove. Da, onda sam se zalagao, jer sam imao neko iskustvo ranije iz tih upravnih organa, čekajte ljudi, molim vas, može policija da poziva građane, ali ga mora pozvati pozivom, i u pozivu mora biti naznačeno razlog pozivanja i mora mu se odrediti svojstvo u kome se poziva.
Drugo, u tom zakoniku ograničili smo pravo koliko treba da traje obavljanje razgovora. To znači najviše dva sata, a za dva sata ima da ga sprovede, ako je osumnjičen. Ima da ga sprovede istražnom sudiji, pa da istražni sudija odlučuje o tome da li će protiv njega biti određen pritvor.
U tom zakoniku o krivičnom postupku, iz 2001. godine, normirali smo da niko ne može dva puta građanina, pa čak ni osumnjičenog, ni okrivljenog dva puta pozivati, a sada to vraćate. To je vraćanje na staro.
Prema tome, to ne možemo da prihvatimo, i Srpska radikalna stranka smatra da je ovo katastrofa u odnosu na krivično-procesno pravo.
Kada ga uporedimo sa uporednim pravom, jer kada sam predlagao taj zakon u Saveznoj vladi, moliću vas, angažovao sam Institut za uporedno pravo, i imam studiju Instituta za uporedno pravo iz brojnih država sveta, kako Evrope, tako i američkih pravosudnih organa i zakona kako treba donositi dobre zakone.
Sada vidite, šta je ovde problematično, pa problematično je što nije zabeleženo u uporednom pravu da se traži izmena, odnosno i dopuna jednog zakona koji još uvek nije stupio na snagu. Čemu ovo, to nije zabeleženo u uporednom pravu, dame i gospodo. Zato smatramo da ovo nije dobro. Smatramo da treba zadržati i tražiti izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine.
Ovaj zakon staviti van snage, a u prilog tome vidi se da i ona prethodna vlada, koja je bila nesposobna i nestručna, jer zakone pišu ovde pojedini diletanti ili pripravnici, a ne pišu profesori pravnih fakulteta, niti u njima u većem delu učestvuju pravosudni organi.
Zato, dame i gospodo, imate odredbu u članu 146. važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koji normira kada je u pitanju pravo određivanja pritvora, da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje pritvora ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena.
Dame i gospodo, kako može predlagač ovakvog zakona da zaobiđe pre svega član 36. Ustava Republike Srbije. Šta je ovde važnije, ili Ustav ili zakon, koji je predložen i donet na brzinu, a nisu izvršene temeljite promene. Za ovakve zakone treba od pet do deset godina, u uporednom pravu se tako radi da se donese dobar zakon kada je u pitanju krivično-procesno pravo.
Ovde će moći da radi ko šta hoće, odnos između tužioca i sudije, naročito istražnog sudije, kako u narodu kaže, lud zbunjenog. Ovde niko ne može da se snađe. A mogu vam reći još jedno, u članu 36. Ustava Republike Srbije jamči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima imaoca javnih ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Šta drugi stav kaže: svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Pitam vas, dame i gospodo, da li ima onaj koji je utamničen pravo da se obrati višem organu, drugostepenom, da uloži žalbu na rešenje ovog veća koje mu, protivno ustavu, nije omogućilo da raspravlja pred sudom i da se pred sudom brani.