Dame i gospodo narodni poslanici, ukidanje pritvora u prvostepenom i drugostepenom krivičnom postupku predstavlja drastično kršenje Ustava Republike Srbije, koji u članu 31. stav 2. kaže da posle podizanja optužnice trajanja pritvora sud svodi na najkraće moguće vreme, u skladu sa zakonom.
Podsećam vas da izmenama Zakonika o krivičnom postupku Vlada u stvari ukida rokove za trajanje pritvora u prvostepenom i drugostepenom krivičnom postupku. Takođe, usvajanjem izmenama i dopunama ovog zakonika, ukoliko bi se to desilo, došlo bi do drastičnog kršenja Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine, koji propisuje da pritvor može da se odredi i da traje u razumnom roku.
Obrazloženje koje je dao ministar Petrović da, u slučaju najtežih krivičnih dela za koje je propisana kazna zatvora od 40 godina, odnosno za dela organizovanog kriminala, pritvor ne može da traje duže od vremena koje je propisano za izdržavanje kazne za ta krivična dela, takvo obrazloženje je potpuno besmisleno, jer bi to onda značilo da ljudi mogu da se drže u pritvoru 40, odnosno 10 godina.
Ukidanjem rokova trajanja pritvora u prvostepenom i drugostepenom krivičnom postupku otvaraju se vrata sudskoj samovolji, arbitrernosti, neefikasnosti i neažurnosti.
Jer, ministar Petrović bi morao da zna, jedno od osnovnih načela prava, pa i krivično-procesnog prava, da je rok taj koji obavezuje, pa između ostalog obavezuje i sudiju.
Ako sudija nema ispred sebe rok koliko pritvor može da traje, to znači da krivični postupak može da se odugovlači unedogled. Moram da vas podsetim, gospodine ministre, a to su i moji uvaženi prethodnici istakli, da postoji jedan državljanin Republike Srbije, koji je na svojoj koži već osetio kako je to kada se vodi krivični postupak u kome nema rokova za ograničenje trajanja pritvora, a to je predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, koji se duže od četiri godine nalazi u Haškom tribunalu, a da mu suđenje nije ni počelo.
Očigledno je da ovim izmenama vi u stvari prihvatate krivično-procesnu logiku Haškog tribunala, ali ne samo Haškog tribunala.
Slobodan Jovanović je u svom delu ''Vlada Milana Obrenovića'' opisao slučaj jedno ministra, koji je bio ministar unutrašnjih dela na početku vlade Kralja Milana Obrenovića, a zvao se Radivoje Milojković.
Taj Radivoje Milojković je imao čuvenu uzrečicu ''najpre ga udri, pa mu onda traži paragraf''. Tako radi i Haški tribunal. Najpre je optužio dr Vojislava Šešelja, a onda duže od četiri godine traži dokaze za njegovu krivicu.
Naravno, ukidanjem rokova za trajanje pritvora drastično se krše ljudska prava i slobode. To znači da ljudi mogu unedogled da se drže u pritvoru, a da se postupak ne završi.
Što se tiče ovog drugog zakona, kojim se produžava rok za početak primene Zakonika o krivičnom postupku, ovo nije prvi slučaj.
Moram da vas podsetim da je i prva vlada Vojislava Koštunice nekoliko puta produžavala rokove za početak rada apelacionih sudova. koji do danas nisu počeli da rade.
Nekoliko puta je produžavan rok za početak rada Upravnog suda. Upravni sud je trebalo da funkcioniše 1. januara 2007. godine, a pitam gospodina Petrovića da li je taj sud do danas počeo da radi.
Ima jedan drastičan primer kršenja zakonitosti u Republici Srbiji koji se desio 2006. godine, a verujte mi da za taj slučajne bih znao da mi studenti na vežbama to nisu rekli. Naime, 2005. godine donet je Zakon o prekršajima, koji je trebalo da počne da se primenjuje 1. januara 2007. godine.
U međuvremenu, prošle, 2006. godine, internim aktom bivšeg ministra pravde, Zorana Stojkovića, suspendovana je primena Zakona o prekršajima.
Pitajte danas sudije za prekršaje po kom zakonu rade, rade po starom zakonu, a da u međuvremenu nije donet zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima iz 2005. godine, kojim bi se prolongirao rok za početak primene tog zakona, već je to urađeno jednim internim aktom ministra, što je potpuno nedopustivo.
I na kraju, gospodine Petroviću, ne sumnjam da i vi i članovi Vlade radite po nekim zakonima, ali to nisu zakoni Republike Srbije već, kako reče Vuk Karadžić, zakoni Babe Smiljane.

Izvolite, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Poslovnika.
Naime, u trenutku dok mi ovde raspravljamo o izmenama ovog zakona, samo 15 kilometara odavde, hitna pomoć spasava živote građana koji štrajkuju već nekoliko dana glađu u naselju Grmovac zbog samovolje gradskih vlasti Beograda. Vi ste, gospodine ministre, iz te stranke koja vodi Beograd.
Već 10 godina DOS-manlijska vlast u Beogradu maltretira nekoliko hiljada ljudi u Grmovcu ne puštajući struju kroz dalekovod koji su oni svojim sredstvima izgradili, kroz niskonaponsku mrežu koju su svojim sredstvima izgradili, kroz čitavu instalaciju koju su debelo platili. Deo nedoklanog naroda srpskog, koji je došao iz Republike ... Šta se smeješ, idiote?
Deo nedoklanog naroda srpskog koji je iz Republike Srpske došao ovde i skućio se zahvaljujući hiru žute monarhije po Beogradu, već 10 i više godina i nemaju struju.

Zahvaljujem. Molim vas da ne koristite tu reč.

Gospodine predsedniče, kada njega budete ućutali i naučili kako da se ponaša, ovoga što je promenio 14 stranaka, ne znam ni kako se zove, ali znam sve stranke koje je promenio, onda možete i meni oduzeti pravo da kažem.
Dame i gospodo poslanici, zahtevam u ime SRS, u ime poslaničkog kluba i u ime onih ljudi koji štrajkuju glađu da se hitno objasni i narodnim poslanicima i građanima Srbije ko je to sebi dao za pravo da maltretira nekoliko hiljada građana Srbije, nekoliko hiljada Srba već 10 i više godina.
Zahtevam, obzirom da se radi samo o jednom potpisu nekog od podsekretara Gradske skupštine, da se taj deo posla hitno završi i da ljudi konačno dobiju struju i da žive životom dostojnim građana.

Po Poslovniku, gospodin Slavko Jerković.

Iskoristio bih priliku, pošto je uvaženi ministar tu, gospodin Petrović, da postavim pitanje vezano za Bruna Vekarića, portparola Specijalnog tužilaštva za ratne zločine u Beogradu.
Taj čovek, po nekim saznanjima SRS, vrši pregovore sa Ministarstvom pravde oko nekog njegovog unapređenja, pa bih želeo da mi ministar pravde, ako je to moguće, kaže ili obrazloži da li je u njegovoj funkciji portparola Specijalnog tužilaštva i prikupljanje dokaza na teritoriji Srbije.
Jednim delom ću vam pročitati razgovor u par rečenica, molim malo strpljenja, ovo je izjava jednog lica s kim je razgovarao Bruno Vekarić 13. aprila 2005. godine: ''Kada je u prostoriju ušao Bruno Vekarić, takođe je konstatovao - da ne zaslužujem da živim tako siromašno. Nakon toga, Vekarić me je pitao da li posedujem neka saznanja o ratnim zločinima koje su tobože počinili dobrovoljci SRS u Čelopeku, Zvorniku, Sarajevu, Višegradu, Srebrenici, Mostaru i drugim mestima obuhvaćenim ratnim dejstvima.
Vekarić mi je, takođe, obećao da ću, ako budem zaštićeni svedok, biti u potpunosti materijalno obezbeđen, kao i članovi moje porodice. Brunu Vekariću, kao i itd. da ne navodim, rekao da ne želim da budem zaštićeni svedok.''
Da li je to uloga Brune Vekarića u Srbiji kao portparola Specijalnog tužilaštva? Zamolio bih vas da odgovorite na ovo pitanje, ako je moguće, i da mi odgovorite na pitanje da li ste vi, kao ministar pravde, u pregovorima sa Brunom Vekarićem oko njegovog unapređenja za zasluge koje je činio za Tužilaštvo za ratne zločine?

Izvolite, po Poslovniku. Molim da se predstavite zbog stenograma i da pročitate član Poslovnika koji reklamirate.

Reklamiram član 226. Poslovnika.
Gospodine ministre, da vas pitam, dokle će vlast kojoj vi pripadate kao ministar da krši Ustav? Koliko znamo, Ustav ne poznaje povlašćene kategorije.
S jedne strane, hapsite mlade ljude koji izražavaju svoju slobodnu političku volju, a da vas podsetim da je u sredu u Bujanovcu direktno povređen Ustav, i to član 7, koji se odnosi na grb, zastavu i himnu, gde je pri proslavi svečanosti otvaranja nove srednje škole u Bujanovcu intonirana albanska himna. Tražim objašnjenje zašto se u ovim slučajevima krši Ustav i daju povlašćene kategorije nekim ljudima, a neki se hapse zbog slobodnog izražavanja svoje političke volje.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić.