Dame i gospodo narodni poslanici, kada onog 5. oktobra, ona elementarna nepogoda zahvati Srbiju, na vrhu tog talasa, poplave, nalazili su se neki koje prozvaste ekspertima, eksperti za sve i svašta.
I, naravno, pošto nije stvarno osvanuo 6. oktobar i pošto niste pobili ono što ste isplanirali da pobijete, pošto niste poapsili i na dugogodišnje robije osudili one koje ste hteli da osudite, ispostavi se posle toga da su od tih eksperata bar dve trećine osvedočene lopuže, a ova jedna trećina još nije otkrivena, neki se ovih dana otkrivaju među njima.
A onda, rekoste, do 5. oktobra nije valjalo ništa, nisu valjali zakoni, nije valjala država, svi ti zakoni su morali hitno da budu stavljeni van snage i da budu doneti novi zakoni.
Naravno, naredio Veliki brat i onda se krenulo u štancovanje, masovno štancovanje, prepisivanja, po sistemu resavske škole zakona iz belog sveta.
Upozoravao sam sa ove skupštinske govornice nekoliko puta donosioce zakona, ne mislim da su ih pisali, upravo su ih donosili preko granice torbi, eventualno prevodili i davali nam ovde na usvajanje, upozoravao sam te, dakle, donosioce zakona da mnogi od tih zakona, a da vas podsetim, oko 260 zakona smo usvojili u prethodnom mandatu, nisu primenjivi kod nas i da donosimo zakone koji će stajati na polici ili eventualno služiti ministru ili nekom autoru tih zakona da potpisuju posvetu prijateljima kada ih budu davali.
Sećate se zakona o zaštiti foka, a Srbija ima dve foke u Beogradskom zoološkom vrtu. Sećate se Zakona o zabrani piratstva na otvorenom moru.
''Primerak'', ako imaš nešto dođi za govornicu pa kaži, a imam za tebe, nešto drugo ću reći posle toga.
Kako smo sve zakone donosili, tako smo doneli i Krivični zakonik. Krivični zakonik je prepisan iz Bosne i Hercegovine, tamo su takođe doneli donosioci zakona sa Zapada taj zakon i primenjuje se dvojako. Dakle, u Republici Srpskoj je tužilac menadžer i čitav tim iza njega ljudi iz policije radi, prikuplja dokaze, vrši istragu i to u Republici Srpskoj kako tako funkcioniše. U Bosanskoj Federaciji sve radi sam tužilac i tamo se bukvalno ne zna ni ko pije ni ko plaća, a svi pijani, tačno.
Onda smo došli u situaciju da smo doneli zakon da je trebalo sad da počnemo ga primenjujemo i tek kada je ministar stupio na dužnost konstatuje nekoliko stvari.
Prvo, nema finansijskih sredstava, drugo, tužilaštvo nije opremljeno da se bavi tim poslom, ni ljudstvom, ni opremom, treće, nema zgrade, jer tužilaštvo drastično mora da poveća broj zaposlenih, jer se ukida onaj deo koji se do sada zvao - istraga i gde su radile istražne sudije. Naravno da je prvi korak koji je mogao da uradi je da traži odlaganje primene zakona za godinu i po dana, a mogli se komotno za šest-sedam godina, jer se ni posle toga neće moći primenjivati.
Ima jedna stvar koju ste zaboravili, i ona prethodna, i ona pre prethodne, i ona pre prethodne vlade, a to je da je tužilaštvo, da je sudstvo, da je tužilac, da su sudije zanatlije, da se taj zanat peče tako što u tužilaštvo dođe pripravnik, pa se izvesno vreme školuje tako da može da postane saradnik, pa onda protekne izvestan period, on se usavršava, pa dolazi na nivo zamenika opštinskog tužioca, pa onda dalje i to vreme traje nekoliko godina, najmanje šet-sedam godina.
Isto tako je i sa sudijama, sudijski pripravnik, on će prvo pisati pozive, pa tek onda otpravke, pa tek posle toga da piše presude onakve kakve nam sudija da.
Šta ste vi uradili? Zapošljavali ste na mestima zamenika tužilaca, pravnike doduše, ali sekretare zemljoradničkih zadruga, sekretare škola, osnovnih, osmogodišnjih, jedina kvalifikacija je morala da im bude da imaju vašu člansku kartu.
Došli su ti ljudi u tužilaštvo, nemojte da vičete - uuu, nego pogledajte kako nam je u pravosuđu, i onda će vam biti sve jasno.
Dođu ti ljudi u sudnicu, veze nemaju, onda moraju od pripravnika i od stručnih saradnika da uče kako se vodi proces, kako se na kraju krajeva i donosi presuda. I prođe izvesno vreme, prođe četgiri-pet godina dok od njih postane kakav-takav, uglavnom nikakav sudija ili kakav-takav, uglavnom nikakav tužilac.
Upropastili ste, urušili ste čitav jedan sistem koji je funkcionisao i koji mora da funkcioniše bez obzira koja stranka je na vlasti, bez obzira ko je trenutno preuzeo poluge vlasti. To je nešto što ne sme da bude podložno onim strankama koje preuzimaju kormilo države.
I sada da pred sam kraj pređem na ova dva zakona koja su danas na dnevnom redu.
Razlozi za donošenje zakona: Budući da ovaj zakonik predviđa uvođenje tužilačke istrage, za njegovo sprovođenje potrebno je stvoriti neophodne materijalne i tehničke uslove, a kako ovi uslovi nisu obezbeđeni, predlaže se odlaganje primene ovog zakona.
Da bi ovi uslovi bili obezbeđeni trebaju vam neverovatna sredstva, pre svega u zgradama, treba vam mnogo tužilaca, zamenika i čitava aparatura koja prati to, jer čitav jedan segment iz oblasti pravosuđa, iz oblasti uređivanja i donošenja pravde je sada bukvalno, ovim zakonom prethodnim koji treba ovim da izmenimo, gurnut u zapećak. Naravno, pošto je vreme da se taj zakon primeni, a neprimenjiv je, normalno je da tražite da se po hitnom postupku ovaj zakon donese.
Međutim, ima nešto u ovom drugom delu, nešto sa čim bi stvarno trebalo upoznati građane Srbije, a gospoda narodni poslanici su manje-više upoznati, osim pojedinih, ali o njima ne treba govoriti, pri tom mislim, naravno, na ''primerka''.
U članu 146. stav 3, koji tražite da se briše, kaže - od podizanja optužnice, pritvor može trajati najduže dve godine. Pri tome, da vas podsetim da je u prethodnom Krivičnom zakoniku mnogo blaža varijanta bila, a onda ste vi, da vam ne pobegnu, eventualno, kriminalci, produžili pritvor. Pa kaže - može trajati najduže dve, odnosno četiri godine.
Ovim zakonom ukoliko ukinete ovaj stav 3. ovog člana 146. pritvor može da traje bukvalno neograničeno, jer ćete uvek iznalaziti mogućnost i čak da mu donesete presudu, on će već odležati deo zatvora.
Ono što je isto opasno, a ovde se nalazi, to je kod izricanja prvostepene presude, a onda posle toga drugostepena presuda mora da potvrdi prvostepenu, čak iako se sudsko veće drugostepeno ne bude složilo sa ovim, jer će već čovek odležati određeni broj meseci ili godina u zatvor, pa morate to da pokrijete.
Na kraju, ova vlada boluje od tzv. ekspertizma. Imamo ekspertsku vladu, neki novi eksperti, pa da podsetim, ministar nauke, Ana Pešikan, izdala je knjigu, doduše, kao koizdavač, jer velika je knjiga, ovako debela, košta 400 dinara, nije mogla sama da smisli, a zove se: ''Kako postati i ostati glup''.
Vidim da su neki poslanici iz ovog dela i pročitali knjigu, i vidim da je na neke knjiga i delovala. Naravno, na ''primerka'' se to ne odnosi, on je takav rođen. Hvala.