Član 103: ''Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu''.
Uvaženi gospodin Ristić je u svom izlaganju zalutao, nije se držao tačke dnevnog reda. Da li možda po uzoru na gospodina ministra Petrovića, koji je javno pohvalio veće Posebnog odeljenja Okružnog suda za osudu koju je izrekao pre neki dan.
Niko od nas, po mom mišljenju, a posebno ne ministar, ne neko iz vladajuće strukture, ne sme da se meša u sudsku odluku, gospodine Petroviću, a posebno ne vi kao ministar pravde. Vi sada neposredno, direktno utičete na veće drugostepenog suda.
Veće drugostepenog suda, kojima je to hleb, oni će od straha od vas, ne daj bože, potvrditi tu odluku i neće po zakonu odlučivati, po svojoj savesti, nego direktno pod vašim uticajem. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, Tomislav Nikolić.

Volim kada narodni poslanici govore izvan teme i treba da govore.
Ne zameram vama, gospodine Ristiću, što govorite izvan teme, ali vam zameram što govorite neistine.
Dakle, vi ste sad ovde rekli da su toliko nesaglasni satovi u Narodnoj skupštini da je vreme koje je upisano u pisarnici 23,30, u stvari vreme koje je ovde bilo 23,50, da 20 minuta kasni sat u pisarnici u odnosu na sat ovde. To je laž, gospodine Ristiću, u šta ne treba verovati.
Ako biste tako sudili o satovima, onda treba da povučete krivičnu prijavu protiv službe Skupštine podnetu u vreme kada je uvažena ostavka poslanika G17 plus. Tada ste isto ukazivali na vreme podnošenja, a oni su mogli lepo da vam odgovore da nisu u saglasnosti satovi.
Međutim, mislim da ste uvredili čak i mene lično, ali nisam toliko bitan, koliko ste ukazali na jednu pojavu koja se i mene tiče, a odnosi se na mnoge građane Srbije. Vi ste nas ovde optužili da svako ko komentariše neku odluku, mislili ste na presudu u slučaju ubistva Zorana Đinđića, daje podstrek teroristima, onima koji oružjem i atentatima žele da izvrše promenu vlasti. To je tako bezobrazna optužba sa ove govornice da ne bi ni zasluživala moju pažnju da niste dobili aplauz za to.
Dakle, gospodine Ristiću, ako se usudim da nekada komentarišem neku presudu tog procesa, nemojte da me optužujete da to želim da podstičem terorizam u Srbiji, jer je ta optužba veoma ozbiljna i mogao bih od vas da zahtevam objašnjenje.
Najpre, i to je krivično delo, lažnog optuživanja. Voleo bih da podnesete krivičnu prijavu protiv onoga za koga smatrate da ovog časa, sada, komentarišući sve ono što se dešava u vezi sa presudom grupi koja je navodno organizovala i izvršila ubistvo Zorana Đinđića, da time čine podršku terorističkim aktima u Srbiji. Sve to piše u stenografskim beleškama.
Dakle, gospodine Ristiću, niko u Srbiji ne podržava terorizam, niko u Srbiji ne podržava kriminalce, posebno ne SRS. Ako mislite o podršci kriminalcima, nije trebalo da birate Đelića za ministra, nije trebalo Dinkića da birate za ministra, i još neke, sa izuzetkom gospodina Petrovića, koji se odavno ne bavi kriminalom, to moram da priznam.
Ova dvojica direktno iz kriminala upadaju u ministarske fotelje. Zato ne zavijajte u lepe reči veoma teške optužbe. Ako imate nameru da optužite nešto Tomislava Nikolića ili bilo kog radikala recite to otvoreno u oči, neću da se naljutiti. Mene mnogo više nervira taj blagoglagoljivi ton kojim iznosite najteže moguće optužbe. Dakle, kada budem ubeđen da ste kriminalac, gospodine Ristiću, to ću vam reći u oči, sa govornice, u intervjuu ili gde god hoćete.
(Predsednik: Vreme.)
Nemojte to, to perfidno, to je Tito još radio. To je i Milošević radio. Pojavi se na televiziji i ceo narod optuži sa dve-tri rečenice i niko ne sme da se protivi tome. Ako mislite da me je sramota i da ne smem da vam se protivim kada kažete da je moje komentarisanje onoga što radite na tom suđenju, da je podrška onima koje ste osudili, ne možete uopšte da me sprečite da to komentarišem.
Bolje razmišljajte o tome zašto ovaj zakon, donet 2001. godine, nije mogao da predvidi ovako teška krivična dela. Nije mogao da predvidi ko će sve doći na vlast.

Zahvaljujem. Za repliku se javila potpredsednik Skupštine Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 101. Poslovnika, stav 1.
Shvatila sam da je pokušao da me uvredi Boško Ristić. Ali, znate, da me uvredi Boško Ristić, ne znam šta bi trebalo da se desi. Prepoznala sam se u tom stavu, ali pre svega u pogrešnom tumačenju.
Gospodine Ristiću, ne radi se ni o zgradi ni o građevini, ni o čemu što vam se istumbalo u glavi, jer se ne sećate šta ste počeli da pričate, i zašto sam reagovala sa mesta potpredsednika i zašto sam se javila po Poslovniku, izvinjavam se, po članu 1, koji reguliše prava i obaveze narodnog poslanika, nisam navela član malopre.
Da vam objasnim o čemu se radi. Zgrada, dakle, postoji. Niste shvatili šta sam htela da kažem. Ali nesposobna vlast Koštuničina, bivši ministar, ministar pre njega i zbog toga je došlo do odlaganja primene zakona koji ste vi, uzgred rečeno, pomenuli. Što ste pominjali apelacioni sud, ako meni kažete da to danas nema veze sa tačkom dnevnog reda?
Gospodine Ristiću, šta vama da kažem, jer verovatno će nešto pravnik i ministar pravosuđa Dušan Petrović uraditi po tom pitanju. Vi kao veliki pravni ekspert, kao veliki stručnjak, predsednik Administrativnog odbora, kada je bilo 308 poslanika, i ne zaboravite to je vaša najslavnija uloga u srpskom parlamentu, vi ste bili na čelu komisije koja je trebalo da uradi novi ustav Republike Srbije.
Vi ste taj čuveni Boško Ristić ustavopisac. Niste odmakli dalje ni od prvog slova preambule. Mislim da vam bolje od tog posla ide preprodaja automobila i onaj nadimak koji već imate "Amile" ili već kako beše.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković. Gospodine Baraliću, da vam napomenem da imate samo još 11 minuta kao poslanička grupa.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada se uvaženi kolega Ristić javi za reč postoji realna opasnost da nekog dovede u pravnu i činjeničnu zabludu. Evo sad čitave poslaničke grupe imaju problema sa tim, ali, dobro, regulisaćemo to neki drugi put.
U vezi sa ovim što gospodin Ristić spočitava nekima drugima, samo da kažem o oružju. Čak 487 dugih cevi je 5. oktobra ukradeno iz OUP-a Stari grad.
Operacijom je rukovodio čuveni demokrata Nebojša Čović. Tim oružjem, u međuvremenu, između ostalog, ubijene su četiri osobe - dve iz Zemuna, jedna iz Batajnice i jedna iz Pančeva. To je sada predmet izvesnih postupaka.
Tog 5. oktobra, između ostalog, ukradeno je preko 200 umetničkih slika iz Savezne skupštine (Šumanović, Konjević i drugi). Još uvek 87 nije pronađeno.
Da li bi to mogao da bude predmet jednog tužioca u Srbiji, jednog tužioca pripravnika, jednog tužioca koji nema neka druga posla, koji je dokon. Nadam se da će doći taj trenutak.
Naročito skrećem pažnju da izuči ovaj problem kako je nestalo 87 eksponata iz "Belog salona" princa Pavla Karađorđevića. To je neprocenjiva umetnička vrednost. Kud su se dele stvari koje nisu izgorele, a nisu na licu mesta?
Eto, toliko o tome, zato što ne postoji selektivna pravda i nemojte optuživati neke druge da su podigli revoluciju. Revolucija postoji u istoriji civilizacije. I ovo vaše je bilo revolucija, samo što revolucija ponekad može da bude realna posledica zablude, da oni koji je izvedu veruju da je to bilo na demokratski način. To prosto nije moguće i nije tačno. Revolucija je revolucija.
U vezi sa ovim što je danas na dnevnom redu SPS, dr Žarko Obradović, kao ovlašćeni predstavnik, danas je govorio da nećemo glasati i zbog čega nećemo glasati. Nekoliko stvari bih hteo da kažem. Vi tumarate između dve ove pravne škole - anglosaksonske i kontinentalne. Ne znam kome se udvarate.
Država u kojoj se svaki čas menjaju ovakvi zakoni, kao što je ovaj čija se primena danas odlaže, nema pravnu sigurnost, građani nemaju pravnu sigurnost. Terate sudije, tužioce, advokate i sve druge da neprestano usavršavaju svoja znanja i da troše vreme, a da pri tome procesi kasne.
Kaže gospodin Ristić treba još 400 tužilaca. Koliko još treba tužilaca da biste vi bili demokratska zemlja. Voleo bih da ste rekli treba 400 profesora, treba 400 lekara, treba 400 filozofa, treba 400 slikara; ne, treba 400 tužilaca, pa 2000 policajaca, pa 26.000 činovnika koje ste doveli 5. oktobra ovde. Koliko još treba da biste overili demokratiju.
Na koga se ovo tačno odnosi? Ključno je pitanje, da li jedna država jeste država ako nije u stanju da implementira zakon koji je usvojio parlament. Odlažete primenu za godinu i po dana ili 19 meseci.
Kolega Andrić nije danas ovde, ali je izrekao jednu rečenicu i želim da s njom polemišem. Nije tačno da poslanici nemaju izbora kada je ova tačka dnevnog reda u pitanju.
Osam meseci ovaj parlament nije radio, ne zbog toga što nije imao kapacitet da radi, nego zbog toga što vam je neko rekao da morate da organizujete izbore, zato što je neko bio zaprepašćen jer još nije bio uhapšen Ratko Mladić, a evo on još nije uhapšen, a oni ponovo u vladi. Zbog toga što četiri meseca niste mogli da napravite Vladu, i zbog mnogo čega još, sada niste u stanju da zakon koji je usvojen dođe tamo gde mu je mesto, odnosno da počne da se primenjuje.
Građani Srbije su to platili, platili su jednu tonu papira, platili su 5.000 poslaničkih dnevnica, platili su 5.000 km za svaki dan kada ste usvajali ovaj zakon. Ko onda krade građanima pare? Kradete vi, jer niste sposobni da vodite državi i niste sposobni da, na način kako ste govorili u izbornim kampanjama i kako ste u svom političkom programu proklamovali, organizujete živote ove države.
Ne vi ste svaki dan laboratorija in vivo, vi se igrate, vi svaki dan eksperimentišete na koji način treba organizovati državu. Treba pošteno da kažete, ne znamo, naučićemo. Kada naučite, skupite ove pare, organizujete kampanju, pa ponovo krenete i napravite izbore, pa onda dođete i kažete, evo sada smo pripravnička vlast u Srbiji.
Nije sramota ne znati. Sramota je ne pitati onog ko zna. Izvinjavam se, mislio sam da je gospodin Nikolić obavešten čovek, kada je ove ministre pominjao, ali gospodine Nikoliću, to su sve dobri i pošteni ljudi, mada u kraju gde su rođeni za takve ne važi. Hvala lepo.

Gospodin Vučić, po Poslovniku. Morate reći po kom osnovu, na izlaganje gospodina Baralića ili šta?

Dame i gospodo, dragi prijatelji, nisam ni došao do govornice, nisam stigao da se popnem na ovaj stepenik, a gospodin Albijanić se sekira i nervozno reaguje. Izašao sam, gospodine Albijaniću, po članu 101, upravo zbog onoga što je jedan od narodnih poslanika ovde govorio, a reći ću kako i šta je govorio.
Dame i gospodo, građani Srbije, mi smo ovde slušali jutros lekciju, tiradu ministra Petrovića, juče ga je slušala cela nacija kako čita bukvicu i zahvaljuje se sudijama koje su pokazale kako hrabro i po savesti može da se sudi.
Kada njemu odgovara presuda, onda je hrabro i po savesti, citat gospodina Petrovića. Jutros kaže, ne, uopšte nisam komentarisao presudu. Nije ništa komentarisao, samo je rekao da sudije koje su donele tu presudu su vrlo hrabre i da su je po savesti donosile. To vam je moral Demokratske stranke. To su oni.
Jedan od malopređašnjih govornika je ne znam šta pokušao da govori o politici, zločincima i ne znam šta još. Sada ću da pročitam ovo, današnje ''Večernje novosti'' su donele, režimske novine par ekselans, evo šta kažu, jučerašnje, izvinite.
Četvrtak, 24. maj, kaže ovako – (pogledajte šta sudija zaključuje) ''dr Đinđić je ubijen nakon demokratskih promena u Srbiji kada je većina građana verovala da se Srbija može spasti rečju, radom i delom'', započela je usmeno obrazlaganje presude Mesarovićeva. Kakve to ima veze sa pravnim ili bilo kakvim činjenicama, kakve to veze ima sa bilo kakvom pravničkom argumentacijom, kakve to veze ima sa faktima i bilo čim.
Ali, naravno, ovo nije baš istina. Ne samo da ovo nije činjenična istina, to građani znaju. Prvo, sudija ne sme time da se bavi. Nije njeno da se bavi politikom. Njeno je da se bavi činjenicama i da presuđuje na osnovu činjenica, poštujući zakone ove zemlje. A ne da bude pametna, da se dodvorava ministru Petroviću, Borisu Tadiću, Milanu Markoviću, Šutanovcu i ko je još bio u Specijalnom sudu toga dana, niti da se dodvorava Sem Nazaru, niti bilo kojem drugom ko im zapoveda kako da sude.
Mi smo iz drugih dnevnih listova saznali, ovo je pravda, ali saznali smo sledeću stvar; da je ona na drugačiji način počela čitanje presude. Gospođa Mesarović je, poštovani građani Srbije je rekla: ''Dame i gospodo, dobila sam presuda, uh, pardon, izvinite, donela sam presudu.'' Ne moram da vam kažem šta bi šef Bečke škole psihoanalize Zigmund Frojd rekao o ovome, ali je potpuno jasno da ta gospođa, koja se bavi politkom, nije donela presudu, nego da je presudu dobila.
Na stranu to što smo svi mi znali da je ona presudu dobila, ključno pitanje je od koga je dobila tu presudu, da li od Tadića, da li od Solane, Sem Nazara ili od bilo koga drugog. Kako je to moguće?
Za vas pitanje, gospodine Petroviću. Vi ste ministar pravde, kao ministar, kao čovek koji bi trebalo da vodi računa o svim građanima Srbije, bilo bi dobro da nam kažete, a po kom osnovu su osuđeni ljudi koji su lepili plakate na kojima piše Bulevar Ratka Mladića, jer neki ljudi.

Gospodine Vučiću, kršite vreme po Poslovniku. Četiri minuta je isteklo. Po Poslovniku je tri minuta, a sada je četiri minuta i 10 sekundi. Isteklo je vreme za Poslovnik.