Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ovlašćenog predlagača zakona, gospodina ministra, ali on nije dao valjan razlog zbog čega je tražio odlaganje primene zakona od 31. decembra 2008. godine, niti jedan valjan razlog ne postoji.
Materijalni uslovi da nisu stvoreni u prošloj vlasti, pa on je na jedan direktan ili indirektan način uvek bio u toj vlasti, uvek je bio u toj vladajućoj, na neki način, koaliciji.
Šta je pozadina svega ovoga, nije nam odgovorio.
Neki su poslanici postavljali i to pitanje, i da kaže pravi razlog zbog čega traži odlaganje ovog zakona, kao i da kaže pravi razlog zbog čega želi da se ukinu odredbe članova 146, i to stav 3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku.
Zbog čega on želi da ostane na predsednicima krivičnih veća isključivo volja kada će koga pustiti iz pritvora? Zašto dozvoliti u toj meri slobodu predsednicima krivičnih veća po našim sudovima, kako prvostepenim tako i drugostepenim? To je osnovno pitanje na koje ovlašćeni predlagač nije odgovorio.
Napominje se u razlozima da se to svodi na sistemska rešenja, a li ne znam koja. Imali smo prilike da pratimo tokom proteklih godina i rad Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Videli smo primenu Pravilnika o postupku i dokazima. Da li ukidanje ove odredbe, da li stavljanja na volju predstavnicima krivičnih veća da oni sami odlučuju o dužini trajanja pritvora, da li je to preslikavanje Pravilnika o postupku i dokazima koje primenjuje Međunarodni krivični tribunal.
Evo petu godinu Vojislav Šešelj se nalazi u pritvoru. Ova država ništa sa svoje strane nije preduzela u smislu utvrđivanja razumnog roka koji bi to bio da bi se jedno lice zadržavalo u pritvoru. Tu se, doduše, izjasnio samo Evropski sud za ljudska prava i našao u jednom predmetu "Stog-Miler" da je prekršena Konvencija ljudskim pravima, i to član 5. stav 3, gde je prekršen razumni rok o dužini pritvora u trajanju od dve godine. Čak je i taj sud došao do zaključka da sve ono što je preko dve godine ne predstavlja razuman rok.
Zbog čega, meni je jasno kao jednom praktičaru, i ovaj zakon gde će tužilaštvo imati ovlašćenja sprovođenja istrage, biće u rukama državnog organa sprovođenja istrage, na sudećem veću će biti volja za određivanje i zadržavanje lica u pritvoru neograničeno? Samim tim, ta institucija nevinosti se omalovažava, umanjuje, ponižava.
Tu instituciju nevinosti, koja je poznata u svim savremenim sistemima sveta, ne treba na taj način diskreditovati. Ona treba da ostane i da se usavršava, unapređuje, ali ne na ovaj način da se grubo krši, da taj okrivljeni, pritvoreni ne zna unapred svoja prava u krivičnom postupku, ne zna unapred kad i pod kojim okolnostima može da bude pušten iz pritvora.
Dozvoljavam sebi da slobodno verujem koje su pobude predlagača. Možda su pobude predlagača, u tome što je i ova država počela da radi sa popularnim svedocima, kako se nazivaju svedoci saradnici stručno, a u narodu "zaštićeni svedoci", možda je i to jedan od razloga, da tom svedoku, dok ga ne slome u sudu, u pritvoru, daju lažna obećanja radi okrivljivanja, da izvuku od njega i laži da bi se okrivile određene osobe u progonu političkih neistomišljenika.
Mislim, u prihvatanju ovog predloga zakona, da će i ova vlast možda nekada u bliskoj budućnosti doći na tapet, i treba da vodi računa o tome da vlast nije bogom dana, da je ona smenjiva i da je pitanje vremena kada će i oni doći pod lupu zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.

 Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre pravde, dame i gospodo poslanici, Demokratska stranka će podržati ove predloge zakona prosto zbog toga što se DS zalaže za vladavinu prava, za postojanje i uvažavanje institucija, i zbog toga što ne želimo da Srbiju i građane Srbije dovedemo u poziciju da oni koji treba da odgovaraju pred zakonom budu u prilici da nemaju institucije koje će odlučivati o njihovom privremenom ograničavanju slobode.
Moram da kažem i građanima, a i vama poslanicima, da je u centru pažnje ovog zakona ne učesnik u postupku, nego građanin sa svim svojim pravima, koja su vrlo često ugrožavana od onih koji se ponašaju protivzakonito, koji atakuju na njihov život, telo i imovinu, i da je sigurno da država mora da sprovede uvek postupak prema onima koji se ponašaju protivzakonito, čine krivična dela i to najčešće teža krivična dela sa elementima nasilja, sa elementima prinude i vrlo često u takvim najtežim krivičnim delima dolazi do stradanja poštenih ljudi i građana.
Ono o čemu želim da ukažem ovom prilikom je, da bi se 1. juna desilo to da država ne bi imala organe koji su sposobni i spremni da vode krivični postupak prema učiniocima krivičnih dela, na štetu svih građana Srbije. Prvog juna bi tužilaštvo došlo u priliku da mora da preuzme sprovođenje istrage, dakle, hitne radnje koje se preduzimaju odmah nakon izvršenja krivičnih dela, i to teških krivičnih dela za koje je predviđeno obično pritvaranje, odnosno kada nastupi ustavom utvrđen uslov za privremeno ograničavanje kretanja i slobode.
Moram da konstatujem i to da kao građanin, kao poslanik podržavam sve oblike generalne prevencije za borbu protiv kriminala. Sigurno je da svaki građanin, svaki pošteni građanin Srbije smatra da država mora da upotrebi sve svoje instrumente koje ima u skladu sa ustavnim zakonom jer se bori protiv kriminala.
Mi smo tokom ove rasprave čuli različite stavove u vezi sa tim da li treba izglasati ovaj zakon. Različiti su razlozi za i protiv. Osnovni pravni razlozi za usvajanje ovih zakona su ti da tužilaštvo nije spremno da preuzme odgovornost za sprovođenje Zakona o krivičnom postupku i vođenje istrage. Zato postoji više objektivnih, ali isto tako i razloga koji mogu da se pripišu nedovoljnoj sposobnosti u vršenju javnih ovlašćenja.
Tačno je da nema dovoljno tužilaca i da, prema nekoj proceni, za sprovođenje ovog zakona treba u Srbiji još dodatnih 400 nosilaca javnotužilačkih funkcija. Da bi se sprovela reforma pravosuđa, posebno u krivično-pravnom smislu, nužno je i tužilaštvo izdvojiti iz zgrada gde se obično nalaze, a to su zgrade sudova, jer prema standardima koji vladaju u zemljama razvijene demokratije, učesnici u postupku treba da budu posebni i nezavisni.
To znači da bi sud bio nezavisan mora da bude van uticaja i branilaca advokature ili nekih branilaca po službenoj dužnosti, ali isto tako i van uticaja javnih tužilaštava, koji vrlo često u nekim zemljama imaju i jasan uticaj izvršne vlasti na svoj rad. Ono što se dešava u Srbiji pokazuje da je nužno reformisati srpsko pravosuđe. Sigurno je da stoji osnovano kritika da u radu mnogih sudija postoji uticaj van institucija, da postoji uticaj određenih centara moći, bilo da je to politički uticaj ili da je to uticaj određenih finansijskih oligarhija.
DS se zalaže za reformu pravosuđa u Srbiji. Ustav koji je donet predstavlja i novu okolnost i predstavlja vrhunski pravni osnov da se krene u istinsku reformu pravosuđa u Srbiji. Ustav predviđa i opšti reizbor nosilaca pravosudnih funkcija, ali sigurno je da za taj prvi korak treba da postoji dovoljan stepen konsenzusa. Pre svega, svih onih koji utiču na političke i druge društvene tokove u ovoj zemlji.
Taj posao nije samo na Vladi, taj posao leži i na nama poslanicima. Posebno kada se ima u vidu da je Ustav definisao da predsednik Odbora za pravosuđe i upravu iz ovog parlamenta, po svojoj funkciji, učestvuje u predlaganju kandidata za izbor nosilaca funkcija u tužilaštvu i sudovima.
Ono što će DS učiniti, to je sigurno nastavak reformi u ovim oblastima. Mi smo ovde čuli kritiku i nekih koji su u ranijim mandatima glasali za odlaganje važenja zakona o uređenju sudova. Mi smo definisali zakonom da ćemo uspostaviti apelacione sudove. Dva puta samo samo u ovom parlamentu, od usvajanja zakona, glasali o pomeranju rokova za primenu tih zakona u pravosuđu. Hoću da kažem da smo čak u jednom... Da li to mene neko pita s mesta? Samo bih zamolio da se omogući rad po Poslovniku, nemam nameru da polemišem ni sa poslanicima niti sa predsedavajućim.
Dakle, što se tiče apelacionih sudova, jednom prilikom je odloženo njihovo formiranje i uspostavljanje te pravosudne hijerarhije nakon isteka roka u kome je zakon trebalo da stupi na snagu. Mi smo došli u poziciju da se postavilo pitanje već utvrđenih pritvora, već određenih pritvora i nemogućnosti izjavljivanja redovnih pravnih lekova zbog nepostojanja institucija koje su tim zakonom utvrđene.
Naravno, s obzirom da je pravni poredak i vladavina prava vrhovni princip na kojima počiva svako uređeno demokratsko društvo, nije došlo do haosa koji su neki priželjkivali. Moram da vam kažem da je do odlaganja zakona u tim slučajevima dolazilo upravo u ključnim, rizičnim i političkim situacijama kada su se zagovarale neke vaninstitucionalne promene u državi, kada se stvarao politički ambijent i targetiranje političkih protivnika za osvetu.
Dešavalo se da se daje politička podrška teroristima koji su pokušavali da putem ubistava javnih ličnosti i političkih delatnika dođe do neustavne i protivustavne promene vlasti. I dan-danas postoje takve diskusije, i dan-danas se veličaju vrednosti koje svaki normalan građanin ove zemlje mora da osudi.
Mi ovde imamo pokušaj zamene teza, više od toga, mi ovde imamo pokušaj zamene vrednosti. Znaju se vrhovne demokratske vrednosti koje svaka uređena država mora da štiti. To su život i zdravlje građana Srbije, a potom i njihova imovina. Zato je neprimereno u ovom domu, u ovom parlamentu, zamenjivati dželate i žrtve. Dželati moraju da zaslužuju svoju zakonom propisanu kaznu.
Mi ne tražimo ni manje, ali ni više od toga. Zato su kazne koje su izrečene u postupku za ubistvo premijera Đinđića po zakonu i mi ne tražimo ništa više od zakonom propisanog maksimuma. Jasno je da se ovde stvara politika i politička atmosfera podrške izvršiocima najtežih krivičnih dela i mi to odlučno osuđujemo. Borićemo se protiv toga, borićemo se protiv svake vrste terorizma.
Nećemo ustuknuti pod pritiscima, nećemo se složiti i nećemo dozvoliti da se stvara atmosfera podrške kriminalcima, nećemo dozvoliti da se političke partije stavljaju u funkciju kriminala, organizovanog i terorizma, to nećemo. Ali, isto tako, očekujemo od svih poslanika, i od onih sa ove strane, i od onih sa one strane, da poštuju i unapređuju sve one vrednosti koje su demokratske i koje su uspostavljene u svim demokratskim društvima.
Ono što će se dešavati u budućem periodu sigurno je na ustavan i zakonit način promena uslova rada nosilaca funkcija u javnim tužilaštvima i sudovima. Ali, isto tako nećemo zaboraviti sve one ljude koji svojim radom doprinose efikasnosti i funkcionalnosti sudova. To znači da ljudi koji su zaposleni u pravosuđu imaju pravo na adekvatnu nadoknadu, imaju pravo na materijalni položaj koji je dostojan čoveka i koji će biti izjednačen sa radom svih ostalih radnika u državnim organima.
Dakle, za efikasnost sudova sigurno je da treba da imamo i kvalifikovane, obrazovane kadrove i treba stalno insistirati na kontinuiranom obrazovanju kadrova koji već vrše određene javne funkcije.
Zato je za mene neprimerena primedba i kritika da neće niko obrazovati poslanike, da neće niko obrazovati dalje tužioce i sudije koji već vrše neku funkciju.
Prošlo je to vreme kada su neki smatrali da sa dobitkom diplome treba da prestaju da uče i da se usavršavaju. Ovo društvo očekuje inicijativu, ovo društvo očekuje kvalitetne ljude na najodgovornijim mestima u državi.
Ono što još želim da kažem, to je da ćemo se mi zalagati za princip da se bez uticaja politike najkvalitetniji kadrovi nađu na najodgovornijim funkcijama, a posebno u pravosuđu. Neće biti smetnja to što će pritvor biti kontrolisan na drugačiji način, neće biti smetnja to što se ukidaju odredbe Zakona o krivičnom postupku, jer postoji čak i međunarodnopravna kontrola nad efikasnošću rada sudova.
I nije kršenje prava građana samo po sebi to što nema ograničenog trajanja pritvora nakon stupanja optužnice na pravnu snagu. Posebno ako postoji balans i ako se ukloni uticaj izvršne ili zakonodavne vlasti na rad nezavisnih sudova.
Prema tome, u konkretnim situacijama se procenjuje efikasnost pravnog sistema prema svakom pojedincu koji je procesuiran pred pravosuđem u Srbiji. Svaki predmet se ocenjuje i od Međunarodnog suda koji štiti ljudska prava, svaki predmet može biti ocenjen u skladu i sa ponašanjem subjekta koji procesuira.
Svako onaj ko želi da procesnom zloupotrebom odugovlači, posebno da bi izbegao krivičnu sankciju, neće biti povlašćen ni od strane domaćeg pravosudnog sistema, a ni od strane međunarodnog pravnog sistema, koji smo mi ratifikacijom i učešćem u Savetu Evrope prihvatili.
Ono za šta se dalje zalažem, to je da želim da ukažem da je dvostepenost u odlučivanju o pritvoru obezbeđena. Vanpretresno sudsko veće jeste drugi stepen odlučivanja. Postoji redovna kontrola osnovanosti uslova za određivanje i produženje pritvora. Ali, ovom prilikom želim da podvučem na kraju još jednu stvar.
Želim da reagujem, i kao advokat vrlo često sam u prilici da branim ljude koji su procesuirani, vrlo često se država osiono obruši na pojedince koji su nezaštićeni, vrlo često pojedinac se nađe između čekića i nakovnja, to su zakon i osiona vlast, vrlo često se uticaji partijskih oligarhija prelamaju preko interesa i prava pojedinih građana u Srbiji.
Zato apelujem na ministra pravde da obećane reforme iz predizborne kampanje sprovede u delo. On će imati zdušnu podršku poslanika u ovom parlamentu. Očekujem da će ta podršku, ukoliko su zahtevi pravični i pravedni, doći od strane svih poslanika u ovom parlamentu.
Moram da kažem da smo vrlo često u odborima imali konsenzus oko pojedinih predloženih kandidata, da smo vrlo često imali konsenzus oko predloženih mera za unapređenje našeg pravnog sistema i sistema državne vlasti i očekujem da će ministar pravde ubuduće, znači, sa kvalitetnim predlozima, obezbediti podršku ne samo skupštinske većine, nego svih dobronamernih poslanika i građana Srbije, ali isto tako i medija, koji treba da obezbede atmosferu za uspostavljanje vladavine prava.
Hvala.

Zahvaljujem . Po Poslovniku, gospođa Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na ovo osetljivo reagovanje gospodina Ristića.
Pošto ste se vi sada prekomponovali, pošto ste sada vlast od pre nekoliko dana, gospodine Ristiću, vi ste u potpunoj koliziji sa razmišljanjem vaše DS u Kragujevcu.
Reagujem na vaše izlaganje povodom odlaganja primene Zakona o apelacionim sudovima, zato što je Kragujevac dobio apelacioni sud i, za razliku od vas koji zastupate ovde takvo mišljenje, jer je sada vaš ministar pravosuđa, problem se krije u tome što je prethodna Koštuničina vlada, koji je sada vaš premijer i ministar, koga ste kritikovali do pre pet dana, bio apsolutno nesposoban unazad tri godine, zajedno sa takođe vašim koalicionim partnerom Veroljubom Stevanovićem, odlazećim gradonačelnikom Kragujevca, da pripremi uspostavljanje apelacionog suda u Kragujevcu.
I da zlo bude još gore, a verovatno niste obavešteni, niste u kontaktu sa vašima iz DS-a iz Kragujevca, očigledno vam nešto ne funkcioniše, il' su oni neka druga frakcija, radi se o tome da je za zgradu apelacionog suda – evo da kažem i novom ministru pravde pošto on verovatno ne zna, pitanje je da li ste nekada ranije i dolazili kao funkcioner DS-a u Kragujevac, a sada ćete morati po službenoj dužnosti – predviđena ustanova zdravstva koja tu postoji kao zdravstvena ustanova tzv. "kragujevački ured" više od 80 godina.
Što je najgore od svega, nijedna pripremna radnja nije učinjena za vreme vladavine Stojkovića i Koštunice, i sada vi nas ubeđujete da će to čarobnim štapićem Petrović da reši, da ćete vi efikasno da vladate, da ćete da imate odlične uslove zaposlenih.
A sami ste svedok toga, i to je počelo za vreme Batićevog ministrovanja, da je napravljena ogromna disproporcija u odnosu između plata zaposlenih i sudija, mada se mi uvek zalažemo za to da sudije budu plaćene kako treba.
Ali, šta onda sa drugim zaposlenim?
Sada treba da nam kaže ovde ministar, pošto ste mi dali odličan šlagvort, on je preuzeo funkciju, Stojković mu je ostavio i kabinet isti i sve ono što nije uradio, da nam lepo kažete, gospodine ministre, kada ćete vi biti sposobni da ustanovite i da otpočne rad apelacioni sud u Kragujevcu, da to ne bude ''ne lipši magarče do zelene trave'', pa prođe i vaš mandat.
Vi zaluđujete građane Kragujevca, najpre, činjenicom da smo mi glasali protiv uspostavljanja specijalnih sudova, jer smatramo da nam taj apelacioni uopšte nije potreban, pored naših redovnih i Vrhovnog, odnosno sada Kasacionog suda, ali kada ste već ušli u taj projekat od dolaska na vlast 2001. godine, lepo sad vi imate taj jedan konkretan zadatak, izađite kao novi ministar i kažite, pošto ste sami za sebe glasali, valjda ste toliko sposobni, jer ste sami sebi dali poverenje da obećate građanima - kada ćete da rešite taj jedan problem. Hvala.

Molim vas samo jednu stvar, nije nikakav problem da se javljate po Poslovniku, svaki put ćete dobiti vaša tri minuta, ali vas molim da poneste Poslovnik sa sobom, ili ukoliko napamet znate član na koji se pozivate, ali da obavezno na početku kažete na koji se član pozivate.
Po Poslovniku, gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, poslušala sam predsednika parlamenta, ponela sam Poslovnik, pošto očigledno njemu treba Poslovnik, jer otkad je seo na ovo mesto, onako uredno i u kontinuitetu krši odredbe ovog poslovnika.
Javila sam se po članu 101. Poslovnika Narodne skupštine, jer je kolega Ristić pogrešno protumačio moju raspravu, i to ne današnju, nego od pre dva dana.
Gospodine Ristiću, vi ne učestvujete u radu, vi uglavnom budete ovde da napravite kvorum i provodite vreme u restoranu. Danas vas je malo više ovde zato što vam je ovde Dušan Petrović i vi naravno nemate pojma šta se dešava u ovoj sali. Možete da se smejete, ne znate ni šta piše u Poslovniku, jer kako ko izađe tako ga krši.
Zato smo mi, srpski radikali, ovde da vas edukujemo, drage kolege, da se ne sramotite pred građanima Srbije kad izađete na ovo mesto, pred ministrom. Ministar, otkada je postao ministar još nije prekršio poslovnik. Dok je bio poslanik bilo je toga ihi-hi, ali evo, danas se ponaša u skladu sa Poslovnikom, moram da priznam.
Gospodine Ristiću, ja sam narodni poslanik koji je rekla, u vreme kada smo raspravljali o kandidatu za predsednika parlamenta, da ne prihvatam i da mi, srpski radikali, ne prihvatamo da bilo ko vrši edukaciju, kako je rečeno, kontinuirano obrazovanje narodnih poslanika.
Zato sam rekla da ste me pogrešno protumačili zato što sam to jedina rekla, naravno, rekla sam u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Ali vas razumem kada ste rekli da treba da se vrši kontinuirana edukacija nekih sudija, naravno ne svih. Tvrdim da je u Srbiji mnogo više časnih i stručnih sudija, ali potpuno razumem da mora da se vrši edukacija, recimo, onog sudije, gospodine Ristiću, kojeg ste predložili koji je bio sekretar zemljoradničke zadruge, pa je na istoj sednici izabran za sudiju i za predsednika suda. Takvom čoveku zaista treba edukacija.
A, recimo, onoj gospođi koju ste predložili za sudiju u Nišu, koja je već odavno bila u penziji, šta bi njoj edukacija kada se žena naučila, a bila je predsednik suda, naravno da takvog sudiju ne treba edukovati.
Gospodine Ristiću, još nešto ste pomenuli, u nekoj vašoj opštoj priči, da ne dozvoljavate vi da se zamene uloge dželata i žrtava. Ne znam da li znate da je dželat zanimanje, gospodine Ristiću, pa me interesuje šta ste podrazumevali, ko je to dželat, ko je platio tog dželata da izvrši neki zločin nad nekom žrtvom, jer vi ste ovde pričali uopšteno, a ja vas samo podsećam – dželat je zanimanje.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Boško Ristić, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani ministri, zatražio bih i zamolio predsednika parlamenta da se striktno drži Poslovnika i da ne dozvoljava dalju zloupotrebu. Ne predlažem glasanje, očekujem da će predsednik prepoznati zloupotrebu u Poslovniku, te da uskrati govor kada to nije poslovnikom dozvoljeno.
Pozivam se na član 101. Poslovnika. Ukazujem da gospođa Vjerica Radeta nije imala pravo na repliku zato što se poziva na neki njen govor pre nego što je ova sednica zakazana, pre dva dana.
Ono zbog čega sam se javio, pre svega, jeste replika na izlaganje poslanice Nataše Jovanović, pošto me je prozvala, a i ona nije imala osnov da govori o tome, zbog toga što se radi o potpunom neznanju. Gospođica Jovanović traži od ministra da joj obeća da će joj dovesti apelacioni sud u Kragujevac. Ona smatra da time što je izgrađena zgrada apelacionog suda, ili neko ima zahtev da se ta zgrada odredi za sedište apelacionog suda, da su time uspostavljene institucije sistema.
Moram da podsetim sve koji diskutuju da se ovde radi o zakonu o izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Ovo nije zakon o gradnji, niti je zakon o imovini Republike Srbije. Kada rešavamo objekte u Srbiji, onda se javite sa takvim komentarom.
Moram da kažem da po članu 105. Ustava Republike Srbije poslanik ima pravo, to je njegovo Ustavom utvrđeno pravo, da glasa za članove Vlade.
Poslanici koji su sada već ministri u Vladi Republike Srbije su kao poslanici mogli da glasaju za predlog za izbor Vlade.
Ono što ne razumeju ovde neki koji sebe smatraju vrsnim i iskusnim pravnicima, mada smatram da se radi o lažnom prikazivanju činjenica, a ne o neznanju, koriste činjenicu da u pisarnici službenici određuju vreme na osnovu vremena na kompjuteru, da ne postoji službeni sat i da zato postoji razlika između ovog sata u parlamentu i onog tamo na prijavnoj pisarnici.
Danas je Administrativni odbor doneo zaključak, na moj predlog, da se uspostavi službeni sat za merenje i računanje vremena u Skupštini, prema kome će se određivati i usklađivati satovi u svim prostorijama u ovom parlamentu, kako ne bi došli u priliku da pojedini nesavesni poslanici zloupotrebljavaju neistine i na taj način prodaju maglu građanima Srbije. Hvala.

Hvala. Povodom povrede Poslovnika reč ima gospodin Jerković.