Vreme, gospodine Nikoliću.

Izvinjavam se. Ovo što ste uradili u poslednja dva dana nije vam dozvoljeno zakonom.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, izvolite gospodine Todoroviću. Samo vas molim da citirate član Poslovnika na koji se pozivate.

Gospodine predsedavajući, sa zadovoljstvom, samo bih voleo da mi ovo vreme zaustavite, pa da tek počne kada budem počeo da govorim.

 Biće uračunato.

Član 225 – narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Pošto je gospodin Tomislav Nikolić već ovde pokrenuo pitanje jučerašnjeg događaja, odnosno hapšenja i osuda nekih mladića na Novom Beogradu, izvinjavam se. Da li se, gospodine predsedavajući, meni čini ili je ova leva strana od mene nešto uznemirena.

Imate još dva i po minuta.

Samo vam postavljam pitanje, gospodo poslanici, da li je ovo razlog da se hapse i osuđuju mladići koji su lepili ovakve plakate.
Samo da vas podsetim, vi ste bar doneli 30.000 potpisa građana koji su hteli, pa pričaju, koji su hteli da se promeni Ulica Bulevar AVNOJ-a i da se zove dr Zorana Đinđića. Zašto onda niste uhapsili one koji su organizovali tu peticiju? Ovo je jednostavan čin ljudi koji misle da ta ulica može da se zove i drugačije. Kakav su oni to zakon prekršili?
Moram još jednu stvar da vam kažem. Vi ste gori od vaših prethodnika iz 2000. godine. Te 2001. godine, u aprilu, krenule su po Beogradu i širom Srbije određene parole ''DOS je najgori'', jer su vrlo brzo građani shvatili da nema gore političke grupacije na sceni Srbije od DOS-a.
Skrećem vam pažnju, da su tada neki iz vaših redova, pošto su takođe počeli da hapse one koji su lepili i koji su pisali te parole, počeli su da ih hapse i već se pripremalo da odgovaraju prekršajno, čak su neki tražili krivično da budu kažnjeni.
Međutim, neki iz vaših redova, neki koji su bili u OTPOR-u, koji su celu 2000. godinu proveli pišući parole, što je u ovoj zemlji od 1990. godini uobičajen način komuniciranja predstavnika političkih stranaka, pobunili su se protiv toga, rekli su da ni u kom slučaju ne bi država tako represivno trebalo da postupa prema onima koji svoje političko mišljenje izražavaju na takav način. Vi ste juče ekspresno pozvali ljude na informativni razgovor i prekršajno osudili na kazne zatvora od 20, 30 i ne znam već koliko dana.

Zahvaljujem. Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Narodne skupštine za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Jovanu Nešoviću i Ivanu Živadinoviću, izabrani sa Izborne liste G17 Plus Mlađan Dinkić, i Đorđu Mamuli, izabranom sa Izborne liste Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Jovanu Nešoviću, Ivanu Živadinoviću i Đorđu Mamuli.
Čestitam narodnim poslanicima izbor.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. i člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. maja 2007. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 124, nisu glasala 73, od 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da je prihvaćen predlog da se po hitnom postupku razmatra ovaj zakon.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. maja 2007. godine..
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 125, nije glasalo 7, od 132 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nada Kolundžija, na osnovu člana 90. stav 3, a shodno članu 140. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o 1. i 2. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku i Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, kao i zajednički pretres o 3. i 4. tački dnevnog reda - imenovanje sekretara Narodne skupštine Republike Srbije i imenovanje zamenika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 129, nije glasalo 6, od 134 narodna poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
Za 130, nije glasalo 6, od 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Vlada;
3. Imenovanje sekretara Narodne skupštine Republike Srbije;
4. Imenovanje zamenika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije;
5. Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama:
- Parlamentarnoj skupštini OEBS-a ,
- Parlamentarnoj skupštini NATO-a,
- Skupštini Zapadnoevropske unije,
- Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje,
- Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope,
- Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja,
- Interparlamentarnoj uniji,
- Parlamentarnoj skupštini Mediterana i
- Parlamentarnoj skupštini Centralnoevropske inicijative.
Rad prema utvrđenom dnevnom redu.
Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU (zajedno u načelu)
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda o tačkama 1. i 2, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto je ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS jedan sat, 37 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka jedan sat, 16 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica 56 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa G17 plus 22 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa SPS 19 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa "Liberalno-demokratska partija" 13 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa manjina - Savez vojvođanskih Mađara - Lista za Sandžak - Unija roma Srbije - Koalicija Albanaca Preševske doline sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Vojvođanski poslanici - LSV, SVM šest minuta i poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi - jedan narodni poslanik pet minuta, po članu 93. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku i Predlogu zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku.
Obaveštavam vas da sam, u skladu sa članom 137. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dobio obaveštenje da će poslaničku grupu SRS po tačkama 1. i 2. dnevnog reda Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini predstavljati narodni poslanik Petar Jojić.
Takođe vas obaveštavam da će po istim tačkama dnevnog reda poslanički klub LDP predstavljati docent dr Nebojša Ranđelović.
Da li predstavnik predlagača, ministar Dušan Petrović, želi reč?
(Da.)

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, ovaj parlament je u maju prošle godine usvojio Zakonik o krivičnom postupku.
Ovaj zakonik predstavlja temeljnu promenu krivično-procesnog zakonodavstva u odnosu na stanje stvari kako smo imali pre njegovog donošenja, sa vrlo velikim pomeranjem i sa vrlo velikim otklonom u odnosu na našu krivično-procesnu tradiciju.
Taj zakon zbog svog značaja, zbog svoje vrlo velike važnosti, imao je i specifične odredbe u pogledu njegovog stupanja na snagu i naravno u pogledu njegove primene.
Trebalo je, po toj odluci koju je ova skupština donela, da se Zakonik o krivičnom postupku uvede u primenu 1. juna ove 2007. godine, dakle, za nekoliko dana.
Između ostalog, u obrazloženju tog zakona ta činjenica je važna zbog stvaranja preduslova da bi ovakav složen pravni akt, složen zakon mogao da bude implementiran u život, a nije, nažalost, bilo predviđeno izdvajanje odgovarajućih novčanih sredstava, dakle nisu bila predviđena novčana sredstva ni u rebalansu budžeta za 2006. godinu, niti u predlogu budžeta za 2007. godinu, mada taj predlog budžeta nikada nije ušao u ovaj parlament na raspravu i mi se danas nalazimo u statusu privremenog
finansiranja, a ovo su bitne činjenice i obrazložiću zbog čega.
Postoje, po dubokom uverenju Vlade, dva vrlo bitna razloga zbog čega je neophodno doneti odluku o odlaganju početka primene Zakonika o krivičnom postupku.
Prvi razlog je materijalne prirode i odnosi se na uslove koji su neophodni da bi svi oni koji po Zakonu o krivičnom postupku imaju ulogu u krivičnom postupku mogli sva svoja ovlašćenja da konzumiraju i da bi krivična procedura u Srbiji mogla da se primenjuje tako da ostvaruje svoje osnovne ciljeve, a to je borba protiv kriminaliteta, suzbijanje krivičnih dela, vođenje krivičnih postupaka, uz zaštitu svih Ustavom i svim relevantnim međunarodnim konvencijama zaštićenih prava koje građani u ovoj proceduri moraju imati.
Druga velika grupa razloga jeste neophodnost da jedan ovakav pravni akt, kao i drugi zakoni, ali i Zakonik o krivičnom postupku, kao zakon koji je vrlo važan za zaštitu prava građana, bude usklađen sa Ustavom Republike Srbije, koji je u međuvremenu donet, dakle, od donošenja ovog zakona do trenutka kada bi trebalo da počne da bude primenjiv, a to je 1. jun ove godine.
Kao što sam rekao, po Zakoniku o krivičnom postupku trebalo bi da dođe do velikih promena u principima na kojima je ustanovljeno krivično-procesno pravo i krivično-procesna praksa.
U Srbiji, to je već tradicija i to je tradicija velikog broja zemalja u Evropi, u krivično-procesnom pravu važi princip legaliteta, dakle, državni organi koji su nadležni za krivična gonjenja, a to su javna tužilaštva, nemaju mogućnost odlučivanja o tome da li će neke učinioce krivičnih dela da gone ili ne. Kada na bilo koji način imaju obaveštenje o tome da je izvršeno krivično delo, nadležni tužioci su obavezni da po tim saznanjima postupaju i da pokreću krivične procedure.
Ovaj zakonik dovodi do značajnog odstupanja od ovog principa, od principa legaliteta, i otvara mogućnost koja je poznata u međunarodnoj praksi, koja je naročito u anglosaksonskim zemljama veoma zastupljena, a to je mogućnost stranaka u postupku, jedna stranka je tužilac, a druga stranka je okrivljeni, da u različitim situacijama, u različitim pravnim momentima, mogu da odstupe od principa legaliteta i da sporazumno donose odluke o tome da li će i na koji način krivični postupak biti okončan.
Dakle, to je jedna veoma velika i, usuđujem se da kažem, dramatična promena u odnosu na našu pravnu tradiciju i na način na koji je krivično pravosuđe u našoj zemlji do danas funkcionisalo, a funkcioniše i danas. Vrlo je važno da svi imamo na umu da sprovođenje takvog sistema u život zahteva vrlo značajne materijalne pretpostavke, od vrlo trivijalnih, ako mogu tako da kažem, pa do suštinskih.
Ono što jesu temeljne pretpostavke jeste da postoji odgovarajući prostor u kome bi tužilaštva mogla da obavljaju svoj posao i odgovarajuća tehnička oprema. Nažalost, od maja 2006. godine do danas takvi uslovi nisu stvoreni, tako da su sa različitih instanci, od onih koje se bave sprovođenjem krivično-procesnih zakona u praksi, do naučnih institucija, došli apeli da zbog nepostojanja ovih materijalnih pretpostavki primena ovih zakonika bude odložena.
Vlada Republike Srbije je našla da je potrebno da se tim apelima izađe u susret, da je vrlo važno da krivično-procesno zakonodavstvo, da Zakonik o krivičnom postupku nema bilo kakve smetnje da bude sprovođen, da tužilaštva i sudovi nemaju problema u sprovođenju krivičnog postupka, da bi pravni poredak u državi bio zaštićen, i to je temeljni razlog zbog čega smatram da je važno da ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakonika, koji se odnosi na početak primene i predlaže da se početak primene odloži čak na 31. 12. 2008. godine, bude usvojen.
Druga vrlo važna činjenica jeste to da je Srbija donela nov Ustav, da je novim Ustavom, u odnosu na Ustav koji je važio do stupanja na snagu Ustava po kome mi danas živimo i organizujemo Srbiju, u odredbama koje se tiču zaštite ljudskih prava, koje se tiču uređenja načela krivičnog-procesnog prava, došlo do izmena, i da je vrlo bitno da ovaj zakonik, kao jedan od temeljnih zakona na kojima počiva država, bude usklađen sa Ustavom.
Postoji veliki broj odredaba zakonika koje bi bilo nužno uskladiti sa Ustavom. Osvrnuću se samo na dve. Jedna je u članu 5. stav 6, koja uređuje pravo na odbranu, a druga je jedan član koji je veoma mnogo debatovan i prilikom usvajanja zakonika u ovom parlamentu u maju, odredba iz člana 146. stav 7, koja utvrđuje mogućnost nadležnih organa da ulaze u stan lica koja su osumnjičena i okrivljena da bi otvorila mogućnost pribavljanja dokaza.
Dakle, postoji sasvim veliki osnov da se otvori rasprava o tome da li takva jedna odredba uopšte može da se nađe u okviru našeg novog ustavnog sistema ili ne, i neću ulaziti sada u suštinsko obrazlaganje.
Da stvari stoje ovako, mislim da je vrlo jasan dokaz i činjenica da od trenutka od kada je zakon donet, pa do današnjeg dana, dakle u septembra 2006. godine u ovu skupštinu je već ušao zakon koji je imao za svoju sadržinu predlog izmene i dopune Zakonika.
Čak 57 odredaba Zakonika o krivičnom postupku je trebalo da bude izmenjeno, a taj zakon nije ni ušao u primenu.
Dakle, mislim da je sasvim jasno da postoji vrlo veliki javni interes, vrlo jasan javni interes, da postoji vrlo jasan državni razlog koji se odnosi na zaštitu prava građana i na održavanje pravnog poretka i sistema države i pravosuđa u jednom od vitalnih njegovih delova, da Skupština Republike Srbije, kao nadležno zakonodavno telo, donese zakon koji će odložiti primenu Zakonika o krivičnom postupku, a da godinu i po dana predstavlja vrlo značajno i, po mom uverenju, dovoljno vreme koje će omogućiti da se otvori suštinska debata oko toga kako bi trebalo da izgleda krivično-procesno zakonodavstvo u Srbiji, da li je nužno da pravimo otklon od pravne tradicije koja decenijama u Srbiji postoji, funkcioniše i uređuje život u ovoj oblasti, da li postoje materijalne i sve druge pretpostavke, a pre svega mislim na kadrovske, da uđemo u jedan sasvim nov sistem krivičnog zakonodavstva.
Mogu da kažem da će Ministarstvo pravde, a i Vlada Republike Srbije otvoriti jednu vrlo široku debatu, u vrlo kratkom vremenu, koja će nam omogućiti da dođemo do relevantnih odgovora na sva ova pitanja. I da, kada se za to steknu uslovi, uskladimo Zakonik o krivičnom postupku sa Ustavom Srbije i dođemo do sistema krivično-procesnog zakonodavstva i do uređenog sistema krivično-procesne procedure, koja će biti garancija da će krivični postupci u Srbiji biti vođeni efikasno, ali da ta efikasnost neće u bilo kom pogledu ugrožavati prava koja su građanima Srbije zagarantovana Ustavom i koja mi, kao građani zemlje koja želi da na najvišim mogućim standardima uredi svoj javni život, budemo u prilici da se ova oblast uskladi sa najvišim standardima civilizovanog sveta.
U okviru ove objedinjene tačke dnevnog reda predložena je izmena i dopuna postojećeg Zakonika o krivičnom postupku. Taj zakonik je donet 2001. godine i naravno imao je izmene i dopune. Te izmene odnose se na jednu vrlo važnu oblast, koja uređuje mogućnost da okrivljeni u krivičnom postupku budu dostupni pravosuđu i predlaže izmene u pogledu režima pritvora.
Srbija, u trenutku kada je donet postojeći Zakonik o krivičnom postupku 2001. godine, u vremenu i posle toga jeste zemlja u kojoj niko ko se ovim poslom bavi, niti poslanici u Narodnoj skupštini, niti vlade koje su bile izvršna vlast, a siguran sam ni ljudi koji se ovom materijom bave kao svojom strukom, mislim na akademsku javnost, nije mogla da pretpostavi da ćemo biti u neprilici da se suočimo kao zemlja sa vrlo složenim i vrlo teškim krivičnim delima, sa vrlo složenim krivičnim postupcima koji su postali naša realnost 2002, 2003. i 2004. godine, i mi u toj realnosti živimo i danas.
Da bi svi ti krivični postupci mogli da se završe tako što će sudovi imati mogućnost da utvrde materijalnu istinu, tako što će na osnovu svog uverenja i savesne primene zakona moći da donesu odluku o tome da li su krivice, koje su u optužnicama su kvalifikovane i predstavljaju predmet optuženja, dokazane ili ne. Da bismo jednom rečnu mogli da imamo sistem pravičnog suđenja, neophodno je da okrivljeni, koji su za ta teška krivična dela optuženi, budu dostupni pravosuđu.
Zbog toga su predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku koje omogućavaju da se ova suđenja završe tako da svi učesnici budu u obavezi i mogućnosti da se pred sudom pojave, a sa druge strane su zaštićena njihova građanska prava, jer svi pritvori ne mogu trajati duže od vremena kazne koja je izrečena prvostepenim presudama.
Dakle, ovakvo uređenje pritvora jeste bilo predviđeno i Zakonikom o krivičnom postupku, čije se odlaganje primene ovde traži. To je rešenje za koje je već jednom Skupština Republike Srbije glasala u maju protekle godine. I u maju protekle godine kao i danas postojali su razlozi za donošenje takve odluke.
Naravno, i to želim da kažem na samom kraju, vreme pritvora koje je duže nego što je sadašnjim Zakonikom predviđeno je utvrđeno samo za najteža krivična dela, za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora od 40 godina, za krivična dela organizovanog kriminala, i zbog toga u takvim krivičnim postupcima, u krivičnim postupcima koji imaju za predmet optužnice i odbrane u najtežim, najkomplikovanijim i po društvo naravno najopasnijim krivičnim predmetima, uverenje je Vlade Republike Srbije da je vrlo važno da se obezbedi jedan regularan i normalan tok postupka i da se omogući sudovima da na Ustavu, zakonu naravno na sudskoj savesti utvrde i donesu odluke.