Da li još neko od šefova poslaničkih grupa želi reč? Ne.
Reč ima gospodin Srđan Šajn, nezavisni poslanik. Imate ukupno pet minuta.

Hteo sam samo da kažem da u ime Romske partije, znači, ja ću da podržim ove zakonske predloge, zato što smatram da ova skupština ima ozbiljnu obavezu da definiše i sinhronizuje krivično-pravne propise u državi.
U tom smislu doživljavamo ovo kao stvaranje prostora da se za ovo vreme donesu neki drugi zakoni, koji direktno za posledicu imaju definisanje i krivično-pravne materije o kojoj sada govorimo, a tu konkretno mislim na donošenje antidiskriminacionog zakona, jer donošenjem takvog zakona i stvaranjem jednog njemu prilagođenog postupka krivičnog, smatramo da možemo efikasno da se borimo protiv učinilaca krivičnih dela koja su motivisani različitostima, bez obzira da li su te različitosti nacionalne, verske, po polnoj ili nekoj drugoj osnovi. Hvala vam.
Samo sam se javio za reč, a nisam krenuo pre drugih, a u Poslovniku piše da mora da se javimo, tako da ne morate da mi tumačite drugi put Poslovnik.

Nijednog trenutka nisam sumnjao da vi odlično poznajete Poslovnik. Samo sam dao informaciju za druge narodne poslanike. Održali ste reč, minut i 10 sekundi, hvala.
Pošto smo završili sa predstavnicima poslaničkih grupa, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe - SRS, DS, SPS i LDP.

Mislim da se možda malo gubi smisao, s obzirom da predstavnika predlagača nema ili ga bar ne vidim, a baš sam hteo nekoliko stvari njemu da kažem.
Dakle, hteo sam da kažem prvo par reči o predlogu Vlade da se odloži stupanje na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku. Mi smo dosta stvari čuli o tehničkim i pravnim razlozima, ali nismo čuli nijednu stvar o političkim razlozima za ovakvu našu odluku.
Dakle, koji izbor imaju poslanici? Vi ste došli i rekli ste - zakon koji je usvojen pre godinu i po dana ne može da se sprovede, treba da počne da se sprovodi za par dana, pa pošto ne može da se sprovede, evo, vi poslanici odlučite da li da odložimo za godinu i po dana ili šta, koji je drugi naš izbor; da mi sada odbijemo takav predlog i da onda živimo u zemlji gde Zakonik o krivičnom postupku ne postoji.
Svestan sam i verovatno svi poslanici da je taj zakon bio radikalan i ambiciozan, i da je podrazumevao mnoge pripreme ili mnoge promene u srpskom pravosuđu, ali nismo čuli zašto te promene nisu sprovedene, ko je odgovoran za to?
Da li je odgovoran bivši predlagač?
Poštujem to da je sadašnji ministar pravde ministar tek sedam dana i da on ne može dati objašnjenje za to, ali je dužan da nam kaže zašto taj zakon, odnosno njegovo sprovođenje i rokovi u tom zakonu nisu poštovani, šta se desilo.
Ako to ne može da kaže zbog novog koalicionog sporazuma, onda može da nas obavesti dokle se u sprovođenju tog zakona stiglo i zašto bi mi sad verovali da je taj rok, 31. decembar 2008. godine, moguć rok.
Prošlo je godinu dana, šta se do sada uradilo, na osnovu čega ćemo mi moći da zaključimo da je baš 31. decembar sledeće godine dan kada će se sve te pripremne radnje koje traju završiti i kada će ovaj zakon stupiti na snagu.
Dakle, hoću da vam kažem, LDP će glasati za ovaj predlog, ali hoću da vam kažem da izbor ne postoji. Mi odgovornost za to preuzimamo. Prosto je neverovatno, pitanje je samo političke odgovornosti.
Znači, sada se samo ta politička odgovornost ovakvim potezima transferiše sa Vlade na Skupštinu, ali mi nemamo drugi izbor.
Što se tiče druge tačke, ukidanje pritvora, mi razumemo da postoje dve vrste prepreka da se procesne radnje u drugom stepenu ne mogu završiti za godinu dana.
Jedna vrsta tih prepreka je zagušenost sudova, je l' tako, znači neki objektivni razlozi, ali postoji i druga vrsta prepreka kojih su naše kolege iz DS-a jako svesne, a to je neažurnost rada Vrhovnog suda.
Novi zakonik o krivičnom postupku, pored toga što ukida ove mere dužine trajanja pritvora, on takođe ograničava i obavezuje rad Vrhovnog suda Srbije.
Dakle, Vrhovni sud Srbije, po novom zakonu koji odlažemo, ne može više od dva puta da odbije prvostepenu presudu.
Mi razumemo i mi ćemo podržati da ovaj pritvor traje da ne bi kriminalci izlazili iz zatvora, ali zašto deo ovog predloga nije i ta obavezujuća odluka za Vrhovni sud Srbije. Zašto sa jedne strane ne produžavamo pritvor, a sa druge strane ukidamo jedan od uzroka zašto taj pritvor produžavamo?
Moram da kažem da je za nas ovaj predlog izbora između dva zla i da nažalost biramo manje zlo.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, neka se pripremi narodni poslanik Vlatko Ratković.
U 14,00 časova ćemo napraviti pauzu i nastavićemo rad u 15,00.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi odsutni gospodine ministre, gospodin dr Žarko Obradović je izneo stav poslaničke grupe SPS o predloženim zakonima za izmenu Zakonika o krivičnom postupku.
U svom obrazloženju on je vrlo detaljno izneo sve razloge zbog kojih SPS neće glasati za ove predloge.
Kada je u pitanju prvi zakon, odnosno Zakon o izmenama novog krivičnog zakonika, kojim se odlaže njegova primena za još 19 meseci ili godinu i po dana, nemam šta mnogo da dodam u odnosu na ono što je rečeno, osim što je gospodin Žarko tada postavio, a i ja postavljam pitanje - ko je odgovoran što nisu stvoreni uslovi za primenu tog zakona.
Prethodna vlada, kao predlagač Zakonika o krivičnom postupku, dala je rok od godinu dana. Ova nova vlada nudi rok od godinu i po dana, očigledno da želi da to pitanje ostavi nekoj novoj vladi, jer ova neće izdržati tih godinu i po dana, što i nije ništa nerealno, imajući u vidu da je ova vlada startovala bez kredibiliteta, bez međusobnog poverenja i kada se pogleda spisak ministara, bez kompetentnosti za sve oblasti koje su predložene.
Zadržaću se kratko na drugom predlogu izmena Zakonika o krivičnom postupku, kojim se, pojednostavljeno rečeno, ukida ograničenje, ne ukida se pritvor, malopre smo čuli, ukida se ograničenje trajanja pritvora.
Želim da kažem u nekoliko rečenica sledeće: mislim da je Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku svojevrsna optužba ove vlade protiv ove vlasti koju oni nazivaju demokratskom. Zašto?
Predloženim izmenama zakona, a radi se o Vladi kojoj su puna usta kada govori da je proevropska, proreformska, pro da ne nastavljam dalje, a nudi izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku koje, prvo, nisu u duhu Konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama ljudi. Dakle, krši ljudska prava, ta proevropska, reformska.
Drugo, nudi Predlog izmena Zakonika o krivičnom postupku koji nije u duhu Ustava, dakle krši Ustav. Ustav u delu koji govori o pritvoru jasno kaže da to mora da bude svedeno na najmanju moguću meru. Ova vlada nam je to prevela da je najmanja moguća mera neograničena. Znači, neograničeno trajanje je najmanja moguća mera po kriterijumima ove vlade.
Doduše, nije problem, jer Ustavnog suda nema, pa nema ko ni da oceni ustavnost i navikli smo već na to da Vlada u prioritete stavlja nešto drugo, a ne recimo izbor Ustavnog suda, što je trebalo da se završi do kraja maja.
Treći razlog, predložene izmene Zakonika o krivičnom postupku otvaraju put samovolji, zloupotrebama od strane izvršne vlasti, a podsetiću vas da su se ljudi vekovima borili, stotinama godina, da skrate samovolju onih koji u svojim rukama imaju mogućnost da nekome sude, da ga sumnjiče, optužuju itd. Otvara put diktatorskoj vlasti, otvara put novim sabljama i da ne nabrajam dalje.
Šta u suštini znači ova promena, šta ona govori? Mogućnost trajanja pritvora je 40 godina, maksimalno zaprećena kazna. Ponovio bih pitanje gospodinu ministru kada dođe ovde, zbog koga se donosi ovaj zakonik, koji su ti, dajte da se to javno i jasno kaže, zbog čega se to donosi? Jer mi nismo protiv toga da se kriminalci hapse, gone, da im se sudi. SPS kao demokratski orijentisana partija levice ima u svom prioritetu to i podržaćemo, koja god vlast da je, koja se sukobljava sa kriminalom, ali stvarno i neselektivno, jer ovde nije ni stvarno, a jeste selektivno.
Šta znači ova promena? Ova promena znači da ovoj tzv. vladi demokratskoj mera pritvora postaje kazna i to više nije nešto što obezbeđuje vođenje krivičnog postupka, postaje kazna.
Dalje, zašto se ne kaže ko to treba da izađe iz zatvora i zbog čega, ko to nije uradio posao za četiri godine, koji sud, koje tužilaštvo? Koliko godina još treba da bi se uradio posao? Tek tada moglo bi ozbiljnije da se razgovara o tome, a ovako umesto da se promeni tužilaštvo, sud, ko već učestvuje u tom postupku, mi menjamo zakon, i svaki put kada ne urade svoj posao, mi ćemo opet da promenimo zakon.
Naravno, gonite kriminalce, hapsite, sudite, imate našu podršku, ali stvarno i neselektivno. Ovo što radite nije ni stvarno, a jeste selektivno. Ovo je potvrda velikog političkog uticaja na sud i tužilaštvo, a o neselektivnosti navešću samo nekoliko primera, tu ne možete da imate podršku.
Prvo, malopre smo imali ovde primera, gospodin Žarko Obradović je iznosio.
Protiv socijalista se šest godina vode krivični postupci zbog famozne i čuvene zloupotrebe službenog položaja. Recimo jedan primer, vodi se krivični postupak protiv predsednika upravnog odbora zato što je potpisao odluku upravnog odbora koju je doneo jednoglasno upravni odbor. Zašto?
Da se odobri pomoć stradalim vojnicima u borbi na Kosovu itd, a pošto je naravno po kriterijumima nove vlasti to zločin, pošto svi oni koji su se borili i oni koji su pomagali, to je zločin, takav je sada na sudu.
Potpisao odluku koju je doneo jednoglasno upravni odbor, a nije pokrenut krivični postupak protiv Božidara Đelića za koga koalicioni partneri kažu da je oštetio budžet bez odluke Vlade. Je l' to ta neselektivna pravda?
Drugi primer, evo malopre smo danas slušali munjevito kažnjavanje mladića koji su lepili plakate u Ulici Bulevar AVNOJ-a. Samo da imate informaciju, pošto znam dobro taj kraj, Bulevar AVNOJ-a ima 15.000 stanovnika, kada se govori o brojkama, od toga je pola kod nas prisutno peticija da se ne dozvoli promena. Kada bude na Skupštini grada o tome ćemo pričati.
Iskazan je jedan politički stav, munjevito, u toku noću su uhapšeni. A podsetiću vas, pre dva-tri meseca isti primer je bio u Požarevcu, kada su lepljeni plakati - Ulica žrtava Slobodana Miloševića. Tada je to bila glavna pozitivna vest na tzv. demokratskim medijima.
Da li je to pravda, da ne pričamo o gonjenju po službenom položaju, a da recimo nikada nisu gonjeni oni koji su zapalili Skupštinu, koji su upadali oružano u državne institucije, hiljade kriznih štabova, kada je kidnapovan Slobodan Milošević protivzakonito itd.
Ovo sada što se nudi je na pragu toga svega i dalje, jednostavno stvaranje još više mogućnosti političkog uticaja i političkog suđenja. Iz tih razloga nećemo podržati ove promene.

Završavamo prepodnevni deo rada. Nastavljamo u 15,00 časova, prvi govornik Vlatko Ratković, Demokratska stranka.
(Posle pauze – 15,05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Za reč se javio Vlatko Ratković, a neka se pripremi narodni poslanik Slavko Jerković.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, smisao svakog procesnog propisa jeste da bude u funkciji materijalnog propisa, bilo da je reč o zakonu, poslovniku, pravilniku, tako je i u ovom propisu o kom danas raspravljamo, znači Zakoniku o krivičnom postupku, kao jednom od ključnih procesnih zakona u pravnom sistemu Republike Srbije.
Zašto je ovo ključni procesni zakon? Zato što je vezan za ključni materijalni propis, a to je Krivični zakonik. Kako bi se primenjivale odredbe materijalnog propisa, moramo imati jedan funkcionalni i efikasni procesni zakon.
Čuli smo i od predlagača, čuli smo i u toku diskusije da nisu obezbeđeni svi potrebni materijalni, tehnički, personalni i drugi preduslovi da bi se implementirao, odnosno počeo da primenjuje Zakonik o krivičnom postupku.
Poslanička grupa DS naravno podržava i ovakvo obrazloženje, smatrajući da Zakonik o krivičnom postupku treba da bude jedan efikasan instrument, da kažem, alat u rukama i suda i stranaka u postupku, znači i tužilaca, i odbrane, i oštećenih, znači svih učesnika u krivičnom postupku, i ako taj zakon nije funkcionalan besmislena je njegova primena.
Možemo dugo razgovarati o tome zašto nisu obezbeđeni uslovi za njegovu primenu, ali pored nekih koji su već izneti, apostrofiraću i to da se ovim zakonikom angažuju javni tužioci, ne samo državni tužioci, nego i pomoćnici javnih tužilaca u preliminarnom, odnosno u pretkrivičnoj fazi postupka.
Moramo imati u vidu da naša tužilaštva nemaju dovoljan broj zaposlenih u ovom momentu, koji bi preuzeli na sebe teret vođenja i ovog dela svog posla, a takođe i onog dela posla koji se tiče njihovog učešća u toku glavnog pretresa, u postupku po pravnim lekovima, kako redovnim tako i vanrednim.
Složio bih se sa kolegama, i iz opozicione grupacije i sa kolegama koji su do sada govorili, da zakonik o krivičnom postupku predstavlja određenu kompilaciju anglosaksonskog i kontinentalnog prava, ali bez obzira na to, Zakonik o krivičnom postupku je zakon Republike Srbije i to je naš autentični pravni propis. Ne mogu se složiti sa pojedinim kolegama poslanicima koji su isticali da je to prepisan anglosaksonski ili common law sistem. Jednostavno, to je autentični propis.
Istina, ovaj zakonik uvodi dosta novih pravnih instituta i podinstituta, kao što su, to smo rekli, preuzimanja nadležnosti od istražnog sudije, onih ovlašćenja koje je on imao, a od strane javnih tužilaca.
Uvode se nove dokazne radnje, tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog, pružanje simulovanih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova, angažovanje prikrivenog islednika, kontrolisana isporuka itd.
U ovom trenutku državni organi, koji bi trebalo da sprovode ovaj zakonik o krivičnom postupku, nemaju sva materijalna sredstva, nemaju sve resurse. Ovde je predviđeno u zakoniku i snimanje izjave osumnjičenog u policiji. Iz svoje prakse znam da neka odeljenja unutrašnjih poslova, neke policijske uprave još uvek imaju mehaničke pisaće mašine, nemaju ni kompjuter, a kamoli sisteme za audio i vizuelne zapise.
Ko je za to odgovoran? Možda smo za to svi odgovorni kao društvo, možda je odgovorna i pozicija i opozicija u prethodnom periodu, ali činjenica je da bi jedan zakon bio funkcionalan moraju da se ispune ovi preduslovi. Potrebna je jedna dodatna nova edukacija naših uvaženih kolega javnih tužilaca i sudija, takođe i advokata.
Zbog toga će DS, kao racio legis upravo ovo što sam izneo, glasati za izmene ovog zakona, odnosno za njegovu primenu od 31. decembra 2008. godine.
Takođe, očekujemo, kao narodni poslanici, da će njegova implementacija i potpuna primena biti obezbeđena novim zakonom o budžetu Republike Srbije, a u čijem donošenju ćemo svi učestvovati, ili kao pozicija ili kao opozicija, i da će se u budžetu obezbedi dodatna sredstva upravo za ovaj zakonik o krivičnom postupku.
Hteo bih da izrazim zadovoljstvo zbog prisustva ministra pravde Dušana Petrovića, ne zato što je iz DS, već zato što je i predsednika Skupštine, a i sve nas poslušao kada je došao na današnje zasedanje, a verujem da bi on došao i da ga nismo pozvali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Pre nego što dam reč gospodinu Slavku Jerkoviću, obaveštavam vas da ćemo, na osnovu člana 85. Poslovnika, raditi do završetka tačke dnevnog reda koja u 18,00 sati bude na dnevnom redu.
Poslanik Slavko Jerković ima reč, a neka se pripremi narodni poslanik Boško Ristić. Izvolite.