Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, pa između ostalog i od ministra. S obzirom da je ovde ministar pravde, gospodin Dušan Petrović, stvarno postavljam pitanje kada će se prekinuti sa ovakvim načinom funkcionisanja države i sudova za prekršaje, koji su direktno izvršioci političke volje stranaka na vlasti. U ovom slučaju pretpostavljam da je u pitanju DS, jer gospodine Petroviću, a i vi iz DS, morate shvatiti da u Srbiji postoje ljudi koji različito misle od vas, da je to bilo uvek, da će biti i posle vas. Niti je bilo šta počelo sa vama, niti se sa vama završava.
Morate razumeti da postoje ljudi koji imaju drugačije vrednosti, drugačije cene određene uloge pojedinih ljudi. Moram da vas podsetim na neku našu dalju i bližu prošlost, moram da vas podsetim na Miloša Obilića. On je, posle određenog vremena, zbog čina koji je izvršio bio zabranjen i samo uz pomoć narodnih gusala i prenošenja s kolena na koleno veličalo se njegovo delo u srpskom narodu i zahvaljujući tome oslobodili smo se od Turaka.
Podsetio bih vas na Gavrila Principa. On je u jednom momentu proglašen, čak i osuđen za delo koje je učinio, ali posle određenog vremena postao je narodni heroj. Poštovali su taj čin koji je izvršio.
Prema tome, ostavite da vreme proceni svačiju ulogu, posebno ulogu generala Ratka Mladića, koji je dobar deo svog života posvetio odbrani srpskog naroda u Republici Srpskoj. Morate znati da baš u toj ulici postoje mnogi ljudi koji su i poreklom iz Republike Srpske, i njih nikako ne možete da obmanete bilo kakvim pričama, da uplašite bilo kakvim hapšenjima. Oni jednostavno smatraju da ono što vi mislite da treba da uradite i da date ulicu Zorana Đinđića, oni smatraju da to nije primereno.
Pojavio se jedan određen broj mlađih ljudi koji smatra da možda treba neko drugačije ime, pa između ostalog i Ratka Mladića, da je potpuno legitimno i da ne možete zbog toga da privodite ljude, da hapsite i prekršajno osuđujete. To samo govori o vašoj slabosti, o vašem strahu i vi to sve vreme pokazujete. Pokazali ste i prilikom izricanja presude. Ukoliko ste sigurni u nepristrasnost suda, ukoliko ste sigurni da će sud suditi na osnovu činjenica, zašto vam je trebalo podmladak da dovodite pred sud sa onim parolama - 40 godina je malo. Za šta ste vi zalažete? Za smrtnu kaznu?
(Predsedavajući: Vreme.)
Između ostalog i potpredsednik stranke, čiji član sada predsedava ovom skupštinom, izjavio je da mu je žao što je smrtna kazna ukinuta. Morate jednom shvatiti da postoje opšta merila koja treba da važe i za vas i za sve druge. Niste vi iznad toga. Još jedna stvar, na koju bi hteo da vam ukažem. Imali ste danas mogućnosti da to vidite u novinama. Kaže, u godišnjem izveštaju Amnesty international najviše se kritikuje Amerika u kršenju ljudskih prava, posebno kada je u pitanju rat terorizma i rat u Iraku.
Takođe, posebno se kritikuju evropske države, koje su učinile sve da pomognu kršenje ljudskih prava od strane SAD, omogućavanjem tajnih zatvora po Evropi ,gde su dovođeni ljudi bez suda, mučeni i terani da priznaju stvari koje nisu učinili. Prema tome, osvestite se i vratite se na tradicionalne srpske vrednosti.

Po Poslovnik narodni poslanik Vjerica Radeta. Molim vas, koristite Poslovnik, tri minuta je po Poslovniku.

Hvala, gospodine Albijaniću, pa ste mi dozvolili da koristim Poslovnik, baš sam se bila zabrinula malopre kada ste rekli gospodinu Vučiću, već ste se javljali po Poslovniku. Upozoravam vas, gospodine Albijaniću, da ste se ogrešili o član 104. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik može da govori o Poslovniku kada god hoće, koliko god hoće puta dnevno. Vi kao predsedavajući ili bilo ko drugi ko sedi na tom mestu je u obavezi da narodnom poslaniku, koji se javlja po Poslovniku, po prioritetu daje reč. Čudi me da to niste naučili, ali evo pročitajte dva-tri puta, možda i zapamtite.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, vratiću se nekoliko dana unazad kada se ministar Milan Marković prvi put kao ministar pojavio u javnosti i rekao je da je njegovo prvo javno istupanje to što on daje saglasnost da Bulevar AVNOJ-a nosi ime Bulevar Zorana Đinđića.
U članu 120. Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da skupština jedinica lokalne samouprave utvrđuje nazive ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji. Skupština jedinice lokalne samouprave, a u ovom slučaju je grad Beograd, a želim pre svega javnost da obavestim da Skupština grada Beograda nikada nije donela odluku da se Bulevar AVNOJ-a zove Bulevar Zorana Đinđića.
Činjenica da su to saznanje imali i ovi mladi ljudi, koji inače misle da Bulevar AVNOJ-a ne treba da se zove Bulevar Zorana Đinđića, već misle da to treba da bude Bulevar Ratka Mladića, oni su na potpuno primeren i demokratski način pokazali svoju volju.
Mene su, inače, obaveštavali ljudi koji žive u Bulevaru AVNOJ-a da su ih uznemiravali neki koji su skupljali potpise da se promeni naziv ulice, pa su me pitali, šta možete tu da uradite da nas zaštite. Rekla sam, ljudi to je demokratsko pravo, oni idu od vrata do vrata i traže potpise, ako ste za to potpišite, a ako niste nemojte.
Ljudi kažu, kako da potpišemo, za nas je Zoran Đinđić mafijaš, kako da se to Bulevar AVNOJ-a zove njegovim imenom. Naravno, to mišljenje delim i ja, kao što delim mišljenje da je Ratko Mladić heroj, a čula sam jednog poslanika iz ove skupštinske većine, koji na jednoj televiziji kaže da je Ratko Mladić zločinac. Ko je dokazao da je Ratko Mladić zločinac? To je nedopustivo. Mafijaš je drugačija, gospodine, kvalifikacija, Zoran Đinđiđ jeste mafijaš i to ne mora posebno da se dokazuje, to dokazuju činjenice ...

Molim vas, gospođo Radeta, gospođo Radeta, isteklo je vreme i nemojte koristiti uvredljive izraze, molim vas.

Još samo deset sekundi, izvinite, molim vas.
Takođe grupa građana iz Bulevara AVNOJ-a me molila da prenesem ovom parlamentu njihovu želju da se Bulevar AVNOJ-a zove umesto po Zoranu Đinđiću, po najperspektivnijem pilotu Radosavljeviću, koji je poginuo u NATO agresiji na teritoriji Republike Srpske, a koji je živeo i danas mu porodica živi u Bulevaru AVNOJ-a.
I kažu, ne bi podneli da se taj bulevar zove Bulevar Zorana Đinđića, jer su naši junaci ginuli zato što je Đinđić pozivao NATO bombardere.

Molim vas da se izražavamo dostojanstveno. Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Dimitrijević, a neka se pripremi narodnik poslanik Zoran Krasić. Poslanička grupa ima još pet minuta na raspolaganju.

Hvala lepo, potrudiću se da se uklopim u pet minuta. Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, puno je do sada izrečeno i tumačenja, i mišljenja, i zaključaka, ne samo o Zakoniku o krivičnom postupku, čuli smo i pomenuti su i mnogi događaji iz bliže ili dalje prošlosti u Srbiji, kritikovani su i pominjani su mnogi drugi zakoni u Srbiji i stanje zakonodavstva u Srbiji.
Pre svega, želim da iz svih tih izrečenih zaključaka, zajedno sa građanima Srbije, donesemo neke opšte zaključke i pozivam ih da zajedno proanaliziramo sve ovo što se do sada pričalo.
Želim još jednom da iskažem jasno stav SPS, da mi nikada nećemo glasati za ovaj zakon koji predstavlja izmenu Zakonika o krivičnom postupku, pre svega, zbog toga što se radi o tome da se ovim predloženim zakonima pritvor produžuje. I ovaj dosadašnji pritvor, koji je trajao četiri godine, u principu je previše ostavljao vremena za rad nadležnih organa.
Takođe, mi smo protiv toga da se ovaj pritvor praktično i formalno produži na 40 godina. Želimo da obavestimo građane Srbije da se ovim predlogom zakona, praktično, pritvor produžuje na 40 godina. Reći ćete da je 40 godina za nekog ograničeno vreme, ali postoje ljudi za koje 40 godina nije ograničeno vreme, i može da se desi da će pritvor trajati do kraja njihovog života.
Interesantna je druga stvar. Interesantan je nesklad koji se javlja između onog što predlaže Ustav i onog što predlaže ovaj zakon. Naime, Ustav predlaže, setimo se, pritvor od tri meseca, Ustav predlaže da pritvor treba da traje najkraće moguće vreme. Ustav je volja naroda, ono što je narod izglasao i ono što narod želi. Zakon predlaže 40 godina. Zakon nije volja naroda. Zakon je volja Vlade.
Pitamo se, da li je to moguće da postoji toliki nesklad između vođe naroda i volje Vlade. Da li je to demokratski? Da li je to moralno da se vreme prikupljanja dokaza praktično produži toliko? Da li duže vreme prikupljanja dokaza, da li će duže vreme koje se ostavlja nadležnim organima povećati efikasnost njihovog rada ili neće? Sigurno da neće. Produžavanjem vremena samo se smanjuje efikasnost rada nadležnih organa.
Postavlja se jedno pitanje, ne kršimo li mi Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Ne kršimo li mi kodeks ljudskosti i humanizma onih ljudi koji su u pritvoru? Još jednom želim da podsetim građane Srbije da su ljudi koji su pritvoreni ljudi koji su lišeni slobode, ali ljudi protiv kojih postoji optužnica, ali niko ne može da kaže da li su oni krivi ili nisu krivi.
Da li oni u toj zabludi treba da budu 40 godina svog života: da li su krivi ili nisu krivi? Za poštenog čoveka, za čoveka koji nije kriv, za nevinog čoveka pritvor je velika kazna. To je nešto što on doživljava na specifičan način. Mnogima će to biti prvi put da budu pritvoreni, ali za onog koji je kriv pritvor može biti i velika nagrada, jer takođe za njega je pritvor samo blaži stepen kazne.
Zato SPS sigurno neće učestvovati u svemu ovome i glasati za ove predloge zakona, jer mi nećemo da pratimo tzv. demokratski trend produžavanja dužine pritvora i preko četiri godine, odnosno za narednih 40 godina.
Ono što je takođe sigurno i zašto SPS neće glasati, to je takođe da je SPS primetila trend ponovnog javljanja nekih ideja koje su nekada harale Srbijom 2000. godine. Ako se, naime, setimo kako je formirana vlada, ko je vladu formirao, onda ćemo lako prepoznati neke ideje koje su 2000. godine harale Srbijom, neke ideje koje su već sprovodile akciju "Sablja" i koje za zadatak imaju da ponovo možda dovrše onu akciju koju nisu završile, i da čak građanima Srbije pokušaju da opravdaju tu svoju akciju.
Normalno, mi to razumemo i mi pretpostavljamo da će ovi zakoni proći volju većine narodnih poslanika u Skupštini, jer samo želim da podsetim građane Republike Srbije da ova većina parlamentarna ovde koja će izglasati ove zakone nije slobodna volja većine poslanika, nije slobodna volja naroda, radi se o slobodnoj volji nekih drugih centara moći, koji možda žele sabljom da mašu u Srbiji.
Samo na kraju još želim, da ne bih prešao sa vremenom, da podsetim građane Srbije da SPS ima još puno činjenica, dokaza, ali nažalost vremena je malo. SPS sigurno neće glasati za ove predloge.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.

Ono što je izvesno u Narodnoj skupštini, a to je da jedanput godišnje mora da se priča o Zakoniku o krivičnom postupku. Do sada je bila praksa da na dnevnom redu bude jedan zakonik o krivičnom postupku. Međutim, sada imamo dva zakonika o krivičnom postupku. Imamo jedan novi i jedan stari. Imamo jedan novi, koji je stupio na snagu, ali se ne primenjuje, i imamo jedan stari, koji je stavljen van snage, a primenjuje se. Samo čitam šta je napisano u predlogu zakona, ne zbunjujem. To su reči koje su napisane u Predlogu zakona.
Nekada su ovde sedeli logičari, profesori, koji su se uvek zgražavali kada konstatuju takvu mentalnu konstrukciju predlagača i obično je gospodin Milošević izlazio napolje da popije čašu vode, da se oladi, jer jednostavno ne može da shvati da tako nešto funkcioniše u periodu procvata demokratije na teritoriji zapadnog Balkana. Sad imamo upravu tu situaciju. Šta se menja od ekspertski najboljeg predloga zakona koji je usvojen prošle godine? Verovatno bi moralo samo da se promeni ekspertiza onima koji su pisali taj zakon.
Prošle godine smo mi kritikovali novi zakonik o krivičnom postupku i tada iznosili brojnu argumentaciju. Ne mogu tačno da kažem da li je bilo više od sto ili manje od sto amandmana. Verovatno to Petar Jojić bolje zna. Od člana do člana smo išli, podnosili amandmane i pokušavali da nešto spasimo, da se zadrže neka rešenja iz 2001. godine.
A 2001. godine je donet u to vreme novi Zakonik o krivičnom postupku, koji je bio rezultat rada jednog tima profesora, stručnjaka za krivično pravo i krivično-procesno pravo, i tada da je taj zakon ocenjen kao dobar zakon za naše uslove, mada je i on rađen još 1998-999. godine, ali tek 2001. godine se moglo donositi.
Prošle godine je usvojen novi Zakonik o krivičnom postupku i promenjen je potpuno koncept. Više istraga nije kod istražnog sudije, nije u sudu, već se predaje tužiocu. Ono što bi se sve dešavalo pre pretresa je kod tužioca, osim rešenja o određivanju pritvora, koje je kod istražnog sudije i, u zavisnosti od ovih sledećih faza, može da bude čak i veće ili najviši sud.
Tada smo sa ove govornice, mislim da je sedam dana trajala rasprava, pokušavali da ubedimo takođe sklepanu većinu da to ne može da zaživi u Srbiji.
Tada su rekli - pa to vi više ništa ne znate, to Amerikanci finansiraju, taj zakon je radila ekipa, doduše liči malo kao da je prepisan zakonik iz Republike Srpske, sve će to biti u redu, tužioci ima da prihvate posao da vode istragu, u međuvremenu ćemo da ih osposobimo, ne mogu oni nama da diktiraju kako će da se radi, radiće se. Osim SRS, verovatno i SPS-a, svi drugi su bili za usvajanje tog zakona.
Tako je došao novi zakon koji nikako da se primeni. Tri-četiri člana iz novog zakona se primenjuju. Koji članovi? Članovi koji regulišu svedoka, je l' tako, nova rešenja koja se tiču svedoka saradnika. Zašto je doneto? Zbog specijalnog suda.
Zakon od 2001. godine je takođe menjan u ovoj skupštini 2004. godine. Koji je bio razlog tada promene tog zakona? Danica Drašković, veliki faktor političke scene Srbije 2004. godine. Ona je tražila da se poveća pritvor, da ne bi oni koji su osumnjičeni za Ibarsku magistralu, zato što je isticalo, bili pušteni na slobodu.
Nema krivičnopravnog opravdanja za promenu naših zakonika o krivičnom postupku. Uvek se javlja neki lični interes. Jedanput Danica Drašković, drugi put zemunski klan, treći put ko zna šta. Sada je Kljajević u pitanju, da znate. Zna Dušan Petrović zašto mora da pomogne Kljajeviću. Zna, zna, i on i onaj Plazma.
Šta je to nama demokratija donela? Donela nam je apelacione sudove u tekstu zakona, ali ih nema u praksi. Batić je čak imao 2003. i 2002. godine stavku u budžetu da se prave nove zgrade. Pare su potrošene, ali nema ih zgrade. Gde je onaj što reče da je Nataša pričala o zgradama, nema ih ni zgrade. Nema ništa, sve je to opljačkano.
Je l' vi znate da mi šest godina nemamo završni račun. To je demokratska tekovina, molim vas, to je vaša tekovina. Nema računa, nikome ne podnosite izveštaje, drpate gde stignete. To je demokratija u Srbiji u režiji DS, nevladinih organizacija, medija i sistema za podršku.
U demokratiji je sve moguće. Čak i razvedeni muž i žena, koji se ne trpe godinama, nisu mogli da se gledaju, sede jedno pored drugog da održe konferenciju za štampu, da prokukaju sa nekim sa "B92". Manipulišete građanima.
Sad da se malo vratimo na ove vaše koncepcijske razlike. Da bi građani Srbije to bolje shvatili šta žele demokratori da uvedu u Srbiji, uzeću primer šta se dešava u Haškom tribunalu. Tamo istragu vodi tužilac, Karla del Ponte, sa višim i nižim tužilačkim zastupnicima, i ekipom istražitelja.
U fazi istrage gde se pita pretresno veće jeste samo potvrđivanje optužnice i donošenje naloga o hapšenju. Znači, isto kao u našem Zakoniku o krivičnom postupku. Kako oni sprovode istragu? Organizovali smo jedan naučni skup, 34 sudske overene izjave postoje, šta se radilo, kako se radilo.
Kakav je stav nečega našta se svi pozivate, Evropskog suda za ljudska prava, kad je u pitanju primena člana 5. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda? Kako oni tumače razumni rok; od slučaja do slučaja. Zašto, zato što se njihova pravna logika zasniva na presedanima, a ne na jakom, čvrstom zakonu i ne toliko na principu zakonitosti, već princip zakonitosti kod njih je rastegljiva kategorija ko ''orbit'' žvakaća. E, tako se kod njih tretira.
Samo treba da shvatite da su bile izuzetno dobre odredbe u Zakoniku o krivičnom postupku kojima je bio vremenski ograničen pritvor, izuzetno dobre, jer Evropski sud za ljudska prava pitanje prava optuženog na ekspeditivno suđenje tumači proizvoljno, od slučaja do slučaja. U jednom slučaju je razumni rok bio 17 godina pritvora, a u jednom je bilo 18 meseci.
Ne možete vi vreme trajanja pritvora da tumačite van nečega što je prezumpcija nevinosti. Da biste vi bolje shvatili šta je prezumpcija nevinosti, to ću vam to pokazati na jednom primeru. Kada je Zoran Đinđić izabran za predsednika Vlade, Rajko Danilović, ovaj bivši sekretar Saveza komunista Advokatske komore, on je podneo krivičnu prijavu protiv Zorana Đinđića, jer on sprečava da se reši slučaj "Ibarska magistrala" i tvrdio je kako Zoran Đinđić čuva Legiju i druge.
Podneta je krivična prijava, Zoran Đinđić je tada bio zaštićen presumpcijom nevinosti, nije kriv jer se u sudskom postupku na zakonit način nije dokazalo da je izvršio neko delo koje može da ima veze sa opstruiranjem pravde. Znate, kada se podigne optužnica, to je samoinicijalni akt da se vodi postupak, ali se ne dovodi u pitanje prezumpcija nevinosti.
Možete, ako ga mrzite, da mu kažete optuženi, ali u normalnoj komunikaciji morate da ga oslovljavate sa gospodine. Ima sva prava, svoju posteljinu, svoje odelo, svoju hranu, da čita, da piše, da se bavi svojom profesijom, on je samo lišen slobode kretanja, ali sva prava su mu garantovana dok je u pritvoru.
Šta vi sada hoćete da promenite? Vi hoćete da kažete građanima Srbije to da tužioci vrše istragu - to smo se šalili, oni nisu to sposobni jer ih nismo osposobili. Kako ih nismo osposobili? Pa, nismo čak uspeli da ih osposobimo ni onda kada ih je Vlada birala 2003. godine, za vreme "Sablje", jer su nam tada baš ovakvi primerci kao Boško Ristić pričali - to nije ni sudska funkcija, to je više izvršna, šta ima tu da odlučuje Narodna skupština, to Vlada treba da sedne.
Mislim da je 160 i nešto ljudi izbačeno iz tužilaštava. Ne znam koliko je sada postupaka još u toku. Veliki broj ljudi je ostao bez posla. Stojković je obećavao - sve ćemo vas da vratimo. Neko se vratio, ali 90% nije. I da znate, vi koji vodite postupak, ovi neće da vas vrate, iako su vas oni izbacili sa posla.
DS kada se dohvati vlasti, destrukcija, spaljena zemlja posle njih. Dajem vam primere, u pravosuđu ste sve upropastili, apsolutno ste sve upropastili u pravosuđu kada ste radili. I pravna zabluda profesora Pravnog fakulteta, i kadroviranje gospodine Ristiću, i kadroviranje gospodine Petroviću. Ima tu još ljudi iz Odbora za pravosuđe, evo smeškaju se i Rajko i ostali.
Imamo i autentična svedočenja iz nekih sudova kako se za vreme DOS-a određivalo, imamo čak i pisma - vi nama, mi vama, mnogo više naših nego njihovih, ajde da pustimo nekog našeg. A jedan je čak napredovao na dan kada je izdiktirao dogovorenu presudu, izabran za sudiju Okružnog suda. Oni se krstili i levom i desnom rukom kada su videli, nisu mogli da shvate da takav čovek može toliko da napreduje, da bude u Okružnom sudu, jer, po njima, taj čovek ne bi smeo da uđe u sud.
Sećam se nešto i u Valjevu beše, čini mi se, je l' beše trgovinski ili ne znam koji? Jeste, ima ih puno. I iz zemljoradničke zadruge je došao, pa deca nekih advokata, pa bio je u prvoj liniji, učestvovao u paljevini Narodne skupštine, zaslužio je da deli pravdu. Znate, nas prosto iskustvo tera da kada dobijemo predlog nekog zakona, i to kojim slučajem predloži ona vlast u kojoj makar i sa promilom učestvuje DS, to mora dobro da se pogleda, tu se krije neka podvala, budite sigurni. Vi koji ste u pravosuđu, da vam nisam u koži, posle ovog izbora za ministra pravde.
Da li ste čuli malopre Boška Ristića? Njega uopšte ne interesuje Ustav. On kaže - nadam se da će ministar da vodi računa kada predlaže koga da biramo na pravosudne funkcije. Pa gde tu ima ovlašćenje ministra da predlaže? Nema, teraj.
Zašto? Zato što sve što urade oni, to je demokratsko, to je legalistički, to je na osnovu zakona, na osnovu nekog propisa. Evo sada moramo i službeni sat da kupujemo, moramo službeni sat da kupujemo zbog Demokratske stranke. Sve mora zbog DS-a.
Vi jednostavno niste podobni za višestranački sistem, vi ne prihvatate tekovine višestranačkog sistema, vi ne dozvoljavate suprotno mišljenje, vi ne možete da prihvatite da koegzistira neko ko se vama ne sviđa, vi hoćete njega da uništite, jednostavno da ne sme da postoji. Ne može, taj ne može da postoji, ne može niko da se suprotstavi DS-u. Ma, možete da pišete ekspertize, naučnici, šta god hoćete da radite - ne valja.
Uostalom, najbolje vas je opisao Vilijam Montgomeri pre neki dan, sve je lepo napisao. Ove vaše podele - demokratski blok - kaže, to ne postoji. Takva podela ne postoji na kugli zemaljskoj, ali ovde postoji - B92, Blic, ovi, oni, nevladine, Sonja, kako beše, Liht itd.
Ona postavila onog Ješića za predsednika opštine. Oni što su krali pare, on i Rističević, to su njeni kadrovi. Vi ste oruđe u tuđim rukama, ono što je Đinđić znao da kaže o masovnoj organizaciji DS, kaže - izvođači radova. Ono njegovo znate - izvođači radova. Vi ste izvođači prljavih radova nekih, koji smatraju da ne zaslužuju da prljaju ruke. Najprljaviji posao vi morate da uradite ovde u Srbiji i vi ste duboko toga svesni. Imaćete velikih problema sa savešću, ali to je drugo pitanje, za te stvari stvarno nisam nadležan.
Sada nešto, eto, ako može da dođe do onih ljudi koje budete angažovali na izradi novog zakonika o krivičnom postupku, pošto je sasvim evidentno da moramo to da imamo i da to treba da bude neki normalan propis, po mogućnosti da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ne smem da kažem da bude obavezno u saglasnosti, jer sumnjam u vaše viđenje ustavnosti i zakonitosti.
Dakle, taj koncept koji se u međunarodnim aktima o ljudskim pravima obično tretira kao razumni rok ili bez nepotrebnog odugovlačenja treba da uslovno prihvatite, iz jednog prostog razloga što, i kada se donosila Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 1950. godine, nije moglo da se nađe terminološko usaglašenje za sve države Evrope, jer su postojali različiti sistemi.
Kod nas je zaživeo taj sistem da je zakonom propisana dužina trajanja pritvora. To što je zakonom propisana dužina trajanja pritvora je upravo u funkciji ekspeditivnog suđenja, da onaj koji vrši krivični progon bude što aktivniji u obezbeđivanju dokaza, izvođenju optuženog pred sud i brzi završetak sudskog postupka.
Ako naši sudovi budu počeli da tumače razumni rok, bez nepotrebnog odugovlačenja, pravo na ekspeditivno suđenje, pa još kojim slučajem se nađe neko pametan da to tumači u skladu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava, da li je opstrukcija nastala zbog delovanja tužioca, njegove nesposobnosti, da li zbog opstruktivnog ponašanja optuženog ili odbrane, da li zbog objektivne nemogućnosti suda da sprovodi postupak, onda će kod nas pritvori da traju poprilično dugo.
Prema postojećem zakonu, ako se uzmu sve faze krivičnog postupka, to je sada, nisam sabirao, oko sedam godina, kada se sve sabere po ovim fazama. To je predugo. Vojislav Šešelj pet godina je u pritvorskoj jedinici. Dva puta je sud konstatovao da je povređeno njegovo pravo na ekspeditivno suđenje. Dva puta je konstatovano da je povređeno njegovo pravo da se sam brani. Dva puta je na taj način konstatovano da nisu ispunjeni uslovi za fer i pravedno suđenje. Ova država je ćutala. Ova država, ova vlast, prethodna pa i ova, saučestvuje sa Karlom del Ponte u kršenju ljudskih prava.
Podsećam vas, ljudska prava i oni koji se bore za ljudska prava ne smeju biti selektivni u svom pristupu, pa sad ovaj mi se sviđa, ovaj mi se ne sviđa. Moraju da u sebi imaju neku dozu objektivnosti. A kako stoji kod nas sa dozom objektivnosti kod onih koji se predstavljaju da su nevladini, pa evo, Otpor ceo ušao u Demokratsku stranku, a kako vidimo sada i Cesid ide. Znači, nikad nisu bili objektivni. Uvek su bili neki šraf, neki deo u jednom sistemu koji treba da melje.
Moraćete da povedete računa, naravno, mi smo protiv ovih promena jer nas jedanput terate da vam verujemo, pa kad taman počnemo da vam verujemo vi tražite da se to promeni, pa nam onda poručujete, nemojte da verujete u nas. Ne znamo kada govorite istinu. Da li ste govorili istinu prošle godine, da li govorite danas?
Ne daj bože ako se desi da vi kojim slučajem budete do decembra 2008. godine na vlasti, evo nama ponovo zakona o izmenama i dopunama zakona.
Od 280 i nešto zakona, što se hvalio Marković da je ova skupština donela, mislim da je preko 60% bilo izmene i dopune demokratskih zakona od 2001. godine naovamo.
Od Demokratske stranke, od DOS-a dobili smo samo nešto loše. Zašto? Zato što su tu da razore državnu strukturu, da uspostave neki novi sistem vrednosti, što jedan vrlo često zna da priča, a da nikome nije jasno koja je ta vrednost. Pa, koja je to vrednost? Da li je to vrednost da čoveka možeš držati 17 godina u pritvoru? Da li tome treba da težimo? Da li treba da težimo da nam Prijić vodi istragu? Ili Prijić ili takvi kakve bi ovi nabacili da rade u tužilaštvu. Ne zna ni da pročita tekst koji je napisao.
Ljudi, o čemu pričamo? Ako pričamo o Zakoniku o krivičnom postupku, onda pričamo o ljudskim pravima, nema šta drugo da se priča. Ako vi pravite improvizacije na temi ljudskih prava po sistemu hoćemo li kilo ili dva, baci ruku da se dogovorimo onda od ljudskih prava nema ništa.
Zapamtite vi koji činite većinu, vi činite grešku. Vi činite grešku u kontinuitetu, pa bez obzira na kompoziciju te većine. Ima ovde rezervne koje će da upadnu kad zatreba, ako se poremeti nešto oko čega ne možete da se dogovorite. Ima tu dve-tri grupice koje uskaču kao rezerva, kao što je Otpor ušao, evo i Cesid ulazi. Koji sledeći ulazi da bi se očuvao taj demokratski blok. Menjate promenjene zakone, menjate zakona koji se ne primenjuju, menjate zakone koji nisu stupili na snagu, menjate zakone koji su prestali da važe. Ljudi, kažite šta valja u ovoj zemlji.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.