DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 13.06.2007.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

13.06.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 16:55

OBRAĆANJA

...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Amjad Migati, pa Rajko Đurić, pa Vladan Batić, pa Žarko Korać, pa Branimir Đokić. Da li je problem redosled u SRS? Prvi za reč Amjad Migati, pa Rajko Đurić.

Amdžad Migati

Gospodin predsedavajući, nije problem u SRS nego je problem u vama, pošto ne poštujete Poslovniku, jer po Poslovniku morate da idete po redu. Zar nije tako?

Gospođa Vesna Pešić je dala pogrešnu informaciju - ako guverner ili predsednik Američke centralne banke, koji je 20 godina vršio funkciju, samo da znate da njega ne bira Kongres, odnosno parlament SAD, nego ga formalno postavlja, jer ga bira krupni kapital koji vlada u Amerika. On je jači od predsednika i zato su nekoliko guvernera banke su menjali predsednika Republike, sećate se. Prema tome, nije to bio primer koji je tačan.

Međutim, ako već hoćete da idemo u nepartijska država, hajde da se dogovorimo. Ima tri vrste funkcija koje treba da se razdvoje. Ima politička funkcija, koji tu na izboru dođu novi političari koji vode državu; imate funkcije od javnog interesa i imate administrativne funkcije. SRS u svom programu, još od 1990. godine, za administrativne funkcije je našla rešenje u raznim kategorijama. Prema raznim kategorijama napreduje administrativni funkcioneri i niko ne može da zameni drugog dok ne dođedu taj kategorija, odnosno razred koji odgovara određena funkcija.

Međutim, funkcija od javnog interesa može da bude sedam ili 10 godina, ali ukoliko se bira, kako je predviđeno da se Ustav menja, dvotrećinski, onda svi prihvate. Međutim, da bude sedam godina, a samo na većinski sistem, kao i politička funkcija, onda vi to sami stavljate u političku funkciju. Ako hoćete da ga odvojite, dajte da bude dvotrećinski izabran i onda ne bi mogli da imamo primedba na to. Ali, ako većinski, onda ne može da bude više od političkih funkcija - na četiri godine, odnosno koliko postoji vlada i parlament u istom sastavu.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Po Poslovniku, narodni poslanik Rajko Đurić, a zatim narodni poslanik Vladan Batić.

Rajko Đurić

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak da smo ipak dotakli jedno izuzetno važno pitanje i moje gledište se, da tako kažem, nalazi između onoga koje je iskazao gospodin Nikolić i gospođa Vesna Pešić. Odmah ću reći zašto je to tako.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Gospodine Đuriću, o utiscima ćemo posle, prvo da kažete koji član Poslovnika?

Rajko Đurić

Reč je o dostojanstvu Skupštine, ali o tome ću nešto kasnije, gospodine Albijaniću. Ljubazno vas molim, imali smo prilike o tome da govorimo, znam da ste matematičar po struci, za matematičare je jako opasno ako tretiraju ljude kao teoreme. Ubuduće vas ljubazno molim da ne postupate tako, a uz to ću dodati, možda ste i čitali knjigu "Vlast 2" Dobrice Ćosića, koji je rekao: "Čovek nije dostojan poštovanja ako ga vlast čini gorim no što on jeste".
Dakle, sada dozvolite da pređem na ovu stvar. Gde je suština problema? Suština problema, i tu se u potpunosti slažem sa gospodinom Nikolićem, jer kod nas, nažalost, partije jesu preduzeća i neko je, čak bestidno, stavio u usta pokojnom Zoranu Đinđiću, nemajući pojma da je to odavno Maks Veber rekao, upravo kritikujući takvu praksu.
Naravno, ako ne prevaziđemo to stanje, onda mi neminovno ostajemo partijska država, bez obzira na to da li imamo bezbroj partija, da li imamo koalicije itd. Dakle, neminovno je, pod jedan, da imamo stručne ljude za mesta o kojima je reč. Apsolutno se zalažem da to bude, pre svega, kompetentna ličnost. Uzgred rečeno, kolege radikali su o tome govorili, stanje u medijima, poštovane dame i gospodo, krajnje je ozbiljno i zabrinjavajuće.
To iziskuje neminovno raspravu u Skupštini. Nije reč o pojedincima, da se razumemo, to je samo vrh ledenog brega. Radio sam 25 godina u "Politici" i dužan sam da prenesem i javnosti i ovom uvaženom domu to što se događa u "Politici". To je list koji je takoreći uništen. Dolazim iz "Tanjuga", gde moje kolege rade po 18 sati, a imaju jedva toliko da prežive itd. Ovo uzgred kažem.
Dakle, zalažem se za to da ta ličnost koja bude izabrana, ona, de fakto, slažem se sa gospođom Pešić, može biti sedam godina, ali de jure u pravu je gospodin Nikolić, ako ostane stanje kakvo jeste, za koga će ta ličnost onda imati značaja? Neće biti, nažalost, uvažavana. Prema tome, neophodno je da se odista razumno o tome porazmisli.
I ja, s obzirom da imam ovde prijatelja koji je stranac, bio sam nedavno u Leskovcu i moji sunarodnici Romi kažu - da li znaš da se dogodio prvi romsko-kineski rat u Leskovcu.
Pazite, imamo Kineza, dragi moji, u Srbiji o kojima niko ne brine, ima i drugih stranaca. U mnogim zemljama Zapadne Evrope postoje ombudsmani ili ljudi u vlasti koji su nadležni za strance. Mislim da je to, takođe, imperativna potreba da se u najskorijem roku ustanovi i u našoj zemlji.
Još jednom apelujem, prenesite to gospodinu Duliću, da uskoro imamo jednu opširnu, ozbiljnu raspravu o medijima, jer bez javnosti ne možemo da postignemo ni demokratiju, a, naravno, moram da se pridružim mišljenju gospodina Šajna, ja sam o tome imao prilike da razgovaram, reč je o nacionalnim manjinama koje su u postojećem medijskom sistemu potpuno zapostavljene.
Nisam šale radi rekao - ljubitelji životinja, domaćih ljubimaca, imaju svakodnevno prostor u jutarnjem dnevniku do pet minuta. Rekao sam gospodi u RTS-u da bih bio srećan kada bi nacionalne manjine imale dnevno dva i po minuta. Hvala vam.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala vam, gospodine Đuriću. Samo niste rekli da li se one reči što ste citirali Dobricu Ćosića odnose na mene? Ne, hvala vam.
Narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku, zatim narodni poslanik Žarko Korać. Gospodin Batić i replika, i Poslovnik.

Vladan Batić

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da bi ljudi koji treba da budu izabrani na ove funkcije trebalo da budu vanstranačke ličnosti. To je ideal, to je suština demokratije, to treba da bude proizvod jednog demokratizovanog društva. Naravno da u Srbiji to, nažalost, danas nije.
I evo vam plastičnog primera. Da je gospodin Šabić član jedne od stranaka vladajuće koalicije danas i za njega bi se reklo - neka nastavi do kraja mandata, kao i za Jelašića. Znači, ako ste član neke od stranaka vladajuće koalicije ne morate da se birate u parlamentu, ako niste menjaju vas i biraju svog. Ovo je apsolutno partijska država. Danas, sa ovom vladajućom koalicijom, ni portiri, ni hausmajstori, ni radnici u restoranima ne mogu da budu ako nisu iz neke od stranaka vladajuće koalicije. Tako je to danas.
Podsetiću vas da u vreme Zorana Đinđića u prvoj vladi demokratske Srbije devet ministara nisu bili članovi ni jedne od stranaka. U to vreme Srbija je bar imala državnog tužioca, on nije bio član nijedne stranke. Srbija danas nema državnog tužioca, tako da sve, ako bi bili apsolutno formalisti, ni jedan akt zamenika tužioca, ni jedan postupak tužilaštva danas nije zakonit, jer tamo postoji stroga hijerarhija i stroga subordinacija.
Srbija više od godinu dana nema državnog tužioca, pa ne može ni da se procesuira sve ovo što bi trebalo procesuirati. Još jedan prilog da je ovo partijska država.
Ova prethodna vlada imala je Savet za borbu protiv korupcije. Ljudi u vrhu tog saveta i gospođa Barać, na čelu tog saveta, nije član ni jedne stranke. Taj savet ne može da uradi ništa, vlada ga je napravila, ali ne da mu da ništa radi i to je paradoks. Znači, imamo partijsku državu kao nigde u svetu.
Gospodine Nikoliću, vama bih rekao nešto, ne u vezi sa ovom diskusijom, mislim da ste u pravu što se tiče partijske države, ali ste pre neki dan lamentirali nad Avnojem. Rekli ste da je grupa mladih ljudi napravila državu. U krvi je grupa mladih ljudi napravila državu i takva država nije na čast onima koji su želeli jednu istinski demokratsku državu, a pogotovu ne verujem da to može biti nešto što treba da zagovara SRS, jer znate ko je bio na vlasti i šta se događalo pre AVNOJ-a. Ali, naravno, to je vaše pravo, samo hoću da kažem, tu su koreni i temelji partijske države, najstrašnije na ovim prostorima. Kada sam pomenuo tužioca koga nemamo...
(Predsednik: Gospodine Batiću, stvarno se izvinjavam, ne možete tako. Dakle, javili ste se po Poslovniku, imate tri minuta, skoro četiri minuta ste govorili. Nemam ništa protiv, javite se ponovo po Poslovniku, ali ne možete tako da mi kažete nema veze, nastaviću da govorim.)
Prvo, pošto se družite sa neobaveštenima i vi ste neobavešteni. Javio sam se za reč kada je umesto vas predsedavao gospodin Albijanić i javio sam se za povredu Poslovnika i za repliku, i to je konstatovao gospodin Albijanić.

Oliver Dulić

| Predsedava
Sada da ja vas obavestim. Dakle, nema nikakvih problema, vi ste se javili po povredi Poslovnika, dobili ste tri minuta, govorili ste četiri minuta. Sada vas molim da odete na mesto, pa se javite po Poslovniku ponovo ili replika, i onda ćete ponovo dobiti tri minuta i nastavićete dalje. To je onako kako može.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Žarko Korać, pa potom po Poslovniku narodni poslanik Željko Vasiljević, potom po Poslovniku gospodin Toma Nikolić, a onda, sada da se dogovorimo, narodni poslanik Gojko Radić po Poslovniku, potom ide replika Tomislav Nikolić, pa replika Vladan Batić. Eto, to je red. Izvolite.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, reklamiram član 103.
Ovo je vrlo važna tema, ali u principu, trebalo bi da se držimo, koliko-toliko, onoga što je tema dnevnog reda. Ali, ove izmene zakona i amandman - dužina trajanja mandata, otvara zaista jedno veliko pitanje kakve mi ljude biramo i kako biramo na funkcije koje su od velikog društvenog značaja. Meni se čini da je praksa pokazala da u zakonu koji se sada menja nedostaje nekoliko stvari koje bi to osigurale.
Prva od njih je - dovoljno je da čovek kaže - nisam član stranke. Primer: jedan od tih ljudi, neću mu reći ime, bio je član stranke, a onda kada je izabran rekao je - od danas više nisam član stranke. To stvarno ne znači ništa. Znači, potrebno je da se, recimo, pruže uverljivi dokazi da bar nekoliko godina, pet, deset, taj čovek nije bio, ne da ga kažnjavamo što je nekada bio stranački angažovan, nije bio član stranke.
I još jedna stvar, u nekim zemljama, demokratskim, za izbor na neke funkcije potreban je konsenzus stranaka vlasti i opozicije, i ne mogu da verujem da je u Srbiji odnos, bez obzira na oštrinu političke borbe, odnos opozicije i vlasti takav da se ne može naći jedna osoba koja bi dobila podršku i jedne i druge strane.
Da li sam jasan? Znači, postoje u svetu situacije da se mora postići izvestan konsenzus u skupštini oko takve ličnosti. Slažem se, inače, sa gospodinom Nikolićem da je sve postalo partijska država. Drugim rečima, mi ne možemo ovde maskirati činjenicu da zaista se, u zavisnosti od toga ko je na vlasti, postavljaju ljudi. Jedina je razlika što sada ti ljudi dobijaju jednu formu nezavisnih, nestranačkih ličnosti, ali one, de fakto, jesu bile u strankama do trenutka kada su izabrane.
I Vesna Pešić je, takođe, naravno, u pravu, ali u onom drugom delu u kome govori da je to pogubno za Srbiju, jer to znači da sve ličnosti koje treba da štite građane, ovo je zaštitnik građana. Ako je on partijski čovek ili zaštitnik prava na informaciju od javnog značaja, onda ljudi jednostavno u to neće imati poverenja.
Treba predlagati ličnosti. Nije tačno da nema takvih ličnosti u Srbiji, bar na ovih nekoliko funkcija, koje će imati podršku i opozicije i stranaka koalicije koja podržava vlast. Nije valjda Srbija jedina zemlja u svetu da ne postoji bar neka ličnost koja može dobiti, bar za ove funkcije, nekakvu konsenzualnu saglasnost. Nije to ni pokušano. Lično mislim da je to pogrešno.
Postoje ugledni ljudi, postoje ljudi koji nisu partijski angažovani, postoje ljudi o kojima javnost ima dobro mišljenje i onda bi bilo zanimljivo pitanje kada ne bi bile takve ličnosti izabrane u Skupštini šta bi javnost kojoj mi konačno odgovaramo, odnosno svojim biračima šta bi nam rekli. Mi bi izrazili nepoverenje u odnosu na ljude koji nesumnjivo imaju društveni ugled. Za ove funkcije, kao što su pravo na informaciju od javnog značaja, za zaštitnika građana, zaista bi trebalo ići na ličnosti koje mogu da dobiju podršku konsenzualnu, većinsku, ali i opozicije i stranaka vlasti u ovoj skupštini.