TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 27.06.2007.

7. dan rada

OBRAĆANJA

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 115. je najflagrantnija povreda Ustava. Dakle, ako ima primera za povredu Ustava u jednom zakonu, onda je to član 115. Ovde jednog ministra stavljate iznad zakona i dajete mu mogućnost da po svojoj volji i svom nahođenju odlučuje ko će biti privilegovan, a ko neće. Naravno da će biti privilegovani oni sa kojima je on pio viski kada su tobože privatizovani. I slobodno smete da me pogledate u oči, gospodine ministre. Vaš premijer više nikoga ne sme da pogleda u oči, a vi nemate razloga da sledite njegov primer.
Dakle, ko je dao takvo ovlašćenje jednom ministru? To je valjda neka analogija sa pravosuđem – slobodno sudijsko uverenje. Gde postoji na svetu slobodno ministarsko uverenje? Gospodine ministre, u ministarskom savetu Nikole Pašića u Vladi Srbije, koju je čitav svet uvažavao i cenio, ministar finansija je bio Lazar Paču. Nadam se da ste čitali malo istoriju i nadam se da znate koliko je tadašnji zakon o porezima imao članova. Nadam se da to nije bila ovakva zbrka, jer znam i ne okrivljujem vas, vi ste odskora na tom mestu, imali ste prethodnika koji više nije mogao da bude na toj funkciji, ali je pošto-poto hteo da bude na nekoj drugoj, jer to ga oslobađa odgovornosti za sva zla, sve malverzacije i mahinacije koje je činio na mestu ministra finansija.
Radi vaše informacije, sutra ću biti kod specijalnog tužioca, povodom brojnih krivičnih prijava za zloupotrebe Mlađana Dinkića. To, naravno, nema veze sa ovim. Ali, ponavljam, ovo je drastična povreda Ustava. Vladajuća većina može da se ponaša kao Alisa u zemlji čuda i da kaže - šta nas briga. Zato vi nemate Ustavni sud.
Zato nemaju ljudi kome da se žale, zato se ne može ni osporiti da je ovaj član i brojni članovi, kao i ove odredbe o zastarelosti...
Pa, ljudi koji su samo prolazili pored Pravnog fakulteta odmah mogu da uoče da se radi o povredi Ustava. Ne znam koji vam je pravni stručnjak pomagao u pisanju ovog zakona, ali ovo je bruka i sramota. Bolje je da ovo nikad ne bude objavljeno, jer ako dođu neki strani eksperti, čudom će se čuditi kakvi su nam ovi zakoni.
Završeno je Prvo redovno zasedanje, nije izabran Ustavni sud. To ponavljam i stalno ću ponavljati, jer ne može biti pravna država ona koja nema ustavni sud. Naravno, u okviru tog prvog zasedanja trebalo je, to sam juče rekao, to ponavljam danas, da bude izabran, shodno odredbama Ustavnog zakona, guverner Narodne banke Srbije. Ovo je zgodna prilika, pošto je set poreskih zakona u pitanju, da se uvek tim povodom pomene Radovan Jelašić, onaj koji je sličnim primerom pokazao kako ne treba da se poštuju zakoni i Ustav.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Mirko Cvetković, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Cvetkoviću.

Mirko Cvetković

Dame i gospodo narodni poslanici, sa velikom pažnjom sam pratio izlaganja i ono što ste pričali o amandmanima i moram da kažem da vam se najlepše zahvaljujem na naporu koji ste učinili i da mi se čini da je u stručnom smislu ovo bila najkvalitetnija rasprava kada se radi o bilo kom zakonu.
Moja služba i ja ćemo detaljno proučiti sve predloge koje ste dali i koje smo do sada čuli, sa željom da se sve najbolje ideje iskoriste u narednom periodu, a u ovom trenutku ja prihvatam amandman narodnog poslanika Vesne Nikolić-Vukajlović, tako da ćemo u tom smislu to uzeti u obzir. Zahvaljujem.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Hvala. Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u celini i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milena Stanković, Zoran Krasić, Milovan Radovanović, Čedomir Jovanović i Momir Marković.

Narodni poslanik Slobodan Maraš povukao je, pisanim putem, amandman koji je podneo na član 9. Predloga zakona.

Primili ste mišljenje Vlade i izveštaj Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milena Stanković.

Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, Milena Stanković.

Milena Stanković

Narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, porez na imovinu je u zemljama razvijene demokratije jedan od najvažnijih izvora prihoda za jedinice lokalne samouprave. To je, u stvari, i pošteno, jer je to koliko neko ima imovine najbolji pokazatelj njegove platežne sposobnosti. Za razliku od zemalja razvijene demokratije, u Srbiji je situacija nešto drugačija.

Naime, ovaj porez bismo mogli da okarakterišemo kao jedan od najmanje iskorišćenih ili, da se kolokvijalno izrazim, najzapuštenijih poreskih oblika, iz prostog razloga što se centralna Poreska uprava nikada ovim porezom nije bavila, jer je ovo porez kojim se prikupljaju sredstva koja se slivaju u budžete jedinica lokalnih samouprava.

Upravo smo tu, radeći neku analizu, primetili da ovaj porez u ovom trenutku funkcioniše tako da pogoduje najviše najbogatijim građanima naše države, i to iz više razloga. Evidencija stanja imovine, koja je od suštinske važnosti za određivanje poreske osnovice, ne vrši se dovoljno ažurno, odnosno dešava se vrlo često da su te baze u kojima se nalaze ti podaci takve da u njima nisu evidentirane neke nadogradnje objekata koje su se u međuvremenu desile, što naravno znači da najbogatiji, dakle oni koji mogu da nadziđuju svoje objekte, ne plaćaju porez koji bi bio srazmeran imovini koju poseduju.

Isto tako, procena vrednosti imovine je jako loša, zato što parametri koji se primenjuju za određivanje vrednosti imovine nedovoljno dobro odražavaju vrednost imovine. Poreska oslobođenja su takođe tako koncipirana da pogoduju najbogatijim građanima ove države.

Ono što je takođe jako važno, a što je vrlo loše, posebno za jedinice lokalne samouprave, jeste što je stepen naplate ovih poreza jako mali i iznosi negde između 30 i 50%.

U ovom trenutku moramo da pohvalimo tendenciju da se ide na to da se Poreska uprava decentralizuje, i to je zaista dobro.

Međutim, ono što smo zapazili jeste da je decentralizacija tako osmišljena da su na jedinice lokalne samouprave prenete odgovornosti, ali da jedinicama lokalne samouprave nisu ostavljeni mehanizmi kojima bi one mogle efikasno da vrše naplatu ovih poreza. Bez prava jedinica lokalne samouprave da budu te koje će da idu po terenu i da evidentiraju kakvo je stanje što se tiče imovine na osnovu koje se određuje porez na imovinu, ovaj porez nikada neće moći da bude efikasan.

Zapravo, mi mislimo da jedinice lokalne samouprave treba da budu te koje će da evidentiraju eventualne promene na terenu. Isto tako mislimo da je važno da centralna Poreska uprava u jasno definisanom roku utvrđuje poresku osnovicu na osnovu stanja imovine koje se na terenu evidentira.

Ono što je inače paradoksalno, a u ovom trenutku postoji, jeste da je za rad tih organa lokalne samouprave koji se bave naplatom ovih poreza vrlo često potrebna neka dokumentacija koju prave republički organi. Da bi oni ljudi koji rade u organima lokalne samouprave došli do te dokumentacije, za tu dokumentaciju moraju da plaćaju velike nadoknade. To je malo paradoksalno, iz prostog razloga što i rad republičkih organa i rad lokalnih organa finansiraju građani.

Amandman o kojem bih sada govorila i koji sam podnela je zapravo amandman koji se odnosi na određivanje visine tržišne vrednosti nepokretnosti. Mi smo, u stvari, predložili da u članu 5. stav 2. dođe do promene i da on glasi ovako: "Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave na način i po postupku koji bliže utvrđuje Ministarstvo finansija."

Naime, mi smatramo da Ministarstvo finansija ili ministar finansija treba da utvrdi pravilnik kojim će se utvrditi metodologija utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti. Time bi se izbeglo da postoji nejednak poreski tretman onih građana koji žive u različitim jedinicama lokalne samouprave.

Dakle, da rezimiram još jednu stvar: jako je dobro što se pokrenula inicijativa da se decentralizuje centralna Poreska uprava, ali bez pravih mehanizama ovakva tendencija neće moći da zaživi.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka je na ovaj predlog zakona podnela tri amandmana. Iskoristiću priliku da ukratko objasnim sva ova tri amandmana, vodeći računa i o vremenu.

Gospodin Radovanović je podneo amandman kojim je tražio da se u članu 4. stav 1. briše. Mi smatramo da je bolja postojeća formulacija u članu 12. stav 1. tačka 3) nego ovo što vi predlažete. Znam da ćete da kažete, kao argument, da je to usaglašavanje sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama itd. Mislim da je postojeća formulacija daleko preciznija i moram da vam skrenem pažnju da će, sudeći po prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, ova odredba praktično da stupi na snagu tek 1. januara 2008. godine. Mislim da ova žurba nije bila potrebna, a ova postojeća formulacija definiše tradicionalne crkve i verske zajednice na jedan prihvatljiviji način, koji nije do sada bio problematičan. Mislim da ta vrsta usaglašavanja sa novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama može da stvori zabunu.

Drugi amandman se odnosi isto na član 4. stav 3. tačku 12), a radi se o tome da se porez na imovinu ne plaća, vi ste ovde pripisali – za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na imovinu.

Naravno, ima tu još nekoliko važnih principa. Osnovni princip je princip reciprociteta. To se podrazumeva kada se radi o imovini stranih država i međunarodnih organizacija. Međutim, mi smo amandmanom tražili da se ovde ugradi i obavezno potvrđivanje u Narodnoj skupštini, jer ne može neki međunarodni ugovor, međunarodni sporazum da proizvodi pravno dejstvo ukoliko ne bude potvrđen od strane Narodne skupštine, jer onda dobija tu svoju zakonodavnu težinu. Ovako, a vidim da je to prosto manir, ako ministar, potpredsednik Vlade, predsednik Vlade ili predsednik Republike zaključi neki međunarodni ugovor i to se ne podnese na potvrđivanje ovde, onda to praktično ne postoji.

Imamo mi takvih slučajeva, i sa Dejtonskim sporazumom i sa onim čuvenim ugovorom koji je zaključio Vuk Drašković sa NATO paktom, neću sada to da pominjem, pa je kasnije nekako došlo na potvrđivanje u onom trenutku kada je onaj ko je na vlasti procenio da je politički profitabilno da se o tome priča i onda se digne galama sedam dana pre toga i sedam dana posle toga kako je to epohalno. Da vas podsetim na ono vreme kada se postavi granica na Drini, pa onda izađe kamerman javnog servisa i anketira građane, a oni kažu - nema alternative.

Mora u našim propisima da stoji potvrđivanje u Narodnoj skupštini, jer tim potvrđivanjem, odnosno donošenjem zakona taj međunarodni sporazum dobija svoju verifikaciju, dobija svoju zakonsku težinu.

Treći amandman koji smo podneli na ovaj predlog zakona potpuno je identičan sa amandmanom jedne naše gospođe poslanice koja je podnela amandman na Zakon o porezu na dodatu vrednost, a tiče se onog roka od kada se računa na poresko oslobađanje.

Tada je bio, kod poreza na dodatu vrednost, povraćaj, a ovde poresko oslobađanje, zato što se radi o porezu na imovinu.

Ta dva zakona u jednom delu trpe istu promenu, to je to, prvi stan itd., da se sada ne vraćam na tu diskusiju, pošto smo juče dosta pričali o tome, ali isti amandman, ako bi to moglo da se vrati na zaključene ugovore od 1. jula 2006. godine, tim pre što su mnogi drugi uslovi koji su propisani u tom članu takođe dovoljna garancija da upućuju da nije moguće nešto zloupotrebiti, što ste vi ovde ovo planirali.

Na ostale odredbe nismo podnosili amandmane. Smatrali smo da su ova tri amandmana neophodna, naročito drugi i treći. Što se tiče prvog, prihvatamo potrebu da se terminološki to usaglasi sa zakonom, ali i dalje smatramo da je postojeća formulacija daleko delotvornija i jasnija za poreske organe.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Mirko Cvetković, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O CARINSKOJ TARIFI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić i Jorgovanka Tabaković.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Izmene ovog Zakona o Carinskoj tarifi mogu da se svedu na dve grupe. Prva grupa su one izmene koje imaju za cilj ne samo tu harmonizaciju i usaglašavanje nomenklature sa pravilima, da ne citiram sada ove propise carinske organizacije itd., već se pre svega zasnivaju na zahtevu Vlade Republike Srbije da nešto što oni smatraju da je pravno-tehnički deo ne opterećuje zakon, u smislu da se u slučaju promene nekih tarifnih oznaka ponovo saziva Skupština, pa da se menja ovaj zakon, već da Vlada dobije to ovlašćenje da ona to ugrađuje.
Odmah moram da vam kažem da tu nastaje jedan zakonski problem. Onaj ko donosi, taj i menja. Onaj ko je vlastan da donese Zakon o Carinskoj tarifi, sa prilogom gde se nalazi nomenklatura, on je jedini ovlašćen to da radi. Ne može on, usvajajući jedan tekst, da da blanko ovlašćenje Vladi da svojim podzakonskim aktima menja te tarifne grupe i te tarifne brojeve. To je principijelni problem, to moram da vam kažem. To što ste ovde napisali da ukoliko se u koloni četiri propisuje neka druga stopa carine itd., da oni zadržavaju prilikom seobe itd., to je nebitno za ovaj principijelni problem.
Dalje, neke sporazume nam dižete na neki nivo koji nije adekvatan, prosto ne mogu da shvatim da tako može da se radi. Kaže: "... koje smo, saglasno Jedinstvenom sporazumu o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope i Nacrtu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, takođe dužni da ugradimo...". Nađite malo nekog obzira kada se pozivate na neke dokumente. Sa gledišta pravnog poretka Republike Srbije taj sporazum CEFTA je nacrt dokumenta, ili bih mogao da kažem - izraz političke volje onih koji su to potpisali. Svoju verifikaciju on dobija od Narodne skupštine. Vi izbegavate tu verifikaciju za sada, ne znam šta je razlog, verovatno tek sada pišete neke procene šta se dobilo, šta se izgubilo. Mnogo se više izgubilo nego što se dobilo, to moram da vam kažem.
Moram da vam saopštim još jednu vrlo dragu vest. U pregovorima o budućem ustavu EU verovatno će da se ugradi jedna odredba koja će da znači da sve države članice EU prilikom budućeg proširenja putem referenduma treba da odluče o novim članovima. Dovoljno je da jedna država kaže - ne, ne želimo tog i tog člana, i cela operacija je propala.
Da vas samo podsetim na primer Turske, koje probleme oni sada imaju i da vas podsetim na ovo naše neposredno okruženje, koje će tek probleme oni da imaju. Ne želim da ih najavljujem, dobro sam informisan, tako da je to nemoguća misija.
Nemojte nemoguću misiju da pretvarate u nešto što je sasvim izvesno. Nemojte više građanima da bacate neke iluzije o Evropskoj uniji i o nekim stvarima koje tamo samo nas čekaju, da se mi tamo pojavimo, ili pogotovo da instruišete one iz one vaše komisije koji kažu - znate, mi moramo to da ispunimo, nemamo alternative itd. Dajte da malo promenimo politiku pa da kažemo – interesi ovih građana nemaju alternativu, interesi Republike Srbije nemaju alternativu.
Da vas podsetim kako to u politici izgleda. Setićete se da je pre možda godinu dana bila povika na Tomislava Nikolića kada je dao jednu izjavu – svi oni koji pojedinačno misle da priznaju Kosovo i Metohiju mogu da računaju na prekid diplomatskih odnosa i da ćemo da preispitamo naše buduće odnose sa tim državama. Samo da vas podsetim, mlađani Vuk Jeremić je tu rečenicu izgovorio juče na jednom sastanku, baš tu rečenicu. Niko od vas ga nije napao, a u jotu se ne razlikuje od onoga što je gospodin Tomislav Nikolić pričao. Miloševića pominjem zato što je sutra godišnjica kada su ga isporučili, uzeli pet miliona; Vidovdan, znate i sami, to će da vas prati dok ste živi.
Znači, nađite neku meru, nađite nešto, poštujte malo tu inteligenciju. Apsolutno sam siguran da sve što vi predlažete može da prođe, ali idite u neko selo, u neku zabit, sedite pored nekog čiče pa ga ubedite u ovo što pričate da je moguće. Znate, ipak mi ovde ponešto znamo, čitamo, u komunikacijama smo, razgovaramo, malo idemo u inostranstvo, gledamo kako je to tamo itd. Pod naletom ovih medija mi nekako uspevamo da prođemo sa nekom informacijom, da kažemo da nije to baš tako kako vi pričate.
Daleko je EU od nas, a ovo sa sporazumom CEFTA itd, ove mogućnosti da će biti neko veliko tržište, pa će to biti mini jedinstveno tržište na kome ćemo imati neki pristup, ne moramo baš da budemo ni tako rigorozni u pogledu standarda itd., budite uvereni, kod nas ima da se svodi na to da bude naše tržište - izvol'te svima drugima. Znate i sami kakvi su ti pregovori.
Neću da vam pričam kakvi su uslovi za Hrvatsku. To je njihov problem, neka vode brigu o sebi, neka se staraju, razmišljaju kako će to da ispune. Doći će maca po svoje, to da vam kažem, jer u Evropi međunarodna javnost, međunarodna savest ima da proradi. Moraće oni sve da vrate u Knin, Benkovac i u sva mesta, zapamtite šta vam kažem. Neće više Srbi da budu statistička greška do 2%, nego 12%, koliko ih je bilo, ali doći će. Polako se odmotava klupko, sazreva.
Ima puno intelektualaca u Evropi koji znaju šta je istina i koji shvataju kojim putem i gde ovo ide. Znači, vodite računa o tome.
Neću konkretno da vam objašnjavam suštinu ovog amandmana, a pogotovo ne ovog sledećeg amandmana, ali mislim da neprimereno dobijate veliko ovlašćenje da autentični akt Narodne skupštine vi menjate podzakonskim aktima. To pravo ne možete da dobijete, jer je spisak sa nomenklaturom, sa onim tarifnim brojevima, sa kolonama, režimima itd. sastavni deo zakona. Uostalom, postoji i praksa kako se to radilo.
Nemojte mnogo da se uzdate u te svetske organizacije tog pravno-tehničkog oblika saradnje, nomenklature, podele itd. Svašta se krije iza tih šifara, sve i svašta se krije. Zato je potrebno da o tome odlučuje Narodna skupština.
Ne sporim da su ova pitanja u pojedinim državama drugačije rešena. Negde je ovo pitanje podzakonskog akta, negde je pitanje akta koji donosi ministar, pa da li je to preporuka ili direktiva itd, ali to izvire iz njihovog unutrašnjeg pravnog poretka. Naš pravni poredak ne dozvoljava ovo. Imate odredbe Ustava o nadležnosti Republike Srbije, imate odredbe Ustava o nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovo nije izvršna funkcija, da vi menjate tarifu, spisak i ubacujete, širite, menjate itd. Ne, to mora Skupština da radi. Ne znam zašto vam je to toliko stalo, ali čim se pokazuje upornost i na toj sitnici... Nikada neće Narodna skupština da pravi probleme oko tarifnih brojeva, nečega što je međunarodni standard, zapamtite. Nikada se nije desilo da se to pravilo kao problem. Uvek se u raspravi o Zakonu o Carinskoj tarifi vodilo računa samo o stopama carine, kolona 4, i to je bio razlog nekih amandmana itd. Nijedan poslanik sebi neće da da za pravo da menja međunarodnu standardizaciju. To je suludo, to niko ne bi uradio. Vi navodno to uzimate za podzakonski akt, pa podzakonskim aktom menjate zakon. To je uništavanje pravnog sistema.

Oliver Dulić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.