Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi sada imamo na dnevnom redu zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, ili čitajte - zakon o izmenama i dopunama zakona o prodaji osiguravajućih društava.
Gospodine ministre, mi iz SRS-a smo sada u prilici da uočimo vaš kompletan demokratski kapacitet vezan za prodaju preduzeća. Nedavno, kada ste bili ovlašćeni predstavnik Vlade za izmene i dopune Zakona o duvanu, govorili ste tri minuta, istina nevešto. I vas je bilo, verovatno, sramota da govorite o nekoj oblasti koja vam nije dovoljno poznata, pa se pokazalo da u Vladi Vojislava Koštunice tim stvarima bolje barata ministar za poljoprivredu i on je bio kasnije, umesto vas, kada su bili amandmani na dnevnom redu.
Kad je reč o prodaji duvanske industrije, vi ste bili u toku i znate kako to ide. Tako ste i sada došli, kada je zakon o prodaji osiguravajućih društava na dnevnom redu, i govorili ste negde oko 13 minuta.
Znači, taj posao prodaje ide mnogo bolje nego odbrana nečega što bi trebalo da ostane u ovoj državi.
Sistem osiguranja je važan sektor u finansijama. Vi možete da se lepo ispričate i u Ministarstvu finansija, a ovde biste mogli da slušate narodne poslanike, koji aktivno učestvuju u onome što jeste na dnevnom redu.
Sa vama se, gospodine ministre, mogu složiti u jednom, a to je da je osiguranje veoma važan finansijski sektor.
Vi ste naveli tri razloga zbog kojih treba doneti ovaj zakon, a većina građana koje zanima ova problematika, dakle, stručna javnost, kao i narodni poslanici, sećaju se dobro, kada je donet ovaj zakon 2004. godine, da je gospodin Igor Mirović, kao ovlašćeni predstavnik SRS-a o ovom pitanju, govorio šta će uslediti posle tog osnovnog zakona, i to je upravo sve ono o čemu ste vi u obrazloženju ovog zakona govorili.
Znači, pre tri godine, mi smo jasno uočili ono što je cilj ove vlade. Ko treba da ima koristi prilikom privatizacije privrednih subjekata u Srbiji?
Pre svega, trebalo bi da ima država Srbija i građani Srbije. Da li je to tako?
Svi dobro znaju da nije, nego najveću korist od toga imaju oni koji su na vlasti u Srbiji od 2000. godine, koji su napravili dobre pripremne radnje za stvaranje tajkuna, koji sad mogu da pokupuju sve ono što vredi u Srbiji.
Ne treba biti mnogo uman pa zaključiti - ako ima potrebe da se privatizuju neka industrijska preduzeća, a SRS je saglasna sa tim, zbog novih tehnologija, zbog novog menadžmenta, zar građani Srbije koji rade u osiguravajućim društvima ne mogu uspešno da vode ta društva, zar nemamo dovoljno sposobne menadžere koji mogu uspešno da vode preduzeća koja se bave osiguranjem, nego i to moramo da prodamo?
Ali, prodati moramo, zato što će od toga imati velike koristi oni koji sada vrše vlast, koji sačinjavaju Vladu Republike Srbije.
Zatim je postavio pitanje kolega Milorad Buha, narodni poslanik SRS-a, zbog čega zaposleni u osiguravajućim društvima sada ćute i ne bune se mnogo protiv toga, a vi ste, prilikom obrazlaganja ovog zakona, rekli da se ono što je bio njihov zahtev, umesto 200 evra po godini radnog staža, umesto efektivnih novčanih sredstava, sad to pretvara u akcije, pa je to bio jedan od razloga zbog čega su oni, možda, sada promenili svoj odnos prema takvoj privatizaciji.
Razdvajanje životnog od neživotnog osiguranja, jedan je od problema koji ovaj zakon ima nameru da reši, pa ste rekli da ste malo pratili u okruženju kako to stoji, pa, u celom svetu, pa ste videli, na uzorku od 60 država, da 30 država imaju to razdvojeno, 30 nerazdvojeno, životno i neživotno osiguranje radi jedno osiguravajuće društvo, pa ste ostavili rok od dve godine da mi to uradimo na drugačiji način, kao što rade visoko razvijene zemlje.
Imali ste dilemu oko toga kako ćete se ponašati prema stranim filijalama, kojih je oko 15 u državi Srbiji, pa ste rekli - moramo ostaviti pet godina takvo stanje, pa ćemo iza toga videti kakva će situacija biti. Za pet godina, potpuno ćete uništiti ono za šta su se generacije i generacije u Srbiji borile i stvarale, ali nadam se da to neće dugo trajati, da nećete uspeti sve do kraja da uništite, jer građani Srbije ne žele da se to desi, SRS, takođe, daje sve od sebe da ne dođemo u takvu situaciju.
Onda se logično mogu postaviti neka pitanja - ko ima prioritet ulaganja u osiguravajuća društva? Najlogičnije bi bilo da ga imaju građani Srbije koji na drugi način nisu mogli da izvrše privatizaciju. Detaljno i vrlo stručno, o tome je govorila gospođa Jorgovanka Tabaković. Šta vas motiviše da idete u privatizaciju osiguravajućih društava? Da još jednom podsetim, većina građana Srbije zna da je to provizija.
Gospodine ministre, ne mislim da ste isključivo vi taj čovek koji lepo barata tom provizijom, ali, uglavnom, to je suština. Stupanje u Svetsku trgovinsku organizaciju, odnosno povezivanje sa njima, neće posebno uticati na ovaj deo, tako da mislim da Srbija može uspešno da razvije, da poveća potencijal svojih osiguravajućih društava. Imam za vas i nekoliko konkretnih pitanja. Koliko ima stranih filijala koje se bave životnim osiguranjem u Srbiji? Za njih je, uglavnom, to karakteristično. Koliko imaju zaposlenih radnika?
Koliki je broj osiguranika kod njih? Da li je Narodna banka, verovatno Ministarstvo finansija ne može uspešno odgovoriti na ovo pitanje, ali to upućujem NBS, da li je NBS vršila kontrolu u 2006, 2007. godini kod tih osiguravajućih društava, verovatno, inostranih filijala, i kakvi su nalazi?
Kada su u najavi građani Srbije videli da će na dnevnom redu u našem parlamentu biti zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, znate šta su oni očekivali da će ova vlada da predloži?
Poznato vam je da već nekoliko godina uzastopno, a sa sigurnošću mogu da govorim za okrug iz kog ja dolazim, a to je Mačvanski okrug, tu je blizu i Kolubarski, znači, već dve-tri godine uzastopno, najveći broj poljoprivrednih proizvoda, usled elementarnih nepogoda, kao što su kiša, grad i dr., bude uništen.
Najveći broj poljoprivrednih proizvođača u Malom Zvorniku, Krupnju, Ljuboviji, koja je najkatastrofalnije bila pogođena, jesu poljoprivredni proizvođači koji imaju manja gazdinstva i poseduju manje poljoprivrednog zemljišta, pa nisu u situaciji da sprovode sve agrotehničke mere i da imaju savremenu opremu i mašine za obradu tih poljoprivrednih proizvoda.
Oni ne mogu da se bave intenzivno poljoprivrednom proizvodnjom i da osiguraju svoje poljoprivredne proizvode, pa su očekivali da će ova vlada, ministar finansija, posebno ministar poljoprivrede, da predlože da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju sadrži i odgovarajuće odredbe.
Međutim, ova vlada ne mari za poljoprivredne proizvođače, ne mari za građane Srbije, nego su joj interesna grupa oni sami i oni koji ih podržavaju, kao i oni koji im omogućavaju velike i lepe zarade. Ustaće narod protiv toga na izborima i sigurno neće dozvoliti da dalje pljačkate ovu Srbiju.
Hvala puno.

Povodom Poslovnika, narodni poslanik Vladan Batić, onda, narodni poslanik Mikić Predrag.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, od vas tražim jedno objašnjenje - da li vam je poznato da je odredba člana 15. zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, kojom se u Zakon o osiguranju, u članu 180, dodaje član 180a, u suprotnosti sa Ustavom?
''Narodna banka Srbije i zaposleni u NBS, kao i lice koje po nalogu Narodne banke Srbije vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.''
Gospodine ministre, ovo je u direktnoj suprotnosti s odredbom člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ.
Radi vaše informacije, ova odredba je u koliziji, odnosno suprotnosti sa članom 5. Zakona o državnoj upravi i članom 124. Zakona o državnim službenicima, jer te odredbe oba zakona predviđaju bezuslovnu obavezu na nadoknadu štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom. Ona je, čak, u suprotnosti sa članom 83. Zakona o Narodnoj banci, koji zaposlene u NBS izjednačava sa svim državnim službenicima.
Gospodine ministre, da li su zaposleni u Narodnoj banci polarni medvedi ili svete krave, zašto oni imaju drugi tretman i drugi status? Šta bi preostalo ljudima kojima je prouzrokovana šteta njihovim postupanjem ili nepostupanjem? Da dokazuju da je to učinjeno namerno ili u krajnjoj nepažnji? To nigde ne postoji.
Znači, predlažete zakon koji je u direktnoj koliziji sa Ustavom. To je i laicima potpuno jasno, ali bi i Vladi i vama, kao resornom ministru, trebalo da bude.
Pretpostavljam da imate neku pravnu službu, jeste da nema Ustavnog suda i da se ovde krši Ustav svakog dana, ali, nije mi jasno zašto bi svi državni službenici, uključujući Narodnu skupštinu, Vladu i sva ministarstva, morali da trpe posledice svog nepravilnog ili nezakonitog rada, izuzev onih koji su zaposleni u Narodnoj banci.
Zašto, dakle, deo Narodne banke i njenih službenika treba da bude iznad pravnog poretka Srbije?
Gospodine ministre, ovo je razlog da odmah povučete iz procedure ovaj zakon ili da obrazložite kako je moguće da se svesno krši Ustav.
Vi ste to dužni i narodnim poslanicima i građanima Srbije, pogotovu imajući u vidu kako se Narodna banka ponašala i postupala prema pojedinim osiguravajućim društvima.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mikić.

Kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ovaj današnji predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada, sve više me podseća na privatizaciju bankarskog sistema u Srbiji, pa smo u prilici da danas imamo samo inostrane banke, koje su po veoma visokim kamatama i nepovoljnim uslovima uvlačile naše građane u sve veće dužničko ropstvo.
Zbog čega vam ovo govorim? Upravo iz razloga da građane Srbije podsetim na jednu stvar koju smo imali prilike da slušamo kada ste predlagali izmene i dopune bankarskog sistema u Republici Srbiji.
Želim da upozorim građane Srbije da ćemo predlogom današnjeg zakona doživeti istu sudbinu koju smo doživeli prilikom predlaganja izmena i dopuna Zakona o bankarskom sistemu Srbije.
Cenzus za osnivanje i obavljanje poslova osiguranja zavisi od vrste osiguranja kojim se društvo bavi i iznosi za uplate vrše se u protivdinarskoj vrednosti.
Društvo za osiguranje je dužno da u svom poslovanju obezbedi osnovni kapital društva, da on uvek bude u visini koja nije manja od navedenih iznosa koji su propisani Zakonom o osnivanju osiguravajućih društava.
Narodna banka Srbije je regulator i supervizor u sektoru osiguranja od maja 2004. godine. To znači da Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvolu za rad, daje saglasnost za kvalifikovano učešće akata društva i procenjuje ispunjenje uslova za članove upravnog i nadzornog odbora i za ovlašćeno lice.
Zakon je ispoštovan u navedenim činjenicama, ali građane Srbije zanima jedna druga stvar, a vezana je za period od 2000. godine, odnosno od dolaska DOS-ovske vlasti, pa do maja 2004. godine.
Kao primer, navešću slučaj "Imperijal osiguranja" iz Beograda, kome je u decembru 2003. godine blokiran račun od tada aktuelne vlasti, mislim na potpredsednika vlade Labusa i ministra finansija Mlađana Dinkića. Iako je osiguravajuće društvo u tom momentu imalo likvidnost, na ovakav način oštećeno je na hiljade građana koji su odabrali "Imperijal osiguranje", kome su dali poverenje i pozamašne sume novca da bi osigurali imovinu, automobile i drugo.
Samom blokadom računa od strane ministra finansija Mlađana Dinkića, ne prestaje rad "Imperijal osiguranja", već se sklapaju ugovori o osiguranju svih vrsta, pa se postavlja pitanje - šta je sa dobijenim novcem u tom periodu koji je pristizao na račun, a koji je blokiran samo za isplate nastalih šteta građanima. "Imperijal osiguranje", kao osiguravajuće društvo, otišlo je pod stečaj i taj stečajni postupak traje više od četiri godine. To govori da u sistemu sudstva nisu ekspeditivni kako se predstavljaju građanima Srbije. Stečajni postupak se vodi pred Trgovinskim sudom u Beogradu.
U ovom celom slučaju je bitno ko je blokirao, zbog čega, sa kojih računa, pre svega, mislim na Mlađana Dinkića, a svojom stručnošću je oštetio hiljade građana, koji su izmirili sve svoje finansijske obaveze prilikom sklapanja ugovora s osiguravajućim društvom "Imperijal osiguranje".
Navešću samo primer osiguranja vozila. Oni koji su pretrpeli štetu koja im je pričinjena, dali su svoj novac, a štetu ni nakon četiri godine nisu u mogućnosti da naplate. Da li je to ta ekspeditivnost kojom nas vodite u Evropsku uniju?

Povodom Poslovnika se javio poslanik Zoran Despotović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, lično sam upoznat sa neprofesionalnim poslovanjem osiguravajućeg društva "Viner štediše", Austrija - Beč. Ova osiguravajuća kuća ne isplaćuje nadoknadu, iako klijenti uplaćuju redovno svoje životno osiguranje. U tom smislu, na promenu njihove odluke ne utiče ni uredno priložena medicinska dokumentacija, niti pokretanje sudskog postupka od strane njihovih klijenata.
Zato tražim, koristim priliku pošto je ministar tu, da nadležno ministarstvo preispita ovako neprofesionalno ponašanje i zaštiti naše građane, ako to već nisu mogli od naših osiguravajućih kuća. Neće se ništa desiti strašno ako budemo štitili naše građane od ovako neprofesionalnih osiguravajućih kuća.
Dragi građani, dobro razmislite kada želite da osigurate svoj život, kod koga i pod kojim uslovima. Razmislite dobro i o tome da ovako neprofesionalno, piramidalno osiguravajuće društvo "Viner štediše" ima svoje predstavništvo i svoje klijente u Srbiji.

Povodom Poslovnika, za reč se prvo javio gospodin Jaroslav Hrebik, pa onda gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, javljam se zbog izrečenih neistina u vezi sa situacijom koja je ovde više puta pominjana, situacijom u Staroj Pazovi, a, takođe, da vam ukažem i na neke činjenice.
Septembra 24. je održana sednica SO Stara Pazova, gde su fizički napadnuta dva člana Opštinskog odbora G17 plus. Tom prilikom je bilo prisutno obezbeđenje iz Zemuna, koje je, takođe, dovelo jednu odbornicu na sednicu i stalo na vrata SO, odnosno sale gde se održavala sednica, i sprečilo ostale odbornike da uđu u salu. Znači, to su činjenice koje su zabeležene kamerom, postoji materijal koji to može da dokaže.
Sledeće. Srđo Komazec, predsednik opštine Stara Pazova, koji je jedno vreme bio narodni poslanik, pokrajinski poslanik i predsednik opštine, ima zemlju u Staroj Pazovi koja je po novom predlogu prostornog plana predviđena za industrijsku zonu.
Ako se taj predlog izglasa, to zemljište će vredeti oko milion evra. Dalje, da bude još tužnije, taj potez zemlje gde hoće ta firma iz Austrije da investira, da zaposli tri hiljade ljudi, nije predviđena za industrijsku zonu, a obezbedila bi posao za toliko ljudi, ali to nije intencija, niti opšti interes građana opštine Stara Pazova, već je interes da se napravi industrijska zona tamo gde ima zemljište predsednik opštine Srđo Komazec.
Takođe, firma iz Stare Pazove "Inkar", koja se bavi proizvodnjom specijalnih vozila za privredne namene, hoće da proširi svoje kapacitete i da napravi jednu halu, a od novembra 2006. godine ne može da dobije dozvolu kako bi mogla da proširi svoju proizvodnju. Inače, vrednost investicije je 10 miliona evra.
Saglasnost za taj projekat je dala SIEPA, Agencija za promociju izvoza, kao i Agencija za mala i srednja preduzeća. Na taj način je sprečena dokapitalizacija i dovedeno u pitanje da li će, uopšte, taj projekat moći da se ostvari.
Toliko o tim vašim pričama koliko je vaša vlast u opštini Stara Pazova dobra i koliko razume potrebe građana Stare Pazove. Ali, ja znam, vi ste počeli svoju kampanju, za vas je ona u toku, pa pričate globalno, a ne u interesu građana koji žive na jednom lokalitetu, nego je to jedna široka priča.
Takođe, Gordana Gajić jeste, i to se može dokazati, odbornik u Skupštini opštine Stara Pazova, postoje dokazi i to je proverljivo.
Sve to može i da se ispita, molim vas. Takođe, Stara Pazova nema nijedan hotel. Napravljen je projekat koji je predstavljen predsedniku opštine i predsednik opštine je odbio taj projekat.
Jednostavno, Stara Pazova ne može više da se smatra za onu naprednu opštinu kakva je nekada bila u SFRJ, u onoj velikoj Jugoslaviji, druga velika opština po rangu, po kvalitetu razvoja privrede i po razvoju male privrede. Sada je totalno uništena, nemarom Srpske radikalne stranke. To su, molim vas, činjenice koje su proverljive, a ne prazne priče koje vi ovde prodajete za govornicom u vezi s opštinom Stara Pazova.
Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Hrebiku.
Za reč se javio gospodin ministar. Izvolite, gospodine ministre.
Molim vas da me pustite da vodim sednicu do kraja. Za reč se javio gospodin ministar. Primedbe, posle. Bio sam vrlo jasan. Za reč se javio gospodin ministar. Nemojte me terati da primenjujem druge mere.