Dame i gospodo narodni poslanici, počeću  određenim podacima koji su vezani za istoriju osiguranja. Naime, prve začetke osiguranja srećemo još u starom Rimu, u Grčkoj, a prvi pisani ugovor o osiguranju nalazimo u Arhivu u Đenovi, iz 1347. godine.
Zanimljivo je napomenuti da prve elemente osiguranja nalazimo u srpskom pravnom sistemu, u Zakoniku cara Dušana iz 1349. godine, svega dve godine posle prvog pronalaska, odnosno prvih tragova o zapisanim pravnim elementima, odnosno ugovoru o osiguranju.
Prave i bitne elemente osiguranja u pravnom, ekonomskom i finansijskom smislu nalazimo u 19. veku. Razvoj osiguranja počinje u 19. veku, kada se počinje i srpsko osiguranje razvijati. Osvrćem se na istoriju samo da ukažem da Srbija nije zaostajala u pogledu osiguranja za ostalim evropskim zemljama, a to je situacija i u 20. veku.
Tragedija je nastupila onog trenutka kada su velike sile donele odluku da rasture bivšu SFRJ, uvedu sankcije, bombarduju Jugoslaviju. Tog trenutka, sistem osiguranja u Srbiji, odnosno u bivšoj Jugoslaviji, počinje zaostajati, ali ne u smislu stručnosti i iskustva u oblasti osiguranja, nego u finansijskim elementima koji idu uz osiguranje.
Znači, Srbija ima razvijen sistem osiguranja. Ona ga je znala sačuvati, razvijati, ali u finansijskom smislu nismo mogli pratiti evropske tokove, zbog poznatih sankcija i svega onoga što nam se dešavalo devedesetih godina prošlog veka, a i početkom ovog veka.
Ovo govorim s aspekta stvaranja preduslova da Srbija krene u aktivan razvoj osiguranja. Ona to sigurno, u kadrovskom i u tehničkom smislu, može. Ima snage, ima struku. Finansijski ne može pratiti, a to ću pokazati kroz sledeće elemente.
Ukupna premija osiguranja po glavi stanovnika u Srbiji je nešto preko 30 evra. U srednje razvijenim zemljama je nešto oko 125 evra, a u visokorazvijenim zemljama - oko 300 evra. Mi zaostajemo deset puta u pogledu obezbeđenja adekvatnih sredstava za sistem osiguranja.
Imamo podatke iz 2004. godine u Srbiji - ukupna premija osiguranja je bila 38 evra. Sledeće godine, 2005, to je 54 evra, a 2006. godine - oko 62 evra.
Ove godine očekujemo oko 70 evra i sa ovim povećanjem, povećanje je znatno u odnosu na 2004. godinu, gotovo 100% je povećanje ukupne mase osiguranja, uključujemo se u svetske tokove.
Uključujemo se u finansijskom smislu, ali se ne uključujemo u smislu reorganizacije celokupnog sistema.
Onoga trenutka kada su svet, velike sile, a posebno moćne kompanije iz oblasti osiguranja, shvatili da smo spremni za transformaciju i privatizaciju, dali su nalog aktuelnim vlastima od 2000. godine, pa do danas, naložile ubrzanu privatizaciju, zatvaranje malih, ulazak velikih sistema i stvaranje podloge za rasturanje celokupnog sistema osiguranja, a pokazaću na koji način.
Umesto da nadležna ministarstva i Vlada u celini napravi analizu problema u oblasti osiguranja, preduzme mere za sanaciju celokupnog sistema osiguranja, ona kreće u ono što je dato od strane Zapada, a to je ubrzana privatizacija. Mi smo od 2003. godine, kada se, kao, prešlo u sistem, odnosno u reformsko zaokruživanje sistema osiguranja, zatvorili preko 100 agencija i preduzeća koja se bave osiguranjem i danas na tržištu imamo jako mali broj kuća koje se bave osiguranjem.
To je možda i dobro u nekoj situaciji, posebno u uslovima slabo razvijene privrede, kada to obavlja malo kuća, malo agencija koje nisu nestale sa našeg tržišta. Ono što je bitno napomenuti, to je da mi sada imamo dve kuće koje nisu privatizovane, koje pokrivaju dve trećine ukupnog sistema osiguranja, oko 67%; 32% - ''DDOR'', i najjača naša kuća, a to je ''Dunav osiguranje'' - 33%.
Bitno je da će aktuelna vlast prodati osiguravajuće kuće budzašto. Zašto je to tako, videćemo iz sledećih podataka.
Ukupna vrednost tržišta osiguranja vredi, kao što je koleginica Tabaković rekla, oko 480 miliona evra. ''DDOR'' i "Dunav osiguranje" vrede između 150 i 160 miliona evra. Na neuspelom tenderu prodaje ''DDOR''-a govorilo se o svoti od 200 miliona evra. Znači, otprilike, za jednu godinu vrednosti premije osiguranja, onaj ko kupi ''DDOR'', a zna se ko će to kupiti, obezbediće i vratiće ono što će uložiti, odnosno što će dati državi na konto prodaje kapitala.
To je kriminal. To je otvoreni kriminal. Ko sprovodi taj kriminal? Aktuelna vlast. Ako znamo ko drži ove kuće, onda će nam biti još jasnije. "Dunav osiguranje" drži DSS, a ''DDOR'' drži G17 i, sa jakim snagama, DS.
U sistemu osiguranja ove dve kuće izvršena je totalna politizacija, politički kadrovi su ušli unutra i rastočili sve ono što je bilo od struke u tim preduzećima, zauzeli čelne pozicije i očekuju privatizaciju, da bi se namestili u nekim novim okolnostima. Nije bitno koliko će tu država dobiti, ali ni aktuelnu vlast to više ne interesuje, bitno je uzeti proviziju, prodati ono što treba da se proda, a to je ozbiljan zalogaj. Ako prodajemo dve trećine, tu je ukupna vrednost oko 350 miliona evra i na to dodamo 5%, onda znamo koliko će oni koji budu učestvovali u privatizaciji staviti u svoje džepove.
Rekao sam da se zna ko će uzeti ova dva društva iz oblasti osiguranja, ali to oni ne kriju, na nivou EU su se dogovorili; ''DDOR'' će uzeti ''Triglav'', a "Dunav osiguranje" uzeće najznačajnija austrijska osiguravajuća kuća. Kada su predstavnici ''Triglava'' dolazili na razgovore u Novi Sad, oni su to saopštili rukovodstvu - nemojte ništa brinuti, mi ćemo da zbrinemo radnike itd.
Ono što smo mogli videti u oblasti bankarstva, to je da, posle prodaje stranim bankama, dolazi period kada uložimo određeni deo kapitala, a posle toga otpuštamo radnike i krenemo u određene poslove koji su profitabilni. Koji su to profitabilni poslovi? Profitabilni su oni koji nam donose najveću kamatu, a najveće kamate su brzi krediti, ''uđeš, izađeš i gotov si''. Upravo će tako biti ovde. Ono što nas čeka, to je da, posle privatizacije, danas po glavi stanovnika izdvajamo za ovu godinu negde oko 70, vrlo brzo će to prerasti na prosek srednje razvijenih država, od 120 do 150, a posle toga - 300 evra.
Braćo Srbi, izdvojte 300 evra po glavi stanovnika i onda ćete biti osigurani. Ono što će biti sledeći koncept - neće biti osiguranja imovine. Zašto bi Zapad osigurao srpsku imovinu? Srpska imovina, privreda, industrija treba da propadne i tu nećemo osiguravati, osiguravaćemo lica. Životno osiguranje je koncept koji je trend u svetu i on će biti prisutan i ovde. Kakva će biti sudbina naših preduzeća, naše imovine? Nema tu osiguranja. Šta ih briga.
Vi koji donosite odluke, morate dobro razmisliti, posle prvog poluvremena dolazi drugo poluvreme, kada će se ispitivati sve ovo. Mene čudi mirnoća radnika u osiguravajućim kućama. Otprilike, dobićemo neku naknadu, pa, dobro, biće nam bolje nego onima koji su bili bez naknade. Mi smo se kao društvo pomirili. To je milje srpskog naroda. Neću proći onako kao što je onaj prošao, onaj nije dobio ništa, ja ću bar dobiti nešto.
To je tragično. Taj milje moramo menjati. SRS menja taj milje kroz ozbiljnu priču o svemu ovome. Želim da se uozbiljimo, a vas to ne interesuje. Doći će drugo poluvreme, kada će vas interesovati, a onda će biti mnogo problema za ove koji su sve rasturili, koji su učinili kriminal i pljačku. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Jevremović, a neka se pripremi narodni poslanik Slaviša Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju ili, bolje reći, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ''DDOR''-a i ''Dunav osiguranja'', jer su ove izmene i dopune Zakona, u stvari, priprema za privatizaciju ova dva osiguravajuća društva.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o osiguranju je donet krajem maja 2004. godine, a ove izmene dolaze na dnevni red posle više od tri godine, kako vi kažete, iz potrebe podizanja kvaliteta obavljanja delatnosti osiguranja. I sve bi to bilo u redu da se iza ovoga ne krije nešto drugo, odnosno prvo - provizija.
Da, ipak, krenemo redom. U članu 1. Predloga zakona, odnosno u članu 3. osnovnog zakona, stav 1. glasi: "Delatnost osiguranja obavlja društvo za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti", i dodajete: "kao i ogranak stranog društva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti."
Postavlja se pitanje, šta se dobija ovom dopunom Zakona? Ne mogu da kažem da se ne dobija ništa, jer da je ništa, bili bismo na nuli, a ovako dobijamo, ali samo negativne posledice, koje će se videti kroz određeno vreme.
Ista situacija je bila i pre par godina, kada su na naše tržište ušle inostrane banke, ali su pre toga morale da budu uništene naše banke, a to je učinjeno na dobro poznati način. Od tih banaka smo dobili veliki broj kredita, ali pod neverovatnim uslovima, koji ne važe nigde u Evropi, nego samo u Srbiji, a ti uslovi se ogledaju kroz najveće kamatne stope u Evropi.
U članu 2. Predloga zakona, odnosno članu 15. osnovnog zakona, predlaže se brisanje, u stavu 4, reči: "kod društva za reosiguranje" i stav 5 se briše.
Stav 4. glasi: "Društvo za osiguranje je dužno da deo rizika iznad samopridržaja reosigura", pa brišete – ''kod društva za reosiguranje'', a stav 5. glasi: "Društvo za reosiguranje dužno je da deo rizika koji ne može pokriti svojim sredstvima ili reosiguranjem u zemlji reosigura u inostranstvu".
Postavlja se pitanje, šta se dobija ovom izmenom Zakona? Opet dobijamo negativne posledice, jer je dosadašnjim zakonom društvo za osiguranje bilo upućeno da reosiguranje vrši u zemlji, a tek onda u inostranstvu.
Mi ovom izmenom ukidamo neku vrstu zaštite i dopuštamo da društva za reosiguranje iz inostranstva mogu da rade šta hoće u tržišnoj utakmici. Poznavajući stanje u našem društvu, mi ćemo biti gubitnici. Ovaj član zakona je, svakako, preuranjen, jer Srbija još uvek nije članica STO i ta ograničenja koja predviđa STO treba postavljati onda kada Srbija postane članica.
U članu 3. Predloga zakona, odnosno u članu 26. osnovnog zakona, stav 2. glasi: "Strana pravna i fizička lica mogu", pa se briše - "pod uslovima uzajamnosti'', ''osnovati akcionarsko društvo za osiguranje ili ulagati sredstva u akcionarsko društvo za osiguranje".
Ovim brisanjem uslova o uzajamnosti, nijedno naše osiguravajuće društvo neće osnovati društvo za osiguranje u inostranstvu, jer je opštepoznato da pojedine zemlje iz bližeg okruženja, samo kada se posumnja da postoji kapital iz Srbije, na raznorazne načine pokušavaju, a i uspevaju, da izvrše diskriminaciju i ne dozvole pristup na njihovo tržište. Takođe je poznato da princip uzajamnosti primenjuju sve ozbiljne države.
U članu 15. Predloga zakona dodaje se novi član 180a, čiji stav 1. glasi: "Narodna banka Srbija i zaposleni u Narodnoj banci Srbije, kao i lice koje po nalogu Narodne banke Srbije vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom."
Ovaj stav 1, a i kompletan član, nepotrebni su, jer svako treba da odgovara za svoj rad i da se zna stepen odgovornosti. Takođe se postavlja pitanje - kako će se dokazati da li je šteta prouzrokovana namerno i šta znači - krajnjom nepažnjom.
Da li to znači da će ovaj član služiti za selektivno terorisanje radnika, pa će nekima biti utvrđena krajnja nepažnja, a nekima ne?
U čl. 17. i 18. Predloga zakona, odnosno u čl. 234. i 235. osnovnog zakona, produžavate rok za promenu statusa i poslovanja do 31.12.2009. godine i to je izuzetno dug rok. Kao što znamo, Zakon je donet maja 2004. godine i bilo je dosta vremena da se učine pomaci na tom polju. Poslanici SRS-a će kroz amandman zatražiti skraćivanje tog roka do 30. juna 2008. godine.
U članu 20. Predloga zakona menja se celokupan kapital iznosom od 70% društvenog kapitala. Znači, 70% društvenog kapitala je preveliki iznos koji se prodaje i sigurno je da taj iznos ne bi trebalo da pređe 49%, da bi država mogla da zadrži uticaj u ovako bitnoj oblasti, odnosno u svim strateškim delatnostima.
Posebno je zanimljiv član 21. Predloga zakona, odnosno član 243v, gde se pojavljuje i reč - provizija. Ono što je sigurno, to je da će neko uzeti proviziju prilikom prodaje ovih osiguravajućih društava, ako je već i nije uzeo.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Kada biste bili odgovorna vlast, suština ovog zakona trebalo bi da bude u sledećem: uređenje tržišnih uslova u ovoj oblasti i jačanje ekonomskog položaja osiguravajućih društava, kako bi mogli što bolje da odgovore zahtevima privrede i građana.
Međutim, vi niste odgovorna vlast, vi niste vlast koja brine o građanima i o privredi ove zemlje. Vi ste samo izvršioci tuđih mentora i loši prepisivači.
Suština izmena koje ste predložili je samo u jednoj stvari, a to je uvođenje monopola u ovoj oblasti i uklanjanje konkurencije, gospodine ministre. Vi vrlo dobro znate kako to treba da uradite, jer ste vo već radili u mnogim granama srpske privrede. Za to ste, naravno, uvek uzimali velike provizije.
Gospodine ministre, ako meni ne verujete, vidim da vas to posebno ne interesuje, pitajte gospodina Vlahovića šta on ima da kaže i da li on nešto zna o tome. Gospodine ministre, vi ste bili saradnik gospodina Vlahovića, i to najbliži saradnik u prethodnom periodu, o kome sam već govorio, šta vi znate o tome, o provizijama?
Kako ćete vi to monopolizovati ovu oblast? Vrlo lako, gospodine ministre, omogućićete stranim osiguranjima da vrlo lako uđu na naše tržište.
Naravno, to košta, gospodine ministre. Obezbedićete lakšu prodaju domaćih osiguravajućih društava, verovatno, Slovencima i Hrvatima, uz dobru proviziju. Uništićete mala i nezavisna osiguravajuća društva, da ne smetaju vašim osiguravajućim društvima. Izvaraćete zaposlene radnike u ovim osiguravajućim društvima, tako što ćete im, umesto novca, podeliti 15 posto akcija i, naravno, posle toga svima njima sledi otkaz. Potpuno je jasno da ova zakonska rešenja neće omogućiti nikakav ravnopravan položaj domaćih i stranih osiguranja.
Gospodine ministre, molio bih vas da mi odgovorite na sledeće pitanje. Znamo da dva najveća srpska osiguravajuća društva (''Dunav'' i ''DDOR'') drže više od 60 posto našeg tržišta. Da li je to tačno, gospodine ministre?
Opšte je poznato da je to tako. Da li je tačno sledeće, gospodine ministre, da se slovenačko osiguranje ''Triglav'' služi brokerskim manipulacijama da dođe do većinskog paketa akcija novosadskog ''DDOR''-a, i to bez privatizacije? Zapamtite, ministre, bez privatizacije oni to pokušavaju da urade.
Treba samo javno i iskreno da odgovorite na ovo pitanje. Ako to uradite javno i iskreno, onda ćete videti da ćete ovim predlogom zakona demantovati samog sebe i vašu vladu, gospodine ministre. Vaša stranačka disciplina DS-a je takva da morate nešto tvrditi, iako znate da to nije tako, da niste u pravu, da je to loš zakon i da će se odraziti na privatizaciju osiguravajućih kuća.
Mi iz SRS-a nećemo glasati za ovaj predlog izmene Zakona o osiguranju, jer ne želimo propast srpske privrede i u oblasti osiguranja. Zato prihvatite amandmane SRS-a, kako bi ovaj zakon, koliko-toliko, dobio zakonske i u praksi primenljive norme.

Za reč se javio gospodin Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS-a.

Gospodine Džudževiću, gospodine Cvetkoviću, uvažene koleginice, poštovane kolege, pitanje privatizacije u Srbiji je pitanje koncepta. Postoje stranke koje su se izjašnjavale o jednom, drugom ili trećem konceptu privatizacije.
Želim da kažem da SPS, u kontinuitetu, u ovom parlamentu ima konzistentan stav u vezi s tim. Dakle, mi smo mislili da je onaj zakon o privatizaciji štetan po privredu i građane Srbije, a iznošenje argumentacije da se izmenama i dopunama Zakona o osiguranju obezbeđuje analogija sa Zakonom o privatizaciji, kada je u pitanju privatizacija osiguravajućih društava, prosto je lamentiranje nad političkim stavom koji je nekada izrečen u formi glasanja za postojeći zakon o privatizaciji.
Dakle, želim da kažem - kada se za jedan zakonski projekat glasa, onda iza toga nastupa realna politička posledica, koja, uglavnom, ne može da se promeni.
Zakon o privatizaciji u Srbiji obezbedio je da se, praktično, pod uslovima za koje mi iz SPS-a mislimo da nisu dobri, rasproda ono što su generacije stvorile. Osiguravajuća društva su samo na vrhu te piramide.
Moram da kažem da to jeste ''masna koka'', izvinjavam se zbog kolokvijalnog jezika, zato što je finansijski potencijal na finansijskom tržištu osiguravajućih društava oko pola milijarde evra i zato što 70 posto prodaje društvenog kapitala iz ovih sistema obezbeđuje u budžetu Republike Srbije nekoliko stotina miliona evra, koji će, kao što znate, kao što su otišla i druga sredstva iz privatizacije, otići u potrošnju, dakle, direktno u budžet.
Na taj način, ova vlada ima kontinuitet s uludim utroškom nacionalne supstance u potrošnju Republike Srbije, što, inače, ne bi učinio nijedan odgovoran domaćin, vlasnik imanja, vlasnik kuće, vlasnik zanatske radnje. Već sam ranije ukazivao na takve primere. Ne znam nijednog dobrog domaćina koji bi, recimo, prodao svoju njivu ili zanatsku radnju, a kupio unuku patike.
Može se prodati zanatska radnja da se kupi druga, ili da se kupi, kako moji vole da kažu, parče zemlje, ili da se započne neki novi posao, ali nikako da se novac od prodate imovine potroši na poklone, na povećanje ličnog standarda, na sve ono što ničim ne doprinosi da se obezbedi dalja perspektiva te porodice ili te države, pošto sada ovde izvlačim analogiju između jednog domaćina u Srbiji i Vlade Republike Srbije, koja u ime svih nas treba da bude domaćin naše privrede i naše ekonomije. Jer, Vladi i jeste povereno da merama ekonomske politike doprinosi da se domaćinski gazduje svim i svačim u Srbiji, pa i sredstvima od privatizacije osiguravajućih društava.
Moram da kažem da je za to, nažalost, sada kasno, jer su stvari odmakle daleko; banke su na volšeban način promenile vlasnika ili su, što je još gore, ugašene u Srbiji.
Nakon toga, stvorena je idealna pozicija za nelojalnu konkurenciju tzv. stranih banaka, koje i danas u Srbiji funkcionišu kao domaće banke sa stranim imenom, koje ničim ne garantuju da su inostrane banke u Srbiji.
Ako ne verujete, probajte da otvorite račun u bilo kojoj banci u Srbiji koja ima strano ime i da sa tog deviznog računa kod iste te banke, sa istim imenom, u inostranstvu probate da izvršite neko plaćanje. Reći će vam da vi niste klijent te banke.
Dakle, važno je da sve stvari nazovemo pravim imenom i da znamo o čemu se ovde radi. Mi ne sporimo nikom pravo da drugačije vidi sve ove stvari, ali, takođe, molim da nama niko ne spori pravo da ono što mislimo da jeste pogrešno kritikujemo i da ovde iznosimo takvu argumentaciju.
Nekoliko je segmenata u izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Jedan se odnosi na prosto prejudiciranje ovih pitanja koja se odnose na članstvo Srbije u STO; ovde je o rokovima rečeno do kada će važiti određene odredbe. To mogu da razumem, ali je moglo da se učini i onda kada se to dogodi.
Zatim, ono što mene ovde, takođe, zanima jesu ovi članovi koji se odnose na izmenu postojećih rešenja u Zakonu o osiguranju, gde se zaposleni radnici u osiguravajućim društvima, pre svega, u "Dunavu", na drugačiji način tretiraju nego što ih je tretirao osnovni zakon.
Moram da kažem da nemam ništa protiv toga da radnici bolje prođu u svakoj privatizaciji, to je generalni stav SPS-a, ali ovo ovde jeste, u izvesnom smislu, politički ''apaurin'', ili ''bensedin'', kako god, za zaposlene ljude u ovom sistemu, zato što će lakše da prihvate privatizaciju, koja će da se dogodi, očigledno, u narednom periodu, da ne kažem kada će to tačno biti, zato što je bilo važno da oni iz ove priče izađu zadovoljniji nego što bi izašli da su važile odredbe osnovnog zakona o privatizaciji.
Zaposleni u osiguravajućim društvima su, inače, imali bolji položaj nego zaposleni u čeličanama, trgovini, u medicinskim ustanovama itd. Ja ovde postavljam pitanje, da li je možda bilo korektno prema zaposlenima u državnoj upravi, u oblasti medicine, školstva, dakle, prema svima onima koji do sada nisu ostvarili pravo ni na jednu akciju, rešavati status ovih radnika, kao i svih drugih zaposlenih u Skupštini Srbije, u Vladi, gde god?
Želim da kažem da postoji ogroman broj ljudi koji čekaju da se završi privatizacija i da se onda, na određen način, reši ovo pitanje, da svi dobiju akcije, govorim o onim ljudima koji ih nemaju.
Ovde je, očigledno, bilo važno da se ne talasa u samom sistemu osiguravajućeg društva, a zaposleni ljudi će iz ovih izmena i dopuna izvući bolju ličnu poziciju.
Nemam ništa protiv toga, samo sam, takođe, dužan da kažem da neki drugi nisu imali tu šansu i da je privatizacija u Srbiji bila prema najvećem broju ljudi potpuno maćehinska, da jedan broj ljudi ne samo da nije dobio nijednu akciju, nego su im firme otišle u stečaj, pa onda onaj ko je kupio te firme nije imao obaveze koje proističu iz socijalnog programa, niti je do njega došlo.
Dakle, potpuno je raznoliko ovo postavljeno, ali, evo, ako je ovo prilika da zaposleni u osiguravajućim društvima, koji su, inače, imali izvanredne plate, odličan lični i društveni standard, koji su pod jako povoljnim uslovima, sve ove godine, sa svojim porodicama odlazili u vlastita odmarališta, na petnaestodnevna i dvadesetodnevna letovanja i zimovanja, da završim ovu priču, iskoriste i ovu povoljnost koja proističe iz ovog zakona, u redu, pri čemu želim da kažem da je, nažalost, ovo poslednje dobro što će im se dogoditi.
Znači, sve nakon ovoga jeste privatizacija, jeste rigidan koncept, kada je u pitanju broj zaposlenih. Najveći broj njih neće dočekati ni godinu dana na platnom spisku kod novog gazde, i to moraju da znaju danas.
Dakle, ako su u zabludi da će ovo da se reši tako da će oni iz ove privatizacije dobiti ovo što se nudi i da će, s velikom platom, ostati nameštenici u ovom osiguravajućem društvu, onda od te priče nema ništa. Bitno će se smanjiti broj zaposlenih i u ovom sektoru, kao i u svim drugim oblastima.
Nisu iskustva svih država, pa čak i nekih koje su ušle u Evropsku uniju, ovakva.
Želim da kažem da se u Sloveniji te stvari nisu tako dešavale i da, praktično, Slovenija nije privatizovala gotovo ništa više od 40 posto onoga što je bilo važno, pri čemu, neke firme apsolutno nemaju nikakve veze sa državom, nego su, prosto, firme koje se bave nekim sasvim običnim stvarima, kao što je proizvodnja sportske opreme ili neke druge.
Dakle, mi smo se opredelili za koncept privatizacije koji je, na najbrži mogući način, najveći broj građana Srbije, praktično, ostavio bez ikakve perspektive i nade da je moguće da iz svojih kolektiva, od svog rada, prehranjuju svoje porodice. Ali, evo, vreme će da pokaže šta se ovde, zapravo, tačno želi.
Govorio je kolega malopre da Srbi forsiraju određene vrste osiguranja. To jeste tačno. Dakle, osiguranje lica je ono što donosi najveći profit onima koji se time bave.
Ovde se kaže da više neće biti moguće ovo postupanje prema klijentima u multilevel sistemu, kako piše u obrazloženju. Moglo je to da se napiše i na srpskom jeziku. To jeste dobro, ali moram da vam kažem, nažalost, za to je kasno.
Veliki broj osiguravajućih društava u Srbiji već funkcioniše tako, a pošto ste vi, gospodine Cvetkoviću, ministar finansija, želim da kažem da se veliki promet u Srbiji u oblasti trgovine obavlja po ovom sistemu, da država Srbija od toga nema ništa, da na tome enormno zarađuju posrednici, menadžeri u koncentričnim krugovima, da danas u Srbiji, u mom Čačku, u Beogradu, gde god hoćete, postoje firme koje prodaju predmete koji vrede više hiljada evra, gde se telefonom najavljujete da li ćete doći ili ćete iz kataloga odabrati predmet ili kolekciju, da će vam je dostaviti na kućnu adresu, da ćete to platiti u kešu, a da od toga država neće imati nijedan jedini dinar poreza.
Ako se zna da je efikasnost ubiranja PDV-a u Srbiji sišla na dramatičnih 50 procenata, ili je tu negde, ako sistem ovog osiguranja treba da obezbedi da onaj ko ima imovinu vrednu milion evra, a koji je u toku jedne godine zaradio 150 hiljada dinara i vi mu naplatite porez, kad znamo da u Srbiji na prste jedne ruke možemo nabrojati koliko se ovakvih postupaka vodi i da se ništa s tim u vezi nije učinilo, onda, ako ćemo ovim, oprostite još jednom, da kažem žargonom, ''da se izvadimo'', nemam ništa protiv, ali, apelujem na sve vas.
Ne sporim vašu dobru nameru, ali je veoma teško mesto koje pokrivate, veoma su vešti oni koji su u stanju da izigraju svaki propis koji postoji. Želim da kažem da porez u Srbiji curi nepovratno, da to dobro znate i da je to nešto što je urgentno danas u Srbiji, važnije od svih drugih pitanja.
U Srbiji se, poštovane koleginice i uvažene kolege, praktično, krade pola budžeta u toku jedne godine. To je veoma važno da razumemo i da svi učinimo sve što je moguće da to sprečimo, zato što se iz toga finansiraju školstvo, zdravstvo, socijalne potrebe, penzije, sport, kultura, itd. Dakle, poslednji je čas, usvajaćemo uskoro budžet za 2008. godinu, da se ovim pitanjima pozabavimo, zato što vidimo da se pojedinci i dalje enormno bogate, a da društvo rapidno slabi u finansijskom, a onda i u svakom drugom smislu.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o osiguranju, mi se ne možemo izjasniti o ovom rešenju, zato što se nismo izjasnili ni za koncept koji obezbeđuje takvu privatizaciju da se proda 70 posto društvenog kapitala. Naročito to ne bismo mogli kada je u pitanju osiguravajuće društvo i pridružujem se kolegama koji su ovde govorili da su, nažalost, neka od tih osiguravajućih društava izvor finansiranja političkih kampanja već više godina u Srbiji, na različitim nivoima.
Imate braću Petrović, koji su stubovi u dva takva sistema, jedan u Pošti, drugi u, dakle, jedna potpuno nepotistička varijanta.
Verujem da je moguće da se ove stvari na drugačiji način urede, zato što pričati o finansiranju političkih stranaka i o formiranju Saveta Državne revizorske institucije, koji treba da kontroliše kako političke stranke troše budžetska sredstva, a imate u Srbiji političke stranke iza kojih stoje ovakvi giganti i finansijski sistemi, nema nikakvog smisla. Odrasli smo ljudi i razumemo o čemu se ovde radi.
Ne može se nikakvim amandmanom ovo ispraviti. Za nas bi bio važan amandman kojim se kaže da se ne može prodati više od 49 posto. Pošto znam da to nije moguće, da za tako nešto nećete glasati, poslanici SPS-a, u danu za glasanje, neće podržati izmene i dopune Zakona o osiguranju.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a neka se pripremi Zdravko Topalović.

Poštovani narodni poslanici, ako se pažljivo pročita tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju koji je na dnevnom redu, videćete da predlagač predlaže dopune odredaba o privatizaciji društvenog kapitala društva za osiguranje i propisuje sprovođenje procesa privatizacije, što mu je bio jedini cilj, uz, naravno, prepuštanje domaćih osiguravajućih društava stranim društvima osiguranja, i to u bescenje.
Da biste imali punu kontrolu nad sprovođenjem privatizacije, stavljate to u nadležnost Ministarstva finansija i Agencije za osiguranje depozita, po sistemu - da na vreme uzmete, rekao bih, ''drpite'', ono malo što je ostalo i što niste do sada ''pomažnjavali'', tj. privatizovali.
S obzirom na specifičnosti delatnosti osiguranja, niste smeli da sprovođenje privatizacije osiguravajućih društava prepustite Ministarstvu finansija i Agenciji za osiguranje depozita.
S obzirom na pravni položaj osiguravajućih društava, kao i položaj zaposlenih u društvima, pogrešno je napuštanje koncepta isplate novčanih nadoknada zaposlenima u društvima za osiguranje i njihovo izjednačavanje sa zaposlenima u drugim privrednim društvima čiji je kapital privatizovan.
Praktično, vi ovim izmenama ukidate novčanu nadoknadu zaposlenima u društvu za osiguranje, pa će se na postupak privatizacije društva primenjivati opšte odredbe Zakona o privatizaciji, što znači prodaju društvenog kapitala, podelu akcija, uz njihovu evidenciju u Privatizacionom registru, a zaposleni u društvima, kao što sam rekao, ostaju bez novčane naknade, koja je do sada bila 200 evra za napunjenu godinu staža osiguranja.
Poštovani narodni poslanici, kakva bi ova vlada bila, odnosno, u ovom slučaju, predlagač, da članom 21. Predloga zakona nije detaljno precizirana prodaja privatizacionog kapitala, pa, ističem, kupoprodajna cena iz ugovora o prodaji kapitala uplaćuje se na račun Agencije.
Posebno apostrofiram i citiram stav 2, koji kaže: "Iz sredstava iz stava 1. ovog člana izmiruju se troškovi prodaje u postupku privatizacije i posebna naknada zaključenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (provizija)". Dalje kažete, gospodine ministre: "Visinu provizije iz stava 2. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove finansija", dakle vi.
Gospodine ministre, vi u ovoj zemlji Srbiji ozakonjujete kriminal. Pošto ste troškove prodaje kapitala precizno odredili stavom 3, posebno obratite pažnju - "nadoknadu ostvarenu zaključenjem ugovora o prodaji kapitala (proviziju) određuje ministar".
Poštovani građani Srbije, sada vidite da proviziju, na koju SRS ukazuje, određuje ministar, da kriminal dobija zaštitu, i to od države.
Dakle, kada se sve sagleda, logično sledi da nije cilj ovog zakona ono što ste vi rekli, gospodine ministre, nego je cilj privatizacija osiguravajućih društava i njihova prodaja u bescenje, kao prvo.
Drugo je provizija koju ćete dobiti i staviti je u svoje lopovske džepove, i, treće, prepuštanje domaćih osiguravajućih društava stranim društvima osiguranja, i to u bescenje. Na nesreću građana Srbije, od Srbije će ostati samo ledina, što je rekao naš genijalni predsednik prof. dr Vojislav Šešelj, povodom vaše lopovske privatizacije, a vi ćete puniti provizijama i procentima vaše lopovske džepove.

Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović. Nije tu. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.