Dame i gospodo, želeo bih da se osvrnem na par ovih izlaganja.
Ako bude bilo potrebno, još jednom ću se javiti, naročito, imajući u vidu činjenicu da je ovo rasprava u načelu, pa ćemo imati priliku da se još družimo kada dođu amandmani. Imajući u vidu tok diskusije, smatram svojom obavezom da skrenem pažnju na nekoliko stvari, kao i da kažem neke svoje stavove povodom pitanja za koja smatram da su značajna.
Prvo, iz više izlaganja sam zaključio da postoji jedna, da je tako nazovem, zabluda, ili nedovoljno poznavanje činjenica, a to je da mi imamo dva osiguravajuća društva u većinskom društvenom vlasništvu. Dakle, to, prosto, nije tačno. Mi imamo samo jedno osiguravajuće društvo u većinskoj društvenoj svojini, i to je "Dunav", dok je DDOR u manjinskoj društvenoj svojini, i ja sam to napomenuo, čak sam i rekao da je to oko 42-43%.
Zašto smatram da je ovo važno? Važno je zbog toga što kada se radi o pitanju koji procenat vlasništva se nudi na prodaju u okviru privatizacije, ovde je to za ovo osiguravajuće društvo potpuno irelevantno.
Dakle, da li ćete vi ponuditi 100%, pa prodati 42, ili ponuditi 70% a prodati 30 i nešto, to je irelevantno za buduću vlasničku strukturu, koja će se, čak, i bez vaše aktivnosti formirati na takav način da društvena svojina ode kao manjinski paket. Ovo je, istovremeno, važan signal da je privatizacija ovog društva neophodna, da treba da se izvrši odmah i bez odlaganja, jer će se ona izvršiti. Ako to ne uradimo mi, uradiće neko drugi, a mi ćemo ostati s obezvređenim manjinskim delom.
Istovremeno s ovim obrazloženjem, želim da vam kažem da ako se to tako razume, onda je naše učešće, pod našim podrazumevam društveno ili državno, u stvari, na tržištu - jedna trećina, a ne dve trećine, kao što je bilo reči, i onda je pitanje šta sa tom drugom trećinom uraditi. To nije predmet ovog zakona, ali strategija je, to sam u uvodnom izlaganju napomenuo, da se ide na profesionalnog investitora koji bi manjinski dokapitalisao ovo društvo, poboljšao njegove performanse i omogućio da ono može da se održi na tržištu i u ovoj tržišnoj konkurenciji.
Druga zabluda, ili nedovoljno poznavanje teksta, jeste ideja da ovaj zakon rešava pitanje privatizacije u oblasti osiguranja. To, uopšte, nije tačno, zato što je to pitanje već rešeno postojećim zakonom. Nama nije bio potreban ovaj zakon da bismo ušli u privatizaciju. Ovaj zakon menja, da tako kažem, način i pristup privatizaciji, a ni u kom slučaju ga ne uvodi. Prema tome, priča da se zakon donosi zbog privatizacije, da bi moglo lakše da se privatizuje, ne stoji, jer mi imamo postojeći zakon.
Ako se ovo ne bi donelo, šta bi se desilo? Po postojećem zakonu se prodaje 100% društvenog kapitala i zaposleni dobijaju 200 evra u dinarima, da tako kažem, a ne u akcijama, štaviše, bivši zaposleni ne dobijaju ništa i građani ne dobijaju ništa. Dakle, ovde se radi o tome da se, praktično, menjaju uslovi privatizacije, a ne uvodi privatizacija kao takva, a ti uslovi se menjaju, da tako kažem, u korist radnika i u korist građana ove zemlje.
Ideja o procentu koji treba zadržati ili ne. Ovde je vrlo važno imati u vidu da smo mi, pre ovog modela privatizacije, imali taj model sa većinskom besplatnom podelom i ja sada nemam nameru, niti je ovo mesto na kome bi trebalo o tome diskutovati, pošto je model privatizacije, ovakav kakav jeste, već prihvaćen. Međutim, u tim drugim slučajevima, bili smo svedoci da su se kod mnogih, pa čak i kod, za nas, jako značajnih firmi, ljudi gurali i čekali u redovima da prodaju i unovče taj svoj manjinski deo, ne razmišljajući ko stoji kao ponuda, da li je to Slovenac ili neko drugi.
Treće pitanje koje sam želeo da spomenem jeste ta provizija, koja ovde postaje neka vrsta lajt motiva. Ta provizija se odnosi na naknadu koju agencija koja sprovodi proces mora da dobije, da bi i ona mogla da pokrije svoje troškove. Da vas podsetim, Agencija za privatizaciju već ima, takođe, po istom ovom rešenju, određeni procenat koji se izdvaja iz privatizacionog prihoda i nema razloga da to rešenje ne bude i ovde primenjeno.
Naravno, ovde će procenat biti daleko manji, ali to su sredstva koja su javna i koja su javno evidentirana, utvrđena, i idu jednom državnom organu, a nikako bilo kojoj privatnoj organizaciji ili pojedincu.
Konačno, pitanje privatizacije, kao što i sami možete da vidite iz ovoga, nije stvar koju mi hoćemo ili nećemo. Mi moramo da imamo odgovor na kretanja na tržištu, koja su prisutna i koja su sa nama. Nas život ne može da čeka, on ide sam, i mi moramo da se uključimo.
Prokomentarisao bih jednu značajnu primedbu koja je ovde data od bar dva narodna poslanika, a odnosi se na odredbe zakona u članu 15, odnosno na isključenje odgovornosti radnika Narodne banke.
Moram da vam kažem da sam, takođe, imao problema sa tim tekstom i u fazi pripreme zakona sam razgovarao i pitao da li je to ustavno ili nije ustavno, da li je moguće. Otprilike, odgovor koji sam dobio bio je da je to prepisana odredba iz Zakona o bankama i da je ona ustavno usklađena itd.
Ja sam s pažnjom čuo primedbe koje su ovde izrečene i kao ekonomista ne mogu da zauzmem svoj stav, ali ono što je dobro u celoj ovoj priči jeste da imamo amandman koji traži da se ovaj član isključi, tako da ako dođemo do zaključka da je neustavan, ne moramo da povučemo ceo zakon, nego ga, tim amandmanom, nećemo prihvatiti.
Isto tako, druga dobra stvar je što imamo još vremena za diskusiju o amandmanima, tako da ćemo to vreme iskoristiti da pregledamo ponovo osnovanost primedaba. Ukoliko pravni eksperti potvrde ovo što smo sada imali prilike da čujemo, neće biti nikakvih problema, bar sa moje strane, da se taj član isključi.
Zahvaljujem vam na pažnji, sada možete po Poslovniku.

Zahvaljujem ministru.
Povodom Poslovnika, samo redom. Prvo se javio gospodin Petar Jojić, pa onda gospodin Veroljub Arsić.
Molim vas, ja vas molim da me pustite da rukovodim sednicom. Vjerice, sedite i saslušajte me, molim vas. Ja sam prema vama tolerantan, budite i vi prema meni.
Prvo, reč ima gospodin Petar Jojić, a posle gospodin Veroljub Arsić, pa onda gospodin Milivojević. Ko se još javlja za reč? Molim vas.
Šta je pitanje? Da li možete bez pozorišta?
(Vjerica Radeta, s mesta: Prva sam se javila.)
Ja vidim ko se prvi javio. Javio se gospodin Jojić prvi. Ako hoćete da nastavite da se svađamo, nema svrhe. Da li se javljate za reč?
(Petar Jojić, s mesta: Odustajem.)
Da li vas puštaju drugovi vaši?
Izvolite Vjerice, ali pre toga sam dao gospodinu ministru reč, po članu 93. stav 5, koji kaže da predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kada je zatraže. Nemojte vi da tumačite. Dajte, ako imate primedbu, stavite je.
Izvolite, Vjerice.

Primedbu o povredi Poslovnika, o kojoj ste sada govorili, čućete za nekoliko minuta od kolege koji će vam održati profesorsko predavanje, ja nemam vremena.
Juče niste znali da završite sednicu, gospodine Mrkonjiću, pa je ministar ostao bez mogućnosti da govori. Zato se današnji ministar, ovde prisutan, poučen vašom jučerašnjom greškom, javio pre nego što je završena načelna rasprava, što je potpuno nelogično. Naravno, ministar ima pravo da se javi posle svakog narodnog poslanika, ali sada je očigledno imao nameru da zaokruži raspravu, da ne prođe kao Milan Marković.

Da ja vama vratim vreme, za svaki slučaj.

Hvala lepo.
Dakle, ja sam se vratila po Poslovniku, članu 104. Ponukana izlaganjem narodnog poslanika Jaroslava Hrebika, želim da kažem nekoliko stvari u vezi s neistinama koje je izneo za ovom govornicom, na ovom mestu.
Najpre, gospodine Hrebik, izabrali ste vreme kada mislite da nema mogućnosti da vam se odgovori na ovo što ste izneli s ove govornice. Trebalo vam je od jutros, od 11 sati, kada se pričalo o tome, do sada da dobijete instrukcije ili da dobro razmislite šta treba da kažete, ili ste, možda, birali tajming kada vas gledaju vaši kod kuće. Sada će imati šta da čuju oni zbog kojih ste se pojavili za ovom govornicom.
Najpre, što se tiče Stare Pazove i gospodina Srđe Komazeca. Čuli ste ovde od nekoliko narodnih poslanika, i danas i ovih dana, na vašu žalost, a na sreću građana Stare Pazove, da na Srđu Komazeca građani nemaju primedbe, niti mogu da ih imaju.
To što ste vi hteli da tzv. austrijsku firmu dovedete da gradi neki objekat tamo gde je poljoprivredno zemljište, to je vaš problem, odnosno propustili ste da uzmete proviziju. Tu ne možemo da vam pomognemo.
Vi ste pokušali da pomognete sebi, tako što ste te ''Austrijance'', koji su, inače, iz Novog Pazara, doveli, odnosno poslali u centralu SRS-a da nude mito gospodinu Nikoliću, gospodinu Vučiću i gospodinu Todoroviću, ne bi li oni ubedili gospodina Srđu Komazeca da im dozvoli da tamo grade.
Vaša priča o tome koliko bi bilo zaposlenih - formirana je industrijska zona, sa kompletnom infrastrukturom, u Staroj Pazovi, neka izvole gospoda tamo, kao i ostali koji grade u industrijskoj zoni.
Po vašoj logici, može nekome da padne na pamet, i to sam vam pre neki dan rekla u hodniku, kada smo raspravljali na ovu temu, da kaže - ja ću zaposliti 3.000 ljudi, ali hoću tačno na ovom mestu gde je zgrada opštine; srušite je, pa da ja tu napravim svoj poslovni objekat u kom ću da zaposlim 3.000 ljudi.
Postoji nešto što mora da se poštuje, gospodine Jaroslave Hrebik. Naravno, vi to ne znate, jer vi ne umete da poštujete sebe, ne umete da poštujete Narodnu skupštinu i ne umete da poštujete zakone Republike Srbije.
Dozvolite mi, gospodine Mrkonjiću, još samo par sekundi, da obavestim javnost Srbije i vas, kolege narodne poslanike, da je Jaroslav Hrebik trenutno pod krivičnom prijavom na osnovu prijave policije iz Slovačke, zato što je svoju vozačku dozvolu, koju je dobio u Srbiji, proglasio nevažećom, odnosno izgubljenom, pa na osnovu toga dobio novu vozačku dozvolu u Staroj Pazovi.
U međuvremenu, svoju vozačku dozvolu, našu, srpsku, iz Stare Pazove, u Slovačkoj je prodao i slovačke vlasti su došle do podataka, odnosno ustanovile tu zloupotrebu i poslale dopis MUP-u Republike Srbije, OUP Stara Pazova, da se pokrene krivični postupak protiv gospodina Jaroslava Hrebika.
On je već bio na razgovoru na tu temu, a zamislite slučajnost, on i njegov tata su vlasnici firme "Semafor", koja se bavi učenjem ovih novih vozača, instruktažom. Oni se bave takvim poslom, a gospodin Jaroslav Hrebik na ovaj način zloupotrebljava svoju vozačku dozvolu, odnosno preprodaje je, a uzima drugu i u Slovačkoj i u Srbiji.
Naravno, ništa čudno, s obzirom na to da je gospodin Hrebik bio glavni pregovarač s odbornicima koji je trebalo da razbijaju Skupštinu Stara Pazova, kada im je nuđeno po 10.000 evra. Vi niste donosili pare, donosio je neko drugi, ali vi ste bili taj koji je pregovarao s tim ljudima i obećavao po 10.000 evra.

Vas dvojica ste se povukli u ime gospođe Radete. Onda, prvo, Srđan Milivojević.
Gospodine Arsiću, molim vas, ja ću da dam ostavku, pa vi predsedavajte, ali ako ste se povukli, budite korektni.
(Veroljub Arsić, s mesta: Nisam se povukao.)
Onda sačekajte. Ide Srđa, pa Pera, pa vi. Nema problema. Gospodin Petar, pa gospodin Arsić.

Dame i gospodo, odbornici, građani Srbije, gospodin Hrebik je mislio da se rukovodi onom starom izrekom - "ako neko treba da kaže istinu, pa da postrada zbog toga, bolje da postrada on što je kazao istinu, nego da postrada istina, da je niko ne kaže''.
Dakle, dame i gospodo poslanici, slušam ovde hvalospeve već nekoliko dana o gospodinu Srđi Komazecu i mogu da se složim da je jedino dobro, od onog što sam čuo o njemu, njegovo ime. Vrlo lepo, simpatično ime. Imao sam prilike da se malo raspitam i u Pazovi i u Inđiji, i kod ljudi koji su nadležni za gonjenje ljudi koji čine zloupotrebe, o tome ko je Srđa Komazec.
Gle čuda, našao sam jedan zapisnik, pošto sam jutros čuo da taj čovek nema ni krivični dosije, niti je ikada mrava zgazio, maltene je kandidat za Belog anđela.
Gle čuda, čuo sam da je taj čovek krivično odgovarao, da je gonjen i disciplinski. Evo zapisnika u kom se to dokazuje i potvrđuje, za one koji ne veruju. Daću vam fotokopiju, ne brinite ništa.
Kaže ovako, gospodin Komazec Srđo je, molim vas, ako ne možete da me nadgovorite, probajte da ćutite, nije teško, verujte mi. Dakle...

Molim poslanike ...

Komazec Srđo je tukao na svom poslu Racić-Šaš Jasminu, a koja je tog trenutka bila trudna, i kaže - jesam, udario sam je pesnicom u glavu i u bradu i kazao sam joj, zaklaću te i ubiću te ako to budeš o meni govorila.
Ko ne veruje, evo zapisnika sa saslušanja. Ovo kažem zbog istine, zbog javnosti i zbog građana Srbije.
Pošto smo čuli ovde da gospođa Gordana Gajić nije rođena, niti živi, niti ima prebivalište u Staroj Pazovi, ja sam danas tražio od policije i policija mi je dostavila sledeću informaciju, da je Gordana Slavka Gajića, rođena 21. januara 1964. godine u mestu Vojnovići, opština Foča, Republika BiH, sa jedinstvenim matičnim brojem građanina 2501964715587, a za one koji slabije kapiraju, ponoviću, 250196471.....
Molim vas, ovo su javni podaci koje možete da dobijete, ja sam ih dobio i piše u koju svrhu sam ih dobio.
Kaže se da ona ima mesto prebivališta u opštini Stara Pazova, mesto Nova Pazova, ulica Majora Gavrilovića broj 006. Uverenje se izdaje u svrhu regulisanja demantija na sednici Narodne skupštine. Daću vam uverenje, pa izvolite i potrudite se.
Kada govorim o gospodinu Jaroslavu, završiću ovim, on je čovek koji ima vozačku dozvolu, znači da je prošao lekarski pregled, jer u ovoj zemlji, da bi čovek upravljao motornim vozilom, treba da prođe lekarski pregled.
Očigledno, da bi se bavio politikom, nije potrebno da to prođe. To su neki jasno pokazali, denuncirajući ovog čoveka koji se zalaže za istinu.
Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milivojeviću.
Reč ima gospodin Petar Jojić, pa Veroljub Arsić, Aleksandar Martinović, gospođa Jorgovanka Tabaković, a onda replika - gospodin Hrebik.