Mislim da će biti prilike da razgovaramo o ovim temama do kraja godine. Predstoje zakoni kojima će se rešiti pitanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a, naravno, i set zakona iz oblasti lokalne samouprave, pa ćemo u okviru toga moći mnogo više da pričamo o svemu ovome.
Kolega Aleksandar Vučić, moram reći, po običaju, malo preteruje kada govori o ovim temama. Što se tiče vlaške manjine. mi u Ministarstvu nismo ni ovlašćeni, niti vršimo standardizaciju jezika. Postoji jedan dokument...
(Aleksandar Vučić, s mesta: Što si potpisao?)
Dozvolite, samo želim to da vam kažem. Mi nismo ti koji vrše standardizaciju jezika i ne može našim rešenjem da se vrši standardizacija jezika. Mi samo odlučujemo o slobodi udruživanja i slobodi ostvarivanja prava, na čemu je insistirala vlaška zajednica u Srbiji.
Verovatno vam je poznato da su oni bili pred utuženjem Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Dobro smo proučili ceo predmet i želim da vam kažem sledeće. Da nas je tužio Evropski sud za ljudska prava, šanse za Srbiju bi bile nula da se u tom sporu odbrani. Nismo imali izbora, nego da ispoštujemo njihova prava i da registrujemo Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, ne ulazeći, pri tom, u pitanje upotrebe jezika.
Podsetiću vas da je u Srbiji, u nekom prethodnom periodu, registrovana egipatska nacionalna manjina, pa mi recite da može egipatska, a ne može vlaška. Mislim da to ne bi bilo dobro.
Što se tiče odnosa Vlaha i Rumuna u Republici Srbiji, to je kompleksan odnos. Imao sam tri razgovora s rumunskima ambasadorom vezana za ovo pitanje, kako bi to bilo rešeno na najbolji mogući način. Mislim da je Ministarstvo našlo najbolji mogući način da reši ovo pitanje, koje je, u momentu kada sam stupio na dužnost, već bilo goruće, jer sam prethodno, kao potpredsednik Skupštine, bio pozvan kada je gospoda, koju su pominjali, spremala tu tužbu Evropskom sudu za ljudska prava.
Oni su imali jednu konferenciju za štampu, jednu tribinu i ja sam tada, kao potpredsednik Skupštine Srbije, bio pozvan, a mislim da su bili pozvani i svi šefovi poslaničkih klubova. Ne mogu da se setim ko se odazvao, a ko nije.
Mislim da smo na najbolji način zaštitili državni interes. Vi mislite da smo uradili nešto protivno državnom interesu, ali mislim da su to prejake ocene, iako sam navikao na takve ocene od vas.
Što se tiče Zakona o lokalnoj samoupravi, član 42. je utvrdio ceo postupak koji se tiče prestanka mandata, pa tako i ovaj slučaj koji ste pomenuli, povodom smrti gradonačelnika Beograda, Nenada Bogdanovića. U tom zakonu piše, između ostalog, da se izbori neće raspisivati ako je do kraja mandata ostalo manje od šest meseci, ali to nije pravni osnov za ovakvo postupanje državnih organa u slučajevima gde je prestao mandat nosiocima izvršne vlasti, pa negde čak i skupštinama opština, nego je, po mom dubokom uverenju, pravni osnov upravo Ustavni zakon Republike Srbije.
Ne želim da polemišem u vezi s našom primenom Ustavnog zakona, ali što se tiče ove materije, Ustavni zakon je, nesporno, stariji od Zakona o lokalnoj samoupravi i Ustavni zakon je svima, kako onima kojima je istekao mandat, tako i onima kojima će, možda, u tom momentu mandat biti još u toku, utvrdio kada će biti izbori, odnosno kada će se raspisati izbori, pa mi treba, u tom smislu, da postupamo jednoobrazno.
Ovo ne samo da je u skladu s Ustavnim zakonom, ovo je i celishodno, s obzirom na to da mi donosimo, odnosno da Narodna skupština treba da usvoji jedan set kojim će se na drugačiji način rešiti pitanja lokalne samouprave u Srbiji.
Bilo bi krajnje necelishodno sada održati neke izbore u jedinicama lokalne samouprave, pa za dva meseca te iste građane ponovo pozvati i reći, hajde vi sada ponovo na izbore, pa ponovo birajte svoje organe vlasti, možda po drugačijem sistemu nego što je sada. Mi za sada nemamo precizirano, nemamo jasan odgovor na pitanje kako će se birati izvršni organi, po novim zakonima. Ne znamo kako će to biti i bilo bi krajnje neozbiljno, jer ne znam koja bi to država radila drugačije od onoga kako radimo mi, koja bi to država sada raspisivala izbore, pa za tri meseca ponovo raspisala izbore.
Iskreno se nadam, ne znam zašto mi dobacujete, ne bih ulazio u tumačenje zašto ste ovo pitanje pokrenuli, jer meni deluje neukusno što ste ga danas pokrenuli, ali, kažem, primenjivaće se zakon i primenjivaće se Ustavni zakon, dok se ne promeni. Ako se promeni Ustavni zakon, onda ćemo raditi po nekim drugim propisima, a dok je Ustavni zakon ovakav, primenjivaće se Ustavni zakon. Mislim da je odluka da se ne raspisuju izbori sada celishodna i legalna.