Ja se nadam da ću u sledećih 20 minuta uspeti da, uz što manje korišćenje nekih stručnih termina, izložim stav SRS-a povodom ovog predloga zakona kojim se menja Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Na početku moram da vas obavestim da je SRS podnela amandmane na ovaj predlog zakona i da će glasati protiv ovog zakona. Imamo dovoljno argumentacije, ali bih zamolio na početku za malo pažnje, zato što je u pitanju ozbiljna tema, više radi javnosti, pa i radi poslanika koji su u novom sazivu, pa nemaju neki kontinuitet, odnosno nemaju neka saznanja šta se sve dešavalo sa ovim zakonom od 2003. godine, kada je donet.
Za početak, moram da vas obavestim, čini mi se da je taj zakon donet neposredno posle vanrednog stanja 2003. godine i glasio je - Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina.
Vidite, ovo - protiv učinilaca ratnih zločina, kasnije je promenjeno. Promenjeno je prilikom sledeće izmene, koja je bila 2004. godine.
Zašto ističem ove reči - protiv učinilaca ratnih zločina? Te reči su kasnije zamenjene rečima - za ratne zločine. Zato što na osnovu ovoga pravim vezu sa nečim na šta se poziva predlagač zakona, a to je Statut Haškog tribunala. On u svom originalu ima pun naziv, videćete kako to izgleda, Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine.
U samom nazivu ovog statuta prejudiciraju se mnoga pitanja. To prejudiciranje znači da je svako lice protiv kojeg je podignuta optužnica prethodno bilo odgovorno, jer se u nazivu kaže da se radi o odgovornim licima za teška kršenja humanitarnog prava. Znači, u sudu se ne utvrđuje njihova odgovornost. Njihova odgovornost se, praktično, pretpostavlja. Slično je bilo i sa našim zakonom.
Znači, u postupku protiv učinilaca ratnih zločina nema osumnjičenog, on je već učinilac ratnog zločina, čim je podneta optužnica protiv njega. Neko se kasnije dosetio da to treba da se promeni, da se to izbaci, pa je ta reč zamenjena rečima - za ratne zločine.
Kada je donet ovaj zakon, zašto je donet ovaj zakon?
Ovaj zakon je donet 2003. godine, na bazi neke strategije okončanja rada Haškog tribunala. Tada je neko zaključio da je nemoguće obuhvatiti sve i da treba pribeći nečemu što se zove iskustvo. Iskustvo je Nirnberg. U Nirnbergu je postojao statut, kasnije je na bazi toga donet Kontrolni zakon broj 10 kojim su okupatori u Nemačkoj sprovodili neku pravdu.
Zašto je ova veza vrlo važna? Ona je važna zbog toga što je u statut Nirnberškog suda, član 6. pod a), u okviru zločina protiv čovečnosti, ubačena i agresija, a sastavni deo toga je bila zavera. To se danas u modernom vremenu zove - udruženi zločinački poduhvat. Udruženog zločinačkog poduhvata nema u Statutu Haškog tribunala i do njega se dolazi nekim tumačenjem. Videćete kasnije zašto je ta veza važna, zbog preslikavanja ovde, kod nas.
Godine 2003, Srbija je već imala iskustva sa suđenjima za ratne zločine. To su radili redovni sudovi, ali pošto nije mogla da se obezbedi kontrola onih sa strane, kako se sprovode ti postupci, onda je za teritoriju Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, osmišljen sistem da se ide na nešto specijalno što bi bilo pod kontrolom.
To specijalno je bilo pod kontrolom na taj način što su sudije određene da sude te predmete u ovom specijalnom sudu morale su da idu na obuku u SAD, da se uče kako da se sudi u tim predmetima.
Međutim, SAD nemaju iskustva sa suđenjem za ratne zločine. Oni su imali jedan predmet, vijetnamski, mislim da beše poručnik Kejli, koji je, čak, najstrožu kaznu od 10 godina izdržavao u apartmanu vojnog kampa.
Zašto je ova veza bitna? Ona je bitna, jer je ovaj naš sud pod budnom kontrolom i Haškog tribunala i stranih obaveštajnih službi. Ranije smo obaveštavali javnost o čuvenom Semu Lazaru, koji se šetao kroz taj sud i kroz tužilaštvo kako je hteo i kako je zamislio.
Znači, zakon o kome danas raspravljamo i njegova četvrta izmena i dopuna ne razlikuje se od Kontrolnog zakona broj 10, na osnovu kojeg su u Nemačkoj vršili denacifikaciju. Kod nas se ne vrši preko njih desrbifikacija, za to je zadužena Nataša Kandić i ostali.
Izvorni tekst ovog zakona je sadržavao brojne nedostatke. Neću taj tekst do kraja da analiziram. Skrenuću vam pažnju na prvu sledeću izmenu tog zakona, koja je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 135/04.
Tada se na drugi način odredila stvarna nadležnost tog suda. Ne ulazim sada u neke detalje stvarne nadležnosti, znate da imam negativan stav prema tome.
Kako se definisala nadležnost suda? Za krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava određeno je, u Glavi šesnaest, u to vreme, osnovnog, Krivičnog zakona, što je donekle prihvatljivo, u tački 2 - teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda.
Kako može da bude statut Haškog tribunala izvor prava za Republiku Srbiju? To je apsolutno nemoguće.
Moram da vam skrenem pažnju da je Statut Haškog tribunala doneo Savet bezbednosti, jednom rezolucijom. Haški tribunal je nelegalan, nelegitiman sud. Nije formiran međunarodnim ugovorom. Dokaz za to jeste Rimski statut.
Jula 1998. godine usvojen je u Rimu međunarodni ugovor država koje su pristupile, imaju status država članica. Skupština je održana kasnije, kada je donet pravilnik o postupku i dokazivanju.
Karakteristika Rimskog statuta je i ta što se elementi bića svih krivičnih dela koja se svrstavaju u teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava definišu od strane nekog ko ima zakonodavnu moć, a to je skupština država članica.
Šta se desilo u Hagu? U Hagu se desilo to da je Statut ovlastio sudije da donesu pravilnik o postupku i dokazima.
Kada sam već kod tog pravilnika, moram da vam ukažem na član 14a Predloga, odnosno ovog zakona u izvornom tekstu, koji kaže - u slučaju za bivšu Jugoslaviju, u skladu sa statutom i pravilima o postupku i dokazima. Naš zakonodavac nije ni znao kako se zove taj pravilnik, jer je rekao - pravila o postupku i dokazima.
Akt koji donose sudije Haškog tribunala treba da obavezuje naše pravosuđe. Zar je to moguće, ukoliko se ne krši princip legaliteta u najširem smislu? Sve je moguće. Kakva je struktura ovog zakona? Oslikava Haški tribunal. Haški tribunal ima deo koji se zove tužilaštvo, ima sudski deo koji ima pretresno i žalbeno veće, ima sekretarijat, ima pritvorsku jedinicu.
Zamislite kako se kod nas zove pritvorska jedinica? Pogledajte - posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora. Izdržava se kazna zatvora, pritvor se ne izdržava, pritvor je mera kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog u sudskom postupku. Kod nas se izdržava i pritvor.
Imamo Veće za ratne zločine, to odgovara sudskim pretresnim i žalbenim većima u Hagu. Imamo posebno odeljenje za obavljanje administrativno-tehničkih poslova. To je sekretarijat, kao što u Hagu postoji sekretarijat. Naravno, neko će da shvati da je neka žaba digla batak da bi se potkovala, jer je videla da se potkiva konj. To postaje karikatura u Srbiji.
Potreban je sud, potrebno je tužilaštvo, posebne su strukture koje će da budu pod budnom kontrolom i da rade po nalozima iz inostranstva.
Kao što je Kontrolni zakon broj 10 bio izraz okupatorske volje, ovaj zakon je, takođe, izraz nekih koji se mogu smatrati okupatorima. Dovoljno je samo reći da Nataša Kandić vedri i oblači u onom sudu, u Tužilaštvu. Ona zastupa oštećene, ona komentariše, ona dovodi, ona privodi, ona odlučuje ko će da ide na specijalizaciju, ko će da sudi i ko neće da sudi. Ona odlučuje o tome ko može da bude sudija u tom sudu.
Da li na bazi toga možemo da steknemo zaključak da je to nezavisan, nepristrasan, kompetentan sud? Nikako. Nikako ne može da se stekne takav zaključak.
Donet je Krivični zakonik i teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava su sadržana u našem zakoniku. To su, upravo, oni članovi koje je gospodin Petrović pomenuo, od 370. do 386. Tu nije problem.
Moram da vam kažem, ako je nadležnost ovog suda definisana, ovog veća, da budem precizniji, rečeno je da se tačka 1. odnosi na ovo naše poglavlje kojim smo mi propisali ta krivična dela, onda je nemoguće da se primeni tačka 2. u kojoj se navode krivična dela propisana Statutom Haškog tribunala. Nemoguće.
Neću da ulazim u materijalno-pravne razloge koji su brojni. U Hagu se izmišljaju nova krivična dela, čak i ona koja ne postoje u članovima 2, 3, 4. i 5. ovog statuta Haškog tribunala.
Imamo paradoksalnu situaciju. Ako terate naše sudije da primenjuju Statut Haškog tribunala, a uzećemo, na primer, jedan zločin, genocid, šta je s odredbama našeg krivičnog zakonika o genocidu? Šta ima primat?
Ovo sam uzeo samo za primer. Mogu da uzmem i zločin protiv čovečnosti. Na potpuno drugačiji način je regulisano. Mnogo je bolje u našem zakonu nego ono što primenjuje Haški tribunal.
Ni u jednom predmetu koji se sudi pred našim sudovima nema udruženog zločinačkog poduhvata, zato što nema materijalno-pravne odredbe o tome.
U Hagu, kao što ste videli, sudi se, pre svega, za udruženi zločinački poduhvat, i to, pre svega, Srbima, ili, da budem precizan, isključivo Srbima.
Jedini koji je optužen za udruženi zločinački poduhvat, donekle, jeste i Ante Gotovina, što izaziva bes u nezavisnoj državi Hrvatskoj, jer oni smatraju da su bili žrtve agresije i da ne mogu biti u nekom udruženom zločinačkom poduhvatu kada su se, kobajagi, branili. Branili su se tako što je Mesić isterao 150.000 ljudi sa teritorija gde nije opaljen čak ni metak. Vodite računa, ovo je vrlo opasno što se kod nas dešava.
Onda dolazimo do jedne fatamorgane koja se zove - tužilac. Zbog bliskih odnosa, prijateljstva, rodbinskih odnosa, nekako je izabran čovek koji je poznat po tome što je u Okružnom sudu bio prilično lenj. Po njegovim optužnicama sudije nisu mogle čak ni da postupaju. Pozivale su ga da izmeni optužnicu, da je elementarno uredi. Ponaša se kao Karla del Ponte. On daje političke komentare, on priča o sankcijama. Sećate se, jurio je golubove svojevremeno.
On je službenik Karle del Ponte, a ne službenik ove države. To se zaključuje na bazi njegovog ponašanja i delovanja. Valjda je danas negde na nekom ostrvu, razgovara sa svojim kolegama.
Gospodine Petroviću, on je zaključio neki sporazum o nekoj saradnji. Ako ima elemenata inostranog u tom sporazumu, on bi morao da se ratifikuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Stičem utisak da je on svoju nezavisnost shvatio kao apsolutnu samovolju, preko tog tužilaštva i preko drugih organa, može se reći i saveta i nekih drugih struktura.
Mi ćemo u nastavku ovog pretresa da ukažemo na konkretne primere gde oni pokušavaju da se stave u onu najprljaviju funkciju Karle del Ponte, a to je da obezbeđuju lažne svedoke Haškom tribunalu.
Radi javnosti, pošto smo i danas nešto malo prokomentarisali tog gospodina i njegov stil rada, samo ukratko da vas obavestim da je, prema podacima kojima mi raspolažemo, gospodin Vukčević angažovao Tužilaštvo i sve druge strukture koje su obuhvaćene ovim zakonom, na neki način, pa je tako njegov zamenik Bogdan Stanković zahtevao, zato što je to od njega tražio Patrik Lopez Tores, tokom septembra, da se neki ljudi privode do Kancelarije Haškog tribunala u Beogradu, iako ta lica ne žele da sarađuju sa Haškim tribunalom, iako su ta lica više puta, pre nekoliko godina, rekla - ne želimo da vas vidimo, ne želimo da lažno svedočimo protiv nekih ljudi.
Tu se javlja stereotip, gospodine Petroviću, da njima, navodno, preti opasnost. Nikakva opasnost ne preti tim ljudima. Odakle bismo mi znali, da nas ti ljudi nisu obavestili, kakav se pritisak na njih vrši.
Haški tribunal, preko svojih istražitelja, službenika Jevrema Grujića itd, ovog dela nevladinih organizacija, što vam je dobro poznato, nezakonito vršlja na teritoriji Republike Srbije. Obezbeđuju se, navodno, svedoci, od njih se traži da lažno svedoče. Kada to ljudi ne prihvate, onda se vrši dodatni pritisak. Zašto? Zato što Hag ima neku svoju istinu i on želi tu svoju istinu da nametne. Slažem se s vama, ako je potrebna neka istina, dajte onu koju ćemo da utvrdimo poštujući princip kontradiktornosti, javnosti itd, ali da izađe istina.
Moram da vam skrenem pažnju na to da je pokrenut postupak protiv Karle del Ponte. Nadam se da ću imati prilike da pričam o svim krivičnim postupcima koji se vode protiv Karle del Ponte. Vi ovih dana čitate po novinama kakva je to ličnost.
Preporučio bih vam da pogledate i dokumentarni film koji je Karla snimila sama o sebi, a zove se "Karlina lista". Ona se hvali kako postavlja ministre u Srbiji, pa čak, podrugljivo, u avionu, nazdravlja šampanjcem sa svojom miljenicom i komentariše s kim je razgovarala, kakav je on, da li je tup, da li nije tup, da li se plaši, da li laže, da li ne laže, o ljudima koji su danas na vlasti. Film je posvećen periodu od septembra do decembra 2005. godine, to su autentični snimci razgovora s najvišim predstavnicima vlasti u Republici Srbiji.
Čuli ste nedavno da je izašla knjiga Florens Artman, u kojoj se priča da Haški tribunal uopšte nije nezavisan sud, da pojedine sudije rade za strane obaveštajne službe, da pojedini tužioci rade za strane obaveštajne službe, da tamo vrvi od službenika koji rade za druge obaveštajne službe.
Nažalost, posle toliko godina se pokazalo da je ono na šta smo vas upozoravali još prilikom donošenja onog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom sve istina, da nijedan podatak koji smo vam saopštili nije lažan.
To što vi niste hteli to da vidite u tom trenutku, to je vaš problem, ali smo vas na vreme upozoravali šta se radi, jer ''što se grbo rodi, vreme ne ispravi''.
To je činjenica i od toga ne može da se pobegne.
Mi ćemo u nastavku rasprave iskoristiti priliku da vam ukažemo na konkretne stvari ovog predloga o izmenama i dopunama Zakona. Smatramo da pravite veliku grešku.
Za početak bih vam skrenuo pažnju, gospodine Petroviću, s obzirom na to da ste ministar pravde Republike Srbije, da s istom brigom treba da vodite računa o svim građanima Republike Srbije, o svim državljanima Republike Srbije.
Doneo sam ovde osam odluka. Sve odluke je potpisao u to vreme zamenik sekretara Haškog tribunala. On se zove David Tolberg. On je 2004. godine izabran za zamenika tužioca. Zamenik je Karle del Ponte još uvek. U ovih osam odluka on je, praktično, sproveo torturu.
Od 11. decembra 2003. do 1. jula 2004. godine, Vojislav Šešelj nije mogao telefonom nikoga da pozove, jer je imao zabranu komunikacije, a zabrana komunikacije, gospodine Petroviću, je bila, čitam njegove stavove: "Imajući u vidu da je optuženi kandidat na parlamentarnim izborima u Srbiji, zakazanim za 28. decembar 2003. godine", pa onda njegova sledeća konstatacija, da znate o čemu se radi, kaže ovako: "da je optuženi bio kandidat na parlamentarnim izborima", to je neka kasnija odluka, "imajući u vidu rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih 28. decembra, koji govore da je politička stranka, na čijem se čelu optuženi nalazi, osvojila 82 od ukupno 250 mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije".
Još dve rečenice, gospodine Mrkonjiću, znam da sam malo prekoračio vreme. Sledeći set odluka je: "Imajući u vidu da su predsednički izbori u Srbiji zakazani za 13. jun 2004. godine", pa da preskočimo još tih nekoliko odluka, on čak zna, pre 13. juna 2004. godine, da će u Srbiji biti drugi krug predsedničkih izbora; građani Srbije još nisu izrazili svoju volju na prvom glasanju, a on već zna da u drugi krug idu Tadić i Nikolić.
Ništi se prezumpcija nevinosti lica koje je optuženo i nalazi se u pritvoru. Vojislav Šešelj je pet godina u pritvoru. Trinaest oblasti ljudskih prava, sve u domenu prava na pravično suđenje, prekršeno je odlukama, postupanjem i radnjama u Haškom Tribunalu.
Država ćuti. Pripremaju pretres koji treba, navodno, da krene 7. novembra. Nijedno načelo dokaznog postupka se neće poštovati u tom pretresu, ako to krene.
Svedočiće mrtvi, biće uvršteno nekoliko hiljada dokaznih predmeta, bez mogućnosti da Šešelj postavi ijedno pitanje povodom dokaznog predmeta.
Država Srbija ćuti, a radikali i građani Srbije, koji masovno potpisuju ovu peticiju, iz svih stranaka su građani, da budemo načisto, da se neko ne uvredi, traže od Republike Srbije direktan TV prenos tog suđenja, jer javnost treba da izvrši kontrolu kako su sudije sudile, kako su primenjivale propise.
Mnogo traži Vojislav Šešelj, mnogo traži javnost Srbije? Traži samo ono elementarno.
Ceo koncept ovog zakona je pogrešan, gospodine Petroviću. Znam da vi u to vreme niste bili ministar, čini mi se da ste bili poslanik u Saveznoj skupštini.
Znam kako je donet ovaj zakon. Ukazivali smo na brojne primedbe, samo pravne prirode. Preko svega toga se prešlo. Rezultat je loš.
Da vam skrenem pažnju na samo još jednu stvar...
