Dame i gospodo narodni poslanici,  SRS je svoj stav prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine iskazala kroz amandmane.
Predlog ovog zakona ima tri člana. Mi smo predložili tri amandmana i svaki glasi: ''briše se'', zato što mislimo da ovakav zakon ne treba da postoji u pravnom prometu u Srbiji.
U današnjoj diskusiji neću govoriti, kao ni moj kolega Krasić, suviše konkretno o ovom zakonu. O tome ćemo govoriti kada se bude raspravljalo u pojedinostima i kada budemo govorili o amandmanima. Više ću se posvetiti ciljevima i vašim namerama u predlaganju ovog zakona. Kroz ovaj zakon, kao i kroz osnovni zakon, Vlada Republike Srbije, od one prethodne vlade, sve do ove sadašnje, računam od 2000. godine, potpuno zanemaruje prezumpciju nevinosti.
Ovaj zakon ste predložili, gospodine Petroviću, između ostalog, da biste osudili ''jatake''. To je novi termin koji vi koristite u pogrdnom smislu, a pošto sam rođena u Livnu, mene reč ''jataci'' asocira na starca Vujadina, na ''prokleto Lijevno'' i na ljude koji su bili vrlo časni i ponosni.
Isto mislim o ovim ljudima koji su, kako vi kažete, ''jataci'' generalu Mladiću. Verujte da bih i ja, kao i većina građana, bila ponosna kada bih mogla da mu budem ''jatak''.
Gospodine ministre, pitam vas šta ćete da uradite i kako ćete da sakupite sve one ''jatake'' na čijim kapijama se nalaze plakati na kojima piše - ''sigurna kuća za Ratka Mladića''? Sve su to sigurne kuće za Ratka Mladića. Džabe vama ovi vaši zakoni.
Pitam vas, s obzirom na prezumpciju nevinosti, mi smo kolege pravnici, da li vi možete da kažete da je Ratko Mladić izvršio ratni zločin? Gospodine ministre, insistiram, ne ovako iz klupe, ali insistiram da to kažete, da bi ste mogli uopšte da raspravljate sa mnom o predlogu ovog vašeg zakona.
(Dobacivanje iz sale)
Vas nisam pitala, vi možete kao poslanik da se javite, pa da jednom, hvala Bogu, neko iz DS-a izađe da brani zakon nekog svog ministra.
Dakle, od ministra tražim da kaže da li je Ratko Mladić izvršio ratni zločin, a iz toga sledi da li može imati ''jatake'' ili ne može imati ''jatake''. To je vrlo jednostavno pitanje, gospodine ministre.
Zašto vi donosite ovaj zakon? Zato što nemate poverenja u sudije okružnih sudova, u onaj častan deo sudskog pravosuđa, nego ste napravili specijalne sudove, specijalna tužilaštva. I odatle vam časni ljudi odlaze. Kupili ste ih.
To su ljudi koje je država potkupila zato što im je dala tri puta veće plate nego ostalim kolegama, koji rade jednako teške predmete, teže ili lakše, nije bitno, ali, u svakom slučaju, svi su iste struke, jedino se svi nisu doškolovali i doobučavali u belom svetu, uglavnom u Americi, nego samo oni koje ste postavili u specijalne sudove i u specijalna tužilaštva. Oni su vam garant da će ''jataci'' dobiti oštre kazne. Zato vi donosite ovaj zakon, jer ovo što je ovde predviđeno, to već postoji u Krivičnom zakonu i niste morali da to prenosite na ove vaše ''specijalce''.
Šta je suština? Suština je da vi u Srbiji, od 2001. godine do današnjeg dana, intenzivno vršite tribunalizaciju srpskog pravosuđa. Najodgovorniji za tu tribunalizaciju srpskog pravosuđa su, naravno, Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Vi, ministre, s ovim zakonom, postali ste član tog udruženja u vršenju udruženog zločinačkog poduhvata protiv građana Srbije.
Umesto o zakonu, malo ću da približim, pre svega, građanima Srbije, a i narodnim poslanicima, ovaj vaš predlog kroz neka konkretna imena i konkretne slučajeve koji se odnose na rad Specijalnog suda i Specijalnog tužilaštva.
Samo da me kolega Ristić ne opomene, znam da se radi o Okružnom sudu, posebnom odeljenju, ali, kolega Ristiću, mnogo me bolje građani Srbije razumeju kad kažem specijalni sud, jer svi znaju da postoji Specijalni sud za ratne zločine i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine.
Dakle, ko je na čelu tog tužilaštva? Izvesni Vučković, poznat po onoj čuvenoj rečenici da će hvatati golubove pismonoše ako utvrdi da nose poruke Ratku Mladiću. Prošlo je od tada dosta vremena, ne uhvati on ni golubove pismonoše, hvala Bogu, ni Ratka Mladića, ali i dalje se, valjda, nada.
Taj gospodin Vučković je svojevremeno bio partijski sekretar u Tužilaštvu i tamo je poznat kao veliki neradnik, kao neko ko nikada nije uradio nijedan ozbiljan predmet.
Ako u bilo kom tužilaštvu kažu - to je ona lenčuga, budite sigurni da misle na gospodina Vučkovića.
Inače je poznat i po tome što su mu, on zvanično nije, žena i sestra članovi DS-a, a rođena sestra mu je u Glavnom odboru DS-a. Naravno, ne mislim da to treba da mu bude neka mana jer, za razliku od vas, ne mislim da je greška da neko bude član bilo koje stranke, stranke za koju se opredeli.
Nikada, za razliku od vas, ne pričamo demagoške priče - ovaj je nestranačka ličnost, onaj je nestranačka ličnost. Koga god vi negde postavljate, naravno da je stranačka ličnost. To razumem, to je vaše trenutno pravo.
Trenutno se taj gospodin Vučković nalazi na Hvaru. Šta tamo radi? Tamo je sa tužiocima iz okruženja gde se, zamislite, dogovaraju oko razmene optuženih za ratne zločine.
Oni su napravili nekakav dogovor, on u ime države Srbije, taj Vučković. On je taj u čijim rukama je sudbina ko zna koliko ljudi, za koje će neko tamo na Hvaru danas da kaže da postoji sumnja da je izvršio ratni zločin i Vučković će da ga deportuje tamo negde, da li Hrvatskoj, da li BiH itd.
Tako je, kolega Krasiću, za njega se, takođe, priča da ne postoje dokazi i da niko od kolega ne zna gde je i da li je završio pravni fakultet. Ovo je nešto što je u sferi priča i neću to da tvrdim.
Gospodin Vučković je poznat i po izjavama vezanim za ''Ovčaru'', vezanim za ratne zločine u Zvorniku, pa je ovih dana, onako visokoumno, izjavio kako se SRS plaši, odnosno, kako nas ''svrbi'', kako je on rekao, ''Ovčara'' i ''Zvornik'', zbog Milana Lančužanina i Duška Vukovića, kako li se već zove, inače, pokojni čovek.
Znate li šta je onda uradio?
Pošto u okviru postupka ''Ovčara'' nisu uspeli da nađu nijednu mogućnost da osude nijednog dobrovoljca SRS-a, čak je Vesko Krstajić, predsednik Veća u tom postupku, rekao da mu je žao, da je ubeđen da su dvojica ljudi, koji su bili optuženi, ne i osuđeni, koji su otišli kao dobrovoljci SRS-a na ratište, izvršili ratni zločin, ali, eto, nažalost, on to ne može da dokaže. On je i danas predsednik tog veća i on i danas sudi u tom sudu.
Onda su formirali predmet ''Zvornik 1'', protiv jedne grupe ljudi iz Zvornika. Taj postupak traje od 1995. godine i do današnjeg dana nisu uspeli da naprave nijednu sponu između eventualnih izvršilaca, odnosno tih krivičnih dela u Zvorniku, i Vojislava Šešelja, odnosno dobrovoljaca SRS-a.
Šta su onda uradili? Onda su prošle godine, po nalogu neke Fatime, ne mogu da joj se setim prezimena, ali znam da je tužilac kantona u Tuzli, pokrenut novi postupak - ''Ovčara 2'', a Fatima je poslala izvesne izjave koje treba da posluže ovom našem veću za ratne zločine. To je isto ono što pokušavaju da podmetnu Vojislavu Šešelju u Hagu - izjave umesto živih svedoka.
Naravno da od tog posla neće biti ništa, ali to će građani pratiti preko RTS-a, hvala Bogu, uskoro, pa će videti kako će to da izgleda. Hoće, hoće, ako ne budete hteli da gledate, vi promenite kanal, ali većina u Srbiji hoće, gledaće.
Neće da gleda onaj iz Kraljeva. Kaže da hoće? Svi će da gledaju, svi bi da potpišu, ali im zabranio Tadić da potpišu, zato što znaju da će pojavljivanje Vojislava Šešelja znatno da podigne rejting SRS-a, koji je iovako, hvala Bogu i hvala građanima Srbije, vrlo visok.
Šta je još karakteristično za ovaj sud? Od skora, pišu novine, krvavo su se borili i izborili da savetnik ovog Vučkovića postane gospođa Biserka Živković. Zašto su se borili? Zato što je, Bože, to stručnjak, pa je nju trebalo moliti, da je izmole da postane savetnik.
Onda pišu u novinama da je ona poznata po tome što je bila profesor. Bila je profesor kada je završila Pravni fakultet, pa je na određeno vreme, u jednoj školi u Nišu, predavala. Naravno, to je potpuno u redu. Onda se kaže - ona je poznata i po tome što je u jednoj privrednoj organizaciji u Nišu bila direktor, u jednoj uspešnoj organizaciji. Biserka Živković je bila upravnik pijaca u Nišu. Takođe, nemam ništa protiv toga.
Suština je da je Biserka Živković žena Zorana Živkovića. Kada je Zoran Živković bio savezni ministar, onda je Biserka Živković na republičkom nivou bila sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, jel tako? Tako je. Pa, onda, kada je Zoran Živković postao premijer, da ne bi Biserka Živković ostalo onako, ni na nebu ni na zemlji, a već je bila predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika'', onda je, verovali ili ne, kao predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika'' primljena u stalni radni odnos i bila je u radnom odnosu kao predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika''.
E sad, kako se isplati saradnja sa Haškim tribunalom, kako se to isplati nekim ljudima, pojedinačno?
Nemam mnogo vremena, ali ću nekoliko karakterističnih primera da vam pomenem.
Sećate se onog ministra, i danas je ministar, samo u drugom resoru, prozvala sam ga ministar stjuardesa, to je onaj što je leteo za Hag svake nedelje i ispraćao Srbe u Hag, ministar Lončar, da znate o kome se radi. Od skromne ministarske plate, ministar Lončar, od kad je počeo da leti za Hag, uspeo je da kupi veliki stan u Novom Sadu, uspeo je da kupi i neki dobar auto, C-5, nešto se i ne razumem, ali kažu da je mnogo skup, pa je uspeo da kupi poslovni prostor u Novom Sadu, pa je onda otvorio ženi školu stranih jezika u Novom Sadu. Dakle, očigledno, dobar posao.
Dalje, Bruno Vekarić, to je onaj što se svako veče onako značajno pojavljuje, namršti se, kao neko mnogo pametan, na malim ekranima. Bruno Vekarić je portparol ovog specijalnog tužilaštva, a sad ću da vam kažem kako se njemu taj posao isplatio. Najpre da vam kažem, ovo je krivična prijava, pa ću iz nje da vam pročitam neke podatke vezane za Bruna Vekarića i molim vas samo da me pogrešno ne razumete. Molim građane Srbije da me pogrešno ne razumeju što ću ovo da pročitam, koliko je dozvoljeno da se čita.
''Prvom opštinskom tužilaštvu u Beogradu, 22. juna 2000. godine podneta je krivična prijava protiv Vekarić Vatroslava,'' to je Brunov otac, ''od oca Stjepana i majke Vesne, rođen 1944. godine, nekog datuma, u Dubrovniku u Hrvatskoj''. Matični broj neću da čitam. Beograd, adresa, neću da čitam. ''Državljanin Srbije i Crne Gore. Nacionalnost - Hrvat, školska sprema - dr nauka, zanimanje - politikolog, profesor Univerziteta, zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.''
Taj institut za međunarodnu politiku i privredu, gde je radio gospodin Vekarić, mesto je izvršenja tog krivičnog dela za koje je podneta krivična prijava.
''Objekat napada - Zakon o javnim nabavkama, vreme izvršenja -od septembra 2003. do 30.03.2004. godine. Nađeni tragovi, šteta,'' da sad ne sabiram, ''500 hiljada, 770, 770, itd., oštećeni - Institut za međunarodnu politiku i privredu, Makedonska broj 25. ''
Zašto je bitan njegov tata? Zato što je Bruno Vekarić završio srednju upravnu školu, pa višu upravnu školu, pa je onda, zahvaljujući Vojinu Dimitrijeviću, koji je bio tati kolega na Institutu, Bruno Vekarić na volšeban način došao do diplome pravnog fakulteta.
Gospodin Batić ga je zaposlio u Ministarstvu pravde kada je postao ministar, tamo je bio pomoćnik ministra i do tad niko živ, osim uže porodice, za njega nije znao. Od tada je gospodin Vekarić, pogotovo kako je postao portparol Haškog tužilaštva i kako izleće s izjavama sa kojima izleće svako veče na televiziji, kupio veliki stan kod hale ''Limes'', a tu je kupio i poslovni prostor.
Kažu ljudi koji su bili u tom stanu, ja nisam, da taj stan liči na neki vasionski brod. Kažu - pritisnete dugme, pa se pojavi cela kuhinja, a kada se to dugme vrati, onda je zid.
Kažu da to ni na filmu nisu videli što Bruno Vekarić ima. Onda ima poslovni prostor kod Trgovinskog suda, u suvlasništvu sa Vladanom Batićem, kažu.
Dalje, Bogdan Stanković. On je zamenik Vučkoviću, ovom ''glavnom haškom tužiocu'', kažem - haškom, iako je ovde, jer on jeste haški tužilac. Taj Bogdan Stanković je tražio od Haškog tribunala da se obezbede lažni svedoci protiv Vojislava Šešelja.
U tu svrhu, u Srbiju je došao Patrik Lopez Tere i izvesni Zdrlić, o kojem vam je danas govorio gospodin Vučić i govoriće ponovo kad dođe ovde. Taj Zdrlić je, inače, ustaša a predstavnik je Haškog tribunala u Beogradu. Naravno, u toj ekipi su i Nataša Kandić i Sem Lazaro i oni čine sve da dođu do lažnih svedoka protiv Vojislava Šešelja.
Mi iz tima za odbranu Vojislava Šešelja nismo sedeli skrštenih ruku, došli smo do tih ljudi, odnosno, ti ljudi do nas. Dobili smo puno informacija.
Gospodin Vojislav Šešelj je pokrenuo krivični postupak zbog nepoštovanja Suda protiv Karle del Ponte, Danijela Saksona, na osnovu 34 overene izjave ljudi, koji su na najgori mogući način mučeni i maltretirani, gde - u ulici Jevrema Grujića, u Beogradu.
Pitala sam, ovo je odgovor na moje poslaničko pitanje ministra Jočića, tj. rekla sam da imamo saznanje da u ulici Jevrema Grujića postoje prostorije u kojima borave istražitelji Haškog tribunala, da se tamo privode ljudi da bi bili lažni svedoci u haškom procesu protiv Vojislava Šešelja.
Prema informacijama dobijenim od tih ljudi, koji su svoje izjave overili kod nadležnih sudova, u tim prostorijama postoje i neke pritvorske jedinice, jer tamo ljude drže po 4-5 dana da bi, eventualno, izdejstvovali da potpišu neku izjavu protiv Vojislava Šešelja koja se od njih traži.
Između ostalog, šta meni kaže ministar Dragan Jočić: ''U skladu sa Zakonom o ministarstvima, poslove državne uprave koji se odnose i na obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, uključujući i strana diplomatska predstavništva na teritoriji Republike Srbije, obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova''.
Da li je moguće, gospodine Petroviću, da je taj kazamat u Jevrema Grujića 11 strano diplomatsko predstavništvo, a ako jeste, koje države je to strano diplomatsko predstavništvo?
Dalje, kaže Jočić: ''Ministarstvo unutrašnjih poslova ne raspolaže informacijama, ni saznanjima da se u navedenom objektu nalaze pritvorske jedinice, kao i da se lica u istom zadržavaju više dana.''
Ministarstvo nema podatke. Srpska radikalna stranka ima podatke. Građani Srbije imaju podatke.
Sve ovo sam iznela, pre svega, zbog građana Srbije, naravno i zbog narodnih poslanika, koje pozivam da ne glasaju za ovaj zakon, kao što poslanici SRS-a neće glasati za ovaj zakon.
Mislim da na osnovu ovoga što sam iznela, svi koji su danas slušali i koji prate rad ovog parlamenta, potpuno razumeju da postoji udruženi zločinački poduhvat protiv građana Srbije, pod nadzorom Haškog tribunala, da su mu u Srbiji vođe Koštunica i Tadić, a da su članovi ministri u Vladi, i u ovoj, i u onoj prethodnoj.
Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Jadranko Vuković.
Gospodine Jovanoviću, ostalo Vam je još šest minuta.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste kakav stav ima SPS kada je u pitanju ovaj predlog izmena i dopuna Zakona. Pokušaću da, u okviru raspoloživog vremena, budem kratak i da dam neke svoje ocene i mišljenja.
Mi smo imali ovaj zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine u pripremi 2003, 2004. i 2005. godine i u njemu su, u principu, bila regulisana pitanja organizovanja, nadležnosti i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica za rad na otkrivanju, krivičnom gonjenju i suđenju za krivična dela.
Kako smo danas ovde čuli, u uvodnom obrazloženju, od ministra, današnji predlog izmena i dopuna Zakona samo proširuje nadležnost organa kada je u pitanju krivično gonjenje počinilaca ratnih zločina.
Videli smo razloge donošenja ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona i, u principu, se odnose na proširenje nadležnosti i, eventualno, na neku štetu koju će imati organi koji će raditi na tim poslovima kad zakon bude usvojen.
Mi nismo ovde danas čuli stvarne razloge donošenja ovog zakona i upravo zato SPS neće podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona. Ono što je karakterisalo poslednju deceniju HH veka jeste prisustvo građanskog rata, u kom su učestvovali svi narodi i narodnosti koji su živeli u bivšim republikama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Obaveza je bila svih, pre svega, republika i njihovih organa, da procesuiraju sve one koji su učinili ratne zločine.
Želim da istaknem, da se ne shvati da SPS podržava učinioce ratnih zločina, da je naš stav da svi, pa i mi, treba da one koji su učinili ratne zločine izvedemo pred sud pravde, da dobiju odgovarajuću kaznu.
Naše pravosuđe se pripremalo za ovakvu vrstu rada. Postoje i međunarodni propisi, postoje i naši domaći propisi, ali na jednom skupu, koji je organizovan na Pravnom fakultetu, čuli smo određene konstatacije, čak u 2005. godini, iako su ovi zakoni bili doneti 2003. do 2005. godine, da naše zakonodavstvo nije bilo usaglašeno sa međunarodnim i da određene naše institucije, koje su, pre svega, radile na prikupljanju podataka i na otkrivanju učinilaca ratnih zločina, nisu bile obučene za takvu jednu vrstu posla, pa se pribeglo određenim savetovanjima, seminarima itd., uz saradnju određenih međunarodnih institucija, Ambasade SAD, nevladinih organizacija, kako domaćih, tako i stranih.
Postavljam pitanje da li će ovi naši organi, koji će dobiti ova ovlašćenja, u svom radu biti nezavisni? Ne treba da sumnjamo u njih, ali postavljam pitanje - da li će, uopšte, biti nezavisnosti u radu ovih organa, s obzirom na to da imamo iskustvo kada je u pitanju Haški tribunal, kada je u pitanju međunarodna zajednica?
Mislim da međunarodna zajednica nije imala pravi tretman prema svim bivšim republikama, posebno prema našim građanima, odnosno prema Republici Srbiji.
Takođe, želim da istaknem da SPS ne može da se složi sa izvinjenima za učinjene zločine, kada je u pitanju Republika Srbija i svi njeni građani.
Slažem se, treba se izvinjavati, ali treba imati i reciprocitet kada je u pitanju to izvinjenje, jer su zločine činili građani svih republika.
Isto tako, želim da ovde posebno apostrofiram jednu činjenicu. Naši organi su se pohvalili, odnosno Tužilaštvo, da su procesuirali, ili procesuiraju, čak, veći broj pokrenutih postupaka za ratne zločine nego što, po kriterijumima, to traži Haški tribunal. Zar je to potrebno našim organima, a, s druge strane, međunarodna zajednica ne vrši onakav pritisak, kakav vrši na nas, kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločinaca u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini.
Ovde želim još jednom da upitam, šta je, pre svega, s operacijama ''Oluja'', ''Bljesak'', šta je sa Atifom Dudakovićem, šta je sa Dobrovoljačkom ulicom, šta je s aktivnostima slovenačke teritorijalne odbrane? Pitam se da li i druge republike čine ono što čine naši državni organi.
Mislim da oni ne čine to u onom stepenu u kome to mi činimo. Zato se SPS plaši da iza svega ovoga, kada se završe svi ovi procesi, i dalje ne budu neki novi izazovi koji očekuju ovu zemlju.
Iz tih razloga, a i iz razloga što nismo čuli pravo objašnjenje, SPS ne može podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo ću kratko, jer vrlo je teško govoriti posle gospodina Krasića, ali ću ukazati na neke činjenice zašto ne treba podržati ovaj zakon.
Pažljivo sam analizirao šta nam predlaže Vlada, pa sam uočio da je i ovaj predlog zakona nametnut, kao i onaj o kome se vodila rasprava u zajednici Srbije i Crne Gore, Zakon o merama prema imovini lica optuženih za ratne zločine. Očigledno je i ovaj zakon naručen od Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i ima tačno određen cilj zbog čega se donosi.
U razlozima za donošenje zakona, predlagač kaže: ''Predloženim izmenama i dopunama Zakona proširuje se nadležnost organa predviđenih ovim zakonom i na krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, u slučaju da je izvršeno u vezi sa ratnim zločinom'' itd.
Gospodine ministre, vama je sigurno poznato da je u našoj povelji o manjinskim pravima, u Evropskoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim međunarodnim dokumentima zapisano da se niko ne može smatrati krivim dok se to ne utvrdi pravosudno-sudskom odlukom. Takav predlog zakona bi, zbog toga, predstavljao presedan u pravnoj teoriji i pravnoj praksi i važio bi samo za naše građane.
Na taj način se još jednom dokazuje da polako postajemo građani trećeg reda i da garantovana ljudska prava ne važe za naše građane. Takav zakon nikada ne bi usvojila jedna Amerika, ili Francuska, a to znači da, ako imamo imalo samopoštovanja, ne treba ni mi da ga usvojimo.
Sasvim bi bila druga situacija da se radi o pravosnažnim presudama koje treba izvršiti. Ovakav zakon predstavlja udvaranje svetskim moćnicima, čiji su glavni eksponenti Boris Tadić i Vojislav Koštunica, koji će po svaku cenu dopustiti da se eksperimentiše s elementarnim pravnim standardima, koji pristaju na ponižavanje zemlje i kojima ne smetaju okovani i vezani oficiri u drugoj zemlji. Sećate se da su naši oficiri bili i okovani i vezani u drugoj zemlji.
Treba zaustaviti ovakav način servilnosti i ne ispunjavati, apsolutno, sve zahteve, ako želimo da očuvamo elementarno samopoštovanje, već se pridržavati opšteusvojenih standarda i principa.
Poštovane kolege, poznato vam je da je naša država donela Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, prihvatila je obavezu da hapsi i isporučuje svoje građane, što je do sada više puta potvrđeno, jer se u Hagu nalazi skoro celokupno političko i državno rukovodstvo. Nema potrebe ići dalje od toga, jer bi to bilo ispod crte podnošljivosti.
Dok se vi ovde, mislim na predlagača i ljude koji će iz ovog visokog doma podržati ovaj predlog zakona, bavite ovim pitanjem, koji će državni organ u postupku za ratne zločine reagovati, zvaničnici Republike Hrvatske, to ste videli pre neko veče, premijer Hrvatske Ivo Sanader, dovode u pitanje zakon o saradnji Hrvatske sa Hagom zbog izrečene presude ''Vukovarskoj trojci'', Mrkšiću, Šljivančaninu i Radiću.
Pitam vas, šta su naši državni organi, od premijera, ministra pravde, ministra spoljnih poslova, pa do ambasadora u Holandiji, uradili u odnosu na naše građane koji su, suprotno Ustavu, izručeni Haškom sudu, osim što su im odmogli tako što su ih unapred osudili, a, kao što vam je poznato, druge države, konkretno Hrvatska, svoje ne građane, nego zločince oslobađaju i na svaki mogući način im pomažu.
Profesor dr Vojislav Šešelj skoro pet godina sam bije bitku u Haškom kazamatu, a nijedan državni organ ništa ne preduzima, niti uopšte reaguje. Kao što vam je poznato, prof. dr Vojislav Šešelj je sam otišao u Hag, prema njemu se preduzimaju najrigoroznije mere, a Vojislav Koštunica i Boris Tadić mudro ćute i, prema našim saznanjima, tajnom diplomatijom, čine sve da se prof. dr Vojislav Šešelj nikada ne vrati u otadžbinu.
Da li je sada ovo najbitnije ili vam je, možda, namera, mislim na Predlog zakona, da se pripremite za nova hapšenja. Zbog čega mi ovo sada donosimo, kada se zna, gospodine ministre, da je trajanje Haškog suda oročeno do kraja 2008. godine? Očigledno je da se naši ministri dodvoravaju onima koji su nam bombardovali zemlju i njih uopšte ne interesuju građani Srbije koji se nalaze u Hagu. Očito je da ovoj vlasti smetaju sposobniji od njih, kao što je to lider SRS-a prof. dr Vojislav Šešelj, koga bi građani Srbije sigurno želeli da vide na najodgovornijoj dužnosti u zemlji, pre svega, zbog njegove sposobnosti, časnog i patriotskog odnosa prema otadžbini i građanima Srbije.
Na kraju, želim da vam skrenem pažnju da će SRS, kada dođe na vlast, a vi ste svesni da će se to uskoro dogoditi, umesto ovakvih zakona, doneti zakon koji će se baviti vašom odgovornošću za sve ono što niste uradili prema našim građanima koji se nalaze u Haškom tribunalu.

Hvala.
Po Poslovniku su se javili narodni poslanik Milena Stanković, potom Maraš Slobodan, Vladan Batić i Zoran Krasić. Izvolite.
Ceo dan nisu ovde, sada su stigli, pa su se javili.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predsedniče, javljam se po članu 225, tema je ista kao danas, ta skandalozna emisija koja je sinoć emitovana na Prvom programu RTS-a.
LDP zahvaljuje uvaženim kolegama i koleginicama što su danas reagovali kako su reagovali na ovaj događaj i što su podržali našu inicijativu da se ovakvo ponašanje s ovog mesta, iz Parlamenta Republike Srbije, najoštrije osudi.
Odbor za ravnopravnost polova je uradio jednu jako važnu stvar, jednoglasno su inicirali traženje ostavke gospodina Aleksandra Tijanića. To je važno zato što je ovaj odbor pokazao visok stepen odgovornosti i svesti o tome koliki je, zapravo, njegov uticaj na položaj žena u Srbiji.
Takođe, pokazao je da postoje teme oko kojih zaista svi poslanici u ovom parlamentu mogu da budu jedinstveni.
To je ono o čemu LDP stalno govori, život ljudi, kako ljudi u Srbiji žive, koji su njihovi svakodnevni problemi, to su teme oko kojih ne sme da bude spora i gde moramo, zaista, da budemo jedinstveni.
U međuvremenu se gospodin Tijanić ponovo oglasio, rekavši da ćemo večeras imati prilike da vidimo nastavak te emisije, u kojoj se, kaže, mladoženja iskreno kaje i izvinjava zbog toga što se, eto, to šamaranje, ili već kako oni to nasilje definišu, desilo.
Nas iz LDP-a to nije uverilo, ali sve i da to šamaranje bude zaista poslednje koje se u toj vezi desilo, takav model ponašanja ne sme da se promoviše na nacionalnom servisu. Znate, u Srbiji postoji mnogo nevladinih organizacija i aktivista i aktivistkinja koje se bore protiv nasilja nad ženama i jedno emitovanje ovakve emisije deluje razarajuće na ono što ti ljudi rade.
LDP se zalaže za politiku jednakih šansi za sve ljude u Srbiji, bez obzira na njihov pol i nacionalnu pripadnost. To smo danas pokazali, pokazujemo i uvek ćemo pokazivati. Ovo što smo danas uradili nije bilo urađeno zato što smo, eto, želeli da privlačimo pažnju, nismo je čak ni očekivali, a to što su reakcije ovakve, zaista nas je ohrabrilo u tome što radimo.
Većina političkih partija u ovom parlamentu govori da se zalaže za evropske integracije, i to je u redu, i mi smo jedna od tih političkih partija, ali nećemo imati evropsku Srbiju do onog trenutka dok u njoj ne budemo imali evropski sistem vrednosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, taj sistem vrednosti, jedan od njegovih postulata, jeste i nenasilno ponašanje između ljudi. Meni se čini, a i LDP-u, da smo zaista danas svi napravili veliki korak u tom pravcu da promenimo taj sistem vrednosti u ovoj zemlji u kojoj živimo.
Hvala vam svima najlepše.

Hvala.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Slobodan Maraš, potom dr Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče Duliću, vi ste poslednja osoba u ovoj skupštinskoj sali koja može nekome da kaže da nije bio u ovoj sali, pa je sada došao. Pa, vi ste osoba koja najviše izostaje sa skupštinskih zasedanja i, zaista, mislim da je neprimereno da sa mesta na kome sedite, kao predsednik Skupštine, komentarišete javljanje drugih poslanika po Poslovniku.

Gospodine Maraš, za razliku od vas, ja se bavim i drugim poslovima koji su vezani za funkcionisanje ove skupštine i verujte mi da sam svakog dana, po ceo dan, ovde, jedino je gospodin Krasić duže od mene u ovoj skupštini, ako se gospodin Krasić slaže. Nemojte da mi prigovarate, pogotovo kada znate vrlo dobro da je Skupština radila bez problema, pa ste onda ušli i sa vrata ste se javili za povredu Poslovnika, mada uopšte niste učestvovali u radu. Ja sam samo to primetio.
Izvolite sada, evo, imate novo vreme.