Amandman gospodina Batića zaslužuje pažnju, ali obrazloženje ne odgovara amandmanu.
Gospodin Batić ima samo jedan problem, što je sada demonstrirao da ne zna šta je pravosnažnost presude. On nam je vrlo precizno saopštio da je njegov osećaj za pravdu iznad Ustava i zakona. Sve sudije koje sude u zakonom propisanom postupku, sve što prođe sve moguće instance, ništa ne vredi kada je u pitanju gospodin Batić, njegov osećaj za pravdu je nepogrešiv.
U tom smislu, vi iz Demokratske stranke možete da budete spokojni, on vas je prevazišao.
Znači, amandman stvarno zaslužuje pažnju i to je pitanje koje mi danas ne možemo da rešimo kada donosimo ovaj zakon. Postoje dva problema, a ja ću sada da se koncentrišem samo na amandman, gospodine Batiću.
Vi možete da razmišljate, u vaše vreme, recimo, ''Sablja'', da ne idemo dalje, 12 hiljada ljudi je uhapšeno bez rešenja, bez igde ičega. Tad nisu kršena prava, znate. Tada nije kršeno ništa i tada je sve išlo kako treba. Čini mi se, onaj vaš je, beše, pisao neke knjige iz zatvora. Gde je bio pritvorenik, šta je radio, ko ga je posećivao, a čini mi se, u vaše vreme, beše i neka isporuka. Čini mi se da ste vi naterali vašeg pomoćnika za zatvore da potpiše. Kada stavljate sve u miks, izmiksujte malo i to.
Daleko bilo da branim predsednika Vrhovnog suda. Mi smo s njom završili odavno, kada je ušla u kombinaciju da ona komentariše koje stranke treba zabraniti i koje treba pustiti da postoje. Njoj je odavno rečeno, ukoliko u vašem mandatu nešto bude dobro u pravosuđu, lovorike će uzeti ministar, ukoliko bude nešto loše, sve će da padne na predsednika Vrhovnog suda, zatekao se. Vidite, to se i desilo, a to joj je rečeno i na početku mandata, na prvoj sednici, kada je ona htela blisku saradnju sa Odborom za pravosuđe. Mi smo rekli da ne dolazi u obzir ta saradnja. Tačno se zna ko je za šta nadležan, pa dajte da se držimo Ustava i Poslovnika.
Da se, ipak, vratim malo na amandman. On zaslužuje pažnju, ali mislim da danas niti možemo da usvojimo taj amandman, niti možemo da imamo pravilan stav o pitanju koje je otvoreno.
Suštinski je otvoreno pitanje, da li Ustavni sud ima i da li treba da dobije ovlašćenje da utvrđuje naknadu štete za slučaj kada je prekršeno pravo na suđenje u razumnom roku ili za, eventualno, neki drugi slučaj.
Mislim da postoje dve velike smetnje. Zašto? Zato što Ustavni sud ne bi mogao da sprovede postupak u kome bi utvrdio kolika je šteta. Šteta bi bila neka aproksimativna kategorija. Mislim da je prihvatljivo, u ovom slučaju, rešenje koje je predloženo, a to je komisija koja bi, na neki način, naknadu štete određivala kao svojevrsni vid satisfakcije, ali daleko od prave naknade štete.
Mislim da mi tek treba, ako zaživi ovo kako treba da zaživi sa Ustavnim sudom, kroz praksu da dođemo do nečega i da malo koristimo iskustva Evropskog suda za ljudska prava, jer on ima mogućnosti da u određenim situacijama, mislim da beše član 50. na koji se poziva, dosuđuje. U ovom trenutku, mislim da nije ni koncipirano da Ustavni sud vodi postupak u kome bi utvrđivao postojanje štete, samim tim, kasnije, i naknadu štete.
Da bi radio naknadu štete, on mora da ima nekog veštaka, a u celom ovom postupku pred Ustavnim sudom ne postoji veštak kao kategorija, kao učesnik. Postoje stručni konsultanti, profesori koji daju neka stručna mišljenja o nekim pravnim pitanjima, jer se Ustavni sud, pre svega, bavi pravnim pitanjima. Njega činjenice gotovo da ne interesuju, osim onoliko koliko je potrebno da se što bolje shvati pravni problem.
Mislim da je to velika smetnja. Ne sporim da u praksi, možda, treba videti kako to ide, pa, eventualno, kasnije promeniti zakon i uvesti i to pravo, ali u ovom trenutku bismo, onda, od Ustavnog suda napravili redovni sud. Ustavni sud ne može biti ta vrsta suda. Mislim da je zato taj amandman u ovom trenutku neprihvatljiv, a da o njemu treba razmišljati, da li će praksa da pokaže šta i kako treba da se radi.
Pravosnažne presude se ne komentarišu. Pogotovu se ne komentarišu na tako bezobrazan način, kao što ste vi to uradili, gospodine Batiću. Vi ste ovde ispričali kao da ste bili svedok - očevidac. Vi znate šta se desilo, a sud to nije prihvatio. Ja bih razumeo da ste bili svedok u postupku, ali niste bili svedok u postupku.
Niste bili svedok u postupku, ali nagađate. Na bazi čega? Pisao "Blic", pisao ovaj, onaj, ali znate da postoje N.N. izvršioci za neke paljevine. To je u vaše vreme bilo, gospodine Batiću. Izgoreli eksponati iz Jasenovca. Ne znate, gospodine Batiću? Eto, vidite, niste informisani. Znači, ta zaraza hara Srbijom.
Gospodine Batiću, znate pozadinu nekih akcija. Znači, kada krenete sa ''kuku lele'', kao ''Mile u tranziciji'', onda se osvrnite malo na akciju "Sablja", na isporuku Haškom tribunalu, nalog koji ste dali vašem pomoćniku za zatvore da potpiše, da se isporuče ljudi. Posvetite pažnju političkim progonima koji su išli.
Ne bih mogao baš vas da optužim, ali bih mogao da optužim Božidara Đelića, Mlađana Dinkića, Aleksandra Radovića, Zorana Živkovića i još neke, koji su pravili spiskove, pa su išle krivične prijave, išle optužnice, optužni predlozi ili zahtevi za sprovođenje istrage, samo zbog toga što je član Socijalističke partije, SRS-a itd.
Gospodine Batiću, sedam godina kako je podnet zahtev za sprovođenje istrage protiv mene. Dao sam izjavu i, nema ništa.
Evo, osma godina, hapsite me napokon, krenite jedanput s tim pretresom. Mislite da je povređeno neko moje pravo? Gde je onaj vaš "Banana"? On mi je izmislio rođenog brata, a ja jedinac.
Kako je bilo meni, gospodine Batiću? Kako je bilo Draganu Todoroviću, Tomislavu Nikoliću, ''pobio babe u Antinu''? Podneo sve čovek, traži zaštitu od države. Znate dokle je stiglo? Ispred početka.
Gospodine Batiću, još nije završen postupak za onaj džip. Šesti put Vrhovni sud poništava, vraća na ponovno odlučivanje. Jočić ne sme ni da pomisli da vrati džip. Nema više sudije koji treba da odlučuje. Budite oprezni, nemojte pravosnažne presude da komentarišete.
Najgora je stvar kada političar komentariše pravosnažnu presudu, a još gora stvar kada novinar kolumnista počinje da prepisuje nešto iz presuda, pa javnost obaveštava, ali ne prepiše sve od reči do reči, nego ispusti neke reči, pa to isfiluje nekako, pa onda neko dobije neku drugu sliku da bi ovde predstavio nešto.
Naravno, treba se boriti da nijedan predmet ne zastari u sudu. Treba se boriti da se svi sudski postupci odvijaju u skladu sa zakonom i propisima i treba svako da radi svoj posao.
Postoje presude gde je konstatovano da je povređeno pravo oba učesnika u postupku. Kako?
Tokom postupka, mediji izveštavali sve, pa čak i prešli sve moguće granice; oni već završili sudski postupak, oni tačno znaju ko je kriv, ko je prav, ko može da računa na zaštitu, ko ne sme da računa na zaštitu. Sve potiče od vrednosnog suda nekog ko smatra da ima pravo da svoj sistem vrednosti promoviše kao opštu vrednost. S kojim pravom?
Najgora stvar koja se dešava u Srbiji jeste kada izađe za ovu govornicu neki političar, pa drži moralna predavanja. Ostavite moral. Nemojte ovde moral, ovde se pozovite na Ustav, na zakon, šta je celishodno, šta je opravdano, šta je korisno. Manite moral. Zato to izbegavam, niko ne zna kakav je moral, koji su moji stavovi. Držim se Ustava, zakona i nečega što je korisno za većinu.
Pravosnažne presude se ne komentarišu, jer, ako bi se komentarisale, onda bi, gospodine Batiću, oni koji su oslobođeni mogli da vas tuže. Mogli bi da vas tuže, zato što ste prekršili njegovo pravo. Njegovo pravo je definisano pravosnažnom sudskom presudom. Znači, nema nikakve sumnje, a vi idete dalje.
Šta da radimo, gospodine Batiću, sa javnim tužiocem koji posle isteka roka relativne zastarelosti podiže optužnicu? Što ne pričate o tome? Kao da ne znate to, pa to se baš desilo u jednom od tih predmeta koje ste vi malopre komentarisali onako autoritativno i bolno. Užas, nije podigao optužnicu. Hajde da pokoljemo sve sudije. Tužilac propustio rok, ali vi to prećutkujete. Zašto - ne uklapa se u stereotip koji treba da se da.
Naravno, izbegavam da komentarišem pravosnažne sudske presude, ali ako budete baš uporni, onda ćemo da se upustimo i u taj deo.
Ne postoji masovniji oblik kršenja ljudskih prava nego što je akcija "Sablja". Gle paradoksa, najvećeg, za vreme vanrednog stanja, kada su uskraćena prava ljudima u pritvoru, mi bivamo primljeni u Savet Evrope. Zašto je to urađeno? Da bi se dala podrška demokratskim snagama. Za šta? Da nešto raščistite. Šta su raščistili? Ima ga treći, nema ga treći. Politička pozadina, špijunska pozadina itd.
Što ne pričate, gospodine Batiću, kada već pričate o ustavnoj žalbi, da li je ona moguća u ovom našem zakonu i da li se ona primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije. Zašto mi nismo tražili da se menja nešto oko ustavne žalbe? Mi smo tražili da se podeli ovo kasnije, videćete sledeći amandman, nismo hteli ovo da diramo. Zašto?
Gospodine Petroviću, ovim vašim pregovaračima kažite da ustavna žalba podrazumeva pravo svakog državljanina Republike Srbije, na celoj teritoriji Republike Srbije, da ne razmišljaju o nekim sudovima na teritoriji Kosova i Metohije. Ovi što pričaju – Hongkong, pola Hongkonga, dva Hongkonga, oblik suštinske autonomije itd.
Mi nismo hteli da se uključimo u onu raspravu o manjinskim pravima, onaj što je pričao o savetima nacionalnih manjina.
Čovek nije pročitao Ustav, šta je savet nacionalnih manjina, ali tu ste mu lepo odgovorili, da ne komplikujemo stvari.
Svi građani Republike Srbije, svi državljani Republike Srbije imaće pravo na ustavnu žalbu koja se podnosi Ustavnom sudu Republike Srbije. Jel tako? Tako. Zato smo vam dali. To znači da onaj iz Peći, ako mu je povređeno pravo, ustavnu žalbu podnosi Ustavnom sudu Republike Srbije u Beogradu. Zašto? Zato što je Srbija međunarodno priznati pravni subjekt i ona pred inostranstvom odgovara za poštovanje ljudskih prava na svojoj teritoriji.
Zašto bismo mi sada intervenisali oko ustavne žalbe, kada je to dobro rešenje? Samo obavestite Koštunicu i ove pregovarače da su dobili još jedan adut u tim razgovorima. Mi, kao članovi Saveta Evrope, imamo obavezu. Mi, kao članovi UN, imamo obavezu. Mi tu našu obavezu ispunjavamo i putem ustavne žalbe, koju ubacujemo u zakon sa tim dejstvom na celoj teritoriji Republike Srbije.
Pričajte malo o tome, gospodine Batiću, nemojte o pravosnažnim sudskim presudama, pogotovo ne onima gde ste bili stranka u postupku.