Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, nije mi jasno zašto nije tu gospodin ministar, jer bih želeo da govorim, prvenstveno, gospodinu ministru. Ubeđen sam, odnosno nadam se da još ima šanse da ministar, u ime Vlade Republike Srbije, prihvati ovaj naš amandman, ali ako nije prisutan, onda ne može da izađe za ovu govornicu i da kaže, posle mog izlaganja, da prihvata u ime Vlade Republike Srbije predloženi amandman.

On to, naravno, može učiniti i kasnije, u toku rasprave, tako da se nadam da će prihvatiti, u ime Vlade Republike Srbije, ovaj amandman.Pre nego što bih rekao nekoliko rečenica o amandmanu, želeo bih da odgovorim gospođi Vjerici Radeta. Istina je da nisam u istoj poslaničkoj grupi gde je gospodin Varga, ali smo u istoj stranci, u Savezu vojvođanskih Mađara, pa vam moram reći da su narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara glasali za vaš amandman kada je Narodna skupština raspravljala o Predlogu zakona o ministarstvima.

Nije dobro što kažete da nismo tako učinili i da nismo podržali taj amandman, jer to, jednostavno, nije tačno. Možete uzeti listing, pa proveriti da li je istina ovo što sada govorim.

Narodni poslanici SVM-a su podržali amandman kojim je bilo predloženo da se formira posebno ministarstvo za manjinska prava. Neću da ulazim u to zbog čega je taj amandman vaša stranka predložila, ali smo mi glasali za taj amandman, a nismo glasali za izbor ove vlade, iz četiri razloga. Prvi razlog je taj što ne postoji spomenuto ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Smatramo da bi, ukoliko ova vlada ima 25 članova i 22 ministarstva, trebalo da ima i ministarstvo za manjinska prava, s obzirom na činjenicu da jednu trećinu stanovništva Republike Srbije čine pripadnici nacionalnih manjina.

Drugi razlog zbog kojeg nismo glasali za predloženi sastav Vlade je taj što ova Vlada Republike Srbije neće da učini ništa u interesu poboljšanja položaja nacionalnih manjina i to možemo vrlo argumentovano da pokažemo na primerima. Recimo, ja sam u petak govorio o privatizaciji elektronskih medija, sada ne želim da govorim o tom pitanju, jer to pitanje sada nije na dnevnom redu. Isto tako, postoji problem što u organima državne uprave, praktično, nema pripadnika nacionalnih manjina, ni u sudovima, ni u tužilaštvima, ni u policiji, ni u organu carine itd. Ne smatramo da pripadnici nacionalnih manjina nisu dovoljno dobri stručnjaci da bi radili u tim organima.

Četvrti razlog je taj što još uvek nije donet zakon o izboru i nadležnostima nacionalnih saveta. SVM se zalaže od 2003. godine za donošenje ovog posebnog zakona. Svakom nacionalnom savetu je istekao mandat, a na osnovu sada važećeg, bivšeg saveznog zakona, jednostavno ne može da se obavi reizbor tih nacionalnih saveta. Meni je poznata činjenica da je formirana radna grupa u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu za izradu tog zakona, ali Vlada mnogo kasni s izradom tog vrlog važnog zakona za nacionalne manjine.Želeo bih da kažem gospodinu ministru da bi, umesto da kaže da je Vlada Republike Srbije spremna da učini mnogo toga u interesu nacionalnih manjina, umesto da to ostane na verbalnom nivou, bilo dobro da zajednički počnemo rešavati ove probleme koji tište pripadnike nacionalnih manjina, ne samo mađarske manjine, nego i ostalih manjina. Kada smo već kod pitanja rešavanja problema nacionalnih manjina, stvarno mi nije jasno zašto gospodin Petrović, u ime Vlade Republike Srbije, nije prihvatio predloženi amandman.

To još uvek nije kasno da učini i ja ga molim, apelujem na njega s ovog mesta da to učini, iz jednog jednostavnog razloga – ukoliko Vlada ne prihvati ovaj naš amandman ili, kasnije, skupštinska većina, došli bismo do smanjenja nivoa stečenih prava nacionalnih manjina. O čemu se radi?

Nacionalni saveti, nažalost, nemaju mnogo nadležnosti, iz prostog razloga što je još uvek na snazi bivši zakon, savezni, o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, što je dobar okvirni zakon, ali fali zakon koji bi detaljnije regulisao nadležnosti nacionalnih saveta.

S druge strane, Vlada Republike Srbije, time što nije prihvatila ovaj amandman, smanjuje i ono malo nadležnosti nacionalnih saveta koje su imali na osnovu do sada važećih zakona Republike Srbije.

U članu 23. stav 2. još uvek važećeg Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, utvrđeno je da su, u skladu s odredbama Zakona o Saveznom ustavnom sudu, nacionalni saveti nacionalnih manjina ovlašćeni da ulažu ustavnu žalbu Saveznom ustavnom sudu, u slučaju da procene da je došlo do povrede ustavnih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, ili u slučaju da im se obrati pripadnik nacionalne manjine koji smatra da je povređen u svojim ustavnim pravima i slobodama.

Šta je suština? Ovaj zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina je još uvek važeći, sada već republički zakon, ali ova odredba je neprimenljiva, iz prostog razloga što Savezni ustavni sud više ne postoji, jer nemamo saveznu državu.

Znači, mi smo predložili jedno rešenje koje je postojalo u našem pravnom sistemu, koje još uvek postoji u našem pravnom sistemu, ali je neprimenljivo. Potrebno je da ova odredba bude sadržana i u zakonu o Ustavnom sudu, koji će Narodna skupština usvojiti za nekoliko dana. U suprotnom, nacionalni saveti nacionalnih manjina će izgubiti jednu nadležnost; ne samo da ne dobijaju nove nadležnosti, nego će izgubiti jednu nadležnost koja postoji.

Moram da kažem gospodinu ministru da meni stvarno nije jasno zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman, zašto nije prihvatila jedno rešenje koje postoji u našem pravnom sistemu i dan-danas. S druge strane, moram da kažem i to da trenutno postoji 14 nacionalnih saveta, 14 nacionalnih zajednica je formiralo svoje nacionalne savete, i ukoliko se ovaj naš amandman ne usvoji, možete očekivati da će nacionalni saveti svih tih zajednica postaviti isto ovo pitanje Vladi Republike Srbije – zašto ukida neke nadležnosti nacionalnih saveta, umesto da predloži zakon kojim bi se detaljnije regulisala materija nadležnosti nacionalnih saveta, koji su ustavna kategorija prema sada važećem ustavu.

Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine Džudževiću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi kolega Balint Pastor, predlažući amandman koji je sa svojim kolegama podneo, u jednom trenutku je rekao - moguće da Vlada smatra da predstavnici manjina nisu dovoljno stručni, pa da zbog toga...
Ne, gospodine Pastor, Vlada smatra da su predstavnici manjina u Srbiji dovoljno naivni, i to svaki dan pokazuje, da obećanja data u izbornoj kampanji prihvate kao gotova, a kada se konstituiše vlast koju manjine, uglavnom, pomognu, onda to zloupotrebe na najgori mogući način. U više navrata je to tako.
Dakle, ne radi se ovde o tome da li Vlada Srbije ima iskren odnos prema pitanjima koja postavljaju predstavnici manjina, već se radi o tome da li ste vi kao predstavnici manjina sposobni da prepoznate rđavu nameru vladajuće koalicije da manipuliše vašim glasovima, koja to radi sistematski nekoliko godina.
Ja ne sporim pravo vladajućoj koaliciji da se bavi politikom na način za koji misli da je najbolji, kao što ni predstavnicima manjina ne sporim pravo da se za svoja prava zalažu kako misle da je najbolje.
Pošto ste pomenuli inicijativu koja je vezana za izmenu i dopunu Zakona o radiodifuziji, kojom bi se onemogućila prodaja elektronskih medija u Srbiji koji obezbeđuju, između ostalog, program na jezicima manjina, da još jednom, zbog javnosti, kažem sledeće, a to vi znate, poštovani kolega. Naime, SPS i njena poslanička grupa otišli su korak dalje u vezi s ovim i mi smo se negde usmeno sporazumeli da je moguće da ovo uradimo zajedno, iako Vlada nema takvu nameru.
Dakle, mi smo podneli izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, i to na sledeći način: da se zaustavi prodaja svih elektronskih medija u Srbiji čiji su osnivači lokalne samouprave, pokrajine i gradovi, zato što, ali da ne elaboriram, znamo zašto je to tako.
Pre nekoliko dana, narodni poslanici su ovde odbili da se to razmatra po hitnom postupku, a videćemo, s obzirom na to da teku rokovi, kakva će biti sudbina i jedne i druge inicijative. Nama nije bilo teško ni da glasamo protiv Zakona o privatizaciji, koji jeste proizveo ovu realnu posledicu, ne samo u medijima, nego i u svemu ostalom u Srbiji, dakle, da se proda ili rasproda sve što postoji, pa da onda kritikujemo one što su kupili.
Nažalost, za to je sada kasno. Dakle, postali su neki ljudi, koji nemaju ni obraza ni morala, imaju samo velike novce, vlasnici svega što u Srbiji postoji, i to na način da ugrožavaju politički život u Srbiji, da diktiraju pravila ponašanja političkim strankama u Srbiji i imaju ideju da preuzmu vlast u Srbiji.
Dakle, u Srbiji je na sceni poslednja etapa privatizacije, a to je tajkunizacija politike. To će se dogoditi, ukoliko se neko ne osvesti i ne otrezni u mesecima koji dolaze, pa će dvojica ili trojica gazda onda reći, ovi mogu da budu poslanici, a ovi ne mogu; ove političke stranke mogu da imaju kandidata za predsednika Srbije, a to će biti taj i taj, a ovi ne mogu ni da se kandiduju, itd.
Sva sreća što postoje stranke koje nemaju taj problem, ali postoje neke stranke koje ne mogu da izađu iz ovoga nikako a da budu zadovoljni građani, da ne obrukaju svoj politički program i da se kampanja vodi ravnomerno, demokratski, da kandidati plasiraju svoje političke ideje u Srbiji, pa da onda građani za njih glasaju.
Evo, idu izbori za predsednika Srbije i za lokalne samouprave, za gradove, za pokrajine, pa hajde da se presaberemo još jednom i da vidimo ko koga finansira, ko plasira čije političke ideje, čiji kapital odrađuje čiju političku kampanju, pa da onda kažemo da li je dva i dva u Srbiji četiri, ili je pet, ili je tri, kao što je danas.
Uvaženi gospodine Pastor, sa velikim zadovoljstvom ćemo da glasamo za ono što se tiče blokade, odnosno suspendovanja onog dela Zakona o radiodifuziji koji kaže da se privatizuju ti mediji, kao i svi drugi mediji, zato što je danas u Srbiji na sceni nešto što se ne može više ispraviti.
Medije kupuju ljudi koji s medijima nemaju nikakve veze. Oni će organizovati izbornu kampanju u narednom izbornom krugu onako kako nekima od njih ili nekima za koje oni rade odgovara, i to je šteta koja je nenadoknadiva. Najmanje košta, najjeftinije je kada budžeti finansiraju jedan mali medij.
Postavićemo sebi pitanje, kako će da se neko informiše u Crnoj Travi, jer lako će u Beogradu, kako će u Žitorađi, Blacu, Trgovištu, Bosilegradu, kako će da se informišu građani kada sve ovo bude privatno?
To je realna posledica političke zablude da je moguće živeti u Srbiji gde tržište reguliše sve. Veoma se oštro suprotstavljamo konceptu liberalne ekonomije, gde se kaže da je tržište regulator svega što postoji u Srbiji. To nije tačno. Ako je tržište regulator svega, onda nisu potrebne ni političke stranke, ni demokratija, onda je potrebno da postoje tri tajkuna koji će reći - ovo je Srbija i na ovaj način se upravlja Srbijom.
Dakle, i kod ovog amandmana, i kod drugih, nije u pitanju proklamovana sloboda, u pitanju je način na koji manjine tu slobodu ostvaruju. Moram da kažem, ne dajte da vas prevare ponovo. Tri puta su vas prevarili. Ako hoćete, mogu da vam kažem tačno kada je to bilo, i vas lično, gospodine Pastor, i stranku koju predstavljate, a i druge stranke koje predstavljate ovde. Dakle, tri puta ste prevareni, tri puta vam je rečeno biće to i to, a nije bilo ništa od toga.
Braćo, to se lako reguliše, u biračku kutiju se ubacuje pohvala, pokuda, priznanje i izvinjenje, tamo se to sve reguliše. Hvala lepo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Rajku Baraliću.
Da li još neko želi govoriti po Poslovniku?
Narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef Poslaničke grupe SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman zaista otvara mogućnosti za kratku raspravu. Naravno, ne slažem se s tim da neko može neovlašćeno, bez prethodnog ovlašćenja fizičkog lica, da piše ustavnu žalbu, ali i ovo nabrajanje u stavu 2. člana 83. nije u redu, jer čim nabrajate, nekoga možete da ispustite.
Sada dolazimo u situaciju da se postavi pitanje, na primer, saveta nacionalnih manjina, da li je to organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih prava.
Savet nacionalnih manjina bi mogao da bude za prava manjina, ali osnovna funkcija mu nije ostvarivanje ljudskih prava, jer bi se onda zvao savet za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava. Da li bi mogao savet, čak i s ovlašćenjem fizičkog lica kojem je povređeno ljudsko pravo, da se pojavi pred Ustavnim sudom kao legitimisan da napiše ustavnu žalbu?
Pazite, ''može bilo koje fizičko lice'', a kad ste došli do pravnih lica, počeli ste da ih nabrajate. Šta je advokatska kancelarija? Je li ona fizičko lice? Da li je ovlašćena da za nekog svog klijenta napiše ustavnu žalbu? Čitajući ovaj član, moglo bi se postaviti pitanje legitimacije i advokatske kancelarije ili, recimo, udruženja ribolovaca. Što ne bi moglo udruženje ribolovaca da napiše ustavnu žalbu za nekoga ko mu potpiše ovlašćenje? Nabrajanje je opasno.
Ako kažete – svako fizičko lice, onda bi ovaj član mogao drugačije da glasi. Znači, može bilo ko ko dobije ovlašćenje od lica kome je povređeno ljudsko ili manjinsko pravo, onda bi to bilo potpuno čisto. Znači, može bilo koje fizičko lice, a kad smo došli kod onih koji se registruju, vi počinjete da ih izdvajate na one koji mogu i na one koji ne mogu. Što ne bi mogla i skupština opštine, u ime nekog svog građanina, da napiše ustavnu žalbu?
Jako je neprijatno da vi ovde kažete – može državni organ. Pa, čovek se najverovatnije žali da mu je neki državni organ uskratio ili povredio ljudsko ili manjinsko pravo. U principu, državni organi povređuju ljudska i manjinska prava. Ne može komšija da povredi neko manjinsko ili ljudsko pravo.
Vi sada ovlašćujete državne organe da u njegovo ime piše ustavnu žalbu. „Kadija te tuži, kadija tu sudi“. Pre bih ostavio mogućnost da se čovek obrati bilo kome pismenom, komšiji – napiši mi ustavnu žalbu, nisam pismen, evo, potpisaću ti ovlašćenje da napišeš ustavnu žalbu u moje ime, ali, isto tako, i advokatskoj kancelariji, isto tako i pravnom savetu u nekoj opštini.
Što se neki pravni savet u opštini ne bi, kao službenik opštine, založio, ustavnom žalbom, za neko pravo, ljudsko i manjinsko pravo, koje je ugroženo, ugrozio ga neki drugi organ? Zašto bi država bežala od toga da prizna svakome pravo da napiše ustavnu žalbu?
Neprijatno je da vi pišete ustavnu žalbu za nekoga ko to ne želi. Sad vi prognozirate, prejudicirate njegovu želju da u njegovo ime napišete ustavnu žalbu. Ne treba insistirati toliko na ovom amandmanu. Zar mu je teško da vam napiše saglasnost?
Da li onaj ko predlaže zakon tumači da je i savet nacionalnih manjina organ nadležan za praćenje ljudskih i manjinskih prava? Ne znam da li je, ali kada je ugroženo pravo nekog pripadnika manjine, to može da bude i ljudsko pravo i ako to nemate u svojim dogovorima sa državom, regulišite i to, da taj savet štiti i ljudska i manjinska prava. Onda bi on mogao da bude legitimisan, uz potpis pripadnika manjine ili bilo kog građanina.
Zašto se Srbin ne bi obratio savetu nacionalnih manjina da u njegovo ime napiše ustavnu žalbu? Što to ne bi moglo? Što mora samo pripadnik manjine da se obrati savetu nacionalnih manjina? Neka malo dođe do prožimanja, da radimo svi u ovoj Srbiji za dobro svih građana Srbije.
Dakle, ovaj amandman ne možete da prihvatite sa stanovišta ustavnosti. Šta ako se pojavi taj čovek, pa kaže – ne želim da neko piše u moje ime ustavnu žalbu? Ne smem da se svađam sa državom, napraviće mi još veću štetu.
Recimo, neko zatvara osiguravajuće društvo, vi mu napišete ustavnu žalbu, pa kaže – stani molim te, uzeće mi i kuću, jer oni tako rade – ili ćeš da nam daš osiguravajuće društvo da ga prodamo, ili ćeš da ga prodaš onome koga mi odredimo.
Sve su to povređena prava i vi to vrlo dobro znate, vi znate kako je to radio i Dinkić, i kako radi Jelašić, i kako rade svi ostali. Ništa u Srbiji više nije vaša imovina. Ako na to baci oko neko iz inostranstva, neki domaći bogataš, vi bez te imovine ostajete i onda gledate za noć da je prodate, po ceni koju vam oni nude, ili ćete se naći čak i u pritvoru, da vam to otmu.
Ta ustavna žalba, to je nova odredba Ustava Srbije, ali smo mi, kao građani nekakve federacije, uvek imali pravo na ustavnu žalbu, pa zato ne bih to previše označavao kao neki novi kvalitet u radu Ustavnog suda. Da, u radu Ustavnog suda Srbije, ali uvek je neki ustavni sud u Jugoslaviji, ili u državnoj zajednici, morao da brine i da imate pravo pred njim da podnesete ustavnu žalbu, jer je to jedini način da stignete do međunarodnih institucija koje vas štite.
Sve dok ne iscrpite mogućnosti u Srbiji, ne možete da idete dalje. Kad nemate Ustavni sud, onda nikako ne možete da idete dalje, pošto, kad se tamo pojavite, oni kažu – jeste li pred svojim sudom završili sve. Ako kažete – mi tamo nemamo sud, mogu da vas uhapse ili da vas strpaju u ludnicu, jer nema građanina Evrope koji sme da kaže – moja država nema Ustavni sud. Svi misle da je lud, jer nema države bez ustavnog suda.
E, ima jedne države koja, od dolaska DOS-a na vlast, ciklično ima Ustavni sud, nema Ustavni sud, ima Ustavni sud, nema Ustavni sud. Kako kome odgovara, kakva je deoba plena u vreme kad ste na vlasti, tako se rešava sudbina Ustavnog suda.
Dakle, ustavna žalba je osnovna kategorija, po njoj znate da li ste građanin jedne države ili niste. Oprezno s tom ustavnom žalbom, dajte što širu mogućnost za podnošenje ustavne žalbe, pošto je to u nekim slučajevima još jedina mogućnost da čovek dođe do pravde.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 84. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Mićić i Nebojša Ranđelović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, naš amandman se tiče stava 1. člana 84, koji kaže da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Meni zaista nije jasno zbog čega je Vlada odbila ovaj amandman, s obrazloženjem da ga ne prihvata iz razloga što smatra da je rok od 30 dana za izjavljivanje ustavne žalbe primereniji.
Član 84. je u direktnoj suprotnosti sa članom 170. Ustava. Očigledno, zakonopisac nije vodio računa o Ustavu, ili se desila gruba omaška, koju niko nije čitao.
Dakle, u članu 170. Ustava stoji: "Ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu".
Pitao bih zakonopisca, kako on zamišlja da se u roku od 30 dana izvrši kršenje ljudskih prava, dostavi odluka određenog državnog organa kojom se krše ljudska prava, da se u roku od tih 30 dana iscrpe sva moguća sredstva, jer član 170. Ustava na to upućuje, i da se nakon toga izjavi žalba Ustavnom sudu. To, tehnički, ne može da stane u 30 dana.
Ne bih oduzimao previše vremena, samo bih još jedanput apelovao i na zakonopisca i na vas, gospodine ministre, da pažljivo pročitate član 84. zakona, član 170. Ustava i naš amandman i da još jednom razmislite da li je celishodno prihvatiti naš amandman. Mi mislimo da jeste i insistiramo na tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević. Izvolite.

SPS, takođe, predlaže amandman koji je, u suštini, sličan amandmanu koji je izneo prethodni kolega poslanik, s tim što je naš predlog da se ovo vreme produži na 45 dana.
Pre svega, mi komentarišemo objašnjenje Vlade, koja kaže da ne prihvata amandman zato što smatra da je rok od 30 dana za podnošenje ustavne žalbe primereniji. Pitanje je, da li je i praktičniji za interese građana i da li će im se omogućiti da u ovako kratkom roku ostvare svoje prethodne interese pred drugim sudskim organima.
Naime, želimo da podsetimo da je ustav najviši akt jedne države i da, praktično, predstavlja narodnu volju, volju većine političkih subjekata, a iz njega proističu svi zakoni i druga podzakonska akta. Takođe, ta akta deluju direktno na interese građana, na način i kvalitet života građana, i moraju biti usklađena s Ustavom, jer, kad se to ne dogodi, žrtve su ljudi, tragične ljudske sudbine, bilo pojedinačne, ili čitavih kategorija građana.
S obzirom na značaj povrede i na stepen povređivanja, da se radi o odlukama najvišeg ranga, shodno članu 87. zakona o Ustavnom sudu, čak i oni ljudi ili građani koji nisu podneli ustavnu žalbu, ali se nalaze u istoj pravnoj situaciji, mogu se obratiti i na njih ima efekat ustavna žalba. Shodno članu 90, mogu se obratiti nakon toga Komisiji za naknadu štete, radi postizanja sporazuma o visini naknade.
S obzirom na to da SPS zna da su rokovi za žalbu, reviziju u parničnom postupku 30 dana, u brojnim sporovima je rok 30 dana, smatramo da je, kada se radi o pitanjima ocenjivanja ustavnosti zakona i drugih propisa i opštih akata, zatim iz oblasti autonomne pokrajine, rešavanja sukoba nadležnosti u izbornim sporovima, zabrani rada političkih stranaka, sindikalne organizacije, udruženja građana, verske zajednice, povrede Ustava od strane predsednika Republike, postupaka po žalbi sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca itd., potrebno duže vreme, odnosno rok, kompleksnija priprema i kompleksnije sagledavanje problema, takođe, i pronalazak odgovarajućeg ovlašćenog predstavnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 85. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Mićić i Nebojša Ranđelović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim se predlaže da se posle člana 85. doda novi član 85a. podneo je narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.